ili u službenom programu NSO-a.Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solisti: | Stanislava Alađozovski, violina
Tatjana Mijović Petrović, violina |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Johan Sebastijan Bah | Air iz Orkestarske svite br. 3 u D-duru, BWV 1068 |
| Arkanđelo Koreli | Concerto grosso u g-molu, op. 6 br. 8 |
| Antonio Vivaldi | Koncert za dve violine i gudače u a-molu, op. 3 br. 8, RV 522 |
| Rihard Štraus | Svita za duvače u B-duru, op. 4, TrV 132 |
| [Redosled izvođenja na koncertu bio je: Koreli, Bah, Vivaldi, Štraus] | |
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati na stranici www.milenainjac.net ili u službenom programu NSO-a.
Stanislava Alađozovski, violina - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.
Tatjana Mijović Petrović, violina - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
| Stalni sastav orkestra (podaci preuzeti sa službene stranice NSO-a sa stanjem s početka 2018. godine): | |||
|
|
||
| NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach; Ajzenah, 21./31.3.1685. – Lajpcig, 28.7.1750.) je čuveni nemački kompozitor iz razdoblja baroka, kantor i virtuoz na čembalu i orguljama. Pripada petoj generaciji muzičke porodice Bah. Od oca, strica i starijeg brata Johana Kristofa (Johann Christoph) učio je sviranje na violini, orguljama i čembalu, a brat ga je uputio i u kompoziciju. Obavljao je mnoge dužnosti u dvorskim kapelama i u Crkvi, počev od člana orkestra do kantora i gradskog muzičkog direktora Lajpciga. Bahova muzika obuhvata preko 1000 kompozicija u skoro svim žanrovima, osim opere. Za života je bio poznat kao virtuoz na orguljama i čembalu, dok je njegova muzika bila poznata samo užem krugu, a nakon smrti je potpuno zaboravljena. Tek su početkom 19. veka entuzijasti, među kojima je najpoznatiji Feliks Mendelson Bartoldi (Felix Mendelssohn Bartholdy), ponovo oživeli Bahovu muziku i koja je potom zauzela mesto u samom vrhu svetske muzike.
• Air iz Orkestarske svite br. 3 u D-duru, BWV 1068
Tačan datum nastanka Orkestarske svite br. 3 u D-duru nije poznat, ali se pretpostavlja da ju je Bah napisao oko 1730. godine za ansambl Collegium Musicum iz Lajpciga kojim je Bah rukovodio od 1729. godine. Svita se sastoji od pet stavaka (uvertira, arija [air], gavota [gavotte], buré [bourrée], žiga [gigue]). Orkestracija cele svite obuhvata oboe, trube, timpane, gudače i generalbas, osim drugog stavka u kome nastupaju samo gudači (violine I i II, viola) i generalbas.
U sviti je Air drugi stavak i jedna je od najpoznatijih Bahovih kompozicija, zahvaljujući i aranžmanu koji je August Vilhelmi (August Wilhelmj, nemački violinist, 1845. - 1908.) uradio 1871. godine za violinu (uz pratnju gudača i klavira ili orgulja), poznatom pod nazivom "Arija na G-žici" (Air auf der G-Saite). Stavak je u 4/4 taktu u D-duru u binarnoj formi. Kontemplativnu atmosferu stvaraju violine klizeći po mirnoj površini basova.
Trajanje kompozicije je oko 5 minuta.
Arkanđelo Koreli (Arcangelo Corelli; Fuzinjano, 17.2.1653. – Rim, 8.1.1713.) bio je italijanski violinist i kompozitor iz razdoblja baroka. Školovao se u Bolonji, a većinu života proveo je u Rimu, gde je radio kao violinist u crkvama, a zatim i kao kapelmajstor. Čitav njegov opus posvećen je gudačima. Značajan doprinos dao je razvoju žanra sonate i končerta grosa, bio je cenjen za života, a imao je i mnoge sledbenike u Evropi. Koreli je napisao 48 trio sonata, 12 sonata za violinu i generalbas i 12 končerta grosa, a dela su svrstana u šest opusa (opp. 1-6), svaki sa po 12 kompozicija. Usto mu se pripisuje još 10 dela bez broja opusa (WoO).
• Concerto grosso u g-molu, op. 6 br. 8
Opus 6 sadrži 12 končerta grosa, od kojih je najpoznatiji br. 8. Končerto groso op. 6 br 8. poznat je i pod imenom "Božićni končerto", prema podnaslovu Fatto per la notte di Natale - urađen za Badnje veče. Koreli je koncert napisao za kardinala Pjetra Otobonija (Pietro Ottoboni). Datum nastanka je nepoznat, a delo je objavljeno postumno 1714. godine. Još za Korelijeva života koncert je postao popularan, a izveden je i na njegovoj sahrani.
Koncert se sastoji od 6 relativno kratkih stavaka u kontrastnom tempu, od kojih je šesti neobavezan (ad libitum). Kao što je uobičajeno, u njemu se nadmeću dve grupe instrumenata, manja (solo ili concertino [dva ili više instrumenata]) naspram veće grupe (ripieno).
