i Filološkog fakulteta u Kragujevcu : od množine "alumni" kreiraju jedninu "alumnist" pa od toga opet množinu "alumnisti".| ћир | lat |
…
Solisti: |
Nadežda Milenković, harmonika |
| Klasa: Vojin Vasović, red. prof. | |
Vasilij Sokolovski, violončelo |
|
| Klasa: Milutin Mladenović, red. prof. | |
| Kamerni orkestar FILUM-a | |
…
[ Bis: Žan Sibelijus — Andante festivo ]
Kompozitori i dela
[ Podvučeni tekst ima dodatno objašnjenje u odeljku "Glosar". ]
Hajnrih Biber (Heinrich Ignaz Franz Biber; Straža pod Ralskom, 12.08.1644. - Salcburg, 03.05.1704.) bio je češko-austrijski kompozitor i violinist iz razdoblja baroka. Malo se zna o njegovom obrazovanju. Bio je poznat kao violinski virtuoz, pa je kao violinist radio na dvorovima u Češkoj i Nemačkoj, a najveći deo života proveo je u službi na dvoru u Salcburgu. Njegov opus (po C-katalogu) obuhvata oko 150 dela, većinom sakralnih (sonate, kantate, mise, opere...) Najpoznatija dela su mu sonatni ciklus Rosenkranzsonaten (Ružičnjak), svita Battalia (Bitka) i Missa Salisburgensis à 53 voci (Salcburška misa u 53 glasa).
• Battalia à 10 u D-duru [C. 61]
Battalia à 10 (Batalja u 10 glasova) je svita koja u 8 kratkih stavaka opisuje tok bitke.
Trajanje svite je oko 10 minuta.
Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach; Ajzenah, 21./31.3.1685. – Lajpcig, 28.7.1750.) je čuveni nemački kompozitor iz razdoblja baroka, kantor i virtuoz na čembalu i orguljama. Pripada petoj generaciji muzičke porodice Bah. Od oca, strica i starijeg brata Johana Kristofa (Johann Christoph) učio je sviranje na violini, orguljama i čembalu, a brat ga je uputio i u kompoziciju. Obavljao je mnoge dužnosti u dvorskim kapelama i u Crkvi, počev od člana orkestra do kantora i gradskog muzičkog direktora Lajpciga. Bahova muzika obuhvata preko 1000 kompozicija u skoro svim žanrovima, osim opere. Za života je bio poznat kao virtuoz na orguljama i čembalu, dok je njegova muzika bila poznata samo užem krugu, a nakon smrti je potpuno zaboravljena. Tek su početkom 19. veka entuzijasti, među kojima je najpoznatiji Feliks Mendelson Bartoldi (Felix Mendelssohn Bartholdy), ponovo oživeli Bahovu muziku i koja je potom zauzela mesto u samom vrhu svetske muzike.
• Koncert za čembalo br. 4 u A-duru, BWV 1055
Verzija za harmoniku, solistica: Nadežda Milenković
Bah je napisao sedam koncerata za čembalo, gudače i kontinuo. Muzikolozi ili znaju (sačuvana dela), ili sumnjaju (izgubljena dela) da su svi Bahovi koncerti za čembalo transkripcije njegovih ranijih koncerata za druge solističke instrumente. Bah je Koncert br. 4 za čembalo, gudački orkestar i kontinuo napisao oko 1738. godine za svoje redovne koncerte u Lajpcigu. Za ovaj koncert nije sačuvano izvorno delo, a muzikolozi smatraju da je solistički instrument bio oboa d'amore, te je tako Vilfrid Fišer (Wilfried Fischer) 1970. rekonstruisao koncert za taj instrument (BWV 1055R).
Koncert je u tipičnom trostavačnom obliku, brzi-spori-brzi. Kroz gotovo celi 1. stavak (Allegro) provlači se pulsiranje u šesnaestinkama nota. U početku gudači i solist dele isti materijal iz ritornela, za kojim slede razmetljivi kupleti solista i skromna pratnja gudača. Drugi stavak, Larghetto u fis-molu i 12/8-taktu, tužnog je karaktera. Glavna figura pratnje su 4 note, kratka-duga (visoke) i kratka-duga (niske). Finale (Allegro ma non tanto) u 3/8-taktu je plesnog karaktera. Slično prvom, i ovaj stavak počinje i završava ritornelom.
