Glosar klasične muzike

Definicija glosara, kako sam napisao na Wikipediji: Glosar (lat. glossarium, grč. γλωσσάριο, od γλῶσσα, glosa – jezik, nepoznata reč) je mali rečnik, popis pojmova iz određene oblasti s objašnjenjima. Načelno se nalazi na kraju knjige ili članka i sadržava nove pojmove, ili malo poznate, teške ili zastarele reči. Običan glosar sadržava mali radni rečnik i definicije za pojmove koji se često spominju, obično s idiomima i metaforama vezanim za kulturu.

Ako ste muzički stručnjak - ova stranica nije za Vas. Ovo je popis muzičkih termina koji se javljaju u programima za koncerte Niškog simfonijskog orkestra, ali i drugih vezanih termina manje poznatih prosečno obrazovanoj populaciji. Materijal je izložen na najjednostavniji mogući način, bez suvišnog korišćenja stručnih termina, kako bi bio razumljiv široj populaciji. Stoga opisi termina mogu biti nepotpuni ili neprecizni. Za potpunije informacije možete posetiti stranice navedene uz natuknice ili u izvorima, a možete i upisati muzičku školu 😉

Većina termina je italijanska i oni će, kao i ostale strane reči, biti ispisani kurzivom. Ne-italijansko poreklo će biti naznačeno u opisu. Pojedini pojmovi imaće poveznicu na odgovarajući članak s Interneta.

Sadržaj:   ABCČĆDĐEFGHIJKLLjMNNjOPQRSŠTUVWXYZŽIzvori

A

accelerando, acc., accel.

Oznake u partituri za postepeno ubrzavanje tempa. Suprotno: ritardando.

akompanjirati

Akompanjirati i izvedenica akompanjon su reči preuzete iz francuskog jezika, accompagner - pratiti i compagnon - saradnik. Obično se ovim pojmovima opisuje muzičar koji, najčešće na klaviru, prati ili sarađuje s drugim muzičarem, a da pritom nema podređenu ulogu, kakvu podrazumevaju pojmovi "pratiti" i "pratnja".

ad libitum, ad lib.

Iz latinskog: ad libitum - slobodno, po volji. Oznaka da se neki delovi ili stavovi mogu izostaviti, ili da je izbor instrumenata ili tempa slobodan. Sinonim na italijanskom je а piacere.

akcent

Akcent je oznaka u partituri i upućuje na način kako odsvirati neku notu, akord ili pasaž u odnosu na susedne note. Reč marcato (ili znak ) označava da se nota, akord ili pasaž svira glasnije od susednih nota.

alcuna licenza

"Bez ograničenja", označava se kao con alcuna licenza i znači da se svira s izvesnom slobodom u vremenu, slično rubatu.

allegro

Oznaka tempa: brzo (120–156 d/m).
molto allegro ili allegro molto je nešto brže od allegra, ali u istom rasponu.
allegro moderato, umereno, blizu allegru (116–120 d/m).

allegretto

Oznaka tempa: umereno brzo (112–120 d/m)

amoroso, con amore

Nežno, ljupko, s ljubavlju.

andante

Oznaka tempa: kao u šetnji, lagano, umereni tempo (76-108 d/m)

ansambl

Ansambl (iz francuskog ensemble - zajedno) je grupa reproduktivnih umetnika koji zajedno izvode neko umetničko delo (umetničko osoblje). U muzici ansambl predstavlja instrumentalni sastav proizvoljne veličine (trio, kvartet... pa do simfonijskog orkestra), ili hor, ili oboje.

а piacere

Sinonim za ad libitum.

assai

Vrlo, jako. Koristi se uz oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju, npr. allegro assai - vrlo brzo.

attacca

Instrukcija na kraju stava da pauza do sledećeg stava treba biti kratka ili izostavljena, bez prekida u izvođenju.

a tempo

Oznaka u partituri za vraćanje na brzinu koja je prethodila usporavanju (ritardando), ubrzavanju accelerando ili rubatu. (Ne mešati s tempo primo.)