U prvom stavku, nakon kratkog uvodnog Vivacea sledi mirni Grave. Zatim u drugom stavku sledi brzi Allegro u binarnoj formi. U srednju sekciju sporog trećeg stavka (Adagio) Koreli je ubacio kontrastni Allegro. Četvrti stavak je opet živahan i u binarnoj formi, a sadrži francuski brzi ples kurant (courante). Peti stavak takođe je brzog tempa i u njemu concertino ima istaknutu ulogu. Iako je označen kao ad libitum (po volji), poslednji šesti stavak se skoro uvek izvodi. Pastorala (koja se povezuje s pastirima pri Isusovom rođenju) vodi koncert u idiličan završetak.
Trajanje koncerta je oko 14 minuta.
Antonio Vivaldi (Venecija, 04.03.1678. - Beč, 28.07.1741.) bio je kompozitor i violinist iz perioda baroka. Za života je objavio 12 zbirki kompozicija koje su dobile broj opusa opp. 1-12. U 1970-im godinama je objavljen potpuniji popis RV (Ryom-Verzeichnis) u kome se nalazi više od 826 dela. Između ostalog, opus obuhvata oko 500 koncerata, 46 opera, 23 simfonije, 38 kantata i duhovnu muziku. Svakako najpoznatije njegovo delo su četiri violinska koncerta pod zajedničkim naslovom "Četiri godišnja doba" (Le quattro stagioni).
• Koncert za dve violine i gudače u a-molu, op. 3 br. 8, RV 522
L'estro armonico op. 3 (Invencija harmonije) je zbirka od 12 Vivaldijevih koncerata za jednu, dve i četiri violine i gudački orkestar koja je 1711. godine objavljena u Amsterdamu. Koncertima iz ove zbirke Vivaldi postavlja temelje harmonije i sviranja violine, utičući na mnoge kasnije kompozitore. Za šest koncerata iz ove zbirke J. S. Bah je uradio transkripcije za čembalo (2), orgulje (3) i za četiri violine (1).
Osmi koncert u toj zbirki je Koncert za dve violine i gudače u a-molu. Koncert je sastavljen od triju uobičajenih stavaka, brzi - spori - brzi. U prvom stavku ripieno uvodi snažnu prvu temu za kojom slede epizode solo violinâ (concertino) koje sviraju posebno i u imitaciji. U drugom stavku ripieno se nadmeće s lirskim epizodama violina. Burno finale bazirano je na ritornel formi.
Trajanje koncerta je oko 10 minuta.
Rihard Štraus (Richard Strauss; Minhen, 11.6.1864. – Garmiš-Pertenkirhen, 8.9.1949.) bio je nemački kompozitor i dirigent iz razdoblja prelaska kasnog romantizma u modernizam. Još s četiri godine počeo je učiti klavir, a zatim muzičku teoriju i orkestraciju. Sa šest godina napisao je svoju prvu kompoziciju. Kao osmogodišnjak počeo je učiti i sviranje violine, a od 11. godine učio je kompoziciju narednih pet godina. Osim formalnog, Rihard je dodatno obrazovanje stekao od svog oca, prvog hornista Dvorske opere u Minhenu. Svetski uspešnu dirigentsku karijeru razvio je zahvaljujući Hansu fon Bilovu (Hans von Bülow), tadašnjem dirigentu Dvorske opere. Štrausov opus obuhvata oko 480 dela u skoro svim žanrovima, ali je najpoznatiji po simfonijskim poemama (Tako je govorio Zaratustra - Also sprach Zarathustra...) koje su mu donele svetsku slavu, a zatim i po operama (Saloma, Elektra, Kavaljer s ružom - Der Rosenkavalier).
• Svita za duvače u B-duru, op. 4, TrV 132
Jednu baroknu priču završavaju Hans fon Bilov i Rihard Štraus. Sedamnaestogodišnji školarac Štraus napisao je 1882. godine jednostavačnu Serenadu u Es-duru za 13 duvača op. 7 TrV 106 (Serenade für 13 Blasinstrumente). Fon Bilov je bio impresioniran Serenadom i izveo ju je više puta na turnejama, pa je 1884. godine naručio veće delo s istim instrumentima. Pritom je fon Bilov imao na umu kombinaciju barokne i romantičarske forme. Na premijeri Svite u Minhenu 18.11.1884. godine Štraus je vodio Dvorski orkestar iz Majningena i premijera je bila odskočna daska za buduću njegovu karijeru dirigenta i kompozitora.
Svita je napisana za 13 instrumenata: 2 flaute, 2 oboe,2 klarineta, 2 fagota, 1 kontrafagot (ili tuba), 4 horne. Sastoji se od četiriju kontrasno raspoređenih stavaka. Prvi stavak označen je kao Praeludium (preludij), tempo je Allegretto a forma je sonatna (ekspozicija, kratki razvoj, repriza). Drugi stavak Romanze (romansa) je u tempu Andante. Počinje ga klarinet pasažom nalik na kadencu, za kojim sledi tužna melodija s kontrastnim solom roga i fagota. Treći stavak je u tempu Allegro. Naslovljen je Gavotte po brzom francuskom plesu gavoti, koji je bio redovan stavak u baroknim svitama. Četvrti stavak sastoji se od dva dela, introdukcije i fuge. Introdukcija je u tempu Andante cantabile i počinje lirskom temom iz drugog stavka. Sledi fuga u tempu Allegro con brio u ternarnoj formi (ABA), čiju prvu temu uvodi horna.
