ili u službenom programu NSO-a.Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solistica: | Jelena Jakovljević, flauta |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Johan Sebastijan Bah | Orkestarska svita br. 2 u h-molu, BWV 1067 |
| Jozef Joahim Raf | Simfonijeta u F-duru, op. 188 |
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati na stranici www.milenainjac.net ili u službenom programu NSO-a.
Jelena Jakovljević - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu , a detalje o umetničkim aktivnostima na stranici Univerziteta u Nišu .
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
| Stalni sastav orkestra (neažuran, podaci preuzeti sa službene stranice NSO-a sa stanjem s početka 2018. godine): | |||
|
|
||
| NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach; Ajzenah, 21./31.3.1685. – Lajpcig, 28.7.1750.) je čuveni nemački kompozitor iz razdoblja baroka, kantor i virtuoz na čembalu i orguljama. Pripada petoj generaciji muzičke porodice Bah. Od oca, strica i starijeg brata Johana Kristofa (Johann Christoph) učio je sviranje na violini, orguljama i čembalu, a brat ga je uputio i u kompoziciju. Obavljao je mnoge dužnosti u dvorskim kapelama i u Crkvi, počev od člana orkestra do kantora i gradskog muzičkog direktora Lajpciga. Bahova muzika obuhvata preko 1000 kompozicija u skoro svim žanrovima, osim opere. Za života je bio poznat kao virtuoz na orguljama i čembalu, dok je njegova muzika bila poznata samo užem krugu, a nakon smrti je potpuno zaboravljena. Tek su početkom 19. veka entuzijasti, među kojima je najpoznatiji Feliks Mendelson Bartoldi (Felix Mendelssohn Bartholdy), ponovo oživeli Bahovu muziku i koja je potom zauzela mesto u samom vrhu svetske muzike.
• Orkestarska svita br. 2 u h-molu, BWV 1067
Bah je napisao četiri orkestarske svite, BWV 1066-1069. Hronologija svita ne prati brojeve iz kataloga, odnosno godine nastanka su: 1717. Prva, 1738. Druga, 1730. Treća i 1720. Četvrta svita. Sve svite sastoje se iz duže uvertire u tzv. francuskom stilu, za kojim sledi niz kratkih plesova. Druga svita se, međutim, razlikuje po orkestraciji od ostalih – dok su ostale pisane za ceo orkestar, uključujući duvače i udaraljke, Druga svita napisana je samo za flautu, gudače i continuo. S obzirom da je u nekim stavcima flauta solistički instrument, svita se može smatrati i svitom i koncertom.
Ne zna se tačno kad je nastala Svita br. 2 u h-molu, jer izvornik nije sačuvan, osim delova koji datiraju oko 1738. godine. Ne zna se kojim povodom je napisana ni kad je bila premijera. Svita se sastoji od sedam stavaka:
1. Ouverture – Uvertira je po trajanju najduži stavak, kao svi ostali skupa. Napisana je u francuskom stilu, koji je razvio francuski dvorski kompozitor Žan-Batist Lili (Jean-Baptiste Lully) oko 1650. godine. Stavak se sastoji iz tri dela, uvoda u umerenom tempu, za kojim sledi brza deonica u obliku ritornela, koja se smiruje kroz uvod označen kao Lentement (sporo).
2. Rondeau – Rondo u ovom stavku predstavlja i tip i formu, odnosno muzika je živahna, a refren i kupleti su u obliku ABACA. Fraze počinju i završavaju u sredini takta, što je karakteristika gavote, plesa u umerenom tempu u 2/2 taktu.
3. Sarabande – Sarabanda (šp. zarabanda) je stari španski ples koji se u 16. veku proširio u Evropu kao dostojanstveni dvorski ples, a muzički oblik postaje stalni (obično treći) stavak barokne svite, što pokazuje i ovo delo.