B

B

B je oznaka identifikacije dela Antonjina Dvoržaka (Antonín Dvořák). Oznaka je inicijal prezimena češkog muzikologa Jarmila Burghausera koji je 1960. objavio "Tematski katalog, bibliografija, pregled života i dela Antonjina Dvoržaka" (Antonín Dvořák - Tematicky katalog, bibliografie, prehled zivota a dila). Katalog sadrži tačan hronološki redosled dela, za razliku od Dvoržakovog označavanja broja opusa: izdavači su često, kao umetniku u procvatu, radi reklame, stavljali veći broj opusa, a sâm Dvoržak je namerno davao manji broj opusa da bi ih prodao mimo ugovora s izdavačima, pa se stoga javljaju i višestruki brojevi opusa (op. 12 čak za pet dela!).

barok

Barok je stil u muzici u periodu od 1600. do 1750. godine, nakon Renesanse, a pre Klasicizma. Razvija se instrumentalna muzika, zamah hvataju opera i oratorij. Značajniji kompozitori su Bah, Hendl, Teleman, Vivaldi i mnogi drugi.
Poreklo reči: iz portugalskog barocco - biser nepravilnog oblika, reč je ušla u francuski jezik kao baroque i koristila se u istom značenju. U muzici se reč koristi od 1734. godine kad je (nepoznati) kritičar Ramoove opere "Hipolit i Arisija" napisao "du barocque" prigovarajući da "muzika nema koherentnu melodiju, ispunjena je neprekidnim disonacama, stalno menja tonalitet i tempo..." i kasnije se proširila na svu umetnost.

BWV

BWV je skraćenica od Bach-Werke-Verzeichnis, popis dela Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach). Uredio ga je Volfgang Šmider (Wolfgang Schmieder) i objavio 1950. Katalog navodi kompozicije u 13 žanrova (kantate 1-224, moteti 225-231, ... kolekcija kanona i fuga 1079-1080). Dodatak navodi još tri grupe kompozicija: izgubljene (1-23), nejasnog porekla (24-155) i kompozicije koje su pripisane Bahu, a kasnije je utvrđeno da nisu njegove (156-189). Katalog je dopunjen 1998. i sadrži 1126 kompozicija i 213 u dodatku.

C

c., col, col', colla, con

Doslovno predlog "s" (col pred imenicom muškog, colla pred imenicom ženskog roda), instrukciju za način izvođenja. Koristi se uz druge izraze, npr. con amore - s ljubavlju, nežno; col legno - drvom, sviranje lukom gudala umesto strunama, udarom ili vučenjem.

cantabile

Pevljivo, izražajno.

cantata

Kantata, vokalna kompozicija, popularna u baroku, s instrumentalnom pratnjom u nekoliko stavova, obično uključuje i hor.

canzonetta

Popularna italijanska vokalna kompozicija, nastala oko 1560. godine. Kad se u 18. proširila izvan Italije, ima značenje pesme za glas i pratnju, obično u sekularnom stilu.

concerto

Koncert (iz italijanske reči concerto [končerto], prvi put upotrebljene u 16. veku) je muzička kompozicija koja današnje značenje dobija u baroku. Uobičajeno je pisan za jedan instrument i orkestar (ili grupu instrumenata). Ređe su pisani za dva instrumenta, a u baroku su bili popularni concerti grossi za 3 do 6 solističkih instrumenata i ansambl. Osnova je kontrast između jednog ili više solistâ i ostatka orkestra. Uobičajeno pri kraju prvog stava solist izvodi kadencu. Obično imaju tri stava (brzi - lagani - brzi), retko četiri (brzi - lagani - umereni - brzi), od kojih su prvi, a često i poslednji, pisani u takozvanoj "sonatnoj formi". Drugo značenje: → koncert.

Č

Ć

D

D

D je oznaka identifikacije dela Franca Šuberta (Franz Schubert). Oznaka je inicijal prezimena austrijskog muzikologa Otoa Eriha Dojča (Otto Erich Deutsch) koji je 1951. u Londonu objavio Schubert: Thematic Catalogue of all his Works in Chronological Order (Šubert: tematski katalog svih njegovih dela u hronološkom redu), takozvani Deutsch catalogue (Dojčev katalog), s detaljima 1515 dela. Revidirani popis objavljen je u Nemačkoj 1978.

dinamika

Dinamika u muzici predstavlja stepen jačine tonova i njihov odnos. Dinamikom kompozitor ističe određeno raspoloženje. Tipičan raspon stepena je, od najglasnijeg (oko 100dB) do najtišeg (oko 40dB):

