Katedra za solo pevanje
Fakulteta umetnosti u Nišu

Centar FU-a za doživotno učenje

Koordinatori:	Mr Katarina Simonović Ivanković, redovni profesor
	Mr Saša Arsenkov, docent

Završni koncert

polaznika majstorskog kursa

dr Berislava Jerkovića

…

Nedelja, 12. novembra 2023. u 19 sati

Koncertno-izložbeni prostor Fakulteta umetnosti

"Adrijana Lekuvrer" (Adriana Lecouvreur) je opera u 4 čina, premijerno izvedena 06.11.1902. godine u Milanu. Libreto na italijanskom jeziku napisao je Arturo Kolauti (Arturo Colautti), na temelju istoimene francuske tragedje Ernesta Leguvea i Ežena Skriba (Ernest Legouvé, Eugène Scribe), čija radnja se bavi životom čuvene francuske glumice Adrijane Lekuvrer (1692.-1730.) i njenim ljubavnim skandalima.

Iako je mogla imati muškarca koga god poželi, Adrijana se zaljubljuje u Mauricija. Mauricio je, međutim, ljubav obećao princezi de Bujon. Između suparnica dolazi do sukoba, koji završava smrću Adrijane.

• Ecco: respiro appena

"Evo, jedva dišem" je arija Adrijane iz 3. scene 1. čina u kojoj opisuje svoje duševno stanje i predviđa svoju smrt. Trajanje arije je oko 3,5 minuta.

"Figarova ženidba" (Le nozze di Figaro) je komična opera (opera buffa) u 4 čina, premijerno izvedena 01.05.1786. godine u Beču. Italijanski libreto je napisao Lorenco Da Ponte (Lorenzo Da Ponte) prema komediji La Folle Journée ou Le Mariage de Figaro (Figarova svadba ili Ludi dan) iz 1778. godine francuskog dramaturga Pjera Bomaršea (Pierre Beaumarchais).

Bomarše je napisao trilogiju Le roman de la famille Almaviva (Roman porodice Almaviva) koja se sastoji od tri komedije u kojima su glavni junaci grof Almaviva, Rozina (kasnije grofica Almaviva) i Figaro. U prvoj komediji (po kojoj je Rosini napisao operu "Seviljski berberin") maho Figaro pomaže grofu Almavivi da se oženi Rozinom. U drugoj komediji, Figarovoj svadbi, Figaro je Almavivin sluga i želi da oženi Suzanu, sluškinju grofice Rozine, ali da pritom natera grofa da se odrekne prava prve bračne noći, u čemu, naravno, i uspeva.

• Deh, vieni, non tardar

"Hajde, dođi, ne oklevaj" (Deh, vieni, non tardar) je arija Suzane iz 10. scene 4. čina, u kojoj Suzana poziva Figara da uživaju u ljubavi.

"Don Đovani", odnosno punim imenom "Kažnjeni razvratnik, ili Don Đovani" (Il dissoluto punito, ossia Il Don Giovanni) je komična opera (opera buffa) u 2 čina, premijerno izvedena 29.10.1787. godine u Pragu. Italijanski libreto je napisao Lorenco Da Ponte (Lorenzo Da Ponte).

Don Giovanni (Don Đovani) je italijanski oblik imena Don Juan (Don Huan), čuvenog španskog literarnog zavodnika i razvratnika, kod nas poznatog kao "donžuan" prema francuskom izgovoru imena. Njegov sluga Leporelo u ariji Madamina, il catalogo è questo (Gospođo, popis je sledeći) u 3. sceni 1. čina Dona Elviri nabraja 2065 osvajanja Don Đovanija. U skladu s tom reputacijom, Don Đovani pokušava osvojiti Cerlinu koja sa svojim verenikom Mazetom sprema venčanje.

• Là ci darem la mano

U IX sceni prvog čina u recitativu Don Đovani obrlaćuje Cerlinu obećavajući joj brak i život bolji od seljačkog. Sledi duetino Là ci darem la mano (Tamo ćemo si dati ruke). Ona mu ne veruje i dvoumi se, ali Don Đovani je uporan i slama joj otpor... Trajanje dueta je oko 3 minuta.

"Tako čine sve, ili Škola za ljubavnike" (Così fan tutte, ossia La scuola degli amanti) je komična opera (opera buffa) u 2 čina, premijerno izvedena 26.01.1790. godine u Beču. Libreto je napisao Lorenco Da Ponte (Lorenzo Da Ponte).

