Камерни оркестар ФИЛУМ-а из Крагујевца

…

…

[ Бис: Жан Сибелијус — Andante festivo ]

Композитори и дела

[ Подвучени текст има додатно објашњење у одељку "Глосар". ]

Хајнрих Бибер (Heinrich Ignaz Franz Biber; Стража под Ралском, 12.08.1644. - Салцбург, 03.05.1704.) био је чешко-аустријски композитор и виолинист из раздобља барока. Мало се зна о његовом образовању. Био је познат као виолински виртуоз, па је као виолинист радио на дворовима у Чешкој и Немачкој, а највећи део живота провео је у служби на двору у Салцбургу. Његов опус (по C-каталогу) обухвата око 150 дела, већином сакралних (сонате, кантате, мисе, опере...) Најпознатија дела су му сонатни циклус Rosenkranzsonaten (Ружичњак), свита Battalia (Батаља) i Missa Salisburgensis à 53 voci (Салцбуршка миса у 53 гласа).

 • Battalia à 10 u D-duru [C. 61]

Јохан Себастијан Бах (Johann Sebastian Bach; Ајзенах, 21./31.3.1685. – Лајпциг, 28.7.1750.) је чувени немачки композитор из раздобља барока, кантор и виртуоз на чембалу и оргуљама. Припада петој генерацији музичке породице Бах. Од оца, стрица и старијег брата Јохана Кристофа (Johann Christoph) учио је свирање на виолини, оргуљама и чембалу, а брат га је упутио и у композицију. Обављао је многе дужности у дворским капелама и у Цркви, почев од члана оркестра до кантора и градског музичког директора Лајпцига. Бахова музика обухвата преко 1000 композиција у скоро свим жанровима, осим опере. За живота је био познат као виртуоз на оргуљама и чембалу, док је његова музика била позната само ужем кругу, а након смрти је потпуно заборављена. Тек су почетком 19. века ентузијасти, међу којима је најпознатији Феликс Менделсон Бартолди (Felix Mendelssohn Bartholdy), поново оживели Бахову музику и која је потом заузела место у самом врху светске музике.

 • Концерт за чембало бр. 4 у А-дуру, BWV 1055
Верзија за хармонику, солистица: Надежда Миленковић

Петар Иљич Чајковски (Пётр Ильич Чайковский; Воткинск, 07.05.1840. - Санкт Петербург, 06.11.1893.) био је руски композитор позног романтизма. Након студија музике на Конзерваторију у Санкт Петербургу, бавио се предавањима, писањем уџбеника, критиком и интензивним компоновањем. Након неуспешног брака, материјално збринут захваљујући мецени Надежди фон Мек (Надежда фон Мекк), путовао је Европом пишући музику и наступајући као диригент на извођењима својих дела. Као диригент је имао и турнеју по Америци.

Његова музика је спој западноевропских формалних композицијско-техничких образаца и руског фолклорног наслеђа. Опус Чајковског обухвата све музичке врсте. Од тога је 80 дела с бројем опуса (Opp. 75-80 објављена су постумно) и 4 дела без броја опуса. Данас су широј популацији најпознатија и најчешће се изводе ова његова дела: три балета (Крцко Орашчић, Лабудово језеро, Успавана лепотица и свите из њих), три од укупно седам симфонија (4. у еф-молу, 5. у е-молу, 6. у ха-молу), два од четири концерта (Концерт за клавир и оркестар у бе-молу и Концерт за виолину и оркестар у Де-дуру), две од десет опера (Евгеније Оњегин и Пикова дама), као и друга мања дела (Увертира 1812, Италијански капричо, Словенски [Српско-руски] марш, Серенада за гудачки оркестар, увертира-фантазија Ромео и Јулија). Осим тога, написао је преко 100 соло песама, као и већа вокална дела (кантате, хорове, литургије), сценску и камерну музику.

 • Pezzo Capriccioso у ха-молу, op. 62
Аранжман за гудачки оркестар: Волфганг Биртел (Wolfgang Birtel)
Солист на виолончелу: Василиј Соколовски

Едвард Хагеруп Григ (Grieg; Берген, 15.06.1843. - Берген, 04.09.1907.) био је норвешки композитор из периода романтизма, пијанист и диригент. Од детињства је показивао талент за музику па је с 15 година почео студије на Конзерваторију у Лајпцигу. Наступао је као пијанист и диригент широм Европе. Већина Григовог опуса (opp. 1-74 + 85 без броја опуса) заснованог на норвешком фолклору су песме, романсе, клавирска дела и камерна музика. За дела већег обима није показивао интерес, иако Клавирски концерт у а-молу оп. 16 и свите из сценске музике "Пер Гинт" спадају међу најпопуларније његове композиције.