Jačina je relativna, tako da ista oznaka u različitim delovima partiture ne mora predstavljati istu jačinu, već predstavlja odnos jačina, npr. p će biti tiše od mp. Postupna promena glasnoće označava se rečima i/ili znacima (tzv. "šnale"): crescendo (razvučeno <) - pojačavanje, decrescendo ili diminuendo (razvučeno >) - utišavanje. Oznake dinamike pišu se ispod, ali kod vokalnih kompozicija mogu biti i iznad notnih linija.

dirigent

Dirigent (iz latinskog dirigens - koji upravlja, upravljački) je reproduktivni umetnik koji pokretima ruku upravlja izvođenjem vokalnog, instrumentalnog ili vokalnoinstrumentalnog ansambla, a često koristi i palicu koju muzičari lakše uočavaju. Ponekad se služi mimikom i pokretima tela kako bi sugestivnije delovao na orkestar. Dirigent na probama priprema ansambl tumačeći muzičarima notni tekst i svoju interpretaciju, daje instrukcije za izvođenje, određuje tempo, dinamiku i druge elemente kompozicije. Usto osigurava pravovremeni nastup određenog instrumenta. Nastup na koncertu je rezultat tih priprema.
• Detaljnije o temi: članak Dirigiranje external link na Wikipediji na hrvatskom jeziku.

doba

Doba (imenica ženskog roda; češ. doba, eng. beat [bit], fr. temps, nem. Schlag [šlag], rus. доля [dolja]) je vremenska mera takta. To je preciznije navođenja brzine dela. Broj (otkucaja metronoma u minuti) se nalazi iznad notnog zapisa, npr. Allegro ( =133), tj. 133 dobe u minuti. Doba se može opisati kao ritam kojim slušaoci cupkaju nogom dok slušaju neku melodiju.

Đ

E

F

fiamma

Plamen. con fiamma - vatreno.

filharmonija

Filharmonija ≈ ljubav prema muzici, iz starogrčkog φιλία + ἁρμονία [philía + harmonía]. Drugi naziv za simfonijski orkestar ili ustanovu koja se bavi simfonijskom muzikom. Takođe deo naziva nekih orkestara - nema razlike između "simfonijski" i "filharmonijski" ni u sastavu ni u ulozi, ali se različitim imenovanjem razlikuju dva orkestra iz istog mesta, na primer Berliner Symphoniker (Berlinski simfoničari) i mnogo poznatiji Berliner Philharmoniker (Berlinski filharmoničari).

finale

Poslednji stav dela s više stavova (sonata, simfonija) ili završna scena pojedinog čina u klasičnoj operi. Uopšteno: rasplet, svršetak.

forte, fortissimo, fortississimo

Glasno, vrlo glasno, vrlo vrlo glasno. → dinamika.

forzando, forzato

U partituri oznaka za akcent. → sforzando, sforzato. forzatissimo - više pojačano, naglašenije.

furioso

Divlje, burno.

G

G

G je oznaka identifikacije dela Luiđija Bokerinija (Luigi Boccherini). Oznaka je inicijal prezimena francuskog muzikologa Iva Žerara (Yves Gérard) koji je 1969. u Londonu objavio Gérard catalog (Žerarov katalog), popis dela Luiđija Bokerinija. Bokerini je za života označio broj opusa samo za 64 dela koja je objavio, dok Žerarov katalog sadrži 580 dela.

gigue

U partiturama se francuskom rečju gigue [žig] ili italijanskom giga [điga] označava žiga. Žiga je brzi barokni ples. Poreklom je iz Škotske (jig - džig), odakle se sredinom 17. veka proširio u Evropu kao dvorski ples, popularan na dvoru Luja XIV, a zatim i u instrumentalnu svitu. Javlja se obavezno na kraju svite, pisana kao fuga s ponavljanjima teme.

H

Hob.