S obzirom da je čembalo danas redak instrument, njegovu ulogu preuzimaju drugi instrumenti. Najčešće je to klavir, ali i oboa d'amore, oboa, flauta ili violina. Na ovom koncertu zamena je harmonika.
Trajanje koncerta je oko 13 minuta.
Petar Iljič Čajkovski (Пётр Ильич Чайковский; Votkinsk, 07.05.1840. - Sankt Peterburg, 06.11.1893.) bio je ruski kompozitor poznog romantizma. Nakon studija muzike na Konzervatoriju u Sankt Peterburgu, bavio se predavanjima, pisanjem udžbenika, kritikom i intenzivnim komponovanjem. Nakon neuspešnog braka, materijalno zbrinut zahvaljujući meceni Nadeždi fon Mek (Надежда фон Мекк), putovao je Evropom pišući muziku i nastupajući kao dirigent na izvođenjima svojih dela. Kao dirigent je imao i turneju po Americi.
Njegova muzika je spoj zapadnoevropskih formalnih kompozicijsko-tehničkih obrazaca i ruskog folklornog nasleđa. Opus Čajkovskog obuhvata sve muzičke vrste. Od toga je 80 dela s brojem opusa (Opp. 75-80 objavljena su postumno) i 4 dela bez broja opusa. Danas su široj populaciji najpoznatija i najčešće se izvode ova njegova dela: tri baleta (Krcko Oraščić, Labudovo jezero, Uspavana lepotica i svite iz njih), tri od ukupno sedam simfonija (4. u f-molu, 5. u e-molu, 6. u h-molu), dva od četiri koncerta (Koncert za klavir i orkestar u b-molu i Koncert za violinu i orkestar u D-duru), dve od deset opera (Evgenije Onjegin i Pikova dama), kao i druga manja dela (Uvertira 1812, Italijanski kapričo, Slovenski [Srpsko-ruski] marš, Serenada za gudački orkestar, uvertira-fantazija Romeo i Julija). Osim toga, napisao je preko 100 solo pesama, kao i veća vokalna dela (kantate, horove, liturgije), scensku i kamernu muziku.
• Pezzo Capriccioso u h-molu, op. 62
Aranžman za gudački orkestar: Volfgang Birtel (Wolfgang Birtel)
Solist na violončelu: Vasilij Sokolovski
Pezzo Capriccioso (Hirovito delo) za solo violončelo i orkestar Čajkovski je skicirao 24.08. i završio 11.09.1887. godine. To je njegovo poslednje delo za solistički instrument i orkestar. Posvećeno je violončelistu Anatoliju Brandukovu (Анатолий Брандуков), koji je pomogao Čajkovskom u oblikovanju solističkih deonica. Brandukov je uz Čajkovskog svirao na premijeri u Parizu 28.02.1888. u verziji za violončelo i klavir, a bio je i solist na premijeri orkestarske verzije 25.11.1889. godine u Moskvi, na kojoj je Čajkovski je bio dirigent.
Delo je jednostavačno, u melanholičnom raspoloženju. Od 99. takta, bez promene tempa, violončelo nakratko uvodi brze pasaže, koji se koriste i u kodi na kraju kompozicije. Delo je fokusirano na solo instrument, a orkestar većinom ima prateću ulogu, iako povremeno doprinosi muzičkom razvoju. Izmenjivanje različitih karaktera omogućava solistu da predstavi svoje mogućnosti.
Trajanje kompozicije je oko 7 minuta.
Edvard Hagerup Grig (Grieg; Bergen, 15.06.1843. - Bergen, 04.09.1907.) bio je norveški kompozitor iz perioda romantizma, pijanist i dirigent. Od detinjstva je pokazivao talent za muziku pa je s 15 godina počeo studije na Konzervatoriju u Lajpcigu. Nastupao je kao pijanist i dirigent širom Evrope. Većina Grigovog opusa (opp. 1-74 + 85 bez broja opusa) zasnovanog na norveškom folkloru su pesme, romanse, klavirska dela i kamerna muzika. Za dela većeg obima nije pokazivao interes, iako Klavirski koncert u a-molu op. 16 i svite iz scenske muzike "Per Gint" spadaju među najpopularnije njegove kompozicije.