 • Svita "Из Холберговог времена" у Ге-дуру, op. 40

• Изведено на бис:

Trivia & Varia

• C ili Ch је ознака дела Хајнриха Бибера. Ознака је иницијал презимена америчког музиколога Ерика Чејфа (Eric Chafe), који је 1987. године објавио каталог The Church Music of Heinrich Biber (Црквена музика Хајнриха Бибера), у коме се налази преко 150 дела.

• Батаља (ит. battaglia - битка, борба) је програмска композиција која приказује битку или ратни догађај, акустички имитирајући ратне сцене.

• Свита (француски suite - низ) је инструментална композиција која је састављена од низа ставака (најмање три, обично 7-8, али и више), који нису чврсто везани као код сонате или концерта. Потиче из ренесансе, а процват је доживела у бароку, кад је била састављена најчешће од плесова, контрастно поређаних. Значајнији композитори су Рамо, Бах, Хендл и Телеман. У романтизму се свите пишу као самостална дела или уз сценску музику. Неке од познатијих су "Сан летње ноћи" Менделсона, "Шехерезада" Римски-Корсакова, "Кармен" и "Арлежанка" Бизеа, свите из балета "Крцко орашчић", "Успавана лепотица" и "Лабудово језеро" Чајковског, "Бергамаска свита" (Suite bergamasque [бергамаска је плес из Бергама]) Дебисија и многе друге.

• Датум Баховог рођења често се наводи по јулијанском календару као 21.3.1685. године. У време његовог рођења на протестантским територијама у Немачкој био је на снази јулијански календар. Протестантска царска имања прихватила су грегоријански календар 1700. године и иза тога се сви датуми у Баховој биографији наводе по том календару, укључујући и датум смрти.

• BWV је скраћеница од Bach-Werke-Verzeichnis, попис дела Јохана Себастијана Баха. Уредио га је Волфганг Шмидер (Wolfgang Schmieder) и објавио 1950. Каталог наводи композиције у 13 жанрова (кантате 1-224, мотети 225-231, ... колекција канона и фуга 1079-1080). Додатак наводи још три групе композиција: изгубљене (1-23), нејасног порекла (24-155) и композиције које су приписане Баху, а касније је утврђено да нису његове (156-189). Каталог је допуњен 1998. и садржи 1126 композиција и 213 у додатку.

• Basso continuo (it. непрекидан, континуалан бас; често само continuo) или генералбас (нем. Generalbass - opšti bas) је начин записивања инструменталне пратње у бароку. Басовске деонице означене су само појединачним нотама или бројевима на основу којих су извођачи импровизовали пратњу. Састав инструмената такође је био препуштен извођачима: могли су бити укључени сви инструменти који у распону тонова имају бас-регистар (нпр. чело, контрабас, фагот), али је морао бити укључен и најмање један инструмент који је могао свирати акорде (нпр. клавир, гитара, харфа). Кад се у 18. веку појавила потреба за прецизним и потпуним записивањем музике, basso continuo је избачен из праксе.

•Постуман (придев) i постумно (прилог) су исправни облици за појам који означава дело објављено након смрти аутора (= посмртан, посмртно). Појам долази из латинског језика: postumus - дете рођено после очеве смрти, посмрче. Неисправан је облик "постхуман" који се често користи — наводно је настао из латинског post - иза и humus - земља — посмртно објављена дела немају никакве везе ни с хумусом ни с хуманости.

• Бах је 1729. године преузео оркестар Collegium Musicum из Лајпцига, у коме су за своју душу наступали професионалци, аматери, универзитетски студенти и његови синови. С тим оркестром је од 1729. до 1741. године одржавао редовне концерте у Цимермановој кафани (Zimmermannsches Kaffeehaus). Ту су премијерно изведена многа Бахова дела, међу којима и Schweigt stille, plaudert nicht, BWV 211 (Будите мирни, престаните брбљати), позната као "Кантата о кафи" (Kaffeekantate).