Trajanje svite je oko 24 minuta.
Trivia & Varia
• BWV je skraćenica od Bach-Werke-Verzeichnis, popis dela Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach). Uredio ga je Volfgang Šmider (Wolfgang Schmieder) i objavio 1950. Katalog navodi kompozicije u 13 žanrova (kantate 1-224, moteti 225-231, ... kolekcija kanona i fuga 1079-1080). Dodatak navodi još tri grupe kompozicija: izgubljene (1-23), nejasnog porekla (24-155) i kompozicije koje su pripisane Bahu, a kasnije je utvrđeno da nisu njegove (156-189). Katalog je dopunjen 1998. i sadrži 1126 kompozicija i 213 u dodatku.
• U vreme Bahova rođenja na protestantskim teritorijama u Nemačkoj bio je na snazi julijanski kalendar. Protestantska carska imanja prihvatila su gregorijanski kalendar 1700. godine i od tada su svi datumi u Bahovoj biografiji po tom kalendaru, uključujući i datum smrti. Odnosno, Bahov datum rođenja često se navodi po julijanskom kalendaru kao 21.3.1685. godine.
• Kantor je u Katoličkoj crkvi pevač liturgijske muzike. U Bahovo vreme u nemačkoj Protestantskoj crkvi kantor je obuhvatao čitav niz dužnosti: organizacija muzike za crkvene obrede i druge svečane prilike, kapelmajstor, orguljaš, kompozitor i učitelj muzike.
• Air [ȇr] je pojam koji potiče iz francuskog jezika i označava melodiju ili pesmu. U užem značenju predstavlja napev, odnosno ariju (prema italijanskom obliku aria). Popularna je forma u baroku, a u baroknoj instrumentalnoj sviti je čest naslov stavaka s istaknutijom melodikom.
• Basso continuo (it. neprekidan, kontinualan bas; često samo continuo) ili generalbas (nem. Generalbass - opšti bas) je način zapisivanja instrumentalne pratnje u baroku. Basovske deonice označene su samo pojedinačnim notama ili brojevima na osnovu kojih su izvođači improvizovali pratnju. Sastav instrumenata takođe je bio prepušten izvođačima: mogli su biti uključeni svi instrumenti koji u rasponu tonova imaju bas-registar (npr. čelo, kontrabas, fagot), ali je morao biti uključen i najmanje jedan instrument koji je mogao svirati akorde (npr. klavir, gitara, harfa). Kad se u 18. veku pojavila potreba za preciznim i potpunim zapisivanjem muzike, basso continuo je izbačen iz prakse.
• RV je skraćenica od Ryom-Verzeichnis - katalog dela Antonija Vivaldija koji je 1973. izdao danski muzikolog Peter Riom (Ryom). Katalog je do broja 750 urađen sistematski, uređen je po grupama (1-37 sonate za violinu, 38-47 sonate za violončelo...) i ne prati strogo hronološki red (npr. RV 6 - Sonata u c-molu iz 1717. i RV 8 - Sonata u c-molu op. 2 br. 7 iz 1709. godine). Iza broja 750 nova pronađena dela dobijaju brojeve po redosledu pronalaženja. Katalog se još uvek dopunjuje.
• Ritornel (it. ritornello od ritornare - vraćati se) je deo ronda koji se više puta ponavlja i prekida epizodama (kupletima). Kod solističkih koncerata baroka radi se o Ritornel formi, koja predstavlja odeljak s orkestarskim i solističkim deonicama. Vivaldi je ustanovio skup konvencija koji su sledili kasniji kompozitori: ritornel celog orkestra izmenjuje se s epizodama solista; uvodni ritornel sastavljen je od nekoliko manjih delova koji međusobno mogu biti odvojeni i ponavljani ili varirani; kasniji ritorneli obično su nepotpuni, osim završnog koji se potpuno ponavlja; ritorneli određuju tonsku strukturu muzike. Po tom principu, koncert otvara orkestar ritornelom, sledi (često kontrastna) prva epizoda solo instrumenta (A) i tako redom R–A–R–B–R–A–R.
• Dvorski orkestar iz Majningena (Meininger Hofkapelle) jedan je od najstarijih orkestara Evrope. Osnovao ga je 1690. godine saksonsko-majninški vojvoda Bernard I (Bernhard). Od 1880. do 1885. dirigent orkestra bio je Hans fon Bilov, a 1885. i 1886. godine Rihard Štraus.
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
cso.org
imslp.org
philharmonia.org
wichitasymphony.org
www.chandos.net
www.enciklopedija.hr
www.klassika.info
www.windrep.org
Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.