• Svita "Iz Holbergovog vremena" u G-duru, op. 40
"Iz Holbergovog vremena" (norv. Fra Holbergs tid), popularno poznata kao "Holbergova svita", s podnaslovom "Svita u starom stilu" (Suite i gammel stil) je svita koju je Grig napisao 1884. godine povodom 200-godišnjice rođenja danskog humanista i dramaturga Ludviga Holberga. Grig je svitu napisao za klavir, a sledeće godine ju je prilagodio za gudački orkestar. Svitu je Grig na klaviru premijerno izveo 07.12.1884. u Bergenu, a premijera orkestarske verzije izvedena je na istom mestu 12.03.1885. godine. Svita je posvećena norveškoj pijanistici Eriki Nisen (Erika Nissen). Kritičari smatraju da je delo jednako vredno kao svite Per Gint.
Plesovi "iz starih vremena", po pravilima svite kontrastno su poređani, a obrađeni su u stilu romantizma.
Trajanje svite je oko 20 minuta.
• Izvedeno na bis:
Žan (Jan) Sibelijus (Jean Sibelius; Johan Julius Christian Sibelius; Hemenlina, 08.12.1865. - Jervenpe, 20.09.1957.) bio je finski kompozitor i violinist iz perioda kasnog romantizma na prelazu u modernu. Studirao je teoriju, kompoziciju i violinu u Helsinkiju, Berlinu i Beču. Njegov opus obuhvata 116 dela u raznim žanrovima: 7 simfonija, 13 simfonijskih poema, niz vokalno-instrumentalnih i dela kamerne muzike, dva baleta i dve svite.
• Andante festivo
Andante festivo (Svečani andante) za gudački kvartet (JS 34a) je Sibelijus napisao 1922. godine za proslavu 25-godišnjice lokalne pilane. Dva združena gudačka kvarteta izveli su delo 1929. godine na venčanju Sibelijusove nećake Rite Sibelijus (Riitta). Da bi dobio svečaniji i puniji zvuk, Sibelijus je delo reorkestrirao za gudački orkestar i timpane ad lib. (JS 34b). Verzija s timpanima premijerno je izvedena 01.01.1939. godine preko radija, povodom predstojeće Svetske izložbe u Njujorku. Njegovo omiljeno, delo je izvedeno na Sibelijusovoj sahrani, a često se u Finskoj koristi za obeležavanje svečanih prigoda.
Andante festivo je jednostavačna kompozicija svečanog karaktera zasnovana na ponavljanju sličnih melodijskih fraza.
Trajanje kompzicije je oko 4 minuta.
Trivia & Varia
• C ili Ch je oznaka dela Hajnriha Bibera. Oznaka je inicijal prezimena američkog muzikologa Erika Čejfa (Eric Chafe), koji je 1987. godine objavio katalog The Church Music of Heinrich Biber (Crkvena muzika Hajnriha Bibera), u kome se nalazi preko 150 dela.
• Batalja (it. battaglia - bitka, borba) je programska kompozicija koja prikazuje bitku ili ratni događaj, akustički imitirajući ratne scene.
• Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija koja je sastavljena od niza stavaka (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman. U romantizmu se svite pišu kao samostalna dela ili uz scensku muziku. Neke od poznatijih su "San letnje noći" Mendelsona, "Šeherezada" Rimski-Korsakova, "Karmen" i "Arležanka" Bizea, svite iz baleta "Krcko oraščić", "Uspavana lepotica" i "Labudovo jezero" Čajkovskog, "Bergamaska svita" (Suite bergamasque [bergamaska je ples iz Bergama]) Debisija i mnoge druge.
• Datum Bahovog rođenja često se navodi po julijanskom kalendaru kao 21.3.1685. godine. U vreme njegovog rođenja na protestantskim teritorijama u Nemačkoj bio je na snazi julijanski kalendar. Protestantska carska imanja prihvatila su gregorijanski kalendar 1700. godine i iza toga se svi datumi u Bahovoj biografiji navode po tom kalendaru, uključujući i datum smrti.