U centru radnje su dva para, oficiri Ferando i Guljelmo, i njihove verenice, sestre Dorabela i Fjordiliđi. Momci se u kafani hvale kako su vrle i verne. Don Alfonso, stariji filozof, tvrdi kako žene ne mogu biti verne i kladi se s njima da će to dokazati, te uz pomoć Despine, sluškinje sestara, priprema spletku: Ferando i Guljelmo će glumiti da idu u rat, a zatim se vratiti maskirani u Albance i saletati Dorabelu i Fjerdiliđi, pritom ih zamenivši, dok ne pristanu da se udaju za njih. Pre venčanja otkrivaju spletku...

• Donne mie, la fate a tanti

"Drage moje, to radite mnogima" je arija Guljelma iz 2. scene 2. čina. Nakon što je osvojio Ferandovu verenicu Dorabelu, Guljelmo komentira neverstvo žena i izjavljuje da žene koje se prema muškaricma tako loše ponašaju zaslužuju da se njihovi lubavnici žale. Trajanje arije je oko 3 minuta.

"Rusalka" je opera u 3 čina, premijerno izvedena 31.03.1901. u Pragu. Libreto je napisao Jaroslav Kvapil prema bajkama Karela Erbena i Božene Njemcove (Božena Němcová).

Rusalke su vodene vile iz slovenske mitologije. Predstavljene su kao sirene ili mlade devojke duge, raspuštene kose. Obitavaju u rekama ili jezerima. Noću izlaze na proplanak, igraju i pevaju. Ako ih pritom neko vidi ili čuje njihovu pesmu, odmah zanemi, ili ga ubijaju glasnim smehom.

U operi je Rusalka kći Vodenjaka, koja se zaljubljuje u princa i želi da postanje ljudsko biće. Veštica Baba-Jaga (Ježibaba) joj pomaže u tome, Rusalka dobija ljudsku dušu, uz uslov da postaje nema i gubi besmrtnost, a ako joj ljubav ne bude uzvraćena, umreće i biti večno prokleta. Princ, iako zaljubljen u nju, ne može se pomiriti s njenom nemošću, počinje razmišljati o ženidbi sa stranom princezom. Rusalka odlazi na jezero, Baba-Jaga joj skida čini i pretvara je u izmaglicu nad jezerom...

• Měsíčku na nebi hlubokém

Doslovno na češkom "Meseče na nebu dubokom", poznata kao "Pesma mesecu" je arija Rusalke iz 1. čina opere, u kojoj od meseca traži da njenom dragom osvetli put i da mu prenese njenu ljubav. Trajanje arije je oko 6 minuta.

"Lolita", s podnaslovom "Španska serenada" (Serenata spagnola) je pesma iz 1892. godine. Na svom repertoaru imali su je mnogi slavni pevači (npr. Karuzo, Đilji, Lanca, Pavaroti). To je standardna ljubavna pesma sa završetkom Ah, dođi, voljena, Lolita, dođi, učinićeš da umrem, učinićeš da umrem ako ne dođeš...

"Bal pod maskama" (Un ballo in maschera) je opera u 3 čina, premijerno izvedena 17.02.1859. u Rimu. Libreto je napisao Antonio Soma (Antonio Somma) prema libretu Ežena Skriba (Eugène Scribe). Tema opere je ubistvo švedskog kralja Gustava III na maskenbalu u Štokholmu 1792. godine. Zbog cenzure, Verdi je promenio naslov iz Gustavo III / Una Vendetta in Domino (Osveta u dominu) u Un ballo in maschera. Soma je morao preraditi libreto, promenio je vreme i mesto radnje (Boston umesto Štokholma, 1 vek ranije), promenio je i imena nekih likova (kralj Gustav je postao guverner Rikardo...)

U operi Rikarda ubija njegov sekretar Renato zbog sumnje u neverstvo svoje supruge Amelije, koja je potajno zaljubljena u Rikarda.

• Volta la terrea fronte alle stelle

"Okreni zemaljsko lice zvezdama" je arija Oskara iz 1. scene 1. čina. Oskar je paž Rikarda. Rikardo je od sudije dobio da potpiše papir kojim će gatara Ulrika biti proterana zbog veštičarenja. U ovoj ariji Oskar govori u odbranu Ulrike. Trajanje arije je oko 2 minuta.