Hob. je identifikator kojim se označavaju dela Jozefa Hajdna (Joseph Haydn). Oznaka je deo prezimena holandskog muzikologa Antonija van Hobokena (Anthony van Hoboken) koji je izdao katalog J. Haydn, Thematisch-bibliographisches Werkverzeichnis - J. Hajdn, tematsko-bibliografski katalog dela. Katalog u tri toma objavljen je od 1957. do 1978. i sadrži preko 750 dela. Uređen je po kategorijama (I - simfonije (1-108), Ia - uvertire (1-16), II - divertimenti u 4 ili više delova (1-47), III - gudački kvarteti (1-83b)...) Unutar kategorija dela uglavnom prate hronološki red. Primer označavanja: "Carska pesma", Kaiserlied Hob. XXVIa:43 - 43. delo iz kategorije XXVIa - pesme uz klavir (inspiracija za ovu pesmu Hajdnu je bila pesma "Stal se jesem" iz Hrvatskog Zagorja; melodija je poznata i kao "Carska himna", bila je službena himna Austrije od 1797. do 1918. i sadašnja je himna Nemačke; kasnije je ovu pesmu Hajdn preradio za 2. stav Gudačkog kvarteta, op. 76 br. 3, Hob. III:77, "Carski").

HWV

HWV je skraćenica od Händel-Werke-Verzeichnis - katalog dela Georga Fridriha Hendla (Georg Friedrich Händel). Katalog u tri toma izdao je nemački muzikolog Bernt Bazelt (Bernd Baselt) između 1978. i 1986. godine. Široko je prihvaćen i koristi se u modernom označavanju Hendlovih dela, npr. "Muzika na vodi" se sastoji od tri svite: br. 1 u F-duru HWV 348, br. 2 u D-duru HWV 349 i br. 3 u G-duru HWV 350. Katalog je tematski, po žanrovima (1-42 opere, 43-45, 218 scenska muzika, 46-48, 50-71 oratoriji...) Brojevi idu od 1-612, ali nisu poređani hronološki, dok je unutar kategorija hronološki red. Osim popisa dela, katalog za svako delo sadrži uvodne taktove, kao i mnoštvo dodatnih informacija.

I

J

K

kadenca

Kadenca (italijanski cadenza, od latinskog cadere - pasti, zaključiti) je melodijski ili harmonijski sklop kojim završava muzička celina. Potiče iz prakse ukrašavanja završnih tonova, naročito u baroknoj operi, a zatim i na koncertima. To je bio način da solisti pokažu svoju virtuoznost, a od Klasicizma kompozitori i poneki istaknuti izvođači su zapisivali svoje kadence. Neki pak kompozitori nisu zapisivali kadence, ostavljajući izvođačima više slobode za improvizaciju. Za vreme kadence pratnja obično pauzira, ali mogu na kratko upasti i drugi instrumenti. Obično se javlja pri kraju prvog stava, proizvoljnog tempa i trajanja. Na kraju kadence ponovo ulazi orkestar, bez ili sa solistom.

klaka

Klaka (fr. claque od claquer - pljeskati) organizirana je skupina ljudi, koji su najčešće plaćeni da aplaudiraju ili zvižde tokom predstave u pozorištu, utičući tako na publiku, pa i na samo izvođenje. Pripadnik klake naziva se klaker...
• Ovaj opis preuzet je iz članka Klaka external link s Wikipedije na hrvatskom jeziku, na kojoj možete pročitati ostatak članka.

klasicizam

Klasicizam (iz francuskog classicisme, prema latinskom: classicus - koji pripada najvišoj klasi, idealu) je stil u muzici iz perioda između 1730. i 1820. i delimično se preklapa s prethodnim Barokom i narednim Romantizmom. Muzika klasicizma postaje lakša i manje kompleksna, galantni stil zamenjuje dostojanstvenu ozbiljnost i grandioznost Baroka. Muzičko žarište seli se iz Italije na sever i zapad Evrope. Uz privatne predstave za aristokratiju, počinju se javljati javni koncerti. Istaknutiji predstavnici su Hajdn, Mocart i Betoven, iz takozvanog "bečkog klasicizma".
"Klasičan" je izvedeni termin, međutim, nije vezan samo za period klasicizma, već za period od srednjeg veka pa do današnjih dana i predstavljaju vrhunska ostvarenja pojedinih kompozitora u različitim stilskim razdobljima.
Trivia: Betoven je prvi muzičar koji je "skinuo periku" (obaveznu na dvorovima) - nije više plaćeni dvorski sluga, već samostalni umetnik.

koncert

1. Opsežnije muzičko delo za instrument i orkestar (→ concerto).
2. Javno izvođenje instrumentalnih ili vokalnih kompozicija pred publikom. Do Klasicizma bili su privilegija aristokratije na privatnim priredbama, a u Romantizmu polovinom 19. veka već su uobičajeno javni.

