Neslužbeni vodič kroz program

koncerta Niškog simfonijskog orkestra

Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.

Premijerni koncert

• Putovanje kroz epohe •

Petak, 12.02.2021. u 19 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Dirigent: Milena Injac
Solistica: Jelena Jakovljević, flauta
Niški simfonijski orkestar

P r o g r a m
Johan Sebastijan Bah Orkestarska svita br. 2 u h-molu, BWV 1067
 
  • 1. Uvertira
  • 2. Rondo
  • 3. Sarabanda
  • 4. Buré
  • 5. Poloneza
  • 6. Menuet
  • 7. Badineri
Jozef Joahim Raf Simfonijeta u F-duru, op. 188
 
  • 1. Allegro
  • 2. Allegro molto
  • 3. Larghetto
  • 4. Vivace

O izvođačima:

Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.

Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati na stranici www.milenainjac.net external link ili u službenom programu NSO-a.

Jelena Jakovljević - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu external link, a detalje o umetničkim aktivnostima na stranici Univerziteta u Nišu external link.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Stalni sastav orkestra (neažuran, podaci preuzeti sa službene stranice NSO-a sa stanjem s početka 2018. godine):
  • Prve violine
  • Stanislava Alađozovski
  •    koncertmajstor
  • Sanja Jović Đorđević
  •   zam. koncertmajstora
  • Jasna Mijović
  • Katarina Pešić
  • Jelena Gušić
  • Slobodan Jevtić
  • Bojana Đolović
  • Druge violine
  • Tatjana Mijović Petrović
  •   principal
  • Dejan Sotirovski
  •   zamenik principala
  • Jelena Kocić
  • Sandra Rakonjac
  • Snežana Jovanović
  • Viole
  • Vladan Veljković
  •   principal
  • Saška Stojanov Krstić
  •   zamenik principala
  • Irena Veljković
  • Suzana Savić
  • Violončela
  • Nataša Palić
  •   principal
  • Aleksandra Petrović
  •    zamenik principala
  • Ana Stanković
  • Andrija Petrović
  • Kontrabasi
  • Milovan Dimić
  •   principal
  • Flaute
  • Tatjana Veličković Minčić
  •   principal
  • Oboe
  • Vladimir Vezenković
  •   principal
  • Marjan Radevski
  • Klarineti
  • Saša Minčić
  •   principal
  • Aleksandar Mitić
  • Fagoti
  • Đorđi Alađozovski
  •   principal
  • Horne
  • Danilo Filipović
  •   principal
  • Jelena Nikolić
  • Srđan Kurtić
  • Milan Azirović
  • Trube
  • Darko Dimitrijević
  •   principal
  • Aleksandar Milenković
  • Tromboni
  • Nenad Vuksanović
  •   principal
  • Bojan Vidanović
NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni).

Kompozitori i dela

Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach; Ajzenah, 21./31.3.1685. – Lajpcig, 28.7.1750.) je čuveni nemački kompozitor iz razdoblja baroka, kantor i virtuoz na čembalu i orguljama. Pripada petoj generaciji muzičke porodice Bah. Od oca, strica i starijeg brata Johana Kristofa (Johann Christoph) učio je sviranje na violini, orguljama i čembalu, a brat ga je uputio i u kompoziciju. Obavljao je mnoge dužnosti u dvorskim kapelama i u Crkvi, počev od člana orkestra do kantora i gradskog muzičkog direktora Lajpciga. Bahova muzika obuhvata preko 1000 kompozicija u skoro svim žanrovima, osim opere. Za života je bio poznat kao virtuoz na orguljama i čembalu, dok je njegova muzika bila poznata samo užem krugu, a nakon smrti je potpuno zaboravljena. Tek su početkom 19. veka entuzijasti, među kojima je najpoznatiji Feliks Mendelson Bartoldi (Felix Mendelssohn Bartholdy), ponovo oživeli Bahovu muziku i koja je potom zauzela mesto u samom vrhu svetske muzike.

 • Orkestarska svita br. 2 u h-molu, BWV 1067

Bah je napisao četiri orkestarske svite, BWV 1066-1069. Hronologija svita ne prati brojeve iz kataloga, odnosno godine nastanka su: 1717. Prva, 1738. Druga, 1730. Treća i 1720. Četvrta svita. Sve svite sastoje se iz duže uvertire u tzv. francuskom stilu, za kojim sledi niz kratkih plesova. Druga svita se, međutim, razlikuje po orkestraciji od ostalih – dok su ostale pisane za ceo orkestar, uključujući duvače i udaraljke, Druga svita napisana je samo za flautu, gudače i continuo. S obzirom da je u nekim stavcima flauta solistički instrument, svita se može smatrati i svitom i koncertom.