• Риторнел (it. ritornello, од ritornare - враћати се) је део ронда који се више пута понавља и прекида епизодама (куплетима). Код солистичких концерата барока ради се о Риторнел форми, која представља одељак с оркестарским и солистичким деоницама. Вивалди је установио скуп конвенција који су следили каснији композитори: риторнел целог оркестра измењује се с епизодама солиста; уводни риторнел састављен је од неколико мањих делова који међусобно могу бити одвојени и понављани или варирани; каснији риторнели обично су непотпуни, осим завршног који се потпуно понавља; риторнели одређују тонску структуру музике. По том принципу, концерт отвара оркестар риторнелом, следи (често контрастна) прва епизода соло инструмента (A) и тако редом R–A–R–B–R–A–R.

• Кода (из класичнолатинског cauda, преко вулгарнолатинског и италијанског coda - дословно "реп") је музички пасаж којим завршава музичко дело или ставак. Може садржавати само неколико тактова, али и читаву тематску епизоду, као сажетак или осврт на претходно изложени материјал. У музичкој нотацији знак за коду се поставља на почетак коде и служи као ознака за навигацију (нпр. за понављање Dal segno al Coda - од знака до коде).

• Лудвиг Холберг (Ludvig Holberg; Берген, 03.12.1684. - Копенхаген, 28.01.1754.) био је норвешко-дански хуманист, теолог, путник по Европи, професор и директор универзитета, најзначајнија личност просветитељства у Данској. Као драматург познат је као "Молијер са севера", написао је 33 комедије угледајући се на Молијера (Molière). Најпознатија дела: Комедије (Comoedier), Историја краљевине Данске (Dannemarks riges historie), Општа историја цркве (Almindelig kirkehistorie), Моралне басне (Moralske fabler).

• Прелудиј (lat. praeludium - предигра; fr. prélude [прелид], it. preludio, нем. Präludium; заст. лат. praeambulum - преамбула, свечани увод) је краћа инструментална композиција која служи као увод у друго веће дело. Јавља се још од антике, у средњем веку користила се као импровизацијски увод у главно дело, а у 15. и 16. веку се развијала као посебна инструментална форма. Од 17. века поистовећује се с увертиром музичко-сценских дела (опера, балет, ораториј) или постају формални први ставак вишеставачних композиција (свита, соната). У 19. веку се осамостаљују као клавирске или оркестарске минијатуре.

• Сарабанда (шп. zarabanda) је стари шпански плес у 3/4 или 3/2 такту који се у 16. веку проширио у Европу као достојанствени дворски плес, а музички облик постаје стални (обично трећи) ставак барокне свите.

• Гавота (fr. gavotte, it. gavotta) је француски јужњачки народни плес живахног темпа у 4/4 такту. Популаран на дворовима Француске и Енглеске у 17. и 18. веку. Плешу га парови у низу или у кругу, с извођењем разних фигура. За популаризацију је заслужан Жан-Батист Лили (Jean-Baptiste Lully), дворски музичар Луја XIV, који је гавоту увео у балет и оперу. Иза њега многи композитори су је укључивали у оркестарску свиту, где је по правилу следила иза сарабанде.

• Air [ȇр] је појам који потиче из француског језика и означава мелодију или песму. У ужем значењу представља напев, односно арију (према италијанском облику aria). Популарна је форма у бароку, а у барокној инструменталној свити је чест наслов ставака с истакнутијом мелодиком.

• Мисет (фр. musette) је пасторални плес раширен у Француској у 17. и 18. веку, уз истоимени инструмент, налик гајдама.

• Ригодон (фр. Rigaudon или rigodon) је брзи француски народни плес у 2/2 или 2/4-такту из 17. и 18. века. Плешу га отворени парови с брзим корацима и скакањем, а пренесен је на двор као формацијски плес у два реда. Музика уз тај плес користи се у балету, опери и у свити.

• Alumnus (лат. храњеник, питомац), alumna и alumnum су латински називи у мушком, женском и средњем роду за бившег студента (за свршеног и несвршеног). Облици множине су alumni за мушки род и мешовиту групу, а alumnae за женски род. Неправилан је облик "алумнисти" који се у неколико падежних облика јавља на страницама Универзитета у Нишу и Филолошког факултета у Крагујевцу : од множине "алумни" креирају једнину "алумнист" па од тога опет множину "алумнисти".

• JS je oznaka dela Žana Sibelijusa. Koristi se za dela koja nemaju broj opusa. Finski muzikolog Fabijan Dalstem (Fabian Dahlström) je 2003. godine objavio tematsko-biografski katalog Sibelijusovih dela (Sibelius-Werkverzeichnis - Thematisch-bibliographisches Verzeichnis seiner Werke). Katalog sadrži dela označena od JS 1 do JS 225.