KV

KV ili samo K je skraćenica od Köchel-Verzeichnis odnosno Köchelverzeichnis = Kehelov katalog, hronološki popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Poslednji u katalogu je Rekvijem, KV 626. Kasnije, kad su pronađena druga Mocartova dela, popis je revidiran, poslednji put u šestoj reviziji K6 iz 1964. godine. Zbog održanja hronologije na broj su dodavane dodatne oznake, na primer: K1 i K6 547 - Violinska sonata br. 36 u F-duru ("za početnike"), K6 547a - Klavirska sonata u F-duru, ili K1 i K6 626 - Rekvijem u d-molu, K6 626b/48 - Vežbe za prste za klavir u C-duru.

L

L

L je oznaka identifikacije dela Kloda Debisija (Claude Debussy). Oznaka je inicijal prezimena francuskog muzikologa Fransoa Lesira (François Lesure) koji je 1977. u Ženevi izdao Catalogue des œuvres - katalog dela Kloda Debisija, jer Debisi nije koristio broj opusa, osim za Gudački kvartet u g-molu, op. 10, L 85. Katalog sadrži 141 delo (L 1 - L 141, od 1879. do 1917.) u hronološkom redu.

lament

Lamentacija, emocionalan izliv žalosti. Sinonimi: žalopojka, jadikovka, jeremijada.

Lj

M

maestoso

Svečano i dostojanstveno.

misa

Misa je oblik sakralne muzičke kompozicije zasnovane na katoličkoj liturgiji (koja se takođe naziva "misa"). Dosta misa, međutim, nije namenjena obredima, već se koncertno izvode. Stalni delovi mise (Ordinarium) su: Kyrie (Gospodi pomiluj), Gloria (Slava), Credo (Verujem), Sanctus (Trisveti), Benedictus (Blagosloven) i Agnus Dei (Jaganjče Božji). Skoro da nema značajnog kompozitora koji nema misu u svom opusu. Misa za mrtve naziva se "rekvijem".

moderato

Umereno. Oznaka za umereno brz tempo, između allegra i andantea .

molto

Mnogo, vrlo. Npr. molto allegro - vrlo živo.

MWV

MWV je skraćenica od Mendelssohn-Werkverzeichnis - katalog dela Feliksa Mendelsona (Felix Mendelssohn Bartholdy). Katalog je 2009. izdala Saksonska akademija nauka iz Lajpciga. Katalog sadrži 750 kompozicija u 26 grupa (označenih slovima A-Z), a dela su u grupama poređana hronološki. Npr. Simfonija br. 4 u A-duru op. 90 ("Italijanska") označena je kao MWV N 16 = 16. delo u grupi N - simfonije. Sâm Mendelson je brojem opusa označio 72 dela koja je objavio, a ostali (opp. 73-121) označeni su pustumno.

N

non

Ne. Stoji samo uz drugu odrednicu, npr. allegro, ma non troppo - brzo, ali ne previše.

Nj

O

opus, op., opp.

Iz latinskog: opus - delo. Naziv kojim umetnici obeležavaju dela hronološkim redom. Obično se piše skraćeno "op." (u množini "opp."). Takođe i sva dela nekog umetnika, kao celina. Uz ili umesto broja opusa se kod dela nekih kompozitora navode dodatne oznake za preciznije označavanje - mnogi kompozitori nisu, ili su nepotpuno vodili broj opusa, npr. ispuštajući manje značajna dela. Bartok je triput započinjao brojanje i sva tri popisa su u opticaju. Dvoržak je namerno davao manji broj opusa da bi ih prodao mimo ugovora s izdavačima, pa se stoga javljaju i višestruki brojevi opusa (op. 12 čak za pet dela!). Dodatna oznaka se sastoji od slovne skraćenice, inicijala kompozitora ili sastavljača, kome sledi broj ili kôd sastavljača. Na primer, KV 626 ili TWV 51:G9.
• Obiman popis kataloga na Wikipediji na engleskom jeziku: Catalogues of classical compositions external link

orkestar

Orkestar je veća grupa svirača koji zajedno izvode neko muzičko delo. Po veličini može biti simfonijski (filharmonijski) s preko 50 pa do više od 100 muzičara i kamerni (od it./lat. camera - soba) s manje od 50 muzičara. Veličina zavisi od vrste muzike i mesta na kome se izvodi. Po instrumentaciji mogu biti simfonijski (uključene sve grupe instrumenata) ili nazvani prema grupi instrumenata, npr. gudački, tamburaški ili duvački. Orkestar ima širok repertoar, npr. simfonije, koncerte, uvertire iz opera, a može biti uključen i u druge predstave kao što su opera i balet. Po pravilu, orkestar vodi dirigent.
Poreklo reči: orkestar je u antičkom pozorištu kružni prostor između bine i publike (ὀρχήστρα [orhestra] izvedeno iz ὀρχέομαι [orheomai] - plesati) po kome se kretao i plesao hor.