Ne zna se tačno kad je nastala Svita br. 2 u h-molu, jer izvornik nije sačuvan, osim delova koji datiraju oko 1738. godine. Ne zna se kojim povodom je napisana ni kad je bila premijera. Svita se sastoji od sedam stavaka:

1. Ouverture – Uvertira je po trajanju najduži stavak, kao svi ostali skupa. Napisana je u francuskom stilu, koji je razvio francuski dvorski kompozitor Žan-Batist Lili (Jean-Baptiste Lully) oko 1650. godine. Stavak se sastoji iz tri dela, uvoda u umerenom tempu, za kojim sledi brza deonica u obliku ritornela, koja se smiruje kroz uvod označen kao Lentement (sporo).

2. Rondeau – Rondo u ovom stavku predstavlja i tip i formu, odnosno muzika je živahna, a refren i kupleti su u obliku ABACA. Fraze počinju i završavaju u sredini takta, što je karakteristika gavote, plesa u umerenom tempu u 2/2 taktu.

3. Sarabande – Sarabanda (šp. zarabanda) je stari španski ples koji se u 16. veku proširio u Evropu kao dostojanstveni dvorski ples, a muzički oblik postaje stalni (obično treći) stavak barokne svite, što pokazuje i ovo delo.

4. Bourrée I & II – Buré je brzi francuski narodni ples u otvorenim parovima s brzim koracima i skakanjem, često u klompama, koji je prenesen na dvor kao formacijski ples u dva reda. Takođe se redovno javlja u baroknoj sviti. U ovom stavku su dva buréa, koji se javljaju kao teme u formi ABA, odnosno Buré I [ponovljen] – Buré II [ponovljen] – Buré I [da capo = ispočetka, bez ponavljanja].

5. Polonaise – Poloneza je u istoj formi prethodnog stavka, ali centralnu sekciju double preuzima solo flauta. Poloneza je, naravno, ples potekao iz Poljske i u 17. veku se proširio u Evropu kao dvorski i salonski ples, te kao samostalna instrumentalna kompozicija.

6. Menuett – Menuet je takođe u ternarnoj formi ABA, ali bez ponavljanja.

7. Badinerie – Badinerí ili badinaž (badinage) su nemački i francuski nazivi italijanskog pojma scherzo (šala), koji se uobičajeno koristi za kompoziciju ili stavak razigranog, često i humorističnog karaktera. Čitav ovaj stavak pripada flauti i veoma je zahtevan za izvođača. Uz Air iz Treće svite jedna je od čuvenijih Bahovih kompozicija.

Trajanje svite je oko 22 minuta (Musica Antiqua Köln: 10:09 + 1:53 + 3:14 + 1:34 + 2:50 + 1:05 + 1:18 = 22:03).

Jozef Joahim Raf (Joseph Joachim Raff; Lahen, 27.05.1822. – Frankfurt na Majni, 24.06.1882.) bio je pijanist, pedagog i kompozitor iz razdoblja romantizma. Rođen je u Švajcarskoj, ali je veći deo života, počev od 1846., živeo i radio u nemačkim državicama, odnosno u Nemačkoj nakon ujedinjenja 1871. godine. Njegov otac Franc (Franz) Jozef bio je orguljaš i od njega je Joahim učio sviranje violine i orgulja. Isprva je bio školski učitelj, a kasnije učitelj klavira. Samouko je počeo pisati muziku i uz pomoć Franca Lista (Franz Liszt) i Hansa fon Bilova (Hans von Bülow) probio se na muzičkoj sceni. U svoje vreme bio je popularan, ali je skoro zaboravljen u 20. veku. Bio je plodan kompozitor (opp. 1-232 i WoO 1-57) u skoro svim žanrovima, među kojima je 6 opera, 12 simfonija, 9 koncerata...

 • Simfonijeta u F-duru, op. 188

Na vrhuncu svoje karijere, Raf je u proleće 1873. godine u Vizbadenu napisao delo koje je nazvao Simfonijeta. Datum premijere je nepoznat. Delo je objavljeno u novembru 1874. godine u Lajpcigu, a Raf ga je aranžirao i za klavir četveroručno. Delo je bilo popularno i zadržalo popularnost dugo nakon što je većina njegovih dela zaboravljena. Oživljeno je 1970-ih, a stručnjaci ga uspoređuju s Dvoržakovom Serenadom u d-molu iz 1878. i Gunoovom Petite Symphonie iz 1885. godine.