• BWV je skraćenica od Bach-Werke-Verzeichnis, popis dela Johana Sebastijana Baha. Uredio ga je Volfgang Šmider (Wolfgang Schmieder) i objavio 1950. Katalog navodi kompozicije u 13 žanrova (kantate 1-224, moteti 225-231, ... kolekcija kanona i fuga 1079-1080). Dodatak navodi još tri grupe kompozicija: izgubljene (1-23), nejasnog porekla (24-155) i kompozicije koje su pripisane Bahu, a kasnije je utvrđeno da nisu njegove (156-189). Katalog je dopunjen 1998. i sadrži 1126 kompozicija i 213 u dodatku.
• Basso continuo (it. neprekidan, kontinualan bas; često samo continuo) ili generalbas (nem. Generalbass - opšti bas) je način zapisivanja instrumentalne pratnje u baroku. Basovske deonice označene su samo pojedinačnim notama ili brojevima na osnovu kojih su izvođači improvizovali pratnju. Sastav instrumenata takođe je bio prepušten izvođačima: mogli su biti uključeni svi instrumenti koji u rasponu tonova imaju bas-registar (npr. čelo, kontrabas, fagot), ali je morao biti uključen i najmanje jedan instrument koji je mogao svirati akorde (npr. klavir, gitara, harfa). Kad se u 18. veku pojavila potreba za preciznim i potpunim zapisivanjem muzike, basso continuo je izbačen iz prakse.
•Postuman (pridev) i postumno (prilog) su ispravni oblici za pojam koji označava delo objavljeno nakon smrti autora (= posmrtan, posmrtno). Pojam dolazi iz latinskog jezika: postumus - dete rođeno posle očeve smrti, posmrče. Neispravan je oblik "posthuman" koji se često koristi — navodno je nastao iz latinskog post - iza i humus - zemlja — posmrtno objavljena dela nemaju nikakve veze ni s humusom ni s humanosti.
• Bah je 1729. godine preuzeo orkestar Collegium Musicum iz Lajpciga, u kome su za svoju dušu nastupali profesionalci, amateri, univerzitetski studenti i njegovi sinovi. S tim orkestrom je od 1729. do 1741. godine održavao redovne koncerte u Cimermanovoj kafani (Zimmermannsches Kaffeehaus). Tu su premijerno izvedena mnoga Bahova dela, među kojima i Schweigt stille, plaudert nicht, BWV 211 (Budite mirni, prestanite brbljati), poznata kao "Kantata o kafi" (Kaffeekantate).
• Ritornel (it. ritornello, od ritornare - vraćati se) je deo ronda koji se više puta ponavlja i prekida epizodama (kupletima). Kod solističkih koncerata baroka radi se o Ritornel formi, koja predstavlja odeljak s orkestarskim i solističkim deonicama. Vivaldi je ustanovio skup konvencija koji su sledili kasniji kompozitori: ritornel celog orkestra izmenjuje se s epizodama solista; uvodni ritornel sastavljen je od nekoliko manjih delova koji međusobno mogu biti odvojeni i ponavljani ili varirani; kasniji ritorneli obično su nepotpuni, osim završnog koji se potpuno ponavlja; ritorneli određuju tonsku strukturu muzike. Po tom principu, koncert otvara orkestar ritornelom, sledi (često kontrastna) prva epizoda solo instrumenta (A) i tako redom R–A–R–B–R–A–R.
• Koda (iz klasičnolatinskog cauda, preko vulgarnolatinskog i italijanskog coda - doslovno "rep") je muzički pasaž kojim završava muzičko delo ili stavak. Može sadržavati samo nekoliko taktova, ali i čitavu tematsku epizodu, kao sažetak ili osvrt na prethodno izloženi materijal. U muzičkoj notaciji znak za kodu se postavlja na početak kode i služi kao oznaka za navigaciju (npr. za ponavljanje Dal segno al Coda - od znaka do kode).
