Detaljnu biografiju možete pročitati na stranici www.milenainjac.net
ili u službenom programu NSO-a.Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solist: | Saša Mirković, viola |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Ana Kazimić | Sol Invictus |
| Dragana Jovanović | Godišnja doba |
| Šarl Guno | Petite Symphonie, op. 216 |
O izvođačima:
Milena Injac rođena je u Nišu 1969. godine. Diplomirala je dirigovanje 1992. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Stanka Šepića. Magistrirala je na istom fakultetu 1996. godine, a doktorirala 2015. godine u klasi profesorice Darinke Matić Marović. Usavršavala se kod Mladena Jagušta, Španca Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde) na majstorskom kursu u Beču, Mađara Petera Etveša (Péter Eötvös) i Finca Jorme Panule (Jorma Panula) na majstorskom kursu u Sombathelju (Szombathely, Mađarska). Redovna je profesorica i prodekanica za nastavu na Fakultetu umetnosti u Nišu i dirigentica Niškog simfonijskog orkestra. Osim s Niškim simfonijskim orkestrom, održala je bezbroj koncerata i s drugim orkestrima i horovima na mnogobrojnim zapaženim koncertima u zemlji i svetu. Dobitnica je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja.
Detaljnu biografiju možete pročitati na stranici www.milenainjac.net ili u službenom programu NSO-a.
Violist Saša Mirković rođen je 1980. godine u Čačku. Pohađao je osnovne, magistarske i doktorske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Aktivan kao solist, orkestarski muzičar i kao pedagog. Njegov repertoar se kreće od baroka do savremene muzike domaćih i svetskih autora, a radi i eksperimentalne forme. Nastupao je s eminentnim umetnicima u prestižnim dvoranama širom sveta. Osnivač je ansambla Metamorfozis. Premijerno je izveo preko 80 dela za violu. Dobitnik je velikog broja prvih i specijalnih nagrada, uključujući i nagrade za izvođenje savremene muzike.
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
| Stalni sastav orkestra (podaci preuzeti sa službene stranice NSO-a sa stanjem s početka 2018. godine): | |||
|
|
||
| NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
Ana Kazimić, kompozitorka, pijanistica, koreografkinja i plesačica, rođena je 20.05.1985. godine u Trbovlju. Diplomirala je kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pod mentorstvom profesora Zorana Erića doktorirala je kompoziciju 2017. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavala se kod Kšištofa Pendereckog (Krzysztof Penderecki), Sven-Davida Sandstrema (Sandström), Johanesa Šelherna (Johannes Schöllhorn), Mihaele Vosganian i Pola Pinjona (Paul Pignon). Na Fakultetu umetnosti u Nišu radi kao asistentica za kompoziciju i dirigovanje. Dobitnica je više nagrada i priznanja, počev od vremena studija, a njene kompozicije izvođene su u zemlji i inostranstvu sa zapaženim uspehom.
Detaljnu biografiju možete pročitati na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu ili u službenom programu NSO-a.
• Sol Invictus
Jedno od priznanja Ana Kazimić dobila je i za kompoziciju Sol Invictus: proglašena je najboljom kompozicijom na međunarodnom konkursu povodom obeležavanja 1700 godina Milanskog edikta.
Kompozicija je napisana za glas i gudački orkestar. Navod autorice: "Kompozicija sadrži tri celine. U prvoj se javlja tema cara Konstantina i muzički materijali koji simbolišu njegovu borbu protiv progona hrišćana. Drugu celinu karakteriše carevo saosećanje i želja za omogućavanjem ravnopravnosti. U jednom segmentu, deonice gudačkog orkestra formiraju Konstantinov krst – Hristov monogram ☧, čime je i vizuelno ostvareno Carevo prisustvo u partituri. U trećoj celini kompozicije spojene su teme i materijali karakteristični za prethodne celine, a uočava se i inspirisanost melosom niškog kraja."
Trajanje kompozicije je oko 6 minuta.
Dragana Jovanović (Beograd, 30.01.1963.) je kompozitorka savremene muzike. Školovala se u Beogradu. Završila je srednju muzičku školu na instrumentalnom i teoretskom odseku. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Fakultetu muzičke umetnosti. Na istom fakultetu je vanredni profesor na katedri za kompoziciju. Piše savremenu klasičnu muziku, muziku za film i TV, kao i popularnu i muziku za decu. Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.
• Godišnja doba
Kompozicija Godišnja doba (izvorno italijanski i engleski: Quatttro Stagioni (Seasons)) napisana je za Sašu Mirkovića, kome je i posvećena, i on ju je s ansamblom Metamorphosis integralno premijerno izveo na autorskom koncertu Dragane Jovanović 29.05.2017. godine u Beogradu. Ta je verzija bila za violu solo, kamerni orkestar, čembalo i harfu. Kompozicija u četiri stavka predstavlja različita raspoloženja tokom godine, od cvrkutavog razigranog proleća s valcerom, preko letnje oluje, mirne jeseni do zimskih čarolija.
1. stavak All’inizio della primavera (Početak proleća) počinje u tempu 90 d/m. Pizzicato, prvo violinâ, a zatim i ostatka orkestra, podloga je čitavog stavka, nad kojom viola izvodi svoje bravure. Trajanje stavka je oko 5 minuta.
2. stavak Estate turbolenta (Uzburkano leto) je u tempu 110 d/m. Orkestar uvodi prvu burnu temu, za kojom solo viola uvodi drugu lirsku temu. Sledi uobičajena razrada tema, a kratka solistička kadenca vodi u trijumfalno finale. Trajanje stavka je oko 4 i pô minuta.