• Ad libitum, ad lib. - slobodno, po volji. Oznaka da se neki delovi ili stavci mogu izostaviti, ili da je izbor instrumenata ili tempa slobodan. Sinonim na italijanskom je а piacere.

Извори (абецедно):

• baroque.boston
• bhco.co.uk
• dasorchester.de
• imslp.org
• mitt.bergenbibliotek.no
• uebenundmusizieren.de
• www.bso.org
• www.enciklopedija.hr
• www.ponticello-edition.com
• www.sfsymphony.org
• www.sibelius.info
• www.wmea.com

О извођачима

Мирјана Нешковић

, виолина; доцентица, шеф Катедре за камерну музику ФИЛУМ-а

Рођена је у Београду, где је и завршила средњу музичку школу "Др Војислав Вучковић", у класи проф. Ранкице Оршолић. Године 2005. дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Јасне Максимовић. Од 2001. године наступа као члан БГО "Душан Сковран", у чијем саставу је сарађивала с бројним познатим солистима: Најџел Кенеди (Nigel Kennedy), Стефан Миленковић, Ксенија Јанковић, Сретен Крстић и многи други. Године 2002. постаје члан Београдске филхармоније, где и данас ради на месту заменика концертмајстора. Од септембра 2019. ради као доцентица за камерну музику на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Године 2022. основала је камерни оркестар ФИЛУМ-а у Крагујевцу, чији је и уметничка руководитељица.

Као солистица наступала је с Београдском, Загребачком, Бриселском и Софијском филхармонијом, Националним оркестром из Лиона, Симфонијским оркестром из Бретање, Камератом Сербиком (Camerata Serbica), Националним народним оркестром из Прага итд. Сарађивала је с бројним диригентима: Зубин Мехта, Еиђи Оуе (Eiji Oue, 大植 英次), Мухаи Танг (Muhai Tang), Кристијан Мандеал (Christian Mandeal), Урош Лајовиц (Uroš Lajovic), Србољуб Динић, Давид Наваро Турес (David Navarro-Tures), Габријел Фелц (Gabriel Feltz), Михаил Јуровски (Михаил Юровский), Ханс Граф (Hans Graf), Данијел Рајскин (Daniel Raiskin), Фабрис Болон (Fabrice Bollon), Ноам Зур (Noam Zur), Луц Келер (Lutz Keller) итд.

Радом на позоришној музици за представу "Бура" Вилијема Шекспира, успоставља сарадњу с композиторком Исидором Жебељан из које произилазе многи концерти камерне музике, премијерна извођења опера (Зора Д, Маратонци, Две главе и девојка) и место концертмајстора оркестра "Жебељан". Активно наступа као члан Ансамбла за нову музику "Градилиште", с којим изводи и негује превасходно српску савремену музику. Члан је реномираних оркестара: Симфонијски оркестар "Бољшој" (концертмајстор), оркестар "No Borders", Симфонијски оркестар Макрис, Симфонијски оркестар РТС-а, IMOGEN, Гудачи Св. Ђорђа, камерни оркестар "Љубица Марић".

Имала је запажене солистичке и камерне наступе на међународним фестивалима: Le Festival Saint Riquier, Zagreb Classic, Festival Les Nuits de Fourviere, Fes Festival of World Sacred Music, Balkan Trafik Festival, Festival Ulysses, БЕМУС, СОМУС, НИМУС, Classic Fest, Међународна трибина композитора, фестивал руске музике "Бољшој", KotorArt итд. Остварила је трајне снимке за Universal Music, Mascom, Oboe Classics, РТС.

Надежда Миленковић

, хармоника

Надежда Миленковић је рођена у Београду 1996. године. Основну и средњу Музичку школу "Коста Манојловић" завршила је у класи Даниеле Вагнер у Земуну. Још тада је имала неколико значајних наступа, од којих се издвајају наступ у Београдској филхармонији 2008. године, више наступа у Студентском културном центру, наступ на великој сцени Задужбине Илије М. Коларца 2014. године, наступ у Народном позоришту у Марибору (Словенија).

Основне студије је завршила 2018. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у класи проф. Војина Васовића. Љубав према барокној музици ју је одвела на Мастер студије у Грац (Аустрија), које је завршила 2020. године у класи проф. Јанеа Ретијеа (Janne Rättyä). Неки од значајнијих наступа у том периоду су: наступ соло и у камерном ансамблу "Музикум" (Musikum) у Салцбургу, наступ у Позоришту у Грацу (Schauspielhaus Graz) и неколико наступа у Фирентинској сали (Florentinersaal) у Грацу.

