Koncert orkestra i solista

Fakulteta umetnosti

povodom Dana Univerziteta u Nišu

Sreda, 14. juna 2023. u 19 sati

Koncertno-izložbeni prostor Fakulteta umetnosti

  |: Gaudeamus igitur,          Radujmo se, dakle       U veselju živimo,
     iuvenes dum sumus; :|      dok smo mladi           dok smo tako mladi;
     Post iucundam iuventutem,  posle vesele mladosti,  jer kad divna mladost prođe,
     post molestam senectutem   posle mučne starosti    pa nam kruta starost dođe
  |: nos habebit humus. :|      imaće nas zemlja.       shrvaće nas jadi.

  |: Vivat Academia,            Živela akademija,       Stog' nek žive škole sve,
     vivant professores! :|     živeli profesori!       profesori s njima!
     Vivat membrum quodlibet,   Živeo svaki član,       Bog poživi i nas đake,
     vivant membra quaelibet,   živeli svi članovi      prisutne sve veseljake,
  |: semper sint in flore! :|   uvek bili u cveću!      koliko nas ima!
  

Koncert za dva čembala (klavira) u c-molu je zapravo Bahova transkripcija iz 1736. godine njegovog Koncerta za dve violine u d-molu iz 1730. godine.

Koncert je napisan za dva solo klavira (čembala), 1. i 2. violine, violu i basso continuo (violončelo). Ima 3 stavka, brzi - spori - brzi (Allegro - Andante e piano - Allegro assai).

1. stavak je u formi ritornela. Po tom principu, koncert otvara orkestar ritornelom (R), sledi prva epizoda solo instrumenta (A) i tako redom R–A–R–B–R–A–R.

Trajanje 1. stavka je oko 4, a celog koncerta oko 15 minuta.

Andante je Mocart napisao 1778. godine (verovatno u Manhajmu) po narudžbini za Ferdinanda Dežana (Ferdinand Dejean, 1731—1797). Spekulira se da je Mocart ovo delo napisao kao jednostavniju zamenu za 2. stavak Koncerta za flautu br. 1 u G-duru KV 313 (takođe po Dežanovoj narudžbini), ali ne postoje dokazi o tome. Delo je napisano za solo flautu, 2 violine, violu, bas, 2 oboe i 2 horne.

Delo je, naravno, jednostavačno. Napisano je u sonatnoj formi. Flauta uvodi dve teme, serenadu i barkarolu. Slede kratak razvoj i repriza. Delo završava solističkom kadencom i kratkim ponavljanjem glavne teme.

Trajanje dela je oko 7 minuta.

U Kehelovom katalogu se u III dodatku (prenesene kompozicije) pod brojem 184 nalazi Rondo za flautu u D-duru, s pratnjom koju sačinjavaju 2 violine, 2 oboe, 2 horne, viola i basso continuo. Uz incipit stoji napomena da je to Rondo za violinu u C-duru KV 373. U istom katalogu, pod brojem 373 nalazi se Rondo za violinu u C-duru, za koji je navedeno da je završen 02.04.1781. u Beču. Takođe se navodi da je "jednostavan i graciozan, bez pretenzija na virtuoznost", kao i da je transponiran za flautu.

Allegretto grazioso, refren (glavna tema) i kupleti su karakteristike ronda. Ali, ne sledi klasični rondo. Mocart kombinuje rondo i sonatnu formu u svoj specijalitet: formu rondo-sonata. Zapravo preslaže materijal i time postiže da se glavna tema ne ponavlja u pravilnim intervalima.

Trajanje dela je oko 6 minuta.