"Moć sudbine" (La forza del destino) je opera u 4 čina, premijerno izvedena 10.11.1862. u Sankt Peterburgu. Italijanski libreto je napisao Frančesko Marija Pjave (Francesco Maria Piave) prema drami "Don Alvaro ili Moć greha" (šp. Don Álvaro o la fuerza del sino) Anhela Savedre (Ángel de Saavedra) i nekim scenama po Šilerovoj drami "Valenštajnov logor" (Friedrich Schiller, Wallensteins Lager).

Radnja opere dešava se sredinom 18. veka u Španiji, a 3. čin u Italiji. Markiz di Kalatrava ne dozvoljava kćeri Leonori da se uda za Don Alvara. Don Alvaro i Leonora reše da pobegnu da se venčaju, ali pritom Don Alvaro slučajno ubija markiza i beži. Leonorin brat Don Karlo traži Leonoru i Alvara da im se osveti zbog smrti oca. Leonora misli da je Don Alvaro mrtav, nada se da će pobeći od bratove osvete i izmoliti oprost od Boga - presvlači se u muškarca i odlazi u franjevački samostan, pored koga će živeti u usamljenoj pećini. Don Alvaro, pak, misli da je Leonora mrtva i pod lažnim imenom se pridružuje španskoj vojsci u Italiji, gde je i Don Karlo pod lažnim imenom. Don Alvaro je teško ranjen u borbi, Don Karlo u njegovim dokumentima nalazi Leonorin medaljon, ali čeka da Don Alvaro ozdravi da bi mu se zatim osvetio. Posle mnogo godina se sreću u samostanu, Don Karlo izaziva Alvara na dvoboj na usamljenom mestu. Igrom sudbine, mesto za dvoboj izabrali su pred Leonorinom pećinom. U dvoboju je Don Karlo smrtno ranjen, pustinjak dolazi da ga ispovedi. Don Karlo u pustinjaku prepoznaje svoju sestru i poslednjim trzajem ubija je mačem. Don Alvaro se s vrha litice baca u ponor. U verziji na premijeri 1869. godine u Milanu Don Alvaro ostaje živ.

• Pace, pace, mio Dio!

"Bože, daj mi spokoj" (Pace, pace, mio Dio!) je arija Leonore iz 2. scene 4. čina. Počinje temom sudbine iz uvertire. Leonora se seća Alvara i moli Boga da joj prekrati muke i dâ joj spokoj.

"Travijata" ( La traviata) je opera u 3 čina, premijerno izvedena 06.03.1853. u Veneciji. Libreto je napisao Frančesko Marija Pjave (Francesco Maria Piave) prema drami "Dama s kamelijama" (La dame aux camélias) Aleksandra Dime (Alexandre Dumas). Prvobitno ime opere bilo je "Violeta", prema glavnom liku. Travijata u slobodnom prevodu znači "posrnula".

Violeta je kurtizana u koju je Alfredo duže zaljubljen, a upoznaju se tek na Violetinoj zabavi. I ona se zaljubljuje u njega i pristaje da živi s njim u provinciji. Alfredov otac zahteva od Violete da se vrati starom životu, da ne kvari zaruke Alfredove sestre... Mesecima kasnije, Alfredo saznaje da Violeta umire od tuberkuloze, hita k njoj, ali stiže kasno, Violeta umire u njegovom naručju.

• Libiamo ne' lieti calici

Libiamo ne' lieti calici (pijmo iz srećnih čaša), odnosno, po prevodu italijanske reči Brindisi kod nas poznat kao "Zdravica", "Napitnica" ili "Vinska pesma", čuveni je duet Alfreda i Violete. U operi je to scena s duetom i horom na početku prvog čina, ali na koncertima je hor često izostavljen. Duet se često peva i prepevan (Hajd' pijmo, nek čaša se blista u ruci, u srcu nek plamti od vina žar). Napisan je u ritmu valcera.

Na Violetinoj zabavi gosti sedaju za sto i traže zdravicu. Alfredo prihvata zahtev i peva zdravicu u kojoj slavi vino i ljubav, prvenstveno se obraćajući Violeti. Ona mu uzvraća zdravicom, u kojoj je naglasak na užicima. Sledi njihov dijalog i finale sa svim gostima. Trajanje je 3-4 minuta.