4. Bourrée I & II – Buré je brzi francuski narodni ples u otvorenim parovima s brzim koracima i skakanjem, često u klompama, koji je prenesen na dvor kao formacijski ples u dva reda. Takođe se redovno javlja u baroknoj sviti. U ovom stavku su dva buréa, koji se javljaju kao teme u formi ABA, odnosno Buré I [ponovljen] – Buré II [ponovljen] – Buré I [da capo = ispočetka, bez ponavljanja].
5. Polonaise – Poloneza je u istoj formi prethodnog stavka, ali centralnu sekciju double preuzima solo flauta. Poloneza je, naravno, ples potekao iz Poljske i u 17. veku se proširio u Evropu kao dvorski i salonski ples, te kao samostalna instrumentalna kompozicija.
6. Menuett – Menuet je takođe u ternarnoj formi ABA, ali bez ponavljanja.
7. Badinerie – Badinerí ili badinaž (badinage) su nemački i francuski nazivi italijanskog pojma scherzo (šala), koji se uobičajeno koristi za kompoziciju ili stavak razigranog, često i humorističnog karaktera. Čitav ovaj stavak pripada flauti i veoma je zahtevan za izvođača. Uz Air iz Treće svite jedna je od čuvenijih Bahovih kompozicija.
Trajanje svite je oko 22 minuta (Musica Antiqua Köln: 10:09 + 1:53 + 3:14 + 1:34 + 2:50 + 1:05 + 1:18 = 22:03).
Jozef Joahim Raf (Joseph Joachim Raff; Lahen, 27.05.1822. – Frankfurt na Majni, 24.06.1882.) bio je pijanist, pedagog i kompozitor iz razdoblja romantizma. Rođen je u Švajcarskoj, ali je veći deo života, počev od 1846., živeo i radio u nemačkim državicama, odnosno u Nemačkoj nakon ujedinjenja 1871. godine. Njegov otac Franc (Franz) Jozef bio je orguljaš i od njega je Joahim učio sviranje violine i orgulja. Isprva je bio školski učitelj, a kasnije učitelj klavira. Samouko je počeo pisati muziku i uz pomoć Franca Lista (Franz Liszt) i Hansa fon Bilova (Hans von Bülow) probio se na muzičkoj sceni. U svoje vreme bio je popularan, ali je skoro zaboravljen u 20. veku. Bio je plodan kompozitor (opp. 1-232 i WoO 1-57) u skoro svim žanrovima, među kojima je 6 opera, 12 simfonija, 9 koncerata...
• Simfonijeta u F-duru, op. 188
Na vrhuncu svoje karijere, Raf je u proleće 1873. godine u Vizbadenu napisao delo koje je nazvao Simfonijeta. Datum premijere je nepoznat. Delo je objavljeno u novembru 1874. godine u Lajpcigu, a Raf ga je aranžirao i za klavir četveroručno. Delo je bilo popularno i zadržalo popularnost dugo nakon što je većina njegovih dela zaboravljena. Oživljeno je 1970-ih, a stručnjaci ga uspoređuju s Dvoržakovom Serenadom u d-molu iz 1878. i Gunoovom Petite Symphonie iz 1885. godine.
Simfonijeta je napisana za deset duvačkih instrumenata: 2 flaute, 2 oboe, 2 klarineta, 2 fagota i 2 horne. Delo zadržava klasičnu četvorostavačnu strukturu simfonije, ali menja redosled drugog sporog i trećeg brzog stavka.
Allegro - Prvi stavak u 4/4 taktu i F-duru je najduži u delu. Ima 406 taktova i napisan je u uobičajenoj sonatnoj formi. Za uvodom slede dve teme, prvu uvodi flauta, a drugu oboa. Završna tema ekspozicije, koju uvode flauta i klarinet, u kontrastu je s prvim dvema. U razvoju se razrađuju uvod i 2. tema. U reprizi se ponavljaju teme iz ekspozicije, sa završnom kodom.