Добитница је стипендије "Доситеј" Фонда за младе таленте, на основним и мастер студијама. Усавршавала се на мајсторским курсевима код Ињакија Албердија (Iñaki Alberdi, Шпанија), Фридриха Липса (Русија), Теодора Анцелотија (Teodoro Anzellotti, Швајцарска), Бориса Ленка (Словачка), Велија Кујале (Veli Kujala, Финска), Винсента Лермеа (Vincent Lhermet, Француска), Милоша Миливојевића (Србија).

Тренутно је на трећој години Докторских студија хармонике на ФИЛУМ-у у класи проф. Војина Васовића.

Значајнији наступи: концерт у Италијанском институту за културу у Београду 2022. године, концерт у Галерији Ђуре Јакшића у Крагујевцу 2022. године, концерт у Легату Николе Коке Јанковића у Крагујевцу 2023. године, концерт у УК Пароброду 2023. године, концерт уз пратњу Камерног гудачког оркестра у Катедрали Блажене Дјевице Марије у Београду и у Првој гимназији у Крагујевцу 2023. године (диригент Михајло Милетић).

Василиј Соколовски

, виолончело

Василиј Соколовски (Василий Соколовский) рођен је 2004. године у Москви у музичкој породици. Од раних година наступао је с оркестром као солист, свирао је и у салама Московског конзерваторија "Петар Иљич Чајковски". Музичку школу на Академском факултету у класи Тамаре Алексејеве (Тамара Алексеева) уписао је 2010. године. Од 2015. године похађао је музичку школу "Фредерик Шопен". Централну музичку школу у класи Марије Журављове (Мария Журавлёва) уписао је 2019. године. Од 2022. године ученик је музичке школе "Ватрослав Лисински" у Београду у класи професора Милутина Младеновића. Завршио је школу с одличним успехом. Сада је студент ФИЛУМ-а у Крагујевцу у класи професора Милутина Младеновића.

Василиј Соколовски је добитник високих награда у Русији и иностранству. Лауреат је 23. меморијала "Душан Протић" 2023. у Београду, добитник је специјалне награде 2. музичког међународног такмичења "Урош Пешић" у Бањалуци, добитник 1. 2. награде Републичког такмичења музичких и балетских школа Србије у категоријама Виолончело и Камерна музика, финалист је 10. међународног такмичења "Давид Попер" (David Popper Nemzetközi Csellóversenyt) у Варпалоти у Мађарској октобра 2023. године. Похађао је мајсторске курсеве код чувених виолончелиста, међу којима су Ласло Фење (László Fenyö) и Дмитриј Јаблонски (Дмитрий Яблонский).

Камерни оркестар ФИЛУМ-а

Камерни оркестар Филолошко-уметничког факултета основан је у новембру 2022. године на иницијативу Мирјане Нешковић, доцентице за камерну музику ФИЛУМ-а и уметничке руководитељице оркестра.

Овај пројект настао је с идејом да, кроз врло динамичан и интензиван рад, убрза процес припремања програма код студената и представи практичан рад свирања у камерном оркестру. Ансамбл чине студенти Катедре за гудачке инструменте Филолошко-уметничког факултета.

Од свог оснивања, камерни оркестар ФИЛУМ-а успео је да оствари висок ниво интерпретације и то у различитим музичким стиловима, а једна од врло важних компоненти овог ансамбла јесте и могућност солистичких наступа студената свих извођачких модула Филолошко-уметничког факултета с овим оркестром. Камерни оркестар већ другу сезону заредом активно учествује у концертној сезони ФИЛУМ-а у Крагујевцу.

♦ Захвала уметницима: аплауз и овације. По завршетку дела, сачекајте да се и последња нота распрши у простору пре него што почнете аплаудирати. По музичком бонтону, аплауз између ставака концерта или симфоније сматра се ометањем (уметника у концентрацији и слушалаца у праћењу радње) и по правилу се не аплаудира, осим ако се не ради о првом извођењу дела коме присуствује аутор. Ако вам се извођење нарочито свиђа, можете узвикивати похвале. Уобичајене су: женама бравá!, мушкарцима бравó! и скупно брави!. Уз интензиван аплауз уметници могу извести бис, али то можете и тражити узвиком бис! (лат. двапут), а то још истакнути устајањем. Може се, наравно, изразити и негодовање узвиком бу!, али сумњам да ће икад извођење бити толико лоше, довољно је само не аплаудирати ако вам се извођење не свиђа.

♦ Мање познати појмови из програма налазе се на страници Глосар класичне музике.