Volfgang je imao 7, a njegova sestra Marija Ana 11 godina kad je Leopold poveo svoju porodicu na veliku trogodišnju evropsku turneju. Od 09.07.1763. do 29.11.1766. godine porodica je posetila mnoge prestonice i veće gradove u zapadnoj Evropi, u kojima su Marija Ana i Volfgang, oboje Wunderkinder, imali uspešne nastupe. Posebno je značajan jednogodišnji boravak u Londonu, od aprila 1764. do jula 1765. godine, u kome su imali mnogobrojne izuzetno uspešne nastupe, a Volfgang vrlo plodan kompozitorski period. Zbog Leopoldove bolesti u leto 1764. godine deca nisu mogla nastupati više sedmica, pa je Volfgang za to vreme napisao svoje prve simfonije. U Kehelovom katalogu, u primedbi ispod Simfonije br. 1, naveden je citat Mocartovog biografa Ota Jana (Otto Jahn, 1813-1869):

Zanimljivo je pratiti Mozarta u njegovim mladenačkim delima ovog žanra, kako je postupno napredovao, postajao sve sigurniji u tehniku i materijal. Prva simfonija iz 1764. pokazuje vrlo malo melodijske invencije, motivi nemaju određeni karakter i ne može biti govora o razvoju; ali začuđuje smisao kojim se komad u celini, oblici uopšteno, shvataju i posmatraju, tako da se ne nalazi ništa neprikladno, a simfonija, iako nije značajna, ipak je sasvim dovršena. Upravo je to dokaz nesvakidašnjeg, istinski umetničkog genija kada se od samog početka, kao kod Mocarta, vidi snaga da se celina dovede do savršenstva. Vidi se kako brzo raste njegova snaga u sledećim pokušajima, kako stiče kontrolu nad orkestrom i kako je njegov prvi napor usmeren ka tome da pojedini glasovi budu slobodni i nezavisni.

Na oproštajnom koncertu u Londonu 21.02.1765. godine izvedene su 4 simfonije, među njima i simfonija u Es-duru.

Simfonija je napisana za orkestar koji čine 2 oboe, 2 horne i gudači (2 violine, viola, generalbas). Sve rane Mocartove simfonije imaju trostavačnu italijansku formu, pa su tako i u ovoj simfonije stavci:

1. Molto allegro
2. Andante
3. Presto

Trajanje simfonije oko 12 minuta (Jaap ter Linden, Amsterdam Mozart Academy: 5:58 + 5:04 + 1:40 = 12:42.

Sibelijus je napisao muziku za 11 scenskih dela. Tako je 1903. godine napisao muziku u šest stavaka za ilustraciju šest scena predstave Kuolema (Smrt) Arvida Jernefelta (Arvid Järnefelt, 1861-1932). Iz te scenske muzike je 1904. godine izdvojio i preradio prvi stavak i naslovio ga Valse Triste (Tužni valcer). Valcer je odmah postao hit, a i danas je jedno od Sibelijusovih najpoznatijih dela.

Delo ilustruje scenu u kojoj glavni lik Pavali sedi pored majke na samrti. Ona mu kaže da je usnula da ide na bal. Pavali se uspava, a Smrt dolazi po svoju žrtvu. Njegova majka pogrešno vidi Smrt kao svog pokojnog muža i pleše s njim. Kad se Pavali probudi, vidi da mu je majka umrla.

Trajanje dela je oko 5 minuta.

Iako Poljak, Vijenjavski je napisao samo dve poloneze (D-dur op. 4 i A-dur op. 21), a treću (G-dur op. 8) zajedno sa svojim bratom Jozefom (Józef Wieniawski, 1837-1912).

Vijenjavski je polonezu skicirao u Drezedenu, gde je od jeseni 1848. godine skoro 4 meseca boravio kao gost Karola Lipinskog, takođe virtuoza na violini. Lipinski je svoje veliko iskustvo prenosio Vijenjavskom, podučavajući ga koncertiranju i kompoziciji. Vijenjavski je polonezu završio 1852. godine za vreme turneje po Rusiji. Objavljena je prvo verzija za violinu i klavir 1853. godine kao Polonaise de concert en ré majeur op. 4 (Koncertna poloneza u D-duru op. 4), a na prvoj stranici notnog teksta pariskog izdanja iz 1858. godine navedena je kao Polonaise brillante (Briljantna poloneza). Nije poznato gde se nalazi rukopis verzije za violinu i klavir, sačuvan je samo rukopis verzije za violinu i orkestar, koji je 1856. predat holandskom kralju Vilijamu Trećem i nalazi se u Kraljevskoj biblioteci u Hagu. Međutim, rukopis ne odgovara u potpunosti objavljenim verzijama.