3. Autunno (Jesen) je u sporom tempu 62 d/m (što odgovara oznaci larghetto). Dugom solističkom uvodu viole pridružuje se orkestar u mirnoj kontemplativnoj atmosferi, postupno podižući ekspresivnost. Trajanje stavka je oko 5 i pô minuta.
4. Incanto d’inverno (Zimska čarolija) je u još sporijem tempu 46 d/m. I u ovom stavku podloga je pizzicato, a viola potpomognuta orkestrom u stilu balade podseća na zimsku idilu. Trajanje stavka je oko 6 minuta.
Ukupno trajanje kompozicije je oko 20 minuta.
Šarl Fransoa Guno (Charles François Gounod; Pariz, 17.06.1818. - Sen Klu, 18.10.1893.) bio je francuski kompozitor iz razdoblja romantizma. Muziku je počeo učiti od svoje majke, pijanistice, zatim na liceju i Pariskom konzervatoriju. Nakon osvajanja prestižne Rimske nagrade, usavršavao se u Rimu, zatim u Beču, Berlinu i Lajpcigu. U Londonu je živeo od 1870. do 1874. godine. Guno je napisao 12 opera (od kojih je najpoznatija "Faust"), 2 simfonije, veći broj klavirskih i vokalnih kompozicija, a značajan deo su religiozne kompozicije (mise, oratoriji i rekvijemi).
• Petite Symphonie, op. 216
Mala simfonija za devet duvačkih instrumenata (Petite symphonie pour neuf instruments à vent) je delo Šarla Gunoa iz 1885. godine. Delo je naručio Gunoov prijatelj Pol Tafanel (Paul Taffanel), profesor flaute na Pariskom konzervatoriju. Delo je premijerno izvedeno 30.04.1885. godine u Parizu. Iako je samo jedna flauta uz četiri para instrumenata (oboe, klarineti, horne, fagoti), ona ima izraženu ulogu u delu.
1. stavak u B-duru i 4/4-taktu počinje sporim uvodom (Adagio), za kojim sledi Allegretto napisan u sonatnoj formi.
2. Andante cantabile je u Es-duru, u 3/4-taktu. Nakon kratke uvodne teme, instrumenti pod vođstvom fagota formiraju ritam sporog valcera, nad kojim flauta ima ulogu solističkog instrumenta.
3. stavak u B-duru u 6/8-taktu je po tipu Scherzo u tempu Allegro moderato, što podrazumeva razigran karakter. Započinju ga horne "pozivom u lov", a zatim sledi ritam živahnog plesa. Za izvođače ovo je najzahtevniji stavak.
4. Finale. Allegretto je takođe u B-duru, ali u 2/4-taktu, u sonatnoj formi kao i prvi stavak. Svi instrumenti imaju priliku da zablistaju u duhovitoj ravnopravnoj konverzaciji.
Trajanje simfonije je oko 19 minuta.
Trivia & Varia
• Sol Invictus, Nepobedivo Sunce, naziv je službene religije Rimskog carstva. Kult je 274. godine ustanovio car Aurelijan. Odgovarajuće grčko božanstvo je Helios.
• U Nišu je 2013. godine održana centralna proslava povodom 1700 godina od potpisivanja Milanskog edikta. Carevi Konstantin i Licinije su 313. godine u Milanu potpisali edikt kojim je proglašena verska ravnopravnost, hrišćani su dobili pravo javno ispovedati veru i zabranjen je njihov progon.
• Doba (imenica ženskog roda; češ. doba, eng. beat [bit], fr. temps, nem. Schlag [šlag], rus. доля [dolja]) je vremenska mera takta. To je preciznije navođenje brzine izvođenja dela. Broj (otkucaja metronoma u minuti) se nalazi iznad notnog zapisa, npr. Allegro (♩ =133), tj. 133 dobe u minuti. Doba se može opisati kao ritam kojim slušaoci cupkaju nogom dok slušaju neku melodiju.
• Viola je do kraja 17. veka smatrana akompanjirajućim instrumentom i retko se koristila kao solo instrument. Led je probio Georg Filip Teleman (Georg Philipp Telemann), čiji se Koncert za violu u G-duru, TWV 51:G9, napisan između 1716. i 1721. godine, smatra prvim koncertom za violu. Zahvaljujući pojavi više dela za violu u 18. veku, mnogi kompozitori su potaknuti da pišu muziku i za druge "sporedne" instrumente.
• Pojedini stavci Godišnjih doba izvođeni su pre premijere integralnog dela, počev od 2011. godine kad su izvedeni stavci Autunno i Incanto d’inverno.
• Sonatna forma, sonatni oblik, ili sonata-allegro je struktura najčešće prvog brzog stavka nekog višestavačnog dela (sonate, simfonije) koja se formirala u klasicizmu u 18. veku. Struktura "formalnog modela" se sastoji od ekspozicije, razvoja i reprize. Ekspozicija uvodi jednu ili dve teme stava, obično u kontrastnom stilu, a zaključuje se završnom temom. U razvoju se teme razrađuju, a u reprizi se ponavljaju izmenjene teme iz ekspozicije.
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
composers.rs
imslp.org
sasamirkovic-metamorphosis.com
www.artf.ni.ac.rs
www.charles-gounod.com
www.draganajovanovic.com
www.enciklopedija.hr
www.npao.ni.ac.rs
www.windrep.org
Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.