Allegro molto - Drugi stavak u 6/8 taktu u f-molu je scherzo, po definiciji brzog i veselog karaktera. Ima 339 taktova i napisan je u ternarnoj formi ABA1 s kodom. I ovaj stavak ima tri teme, od kojih su prva (uvodi je klarinet) i druga (uvodi je flauta) u sekciji A, treća u sekciji B, a u sekciji A1 varirana je prva tema.
Larghetto - Treći stavak u C-duru i 3/4 taktu je u sporom, mirnom tempu. Ima 156 taktova u strukturi ABABA. Obe sekcije imaju po jednu temu, koje se smenjuju. Prvu temu odmah na početku uvode klarineti, a oboa uvodi drugu temu. Za razliku od prvih dvaju, u ovom stavku druga tema je kraća od prve.
Vivace - Četvrti stavak je u F-duru i 2/4 taktu. Iako ima 302 takta, po trajanju je najkraći stavak. I u ovom stavku su dve teme, raspoređene po shemi ABAB s kodom na kraju.
Približno trajanje je oko 25 minuta (The Catholic University of America Chamber Winds: 08:21 + 05:10 + 07:40 + 04:27 = 25:38).
Trivia & Varia
• Datum Bahovog rođenja često se navodi po julijanskom kalendaru kao 21.3.1685. godine. U vreme njegovog rođenja na protestantskim teritorijama u Nemačkoj bio je na snazi julijanski kalendar. Protestantska carska imanja prihvatila su gregorijanski kalendar 1700. godine i iza toga se svi datumi u Bahovoj biografiji navode po tom kalendaru, uključujući i datum smrti
• Kantor je u Katoličkoj crkvi pevač liturgijske muzike. U Bahovo vreme u nemačkoj Protestantskoj crkvi kantor je obuhvatao čitav niz dužnosti: organizacija muzike za crkvene obrede i druge svečane prilike, kapelmajstor, orguljaš, kompozitor i učitelj muzike.
• Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija sastavljena od niza stavaka (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman.
• BWV je skraćenica od Bach-Werke-Verzeichnis, popis dela Johana Sebastijana Baha. Uredio ga je Volfgang Šmider (Wolfgang Schmieder) i objavio 1950. Katalog navodi kompozicije u 13 žanrova (kantate 1-224, moteti 225-231, ... kolekcija kanona i fuga 1079-1080). Dodatak navodi još tri grupe kompozicija: izgubljene (1-23), nejasnog porekla (24-155) i kompozicije koje su pripisane Bahu, a kasnije je utvrđeno da nisu njegove (156-189). Katalog je dopunjen 1998. i sadrži 1126 kompozicija i 213 u dodatku.
• Basso continuo (it. neprekidan, kontinualan bas; često samo continuo) ili generalbas (nem. Generalbass - opšti bas) je način zapisivanja instrumentalne pratnje u baroku. Basovske deonice označene su samo pojedinačnim notama ili brojevima na osnovu kojih su izvođači improvizovali pratnju. Sastav instrumenata takođe je bio prepušten izvođačima: mogli su biti uključeni svi instrumenti koji u rasponu tonova imaju bas-registar (npr. čelo, kontrabas, fagot), ali je morao biti uključen i najmanje jedan instrument koji je mogao svirati akorde (npr. klavir, gitara, harfa). Kad se u 18. veku pojavila potreba za preciznim i potpunim zapisivanjem muzike, basso continuo je izbačen iz prakse.
• Simfonijeta, odnosno prema italijanskom sinfonietta je termin koji je skovao Joahim Raff za svoje delo, Simfonijetu op. 188. Pojam označava simfoniju manjeg opsega i jednostavnijeg sadržaja, tako da je mogu izvoditi manji ansambli.
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
bach.org
imslp.org
www.enciklopedija.hr
www.klassika.info
www.raff.org
www.slso.org
Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.