Simfonijeta je napisana za deset duvačkih instrumenata: 2 flaute, 2 oboe, 2 klarineta, 2 fagota i 2 horne. Delo zadržava klasičnu četvorostavačnu strukturu simfonije, ali menja redosled drugog sporog i trećeg brzog stavka.

Allegro - Prvi stavak u 4/4 taktu i F-duru je najduži u delu. Ima 406 taktova i napisan je u uobičajenoj sonatnoj formi. Za uvodom slede dve teme, prvu uvodi flauta, a drugu oboa. Završna tema ekspozicije, koju uvode flauta i klarinet, u kontrastu je s prvim dvema. U razvoju se razrađuju uvod i 2. tema. U reprizi se ponavljaju teme iz ekspozicije, sa završnom kodom.

Allegro molto - Drugi stavak u 6/8 taktu u f-molu je scherzo, po definiciji brzog i veselog karaktera. Ima 339 taktova i napisan je u ternarnoj formi ABA1 s kodom. I ovaj stavak ima tri teme, od kojih su prva (uvodi je klarinet) i druga (uvodi je flauta) u sekciji A, treća u sekciji B, a u sekciji A1 varirana je prva tema.

Larghetto - Treći stavak u C-duru i 3/4 taktu je u sporom, mirnom tempu. Ima 156 taktova u strukturi ABABA. Obe sekcije imaju po jednu temu, koje se smenjuju. Prvu temu odmah na početku uvode klarineti, a oboa uvodi drugu temu. Za razliku od prvih dvaju, u ovom stavku druga tema je kraća od prve.

Vivace - Četvrti stavak je u F-duru i 2/4 taktu. Iako ima 302 takta, po trajanju je najkraći stavak. I u ovom stavku su dve teme, raspoređene po shemi ABAB s kodom na kraju.

Približno trajanje je oko 25 minuta (The Catholic University of America Chamber Winds: 08:21 + 05:10 + 07:40 + 04:27 = 25:38).

Trivia & Varia

Datum Bahovog rođenja često se navodi po julijanskom kalendaru kao 21.3.1685. godine. U vreme njegovog rođenja na protestantskim teritorijama u Nemačkoj bio je na snazi julijanski kalendar. Protestantska carska imanja prihvatila su gregorijanski kalendar 1700. godine i iza toga se svi datumi u Bahovoj biografiji navode po tom kalendaru, uključujući i datum smrti

Kantor je u Katoličkoj crkvi pevač liturgijske muzike. U Bahovo vreme u nemačkoj Protestantskoj crkvi kantor je obuhvatao čitav niz dužnosti: organizacija muzike za crkvene obrede i druge svečane prilike, kapelmajstor, orguljaš, kompozitor i učitelj muzike.

Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija sastavljena od niza stavaka (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman.

BWV je skraćenica od Bach-Werke-Verzeichnis, popis dela Johana Sebastijana Baha. Uredio ga je Volfgang Šmider (Wolfgang Schmieder) i objavio 1950. Katalog navodi kompozicije u 13 žanrova (kantate 1-224, moteti 225-231, ... kolekcija kanona i fuga 1079-1080). Dodatak navodi još tri grupe kompozicija: izgubljene (1-23), nejasnog porekla (24-155) i kompozicije koje su pripisane Bahu, a kasnije je utvrđeno da nisu njegove (156-189). Katalog je dopunjen 1998. i sadrži 1126 kompozicija i 213 u dodatku.

Basso continuo (it. neprekidan, kontinualan bas; često samo continuo) ili generalbas (nem. Generalbass - opšti bas) je način zapisivanja instrumentalne pratnje u baroku. Basovske deonice označene su samo pojedinačnim notama ili brojevima na osnovu kojih su izvođači improvizovali pratnju. Sastav instrumenata takođe je bio prepušten izvođačima: mogli su biti uključeni svi instrumenti koji u rasponu tonova imaju bas-registar (npr. čelo, kontrabas, fagot), ali je morao biti uključen i najmanje jedan instrument koji je mogao svirati akorde (npr. klavir, gitara, harfa). Kad se u 18. veku pojavila potreba za preciznim i potpunim zapisivanjem muzike, basso continuo je izbačen iz prakse.

Simfonijeta, odnosno prema italijanskom sinfonietta je termin koji je skovao Joahim Raff za svoje delo, Simfonijetu op. 188. Pojam označava simfoniju manjeg opsega i jednostavnijeg sadržaja, tako da je mogu izvoditi manji ansambli.

Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.

♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.

Izvori (abecedno):

bach.org

imslp.org

www.enciklopedija.hr

www.klassika.info

www.raff.org

www.slso.org


Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.comexternal link i www.facebook.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.