• Ludvig Holberg (Bergen, 03.12.1684. - Kopenhagen, 28.01.1754.) bio je norveško-danski humanist, teolog, putnik po Evropi, profesor i direktor univerziteta, najznačajnija ličnost prosvetiteljstva u Danskoj. Kao dramaturg poznat je kao "Molijer sa severa", napisao je 33 komedije ugledajući se na Molijera (Molière). Najpoznatija dela: Komedije (Comoedier), Istorija kraljevine Danske (Dannemarks riges historie), Opšta istorija crkve (Almindelig kirkehistorie), Moralne basne (Moralske fabler).
• Preludij (lat. praeludium - predigra; fr. prélude [prelid], it. preludio, nem. Präludium; zast. lat. praeambulum - preambula, svečani uvod) je kraća instrumentalna kompozicija koja služi kao uvod u drugo veće delo. Javlja se još od antike, u srednjem veku koristila se kao improvizacijski uvod u glavno delo, a u 15. i 16. veku se razvijala kao posebna instrumentalna forma. Od 17. veka poistovećuje se s uvertirom muzičko-scenskih dela (opera, balet, oratorij) ili postaju formalni prvi stavak višestavačnih kompozicija (svita, sonata). U 19. veku se osamostaljuju kao klavirske ili orkestarske minijature.
• Sarabanda (šp. zarabanda) je stari španski ples u 3/4 ili 3/2 taktu koji se u 16. veku proširio u Evropu kao dostojanstveni dvorski ples, a muzički oblik postaje stalni (obično treći) stavak barokne svite.
• Gavota (fr. gavotte, it. gavotta) je francuski južnjački narodni ples živahnog tempa u 4/4 taktu. Popularan na dvorovima Francuske i Engleske u 17. i 18. veku. Plešu ga parovi u nizu ili u krugu, s izvođenjem raznih figura. Za popularizaciju je zaslužan Žan-Batist Lili (Jean-Baptiste Lully), dvorski muzičar Luja XIV, koji je gavotu uveo u balet i operu. Iza njega mnogi kompozitori su je uključivali u orkestarsku svitu, gde je po pravilu sledila iza sarabande.
• Air [ȇr] je pojam koji potiče iz francuskog jezika i označava melodiju ili pesmu. U užem značenju predstavlja napev, odnosno ariju (prema italijanskom obliku aria). Popularna je forma u baroku, a u baroknoj instrumentalnoj sviti je čest naslov stavaka s istaknutijom melodikom.
• Miset (fr. musette) je pastoralni ples raširen u Francuskoj u 17. i 18. veku, uz istoimeni instrument, nalik gajdama.
• Rigodon (fr. Rigaudon ili rigodon) je brzi francuski narodni ples u 2/2 ili 2/4-taktu iz 17. i 18. veka. Plešu ga otvoreni parovi s brzim koracima i skakanjem, a prenesen je na dvor kao formacijski ples u dva reda. Muzika uz taj ples koristi se u baletu, operi i u sviti.
• Alumnus (lat. hranjenik, pitomac), alumna i alumnum su latinski nazivi u muškom, ženskom i srednjem rodu za bivšeg studenta (za svršenog i nesvršenog). Oblici množine su alumni za muški rod i mešovitu grupu, a alumnae za ženski rod. Nepravilan je oblik "alumnisti" koji se u nekoliko padežnih oblika javlja na stranicama Univerziteta u Nišu i Filološkog fakulteta u Kragujevcu : od množine "alumni" kreiraju jedninu "alumnist" pa od toga opet množinu "alumnisti".
• JS je oznaka dela Žana Sibelijusa. Koristi se za dela koja nemaju broj opusa. Finski muzikolog Fabijan Dalstem (Fabian Dahlström) je 2003. godine objavio tematsko-biografski katalog Sibelijusovih dela (Sibelius-Werkverzeichnis - Thematisch-bibliographisches Verzeichnis seiner Werke). Katalog sadrži dela označena od JS 1 do JS 225.
• Ad libitum, ad lib. - slobodno, po volji. Oznaka da se neki delovi ili stavci mogu izostaviti, ili da je izbor instrumenata ili tempa slobodan. Sinonim na italijanskom je а piacere.