"Julije Cezar u Egiptu" (Giulio Cesare in Egitto) je opera u 3 čina, premijerno izvedena 20.02.1724. u Londonu. Italijanski libreto je napisao Nikola Frančesko Hajm (Nicola Francesco Haym) prema drami Đakoma Frančeska Busanija (Giacomo Francesco Bussani). Radnja je bazirana na istorijskim događajima, dešava se u Egiptu 48. godine p. n. e.

• Piangerò la sorte mia

"Isplakaću svoju sudbinu" (Piangerò la sorte mia) je arija Kleopatre iz 3. scene 3. čina. Kleopatrin brat Ptolomej je naredio da Kleopatru odvedu u zatvor zbog spletkarenja. Kleopatra žali svoju sudbinu... Trajanje arije je oko 6 minuta.

Čajkovski je 1878. godine napisao i kao op. 38 objavio zbirku "Šest romansi" (Шесть романсов) i posvetio je svom bratu Anatoliju. Prva iz te zbirke je "Serenada Don Žuana" (Серенада Дон-Жуана). Serenada je napisna na stihove ruskog pesnika Alekseja Tolstoja.

Ovo je tipična podoknica, u kojoj Don Žuan poziva svoju dragu Nisetu da izađe na balkon. Trajanje serenade je oko 3 minuta.

"Boemi" (La bohème) je opera u 4 čina (4 slike), premijerno izvedena 01.02.1896. u Torinu. Dirigent je bio Arturo Toskanini (Toscanini). Italijanski libreto su napisali Luiđi Ilika (Luigi Illica) i Đuzepe Đakoza (Giuseppe Giacosa) prema romanu "Scene iz života boema" (Les scènes de la vie de bohème) Anrija Muržea (Henri Murger).

Radnja opere smeštena je u 1830. godinu u Parizu. U stanu na mansardi žive siromašni umetnici Rodolfo (pesnik), Marčelo (slikar), Šonar (muzičar) i Kolin (filozof). Glavni likovi u operi su parovi Mimi (švalja) i Rodolfo te Mizeta (pevačica) i Marčelo. Rodolfo slučajno upoznaje Mimi koja stanuje u istoj zgradi i zaljubljuje se u nju. Mimi je smrtno bolesna, pomoć prijatelja stiže kasno.

 • Quando m’en vò

Quando m’en vò (kad sama šetam) je arija Mizete iz druge slike. Mizeta sreće svog nekadašnjeg ljubavnika Marčela i pokušava da skrene njegovu pažnju, opisujući način kako ljudi gledaju njenu lepotu dok šeta ulicom: stanu i merkaju je od glave do pete, gutaju pogledom... svi osim Marčela. Trajanje arije je oko 3 minuta.

"Ne zaboravi me" (Non ti scordar di me) je tipična napolitanska kancona. Moja lastavica odletela je iz hladne zemlje bez sunca, tražeći prolećne ljubičice i novo gnezdo... Trajanje kancone je oko 3 minuta.

"Šišmiš" (nem: Die Fledermaus) je opereta u tri čina premijerno izvedena 05.04.1874. u Beču. Libreto su napisali Karl Hafner (Karl Haffner) i Rihard Žene (Richard Genée). Dr Falke je dobio nadimak "Šišmiš" nakon neslane šale svog prijatelja Gabrijela fon Ajzenštajna i planira osvetu na balu koji priređuje ruski knez Orlovski... Nakon niza zavrzlama prepunih prelepih melodija, sve se srećno završava: "šampanjac je kriv za sve".

• U čast, u čast

Drugi čin operete odvija se na balu u vili Orlovskog. U sceni u finalu čina Orlovski, Adela (sluškinja Ajzenštajnovih, maskirana u rusku glumicu Olgu) i Ajzenštajn uz hor nazdravljaju "kralju vina" - šampanjcu. Na ovom koncertu izvedba je u prepevu "U čast, u čast" (Im Feuerstrom der Reben - U vatrenom potoku loze). Trajanje scene je oko 2 minuta.

Označeni tekst je uz dozvolu preuzet s Fakulteta umetnosti u Nišu. Sadržaj nije menjan, iako ima previše slova A.

