(en).Autor vodiča, u svrhu svog obrazovanja ("Uči ti, uči ti, i samo uči ti - reče Lenji N."), pred svaki koncert se upoznaje s kompozitorima i delima koja će biti izvedena na koncertu, a obrađuje i dosta sporednih stvari vezanih za sadržaj. Ovaj vodič je sažetak obrađenog gradiva.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solist: | Viktor Koreja-Kruz, violina |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Žan Sibelijus | • Simfonijska poema "Finlandija", op. 26 |
| • Simfonija br. 7 u C-duru, op. 105 | |
| Maks Bruh | Koncert za violinu i orkestar br. 1 u g-molu, op. 26 |
[ Bis: Pablo de Sarasate, Romanza andaluza ]
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na njenoj stranici maestramilenainjac.com (en).
Viktor Koreja-Kruz (Víctor Manuel Correa-Cruz), violina - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu .
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Niški simfonijski orkestar u svojim programima nikad ne navodi članove orkestra, već samo detaljne biografije solista. Članovi orkestra zaslužuju da bar budu pojedinačno spomenuti imenom i prezimenom. Stoga ih ovde navodim, prema podacima sa službene stranice Orkestra 23.04.2023. godine:
|
|
||
| Uz stalni sastav, NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra, npr. za timpane, udaraljke... (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
Žan (Jan) Sibelijus (Jean Sibelius; Johan Julius Christian Sibelius; Hemenlina, 08.12.1865. - Jervenpe, 20.09.1957.) bio je finski kompozitor i violinist iz perioda kasnog romantizma na prelazu u modernu. Studirao je teoriju, kompoziciju i violinu u Helsinkiju, Berlinu i Beču. Njegov opus obuhvata 116 dela u raznim žanrovima: 7 simfonija, 13 simfonijskih poema, niz vokalno-instrumentalnih i dela kamerne muzike, dva baleta i dve svite.
• Simfonijska poema "Finlandija", op. 26
Sibelijus je 1899. napisao muziku za proslavu finskog Dana štampe, prihod je namenjen novinarskom penzionom fondu, ali je proslava predstavljala i protest protiv pooštrenja ruske cenzure. Delo se sastoji od uvertire i šest slika, iz koje je kasnije Sibelijus izdvojio svitu Istorijske scene I, op. 25 (Scènes historiques I), a 6. sliku "Buđenje Finske" u Simfonijsku poemu "Domovina", op. 26. Premijera je održana 02.07.1900. u Helsinkiju, dirigent je bio Robert Kajanus. U novembru je Sibelijus kompoziciju preradio za klavir i tom prilikom je nazvao današnjim imenom "Finlandija" (fin. Finlandia). Himnu iz drugog dela poeme Sibelijus je kasnije izdvojio u samostalnu kompoziciju "Himna Finlandija", u zbirci Masonska ritualna muzika op. 113, i ta kompozicija, s rečima koje je 1941. napisao finski pesnik Veiko Antero Koskeniemi (Veikko Antero Koskenniemi), postala je jedna od najznačajnijih finskih nacionalnih pesama. I u poemi himnu ponekad peva hor.
Snažnom pretećem naletu limenih duvača odgovaraju drveni duvači uvodeći uzvišenu, "svetu" melodiju, a gudači dodaju humaniji ton. Posle sporog uvoda, tempo se ubrzava, a limeni duvači dočaravaju fanfare i borbeni duh. Drveni duvači počinju mirnu, svečanu himnu, koju prihvataju gudači. Opet se vraćaju limeni duvači, pojačavaju tempo i uz temu himne vode melodiju u trijumfalno finale. Trajanje poeme je oko 9 minuta.
• Simfonija br. 7 u C-duru, op. 105
Ovo je poslednja i, po mnogima, najznačajnija Sibelijusova simfonija. Materijal Sedme simfonije potiče iz 1914. godine, dok je Sibelijus radio na Petoj simfoniji, iako se Simfonija prvi put spominje krajem 1918. godine, kad je Sibelijus opisao ideju za nju. Po toj ideji, simfonija bi imala 3 stavka. Međutim, zapisi iz 1920-ih pokazuju da je Sibelijus radio na delu od 4 stavka. Ne zna se kad je kompozitor promenio odluku, zapisi iz 1923. godine pokazuju projekt s jednim stavkom. Taj projekt je nazvao Fantasia sinfonica I (Simfonijska fantazija br. 1). Projekt je završen 02.03.1924. godine, pod tim imenom premijerno je izveden 24.03.1924. u Stokholmu i Sibelijus je bio dirigent. Nakon drugog izvođenja Simfonijske fantazije 01.10. iste godine, Sibelijus je zaključio da je delo ipak simfonija i promenio joj je ime u Simfonija br. 7 (u jednom stavku) (Symphonie Nr. 7 in einem Satze) i pod tim imenom je objavljena 25.02.1925. godine. Ova Simfonija bila je inspiracija Lejfu Segerstamu za njegovu 47. Simfoniju.