Slično Mocartu, i Vijenjavski koristi prošireni rondo. Posle kratkog uvoda limenih duvača, violina uvodi glavnu temu (refren), s neizostavnim picikatom levom rukom. Temu ponavlja orkestar i priprema teren za drugu, lirsku temu. Refren, pa nova tema. Nakon refrena, delo završava kratkom virtuoznom kodom. Delo je zahtevno za solistu, jer sadrži mnogobrojne virtuozne elemente.

Trajanje dela je oko 6 minuta.

Grig nije pokazivao interes za veća dela, pa je ovo njegov jedini završeni klavirski koncert. Napisao ga je 1868. godine u Danskoj, ali zbog poslova u Norveškoj nije bio na premijeri 03.04.1869. u Kopenhagenu. Umesto njega, solist na premijeri bio je Edmund Nojpert (Neupert). Grig je više puta prerađivao koncert, s ukupno preko 300 izmena u orkestraciji. Iako je Grigu inspiracija za ovaj koncert bio Šumanov (Robert Schumann) Klavirski koncert u a-molu koji je slušao u izvođenju Klare Šuman (Clara Schumann) još 1858. na studiju u Lajpcigu, nije imitacija tog koncerta, premda imaju neke slične elemente. Osim što je Koncert jedno od najpoznatijih Grigovih dela, spada i u popularnije klavirske koncerte u svetu.

Koncert je napisan u klasičnom stilu, brzi (sonatna forma) - spori (ternarna forma) - brzi (kombinacija sonatne i rondo-forme) stavak. Drugi i treći stavak izvode se bez pauze (attacca).

1. Allegro molto moderato - Uvod prvog stavka sličan je Šumanovom Koncertu, na krešendo timpana nadovezuju se silazne kaskadne figure klavira. Slede uobičajene dve teme, tiha prva tema drvenih duvača koju preuzimaju gudači i lirska druga tema koju uvodi čelo, te uobičajeni razvoj i repriza s virtuoznom solističkom kadencom.

Trajanje 1. stavka je oko 14, a celog koncerta oko 30 minuta.

Označeni tekst u okviru preuzet je uz dozvolu s Fakulteta umetnosti u Nišu. Osim preslovljavanja, sadržaj nije menjan, iako ima previše slova A.

Klavirski duo Marija Stanković - Danilo Đokić

Klavirski duo Marija Stanković - Danilo Đokić počeo je sa radom 2022. godine na master akademskim studijama Fakulteta umetnosti u Nišu u klasi red. prof. mr Dragane Đorđević. Vrlo brzo se izdvaja svojim originalnim nastupima i uzima učešće na mnogim manifestacijama u organizaciji Fakulteta umetnosti u Nišu. Posebno se izdvajaju nastupi na Koncertu klase red. prof. mr Dragane Đorđević, Završnom koncertu polaznika majstorskog kursa prof. doc Mirjane Nešković, koncertu „Virtuozna dela“ povodom otvaranja koncertne sezone Fakulteta umetnosti u Nišu 2023. godine, koncertu katedre za kamernu muziku i koncertu klavirskih dua „Susreti“.

Marija Stanković je rođena 2000. godine u Nišu. Osnovnu i srednju muzičku školu završila u Muzičkoj školi u Nišu u klasi prof. Vanje Jelić, a osnovne akademske studije na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi red. prof. mr Dragoslava Aćimovića. Trenutno je student master akademskih studija u istoj klasi. Pohađala je majstorske kurseve eminentnih pijanista i pedagoga. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima iz klavira, stipendija za talentovane učenike grada Niša, više Vidovdanskih nagrada, stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije – Dositeja. Nastupala je kao solista na koncertima u Nišu, Slovenskoj Bistrici, Pirotu, Beloj Palanci.