• Prof. dr. um. Berislav Jerković, redovni profesor na Akademiji umjetnosti u Osijeku gdje predaje glavni predmet struke Pjevanje te srodne predmete (Operni studio, Dirigiranje, Vokalna literatura i interpretacija..).

Diplomirao je studije: Pjevanje, Zborsko dirigiranje i Glazbena pedagogija (Muzičke akademije u Zagrebu, Osijeku i Pečuhu, Mađarska), poslijediplomske studije Pjevanja (na Sveučilištu u Zagrebu i na Sveučilištu u Grazu) te doktorski studij Vokalne pedagogije (Sveučilište u Zagrebu).

Pjevao je brojne solističke uloge u opernim kućama u Osijeku, Zagrebu, Novom Sadu, Johannesburgu u sljedećim naslovima: Don Giovanni, Gianni Schiccih, L’elisir d’amore, Rigoletto, Cosi fan tutte, Un ballo in maschera, La boheme, Eugene Onegin, I Pagliacci, Čarobna frula, Carmen, Hansel and Gretel, La sonnambula, Figarov pir, Tosca, La serva padrona, Ero s onoga svijeta, Susannina tajna itd. Nastupao s brojnim orkestrima i održao brojne solističke recitale na koncertima i festivalima u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Mađarskoj, Jordanu, Makedoniji, Njemačkoj, Austriji, Grčkoj, Italiji, Španjolskoj, Venezueli, SAD-u, Belgiji, Kini, Južnoj Africi…

S Hrvatskim baroknim ansamblom i Savaria Baroque Ensemble surađuje u izvedbama starih majstora glazbe (Caccini, Rameau, Campra, Handel, Bach, Monteverdi…). Vrlo je aktivan u znanstvenim i umjetničkim istraživanjima, konferencijama i kongresima: u Bologni (2008), Parizu (2009), Marlboroughu (2010), Pekingu (2010), Rochesteru (2011), Solunu (2012), Brisbaneu ( 2013), Princetonu (2014), Beču (2022). Vodi majstorske tečajeve i stručne seminare za pjevače, dirigente, voditelje zborova i vokalnih sastava (Hrvatska, Mađarska, UK, Francuska, Kanada, Grčka, SAD, Južna Afrika, Jordan, Bosna i Hercegovina…). Osim pjevačke, vodi i intenzivnu dirigentsku karijeru, nastupajući na koncertima sa zborovima, opernim, vokalnim i instrumentalnim sastavima u Hrvatskoj i inozemstvu. Konačno, dobitnik je brojnih nagrada- kao solist i kao dirigent.

Umjetnički je ravnatelj ansambla Opera Pannonica i Međunarodnog pjevačkog natjecanja Lav Mirski, Hrvatska. Autor je knjiga Kurikul nastave pjevanja (2019.) i Suvremena nastava pjevanja (2021.).

Pročelnik je Odsjeka za glazbu na Akademiji za umjetnost i kulturu u Osijeku.

• Prof. mr Katarina Simonović Ivanković rođena je u Nišu, gde je završila Srednju muzičku školu (Odsek solo pevanje) u klasi prof. Gordane Milošević. Svoje školovanje nastavlјa na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu (BiH), na Odseku za solo-pevanje a u klasi prof. Aleksandre Ivanović. Osnovne studije završava u klasi primadone dr Radmile Bakočević prof. emeritus. Stručno se usavršavala i kod eminentnih pedagoga solo-pevanja Biserke Cvejić i Olivere Milјaković. Po završetku osnovnih studija (2004. god), svoje usavršavanje nastavlјa na postdiplomskim studijama, takođe u I. Sarajevu (BiH) u klasi dr Radmile Bakočević prof. emeritus.

Svoj pedagoški rad započinje tokom studija u Sarajevu (BiH), a od 2006. godine radi na Fakultetu Umetnosti u Nišu, gde je trenutno u zvanju vanrednog profesora na Katedri za Solo-pevanje. Tokom svoje pedagoške karijere na FU u Nišu ostvarila je zapažene rezultate, njeni studenti su osvajali veliki broj nagrada na međunarodnim i domaćim takmičenjima.