Izvori (abecedno):
O izvođačima
, violina; docentica, šef Katedre za kamernu muziku FILUM-a
Rođena je u Beogradu, gde je i završila srednju muzičku školu "Dr Vojislav Vučković", u klasi prof. Rankice Oršolić. Godine 2005. diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Jasne Maksimović. Od 2001. godine nastupa kao član BGO "Dušan Skovran", u čijem sastavu je sarađivala s brojnim poznatim solistima: Najdžel Kenedi (Nigel Kennedy), Stefan Milenković, Ksenija Janković, Sreten Krstić i mnogi drugi. Godine 2002. postaje član Beogradske filharmonije, gde i danas radi na mestu zamenika koncertmajstora. Od septembra 2019. radi kao docentica za kamernu muziku na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Godine 2022. osnovala je kamerni orkestar FILUM-a u Kragujevcu, čiji je i umetnička rukovoditeljica.
Kao solistica nastupala je s Beogradskom, Zagrebačkom, Briselskom i Sofijskom filharmonijom, Nacionalnim orkestrom iz Liona, Simfonijskim orkestrom iz Bretanje, Kameratom Serbikom (Camerata Serbica), Nacionalnim narodnim orkestrom iz Praga itd. Sarađivala je s brojnim dirigentima: Zubin Mehta, Eiđi Oue (Eiji Oue, 大植 英次), Muhai Tang, Kristijan Mandeal (Christian), Uroš Lajovic, Srboljub Dinić, David Navaro Tures (Navarro-Tures), Gabrijel Felc (Gabriel Feltz), Mihail Jurovski (Михаил Юровский), Hans Graf, Danijel Rajskin (Daniel Raiskin), Fabris Bolon (Fabrice Bollon), Noam Zur, Luc Keler (Lutz Keller) itd.
Radom na pozorišnoj muzici za predstavu "Bura" Vilijema Šekspira, uspostavlja saradnju s kompozitorkom Isidorom Žebeljan iz koje proizilaze mnogi koncerti kamerne muzike, premijerna izvođenja opera (Zora D, Maratonci, Dve glave i devojka) i mesto koncertmajstora orkestra "Žebeljan". Aktivno nastupa kao član Ansambla za novu muziku "Gradilište", s kojim izvodi i neguje prevashodno srpsku savremenu muziku. Član je renomiranih orkestara: Simfonijski orkestar "Boljšoj" (koncertmajstor), orkestar "No Borders", Simfonijski orkestar Makris, Simfonijski orkestar RTS-a, IMOGEN, Gudači Sv. Đorđa, kamerni orkestar "Ljubica Marić".
Imala je zapažene solističke i kamerne nastupe na međunarodnim festivalima: Le Festival Saint Riquier, Zagreb Classic, Festival Les Nuits de Fourviere, Fes Festival of World Sacred Music, Balkan Trafik Festival, Festival Ulysses, BEMUS, SOMUS, NIMUS, Classic Fest, Međunarodna tribina kompozitora, festival ruske muzike "Boljšoj", KotorArt itd. Ostvarila je trajne snimke za Universal Music, Mascom, Oboe Classics, RTS.
, harmonika
Nadežda Milenković je rođena u Beogradu 1996. godine. Osnovnu i srednju Muzičku školu "Kosta Manojlović" završila je u klasi Daniele Vagner u Zemunu. Još tada je imala nekoliko značajnih nastupa, od kojih se izdvajaju nastup u Beogradskoj filharmoniji 2008. godine, više nastupa u Studentskom kulturnom centru, nastup na velikoj sceni Zadužbine Ilije M. Kolarca 2014. godine, nastup u Narodnom pozorištu u Mariboru (Slovenija).
Osnovne studije je završila 2018. godine na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu u klasi prof. Vojina Vasovića. Ljubav prema baroknoj muzici ju je odvela na Master studije u Grac (Austrija), koje je završila 2020. godine u klasi prof. Janea Retijea (Janne Rättyä). Neki od značajnijih nastupa u tom periodu su: nastup solo i u kamernom ansamblu "Muzikum" (Musikum) u Salcburgu, nastup u Pozorištu u Gracu (Schauspielhaus Graz) i nekoliko nastupa u Firentinskoj sali (Florentinersaal) u Gracu.