Danilo Đokić je rođen 1999. godine u Novom Pazaru gde je počeo da uči klavir. Srednje muzičko obrazovanje završava u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Kraljevu na teoretskom i klavirskom odseseku. Bio je nagrađen od strane Fondacije „Ristić“ kao jedan od deset najboljih učenika srednjih škola iz Kraljeva. Osnovne akademske studije klavira na Fakultetu umetnosti u Nišu završio je u klasi red. prof. mr Dragoslava Aćimovića, student je master akademskih studija u istoj klasi. Bio je stipendista grada Novog Pazara i dobitnik stipendije Dositeja. Nastupao je kao solista u Novom Pazaru, Leskovcu, Nišu, Vrnjačkoj Banji.

Kristina Mančić, flauta

Kristina Mančić je rođena je 2002. godine. Osnovno muzičko obrazovanje stiče u muzičkoj školi „Kornelije Stanković“ u Trsteniku gde je završila klavir u klasi prof. Nataše Popović i flautu u klasi prof. Bojane Karić. Srednju muzičku školu završava u klasi prof. Sanje Lazović na odseku za flautu u muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Kraljevu. Tokom školovanja osvaja brojne nagrade: 2.nagradu na 10.majskim susretima mladih duvača, 3. nagrada na 58. Festivalu muzi čkih i baletskih škola Srbije, jednu 1. nagradu, tri 2. nagrade i jednu 3. nagradu na Republičkom takmičenju muzičkih škola Srbije, kao i 1. nagradu na Takmičenju drvenih duvača u Požarevcu. Studije flaute u klasi vanr.prof dr um. Jelene Jakovljević započinje 2021. godine. Tokom studija osvaja jednu 2. i jednu 3. Nagradu na Međunarodnom takmičenju „Petar Konjović“ u Beogradu. Dva puta je bila pobednica Međunarodnog takmičenja „Konstantin veliki“ na Fakultetu umetnosti u Nišu. Kristina je bila aktivni učesnik masterklasa prof. Marije Đurđević-Ilić, prof. dr um. Simonide Rodić, prof. Karolja K. Maročika i prof. Laure Levai Aksin.

Jovana Vojinović, flauta

Jovana Vojinović je rođena 2001. godine. Osnovno muzičko obrazovanje stekla je u muzičkoj školi "Vladimir Đorđević" u Aleksincu u klasama prof. Biljane Matović i Mirka Matovića. Srednju muzičku školu završava u klasi prof. Slavice Jovanović u Muzičkoj školi u Nišu. Za to vreme 2016. godine nastupila je kao solista sa Niškim simfonijskim orkestrom. Tokom 2017. i 2018. godine učestvuje na festivalu "Filipovi dani" i kao solista na koncertima povodom dana Muzičke škole u Nišu. Fakultet umetnosti u Nišu upisuala je 2020. godine u klasi prof. dr um. Jelene Jakovljević. Tokom studija održala je celovečernji koncert sa kamernim sastavom Trio "ŽEN" u Aleksinc u, i svirala solo flautu na celovečernjim koncertima Kamernog orkestra „Concertante" na Kolarcu u Beogradu i Koncertno-izložbenom prostoru Fakulteta umetnosti u Nišu. Tokom školovanja osvaja nagrade na raznim takmičenjima od kojiҳ su najznačajnije tri 3. nagrade: na Festivalu muzičkiҳ i baletskiҳ škola, Takmičenju duvača "Taҳir Kulenović“ i na takmičenju "Olivera Đurđević", dve 2. nagrade: na Međunarodnom festivalu "Muzičko proleće" i sa sastavom trio "ŽEN" na Međunarodnom takmičenju gudača/kamerna muzika, kao i četiri 1. nagrade: na Republičkom festivalu muzičkiҳ i baletskiҳ škola, Međunarodnom takmičenju "Petar Konjović", Međunarodnom festivalu "Sirmium music fest" i Međunarodnom takmičenju pijanista/kamena muzika "ULJUS“. Tokom 2023. godine uzela je učešće na masterklasu eminentnih pedagoga prof. Marije Đurđević Ilić prof. dr um. Simonide Rodić u okviru prvog Festivala flaute u Nišu.