Pored pedagogije, Katarina ima i zapaženu koncertnu aktivnost. Osim velikog broja resitala u zemlјi i inostranstvu, te velikog broja solističkih nastupa sa horovima: “Kamerni hor Odseka za Crkvenu muziku i pojanje Univerziteta u Istočnom Sarajevu”; “CPD Branko – Niš”, “Niški Kamerni hor – Niš”, “Hor i orkestar Fakulteta Umetnosti u Nišu” (Švedska, Rusija, Italija, Velika Britanija, SAD, Kanada, Grčka, Švajcarska, BiH), i solističkih nastupa sa orkestrima “Konstantinus” – Niš; “Niški simfonijski orkestar” – Niš; Orkestar “Amorozo” – Leskovac; „Strauss Festival Orchestra“ – Španija; svakako treba istaći sledeće nastupe: A. Vivaldi – „Glorija“, Đ. B. Pergolezi – „Stabat Mater“, V. A. Mocart – „Rekvijem“ na 25. Internacionalnim horskim svečanostima u Nišu, L. van Betoven „9. simfonija“ povodom obeležavanja 1700. godina Milanskog edikta, turneja sa „Strauss Festival Orchestra“ po Španiji i Portugaliji. Nastupala je na festivalima kao što su „Nimus“ – Niš, „Sarajevska zima“ – Sarajevo (BiH), „OKTOH“ – Kragujevac, „Piano Summer Festival“ – Ohrid (MK), „Konstantinus“– Niš; “Internacionalne horske svečanosti” – Niš. Kao operski pevač nastupila je u opereti „Slepi Miš“ J. Štrausa u ulozi Adele u Narodnom pozorištu u Nišu i Beogradu, operi „Na uranku“ S. Biničkog u ulozi Stanke, kao i u komičnoj operi „Telefon“ Đ. K. Menotija, uloga Lusi .

Sarađivala je sa sledećim dirigentima: Ivana Mirović, Suzana Kostić, Čedomir Popović, Rade Pejčić, Milena Injac, Miroslav Ivanković, Svilen Simeonov, Julij Damjanov, Vladimir Kranjčević, Dejan Savić, Zoran Stanisavlјević.

• Doc. mr. Saša Arsenkov tenor, diplomirao je i magistrirao solo pevanje u klasi prof. Radmile Bakočević u Sarajevu. Tokom studija osvaja veći broj nagrada na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Potom završava master class prof. Olivere Miljaković u Beču. Sarađuje sa Narodnim pozorištem u Sarajevu, čiji postaje član i dobija uloge u operama: “Bal pod maskama”– G.Verdi, “Hasanaginica”–Asim Horozić, “Vesela udovica”– Franc Lenar, “Rekvijem”– W.A.Mocart. U Nišu sarađuje sa crkvenim norom “Branko”sa kojim kao solista nastupa u Italiji, Americi, Kanadi, Grčkoj i Rusiji. Kao solista, sarađuje sa dirigentima: S.Kostić, I. Mirović, D. Savićem, M. Injac i izvodi brojna vokalno-instrumentalna dela, od kojin treba izdvojiti: “Vokalnasimfonija”Dimitrija Bužarovskog, “Svadba”Igora Stravinskog, “DevetaBetovenova simfonija” i premijerno izvođenje operete “Slepi miš”Jonana Štrausa sa ulogom Alfreda, kao i glavna muška uloga grofa Almavive u operi „Seviljski berberin“ G.Rosinija. Trenutno radi na Fakultetu Umetnosti u Nišu kao docent na katedri za solo pevanje. Pored pedagoškog rada aktivno se bavi koncertnim aktivnostima.

• Spec. Anita Stanković, klavir – osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekla je u klasi prof. Mirjane Mladenović. Studije klavira završila je na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi prof. Aleksandra Serdara, a zatim i specijalističke studije na Fakultetu Umetnosti u Beogradu, na odseku za kamernu muziku. Kao solist i kamerni muzičar nastupala je širom Srbije i u inostranstvu (Španija, Italija, SAD…). Dobitnik je značajnih priznanja i nagrada od kojih se izdvajaju I nagrada na takmičenju Citta di Moncalieri u Italiji, II nagrada na takmičenju Davorin Jenko u kategoriji kamernih ansambala. Stipendirana je više puta od strane grada Niša. Usavršavala se na majstorskim kursevima kod prof. Dušana Trbojevića, prof. Borisa Kraljevića i drugih. Bila je učesnik Letnjeg muzičkog festivala Alexander and Buono International na kom je sarađivala sa eminentnim profesorima i nastupala na završnom koncertu u Steinway Hallu u Njujorku, 2012. godine.