Neslužbeni vodič kroz program

koncerta Niškog simfonijskog orkestra

Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.

45. Niške muzičke svečanosti

— Svečano zatvaranje —

Četvrtak, 07.11.2019. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Dirigent: Pjero Romano
Solist: Ajako Fudžiki, klavir
Niški simfonijski orkestar

P r o g r a m
Edvard Grig Koncert za klavir i orkestar u e-molu, op. 16
 
  • 1. Allegro molto moderato
  • 2. Adagio
  • 3. Allegro moderato molto e marcato
  Svita "Per Gint" br. 1, op. 46
 
  • Jutro
  • Osina smrt
  • Anitrin ples
  • U pećini gorskog kralja
  Svita "Per Gint" br. 2, op. 55
 
  • Otmica neveste. Ingridina žalopojka
  • Arapski ples
  • Povratak Pera Ginta (Burna noć na moru)
  • Solvejgina pesma
[Na koncertu je promenjen redosled izvođenja: 4. stav 1. svite izveden je kao 5. stav 2. svite.]

O izvođačima:

Pjero Romano (Piero Romano; Italija; 1970.), dirigent - biografiju možete pročitati u službenom programu NIMUS-a.

Ajako Fudžiki (藤木綾子, tr-l. Ayako Fujiki; Japan), klavir - biografiju možete pročitati u službenom programu NIMUS-a.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Stalni sastav orkestra (prema podacima sa službene stranice početkom 2018. godine):

  • Prve violine
  • Stanislava Alađozovski
  •    koncertmajstor
  • Sanja Jović Đorđević
  •   zam. koncertmajstora
  • Jasna Mijović
  • Katarina Pešić
  • Jelena Gušić
  • Slobodan Jevtić
  • Bojana Đolović
  • Druge violine
  • Tatjana Mijović Petrović
  •   principal
  • Dejan Sotirovski
  •   zamenik principala
  • Jelena Kocić
  • Sandra Rakonjac
  • Snežana Jovanović
  • Viole
  • Vladan Veljković
  •   principal
  • Saška Stojanov Krstić
  •   zamenik principala
  • Zlata Filipović
  • Irena Veljković
  • Suzana Savić
  • Violončela
  • Nataša Palić
  •   principal
  • Aleksandra Petrović
  •    zamenik principala
  • Ana Stanković
  • Andrija Petrović
  • Kontrabasi
  • Milovan Dimić
  •   principal
  • Flaute
  • Tatjana Veličković Minčić
  •   principal
  • Oboe
  • Vladimir Vezenković
  •   principal
  • Marjan Radevski
  • Klarineti
  • Saša Minčić
  •   principal
  • Aleksandar Mitić
  • Fagoti
  • Đorđi Alađozovski
  •   principal
  • Horne
  • Danilo Filipović
  •   principal
  • Jelena Nikolić
  • Srđan Kurtić
  • Milan Azirović
  • Trube
  • Darko Dimitrijević
  •   principal
  • Aleksandar Milenković
  • Tromboni
  • Nenad Vuksanović
  •   principal
  • Bojan Vidanović

NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni).

Kompozitori i dela

Edvard Hagerup Grig (Grieg; Bergen, 15.06.1843. - Bergen, 04.09.1907.) bio je norveški kompozitor iz perioda romantizma, pijanist i dirigent. Od detinjstva je pokazivao talent za muziku pa je s 15 godina počeo studije na Konzervatoriju u Lajpcigu. Nastupao je kao pijanist i dirigent širom Evrope. Većina Grigovog opusa (opp. 1-74 + 85 bez broja opusa) zasnovanog na norveškom folkloru su pesme, romanse, klavirska dela i kamerna muzika. Za dela većeg obima nije pokazivao interes, iako Klavirski koncert u a-molu op. 16 i svite iz scenske muzike "Per Gint" spadaju među najpopularnije njegove kompozicije.

 • Koncert za klavir i orkestar u a-molu, op. 16

Grig nije pokazivao interes za veća dela, pa je ovo njegov jedini završeni klavirski koncert. Napisao ga je 1868. godine u Danskoj, ali zbog poslova u Norveškoj nije bio na premijeri 03.04.1869. u Kopenhagenu. Umesto njega, solist na premijeri bio je Edmund Nojpert (Neupert). Grig je više puta prerađivao koncert, s ukupno preko 300 izmena u orkestraciji. Iako je Grigu inspiracija za ovaj koncert bio Šumanov (Robert Schumann) Klavirski koncert u a-molu koji je slušao u izvođenju Klare Šuman (Clara Schumann) još 1858. na studiju u Lajpcigu, nije imitacija tog koncerta, premda imaju neke slične elemente. Osim što je Koncert jedno od najpoznatijih Grigovih dela, spada i u popularnije klavirske koncerte u svetu.