Simfonija br. 7 je jednostavačno delo, a unutar njega su mnogobrojne promene tempa. Mnogi muzikolozi, da bi delo probližili klasičnoj formi, spajaju pojedine sekcije u grupe pa, na primer, predlažu sledeću "podelu":
1. Adagio–
2. Vivacissimo–Adagio–
3. Allegro molto moderato–Allegro moderato–
4. Vivace–Presto–Adagio–Largamente molto– s kodom koja se sastoji od Affetuoso–Tempo I
Odnosno, stavak se generalno može predstaviti kao ABABA+koda, u kome su sekcije [A] i koda spore, a sekcije [B] scherzando (razigrane). Pol Serocki navodi sledeću analogiju:
© Paul Serotsky, pisac vodičâ na stranicama MusicWeb International
Trajanje simfonije je oko 22 minuta.
Maks Bruh (Max Christian Friedrich Bruch; Keln, 06.01.1838. - Berlin, 02.10.1920.) bio je nemački kompozitor, dirigent i pedagog iz razdoblja romantizma. Prvo muzičko obrazovanje dobio je od svoje majke sopranistice. Studirao je u Frankfurtu na Majni i u Lajpcigu, a privatno kod Ferdinanda Hilera (Ferdinand Hiller) učio je klavir i teoriju muzike. Predavao je muziku i vodio orkestre širom Nemačke (Keln, Manhajm, Koblenc, Berlin, Vroclav, Bon), a bio je i direktor Muzičkog udruženja Liverpula. Njegov opus od oko 200 dela obuhvata orkestarska dela, koncerte, kamernu muziku, pesme, horska dela i tri opere. Iako je učio klavir, najpoznatija dela su mu za gudače: Koncert za violinu i orkestar br. 1 u g-molu, op. 26, Škotska fantazija, op. 46 za violinu i orkestar i Kol Nidrei, Op. 47 za čelo i orkestar.
• Koncert za violinu i orkestar br. 1 u g-molu, op. 26
Deo koncerta vodi poreklo iz 1857. godine dok je Bruh bio student. Rad na koncertu nastavio je u leto 1864. u Manhajmu, a završio 1865. u Koblencu, gde je vodio Kraljevski muzički institut. Koncert je premijerno izveden 24.04.1866. godine u Koblencu, solist je bio Oto fon Kenigslev (Otto Friedrich von Königslöw), a Bruh dirigent. Bruh nije bio zadovoljan koncertom pa ga je preradio uz pomoć nekolicine violinista, od kojih je najveći bio doprinos Jozefa Joahima. Joahim je bio solist na premijeri prerađenog koncerta 05.01.1868. u Bremenu.
Od klasične forme koncerta Bruh odstupa u nekoliko elemenata. I dalje su tu tri stavka, ali svi su u (skraćenoj) sonatnoj formi, sa siromašnom razradom i rekapitulacijom.
1. Allegro moderato – Bruh je izvorno ovaj stavak nazvao Introduzione-Fantasia (uvod-fantazija), ali je kasnije promenio u Vorspiel (preludij). Zapravo, ovaj stavak jeste preludij drugom stavku, glavnom delu Koncerta.
Dva takta jedva čujnih timpana (pianissimo) uvod su u tihu kratku uvodnu temu drvenih duvača i horni, na koju solist odgovara takođe kratkom solističkom kadencom. Orkestar ponavlja uvod, ovog puta forte, a taj uvod služi kao podloga ponavljanju solističke deonice, a zatim i kao lajtmotiv stavka. Sledi uobičajeno uvođenje kontrastnih tema, naglašene prve i nežne lirske druge. Međutim, ne slede uobičajena razrada i repriza, već su drastično skraćene. Nakon ponavljanja dveju solističkih deonica s početka i odgovora celog orkestra varijacijama uvodne teme, stavak bledi kroz produženu (sostenuto) duboku notu violina, koja bez prekida (attacca) vodi u drugi stavak.
2. Adagio – Ovaj stavak zaslužan je za popularnost koncerta i njegovu bezvremenost. Jecaji violine uvrstile su ovaj stavak u mnoge zvučne zapise popularne klasične i relaksirajuće muzike.
I ovaj stavak je u skraćenoj sonatnoj formi. Odmah na početku solist uvodi dve teme, obe lirske i elegične, nešto kasnije i treću, malo vedriju, a povezuje ih tiha i meka orkestarska pozadina. Oko sredine stavka povećanjem dinamike se menja raspoloženje u vedrije, ali ne zadugo. Smenjuju se teme, a sanjivom glavnom temom stavak polako nestaje u prostoru.
3. Allegro energico – Kako mu i ime kaže, finale je energičan stavak, nalik rondu, a zapravo je i on u skraćenoj sonatnoj formi.
Iza kraćeg energičnog uvoda orkestra, solist uvodi prvu temu, nalik na mađarsko-cigansku. Temu variraju orkestar i solist, a zatim orkestar uvodi drugu temu, širu i sporiju. Varirane teme se smenjuju sve do veličanstvenog finala, kad prva tema dobija na snazi, accelerando i crescendo.