P

pasaž

Pasaž (iz francuskog passage - prolaz) je kraći ili duži ukrasni niz tonova u brzom tempu, obično virtuoznog karaktera.

pavana

Pavana (italijanski pavana, [danza] padovana - ples iz Padove, španski pavane - paun) je spori svečani dvorski ples koji se u parovima plesao u Evropi u 16. veku, a naročito je bio omiljen u Španiji. U ranom Baroku pavana je bila jedan od stavova orkestarske svite, ali se kasnije osamostaljuje u posebnu formu. Jedna od poznatijih je Pavana u fis-molu, op. 50 Gabrijela Forea (Gabriel Fauré). Izvorno napisana za klavir i hor, ali je autor kasnije napisao orkestarsku verziju, koja se izvodi sa ili bez hora.

piano, pianissimo, pianississimo

Tiho (meko, nežno), tiše, vrlo tiho. → dinamika.

più

Više. Npr. molto più tranquillo - mirnije (doslovno: mnogo više mirno).

postuman, postumno

Postuman (pridev) i postumno (prilog) su ispravni oblici za pojam koji označava delo objavljeno nakon smrti autora (= posmrtan, posmrtno). Pojam dolazi iz latinskog jezika: postumus - dete rođeno posle očeve smrti, posmrče. Neispravan je oblik "posthuman" koji se često koristi — navodno je nastao iz latinskog post - iza i humus - zemlja — posmrtno objavljena dela nemaju nikakve veze ni s humusom ni s humanosti.

pozorište

Pozorište, kazalište, teatar (od starogrčkog θέατρον, théatron - gledalište) je kulturno-umetnička ustanova namenjena održavanju priredbi scenske umetnosti (opere, baleta, govornih i drugih predstava) u zatvorenom ili otvorenom prostoru. U užem smislu, pozorište (pozorišna predstava) je govorna predstava (drama, komedija).

presto

Vrlo, vrlo brzo (168–200 d/m).

Q

R

rekvijem

Rekvijem (latinski requiem, akuzativ od requies - mir, počinak ) je u katoličkoj liturgiji misa za pokojne. Sadrži liturgijski tekst, a može biti vokalni ili vokalno-instrumentalni. Od klasične mise se razlikuje u nekim delovima koji su prikladni za tematiku pogreba - ispred Kyrie dolazi Introit (lat. Introitus - ulaz), umesto Gloria dolaze određene sekvence (Dies irae - dan gneva), a u Agnus Dei su promenjene dve molitve.

renesansa

Renesansa (iz francuskog renaissance - preporod) je period procvata evropske kulture između 1400. i 1600. godine. Renesansna muzika odlikuje se većim korišćenjem instrumenata, javljaju se novi instrumenti i nove muzičke forme, kao i razvoj teorije i notacije. Sledeći period: → barok.

ritardando

Oznake u partituri za postepeno usporavanje tempa. Suprotno: accelerando.

romantizam

Romantizam (iz francuskog: romantisme) je stil u muzici u periodu od 1780. do 1910. godine, nasleđuje Klasicizam i nastavlja u Modernu. Muzika postaje izražajnija i emocionalnija, šireći se na književne, umetničke i filozofske teme, potiče stvaranje nacionalne svesti. Orkestri postaju veći, s više različitih instrumenata. Izvođenje s aristokratije prelazi među mase, s privatnih na javne koncerte.

rondo

Rondo (francuski: rondeau) se u muzici najčešće odnosi na muzičku formu, takozvani francuski stil, u kome se glavna tema (refren, repriza) stalno ponavlja nakon sporednih epizoda (kupleti), A-B-A-C...A. Kao tip muzike, rondo predstavlja brzu i živahnu muziku, uobičajeno allegro. Iako ima izuzetaka, muzika označena kao "rondo" podrazumeva i formu i tip.

rubato

Fleksibilan tempo nota u muzičkoj frazi, za izražajni efekt.