Koncert je napisan u klasičnom stilu, brzi (sonatna forma) - spori (ternarna forma) - brzi (kombinacija sonatne i rondo-forme) stav. Drugi i treći stav izvode se bez pauze (attacca).

1. Allegro molto moderato - Uvod prvog stava sličan je Šumanovom Koncertu, na krešendo timpana nadovezuju se silazne kaskadne figure klavira. Slede uobičajene dve teme, tiha prva tema drvenih duvača koju preuzimaju gudači i lirska druga tema koju uvodi čelo, te uobičajeni razvoj i repriza s virtuoznom solističkom kadencom.

2. Adagio - Setnu prvu temu drugog stava uvode prigušeni gudači, na koju klavir odgovara svojom temom. U dijalogu s orkestrom akcent klavira nije razrada tema, već njihova ornamentacija.

3. Allegro moderato molto e marcato - Treći stav počinje klavir temom živahnog norveškog plesa, za kojim flauta uvodi biser stava, mirnu pastoralnu temu. U proširenom razvoju vraća se prva tema. Kratka solistička kadenca prethodi ubrzanom plesu, za kojim sledi bravurozna završna kadenca.

Trajanje koncerta je oko 30 minuta (Artur Rubinštajn - klavir, Londonski simfonijski orkestar, Andre Preven - dirigent, iz 1975. godine: 14:32 + 7:07 + 10:45 = 32:24).

 • "Per Gint"

Per Gint (Per Gynt) je lik iz nordijskih bajki. Delimično zasnovanu na tom liku, Henrik Ibzen (Ibsen) je 1867. na danskom jeziku napisao dramu u stihovima "Per Gint" (Peer Gynt) u pet činova. Glavni junak drame je Per Gint. Ose (Åse) njegova majka i Per žive siromašno, nakon što je njegov otac Jon propio bogatstvo i napustio ih. Per je besposličar i sanjar, s lošom reputacijom. Ingrid je kći najbogatijeg farmera; na njenoj svadbi Per upozna i zaljubi se u Solvejg (Solveig), koja zbog njegove reputacije odbija ples s njim. Napija se, otima Ingrid s venčanja i provodi noć s njom, a zatim se krije pred poterom u kolibi u šumi. Dolazi mu Solvejg, ali on je napušta. Mnogo godina provodi na putovanjima pokušavajući da stekne bogatstvo. Pokušao je da zavede Anitru, kćer beduinskog poglavice, ali mu ona krade bogatstvo. U Kairu posećuje ludnicu i postaje svestan svog protraćenog života. Na povratku u Norvešku doživljava brodolom. Očajan, vraća se kući, gde čuje Solvejginu pesmu iz kolibe u šumi...

Na Ibzenovu molbu, Grig je za tu dramu 1875. godine napisao Scensku muziku op. 23, koja je u predstavi premijerno izvedena 24.02.1876. u Oslu (tadašnja Kristijanija). Iz scenske muzike Grig je kasnije izdvojio po četiri stava u dve svite: Svitu br.1 op. 46 (završena u januaru i premijerno izvedena 01.11.1888. u Lajpcigu) i Svitu br. 2 op. 55 (završena u septembru i premijerno izvedena 04.11.1891. u Oslu). Stavovi u svitama ne prate redosled iz drame.

(U uglastim zagradama uz stavove navedeno je približno vreme trajanja.)

Svita "Per Gint" br. 1, op. 46
  • Jutro (Morgenstemning), Allegretto pastorale [4,5']
  • Osina smrt (Åses død), Andante doloroso [4']
  • Anitrin ples (Anitras dans), Tempo di Mazurka [4']
  • U pećini gorskog kralja (I Dovregubbens hall), Alla marcia e molto marcato [2,5']
Svita "Per Gint" br. 2, op. 55
  • Otmica neveste. Ingridina žalopojka (Bruderovet. Ingrids klage), Allegro furioso - Andante doloroso [4']
  • Arapski ples (Arabisk dans), Allegro vivace [4,5']
  • Povratak Pera Ginta (Burna noć na moru) (Peer Gynts hjemfart (Stormfull aften på havet)), Allegro agitato [2,5']
  • Solvejgina pesma (Solveigs sang), Andante - Allegretto tranquillamente [5,5']
 