Dobitnica je stipendije "Dositej" Fonda za mlade talente, na osnovnim i master studijama. Usavršavala se na majstorskim kursevima kod Injakija Alberdija (Iñaki Alberdi, Španija), Fridriha Lipsa (Rusija), Teodora Ancelotija (Teodoro Anzellotti, Švajcarska), Borisa Lenka (Slovačka), Velija Kujale (Veli Kujala, Finska), Vinsenta Lermea (Vincent Lhermet, Francuska), Miloša Milivojevića (Srbija).
Trenutno je na trećoj godini Doktorskih studija harmonike na FILUM-u u klasi prof. Vojina Vasovića.
Značajniji nastupi: koncert u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu 2022. godine, koncert u Galeriji Đure Jakšića u Kragujevcu 2022. godine, koncert u Legatu Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu 2023. godine, koncert u UK Parobrodu 2023. godine, koncert uz pratnju Kamernog gudačkog orkestra u Katedrali Blažene Djevice Marije u Beogradu i u Prvoj gimnaziji u Kragujevcu 2023. godine (dirigent Mihajlo Miletić).
, violončelo
Vasilij Sokolovski (Василий Соколовский) rođen je 2004. godine u Moskvi u muzičkoj porodici. Od ranih godina nastupao je s orkestrom kao solist, svirao je i u salama Moskovskog konzervatorija "Petar Iljič Čajkovski". Muzičku školu na Akademskom fakultetu u klasi Tamare Aleksejeve (Тамара Алексеева) upisao je 2010. godine. Od 2015. godine pohađao je muzičku školu "Frederik Šopen". Centralnu muzičku školu u klasi Marije Žuravljove (Мария Журавлёва) upisao je 2019. godine. Od 2022. godine učenik je muzičke škole "Vatroslav Lisinski" u Beogradu u klasi profesora Milutina Mladenovića. Završio je školu s odličnim uspehom. Sada je student FILUM-a u Kragujevcu u klasi profesora Milutina Mladenovića.
Vasilij Sokolovski je dobitnik visokih nagrada u Rusiji i inostranstvu. Laureat je 23. memorijala "Dušan Protić" 2023. u Beogradu, dobitnik je specijalne nagrade 2. muzičkog međunarodnog takmičenja "Uroš Pešić" u Banjaluci, dobitnik 1. 2. nagrade Republičkog takmičenja muzičkih i baletskih škola Srbije u kategorijama Violončelo i Kamerna muzika, finalist je 10. međunarodnog takmičenja "David Poper" (David Popper Nemzetközi Csellóversenyt) u Varpaloti u Mađarskoj oktobra 2023. godine. Pohađao je majstorske kurseve kod čuvenih violončelista, među kojima su Laslo Fenje (László Fenyö) i Dmitrij Jablonski (Дмитрий Яблонский).
Kamerni orkestar Filološko-umetničkog fakulteta osnovan je u novembru 2022. godine na inicijativu Mirjane Nešković, docentice za kamernu muziku FILUM-a i umetničke rukovoditeljice orkestra.
Ovaj projekt nastao je s idejom da, kroz vrlo dinamičan i intenzivan rad, ubrza proces pripremanja programa kod studenata i predstavi praktičan rad sviranja u kamernom orkestru. Ansambl čine studenti Katedre za gudačke instrumente Filološko-umetničkog fakulteta.
Od svog osnivanja, kamerni orkestar FILUM-a uspeo je da ostvari visok nivo interpretacije i to u različitim muzičkim stilovima, a jedna od vrlo važnih komponenti ovog ansambla jeste i mogućnost solističkih nastupa studenata svih izvođačkih modula Filološko-umetničkog fakulteta s ovim orkestrom. Kamerni orkestar već drugu sezonu zaredom aktivno učestvuje u koncertnoj sezoni FILUM-a u Kragujevcu.
| Sastav orkestra: | |||||
|
|
|
|
||
♦ Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Manje poznati pojmovi iz programa nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.