Lazar Mutavdžić, violina

Lazar Mutavdžić je rođen 07.04.2007. Violinu uči od svoje pete godine i do sada je osvajao nagrade na mnogim takmičenjima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Među osvojenim nagradama, najznačajnije su na međunarodnim takmičenjima „T artini“ u Piranu, „Petar Konjović“ u Beogradu, „Artisti Dell Arco“ u Novom Sadu, „Ohrid Pearls“ u Ohridu, Takmičenje gudača u Nišu, Takmičenje gudača u Haskovu u Bugarskoj, Republičko takmičenje itd. Osvojio je drugu nagradu na ,,IMMC“ takmičenju Moskva 2023. u kategoriji svih gudača od 14 do 16 godina. Uspešno je nastupio na „Koncertu mladih talenata“ u Mostaru 2022. i 2023. godine uz pratnju Mostarskog simfonijskog orkestra kao predstavnik Srbije. Lazar Mutavdžić je od 2021. godine stalni član Kamernog orkestra Concertante - reprezentativnog ansambla Fakulteta umetnosti. Grad Niš je Lazara više puta nagrađivao prestižnim nagradama za postignute uspehe i ostvarene rezultate na takmičenjima. Student je druge godine violine na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu u klasi vanrednog prof. mr Marije Rajković.

Boris Pećanac, klavir

Boris Pećanac rođen je 2000. godine u Kruševcu. Osnovno muzičko obrazovanje stekao je u Nišu u klasi prof. Spomenke Špirić. Upisao je klavirski odsek srednje muzičke škole u Nišu u klasi prof. Spomenke Špirić, a završio u klasi prof. Borivoja Mladenovića. Kao student osvojio je veliki broj nagrada među kojima su najznačajnije prve nagrade: na Međunarodnom takmičenju mladih pijanista u Nišu (2023) – Laureat, na Međunarodnom memorijalu Sanja Pavlović u Aleksincu (2023) – Laureat (100 poena), na Međunarodnom takmičenju Donne in Musica u Kragujevcu (2022), na Međunarodnom takmičenju Davorin Jenko u Beogradu (2022), na Festivalu pijanizma u Sremskoj Mitrovici (2021), na Internacionalnom takmičenju ULJUS u Smederevu (2021) i na Festivalu Art in experience u Severnoj Makedoniji (2021). Usavršavao se na majstorskom kursu italijanskog pijaniste Frančeska Libete. Zimski semestar akademske 2022/23. godine proveo je usavršavajući se u okviru projekta mobilnosti Erasmus+ KA 131 na Konzervatorijumu Nikolo Pičini u Bariju (Italija) u klasi prof. Emanuelea Arćulija. Student je četvrte godine klavira osnovnih akademskih studija u klasi van. prof. dr um. Stevana Spalevića.