RV

RV je skraćenica od Ryom-Verzeichnis - katalog dela Antonija Vivaldija koji je 1973. izdao danski muzikolog Peter Riom (Ryom). Katalog je uređen po grupama (1-37 sonate za violinu, 38-47 sonate za violončelo...) i ne prati strogo hronološki red (npr. RV 6 - Sonata u c-molu iz 1717. i RV 8 - Sonata u c-molu op. 2 br. 7 iz 1709. godine).

S

sakralna muzika

Sakralna (religijska) muzika pisana je za religijske obrede ili pod religijskim uticajem.

scherzo

Čita se "skerco", na italijanskom znači "šala". To je jednostavačna klavirska kompozicija, a unutar većeg dela (sonate, simfonije...) je instrumentalan stav razigranog, često i humorističnog karaktera.

sekularna muzika

Sekularna (ne-religijska) muzika je žanr iz perioda Srednjeg veka i Renesanse. Najstariji zapisi su s latinskom tekstom, a kasniji na vernakularnom jeziku.

serenada

Serenada je poznata kao "večernja pesma" koju je pevao momak pod prozorom devojke. Otuda i naš naziv "podoknica". U doba bečke klasike serenada je dobila oblik svite nevezanog niza i uređenja stavova, a krajem 18. i u 19. veku serenada se javlja i u operama kao ljubavna podoknica. Svakako najpoznatija serenada je Mocartova "Mala noćna muzika", izvorno Serenade Nr. 13 für Streicher in G-Dur (Serenada br. 13 za gudače u G-duru, KV 525). Mocart je u opisu preveo "serenada" na nemački Nachtmusik, odakle i potiče popularni naziv.

sforzando, sforzato

U partituri oznaka za akcent: sforzando ili forzando - pojačavajući, naglašavajući, sforzato ili forzato - pojačano, naglašeno. Skraćeno sfz, sf ili fz.

simfonija

Simfonija znači sazvučje, sklad, prema starogrčkom συμφωνία [sinfonia], σύν [sin] - zajedno i φωνή [foni] - zvuk, a u naš jezik došla je preko latinskog symphonia. U muzici, počev od 17. veka, označava opsežnu orkestarsku kompoziciju. Svoj klasičan oblik u četiri stava dobila je od Hajdna i Mocarta. Obično je u sastavu: brzi prvi stav (najčešće allegro i u sonatnoj formi), lagani drugi stav, treći stav je menuet umerenog tempa, a finale je brzi četvrti stav u obliku ronda. Kasniji kompozitori umesto menueta u treći stav stavljaju scherzo, a ponekad menjaju redosled drugog i trećeg stava.
Reč simfonija ili njene izvedenice koriste se i kao naziv orkestra i muzičara iz takvog orkestra.

sonata

Sonata (od it./lat. sonare - zvučati, doslovno sonata = svirana, za razliku od kantata = pevana) je solistička ili kamerna instrumentalna kompozicija u tri ili četiri stava. Do sredine 18. veka tzv. barokna sonata pisana je za jedan do četiri, obično gudačka instrumenta. Od vremena Mocarta i Hajdna dobija klasicistički oblik sonatnog ciklusa: brzi prvi stav u sonatnoj formi, lagani drugi i brzi poslednji stav (rondo ili sonatna forma). Ako sonata ima i četvrti stav, onda je treći menuet ili scherzo. Sastav sonate korišćen je kao obrazac za pisanje drugih većih dela većine instrumentalnih žanrova. Sonata je najčešće pisana za klavir ili drugi instrument uz pratnju klavira. Značajniji predstavnici barokne sonate su Bah, Hendl i Skarlati, a Mocart i Betoven klasicističke (klasične) sonate. U Romantizmu pisanje sonata jenjava, iako i tu ima značajnih predstavnika, kao što su Šubert, List i Brams.

sonatna forma

Sonatna forma, sonatni oblik, ili sonata-allegro je struktura najčešće prvog brzog stava nekog višestavačnog dela (sonate, simfonije) koja se formirala u Klasicizmu u 18. veku. Struktura "formalnog modela" se sastoji od ekspozicije, razvoja i reprize. Ekspozicija uvodi jednu ili dve teme stava, obično u kontrastnom stilu, a zaključuje se završnom temom. U razvoju se teme razrađuju, a u reprizi se ponavljaju izmenjene teme iz ekspozicije.