Scenska muzika "Per Gint" op. 23
1. čin
  1. Preludij: u vrtu za venčanja (I brudlaupsgarden)
  2. Venčana povorka u prolazu (Brudefylgjet dreg forbi)
  3. Haling i springar (Halling og Springdans)
2. čin
  1. Preludij: otmica neveste / Ingridina žalopojka (Bruderovet / Ingrids klage)
  2. Per Gint i pastirice (Peer Gynt og seterjentene)
  3. Per Gint i žena u zelenom (Peer Gynt og den grønkledde)
  4. Po jahanju se poznaju veliki ljudi (På ridestellet skal storfolk kjennast)
  5. U pećini gorskog kralja (I Dovregubbens hall)
  6. Ples kćeri gorskog kralja (Dans av Dovregubbens dotter)
  7. Pera Ginta love trolovi (Peer Gynt jagast av troll)
  8. Per Gint i Bejgen (Peer Gynt og Bøygen)
3. čin
  1. Preludij: duboko u šumi (Dypt inne i barskogen)
  2. Solvejgina pesma (Solveigs sang)
  3. Osina smrt (Åses død)
4. čin
  1. Preludij: jutro (Morgonstemning)
  2. Lopov i iscelitelj (Tjuven og heilaren)
  3. Arapski ples (Arabisk dans)
  4. Anitrin ples (Anitras dans)
  5. Serenada Pera Ginta (Peer Gynts serenade)
  6. Per i Anitra (Peer og Anitra)
  7. Solvejgina pesma (Solveigs sang)
  8. Per Gint pred Memnonovom statuom (Peer Gynt ved Memnonstøtten)
5. čin
  1. Preludij: povratak Pera Ginta. Olujna noć na moru. (Peer Gynts heimfart. Stormfull aften ved kysten)
  2. Brodolom (Skipsforliset)
  3. Solvejg peva u kolibi (Solveig syngjer i hytta)
  4. Noćna scena (Nattscene)
  5. Duhovni psalam (Pinsesalme)
  6. Solvejgina uspavanka (Solveigs vuggevise)

Bis od autora ovog vodiča

Ako ne znate engleski ili grčki, gornja tablica i podaci s ove stranice mogu vam pomoći u praćenju ovog izvanrednog izvođenja:

Trivia & Varia

Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija koja je sastavljena od niza stavova (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman. U romantizmu se svite pišu kao samostalna dela ili uz scensku muziku. Neke od poznatijih su "San letnje noći" Mendelsona, "Šeherezada" Rimski-Korsakova, "Karmen" i "Arležanka" Bizea, svite iz baleta "Krcko oraščić", "Uspavana lepotica" i "Labudovo jezero" Čajkovskog, "Bergamaska svita" [Suite bergamasque (bergamaska je ples iz Bergama)] Debisija i mnoge druge.

Haling (nor. Halling) je norveški narodni ples koji tradicionalno plešu mladići na zabavama i venčanjima. To je brza igra u kojoj se mladići nadmeću svojim akrobatskim veštinama. Muzika za ples je u 2/4 ili 6/8 taktu, u tempu oko 100 doba u minutu. Osim u Scensku muziku "Per Gint", Grig je tri halinga uključio i u svoje Lirske komade (Lyriske stykker), Knjiga II, op.38. br. 4, Knjiga IV, op. 47 br. 4 i Knjiga X, op. 71 br. 5.

Springar je norveški ples, podvrsta skandinavskog plesa polska (nor. i fin. polska, dan. polsk). Pleše se u parovima u zatvorenom položaju u 3/4 taktu. U 3. stavu "Pera Ginta" izvorno ga izvodi tradicionalni instrument hardingfele (ili hardangerfele ≈ violina iz Hardangera), sličan violi d'amore, s 8 ili 9 žica. (Možete ga videti u gornjem video-snimku.)

Bejgen (nor. Bøygen) je trol, čudovište iz skandinavskog folklora. Javlja se u pričama o Peru Gintu (Per Gynt) i u Ibzenovoj drami "Per Gint" (Peer Gynt).

Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavova koncerta, simfonije... smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.

♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.

Izvori:

de.wikipedia.org

en.wikipedia.org

imslp.org

www.allmusic.com

www.enciklopedija.hr

www.kennedy-center.org

www.liverpoolphil.com/

www.sfsymphony.org


Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.comexternal link i www.facebook.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.