Orkestar Fakulteta umetnosti u Nišu

Orkestar Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu je omladinski orkestar koji radi u okviru studijskog programa za izvođačke umetnosti na Departmanu za muzičku umetnost na istoimenom predmetu. Pored svrhe da se u okviru predmeta Orkestar studenti Fakulteta osposebe za sviranje u orkestrima, Orkestar Fakulteta umetnosti je ostvario više desetina koncerata od kojih se izdvaja scensko izvođenje operete Johana Štrausa: Slepi miš, kao deo projekta obnove operske scene u Nišu. Pomenuta predstava je sa uspehom izvedena desetak puta na sceni Narodnog pozorišta u Nišu, tokom 2013. godine, da bi maja 2014. godine bila uvrštena u program Opere narodnog pozorišta u Beogradu kao gostujuća predstava. Orkestar je nastupao na Kolarcu u Beogradu, a ostvarena su gostovanja u Aleksincu, Zaječaru, Leskovcu i Kragujevcu. U formi Kamernog orkestra gostovao je na Boljšoj festivalu Emira Kusturice u Mokroj Gori, potom na festivalima u Grčkoj, Italiji i Rusiji, gde je dobitnik diplome laureata. Orkestar je snimao originalnu muziku „Arija morskog konjica“ kompozitora Frederik-a Magle-a sa solistkinjom Danske Kraljevske Opere, mecosopranom Matilde Wallevik, za kratkometražni umetnički film „Žena u crvenom“ - rediteljka Maria Dubin. Orkestar Fakulteta je dobitnik bronzane medalje na World Orchestra Festival 2021. godine online izdanje u Beču u kategoriji profesionalnih orkestara, uz učešće više od 140 orkestara iz 33 zamlje. Orkestar ima svoje ce-de izdanje koje je izdao Fakultet umetnosti pod nazivom Vivamus Musica 1, sa namerom da se ova edicija obogati novim orkestarskim izdanjima. Dirigent Orkestra Fakulteta umetnosti je prof. dr um. Milena Injac, a od 2023. godine asistent dirigenta Orkestra u zvanju saradnik u nastavi je Ivan Đačić.

Milena injac, dirigent

Milena Injac je renomirana srpska dirigentkinja i profesor univerziteta. Njene muzičke studije obuhvataju Univerzitet u Beogradu – Fakultet muzičke umetnosti, Universitat fur Musik und darstellende Kunst u Beču, Austrija, a kulminirale su doktoratom na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na odseku za dirigovanje. Sarađivala je sa renomiranim dirigentima kao što su Darinka Matić-Marović, Salvador Mas Konde, kao i maestri Jorma Panula, Peter Etveš i poznati srpski dirigenti Mladen Jagušt, Stanko Šepić i Angel Šurev. Milena Injac je dugogodišnji gostujući dirigent Niškog simfonijskog orkestra. Bila je imenovana za dirigenta Međunarodnog simfonijskog orkestra 29. Festivala orkestara u Mursiji, Španija 2010. godine i Međunarodnog simfonijskog orkestra na Festivalu Euroorkestar u Rusiji, aprila 2012. godine. Zajedno sa svojom koncertnom karijerom izgradila je uspešnu akademsku karijeru kao redovni professor i dekan Fakulteta umetnosti u Nišu. Dirigent je Simfonijskog i kamernog orkestra Concertante na istom Fakultetu. Tokom svoje karijere, maestra Injac je osvojila mnoge prestižne nagrade: Prvu nagradu na 3. međunarodnom festivalu „Svet muzike” u Italiji sa kamernim sastavom Niškog simfonijskog orkestra, 2000. godine, Zlatnu značku na 20. Internacionalnim horskim svečanostima u Nišu, 2004. godine, a bila je i laureat Euroorkestar festivala u Moskvi, 2012. godine. Maestra Injac je nastupala sa mnogim prestižnim orkestrima i operskim kućama u regionu i na festivalima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Engleskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Italiji, Španiji, El Salvadoru, Urugvaju, Makedoniji, Italiji, Turskoj, Grčkoj, Austriji, Češkoj, Švedskoj i Rusiji. Milena Injac je član žirija na međunarodnim takmičenjima solo-pevača, horova i orkestara, a uspešno vodi majstorske kurseve dirigovanja u Španiji na Academia Diesis.

Poglavlje o kompozitorima i delima kao dodatak službenom programu (ćirilična verzija) možete preuzeti pripremljeno za štampu i po želji odštampati.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Tekst je slobodan za kopiranje, osim označenog dela (poglavlje "Izvođači") koji je preuzet s Fakulteta umetnosti u Nišu.