sostenuto

Oznaka uz tempo ili naslov stava da se tonovi zadržavaju (produžuju), obično s istovremenim usporavanjem tempa.

spinto

Termin (od spingere - gurnuti) se koristi za opis snage glasa između lirskog i dramskog soprana ili tenora, koji su sposobni da povremeno izvedu muzičke klimakse u operi (da nadjačaju orkestar). Primeri uloga: Aida (Aida), Dezdemona (Otelo), Florija Toska (Toska), Radames (Aida), Don Hoze (Karmen), Kavaradosi (Toska).

stav

Samostalan celovit odeljak većeg muzičkog dela (sonata,simfonija), stavak.

stringendo, string.

Oznaka u partituri za ubrzanje, kao accelerando uz dojam povećanja dramske napetosti. Suprotno: ritardando.

svita

Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija koja je sastavljena od niza stavova (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz Renesanse, a procvat je doživela u Baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman. U Romantizmu se svite pišu kao samostalna dela ili uz scensku muziku. Neke od poznatijih su "San letnje noći" Mendelsona, "Šeherezada" Rimski-Korsakova, "Karmen" i "Arležanka" Bizea, svite iz baleta "Krcko oraščić", "Uspavana lepotica" i "Labudovo jezero" Čajkovskog, "Bergamaska svita" [Suite bergamasque (bergamaska je ples iz Bergama)] Debisija i mnoge druge.

Š

T

tempo

Brzina kojom se izvodi muzičko delo. Metronomski tempo je brzina izražena brojem jedinica (doba) koje treba izvesti u jednom minutu.

tempo primo, tempo I°

Oznaka u partituri za vraćanje na prvobitni tempo (dela ili stava) koji je u određenom delu kompozicije bio zamenjen bržim ili sporijim. (Ne mešati s a tempo.)

tranquille, tranquillo

Mirno, spokojno.

tutti

Doslovno: svi.
Obično se koristi u vokalnim ili instrumentalnim delima kao oznaka mesta odakle svi glasovi ili ceo orkestar nastupaju istovremeno.
U baroknoj muzici oznaka da solist nastavi sviranje s ostalima.

TWV

TWV je skraćenica od Telemann-Werke-Verzeichnis, popis dela Georga Filipa Telemana (Georg Philipp Telemann) koji je 1960. izradio Martin Runke (Rhunke). Vokalna dela mogu biti označena s TVWV, u istom nizu broja žanra s ostalim delima. Iza skraćenice sledi broj žanra (1-25 za vokalna i 30-55 za ostala dela), (u nekim slučajevima) slovo za tonski rod, te broj dela. Na primer, u Koncertu za violu u G-duru, TWV 51:G9, značenje TWV 51:G9 je: 51. žanr (koncerti za solo-instrument i basso continuo), G-dur i deveto delo žanra; slično, Der Tag des Gerichts TWV 6:8 - Oratorij "Sudnji dan", 6. žanr (duhovni oratoriji), 8. delo.

U

V

vivace

Oznaka tempa: brzo i živahno (156–176 d/m).

vivacissimo

Oznaka tempa: vrlo brzo i živahno (172–176 d/m).

W

WoO

WoO je skraćenica od Werke ohne Opuszahl - dela bez broja opusa. Katalog su 1955. godine pripremili Georg Kinski (Kinsky) i Hans Halm za dela koja Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven) nije objavio s brojem opusa. Ista skraćenica se ponekad koristi i za dela drugih kompozitora koja nemaju broj opusa, npr. dela Johanesa Bramsa (Johannes Brahms), Roberta Šumana (Schumann), Mucija Klementija (Muzio Clementi) ili Joakima Rafa (Joachim Raff).

X

Y

Z

Ž

Izvori:

Tekst s ove stranice je rađen na osnovu materijala s navedenih izvora i slobodan je za kopiranje, bez obveze navođenja izvora ili autora, osim ako uz natuknicu nije stavljena napomena da je tekst preuzet s Wikipedije, u kom slučaju se Wikipedija treba navesti kao izvor (licencija CC BY-SA 3.0 external link).

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.