Trajanje koncerta je oko 23 minuta (Vadim Gluzman, violina, Bergen Philharmonic Orchestra dir. Andrew Litton iz 2011. godine: 8:15 + 8:36 + 7:20 = 24:11).
• Izvedeno na bis:
Pablo de Sarasate (Pablo Martín Melitón de Sarasate y Navascués; Pamplona, 10.03.1844. - Bijaric, 20.09.1908.) bio je španski virtuoz na violini i kompozitor iz razdoblja romantizma. Muziku je učio u Madridu i Parizu. Napisao je preko 60 dela isključivo za violinu s klavirom ili orkestrom (koncertne fantazije, plesove, serenade, kapriče...) Stekao je svetsku slavu kao virtuoz koncertirajući po celoj Evropi i obe Amerike. Mnogi kompozitori (Bruh, Sen-Sans, Lalo...) su za njega napisali violinske koncerte.
• Romanza andaluza u C-duru, op. 22
Sarasate je između 1878. i 1882. godine objavio 4 sveske (knjige) s kompozicijama za violinu i klavir, op. 21, 22, 23 i 24. Nemački izdavač je zbirku naslovio Spanische Tänze (Španski plesovi). Svaka sveska sadrži po dve kompozicije. Sveska II objavljena je 1879. godine kao op. 22. Dve kompozicije u njoj su Romanza andaluza (Andaluzijska romansa) i Jota Navarra (Navarska hota).
Romanza andaluza (Andaluzijska romansa) u C-duru je verovatno najpoznatije delo iz zbirke. Sarasate je kompoziciju napisao za vreme prve turneje po Skandinaviji i posvetio je moravskoj (češkoj) violinistkinji Vilmi Nerudi (Wilma Neruda, 1839–1911). Kompozicija je dirljiva lirska romansa, s prepoznatljivim španskim melosom. Često je prerađivana za violinu i orkestra, a takvu verziju smo i mi slušali.
Trivia & Varia
• Jan ili Žan Sibelijus? Sibelijus je porodica u kojoj se govorilo švedskim jezikom. Kršteno ime mu je Johan, u detinjstvu su ga kolokvijalno zvali Jane (Janne), a za vreme školovanja sâm je izabrao i nadalje koristio francuski oblik imena Žan (Jean). Jan je, kako sam i ja učio, uobičajeno u srpskom jeziku. Međutim, u većini jezika, osim u jezicima bivšeg SSSR-a, oblik imena je Žan. I sâmi Finci ga izgovaraju kao Žan, što možete čuti u ovom snimku na stranici Wikimedia Commons.
• Jozef Joahim (Joseph Joachim; Gradišće, 28.06.1831. - Berlin, 15.08.1907.) bio je austrougarski violinist i kompozitor. Smatraju ga najvećim violinistom njegovog doba. Joahimu su svoje violinske koncerte posvetili Robert Šuman, Maks Bruh, Johanes Brams, Antonjin Dvoržak i drugi.
• Lejf Segerstam (Leif Segerstam; Vasa, 02.03.1944.) je finski dirigent, kompozitor, violinist i pijanist. Uz ostala mnogobrojna dela (gudački kvarteti, koncerti za violinu, čelo, violu i klavir), napisao je 352 simfonije, većinom jednostavačne, a 47. je inspirisana Sibelijusovom Sedmom simfonijom.
• Sonatna forma, sonatni oblik, ili sonata-allegro je struktura najčešće prvog brzog stavka nekog višestavačnog dela (sonate, simfonije) koja se formirala u klasicizmu u 18. veku. Struktura "formalnog modela" se sastoji od ekspozicije, razvoja i reprize. Ekspozicija uvodi jednu ili dve teme stavka, obično u kontrastnom stilu, a zaključuje se završnom temom. U razvoju se teme razrađuju, a u reprizi se ponavljaju izmenjene teme iz ekspozicije.
• Kadenca (italijanski cadenza, od latinskog cadere - pasti, zaključiti) je melodijski ili harmonijski sklop kojim završava muzička celina. Potiče iz prakse ukrašavanja završnih tonova, naročito u baroknoj operi, a zatim i u koncertima. To je bio način da solisti pokažu svoju virtuoznost, a od klasicizma kompozitori i poneki istaknuti izvođači su zapisivali svoje kadence. Neki pak kompozitori nisu zapisivali kadence, ostavljajući izvođačima više slobode za improvizaciju. Za vreme kadence pratnja obično pauzira, ali mogu na kratko upasti i drugi instrumenti. Obično se javlja pri kraju prvog stavka, proizvoljnog tempa i trajanja. Na kraju kadence ponovo ulazi orkestar, bez ili sa solistom.
• Rondo (francuski: rondeau) se u muzici najčešće odnosi na muzičku formu, takozvani francuski stil, u kome se glavna tema (refren, repriza) stalno ponavlja nakon sporednih epizoda (kupleti), A-B-A-C...A. Kao tip muzike, rondo predstavlja brzu i živahnu muziku, uobičajeno allegro. Iako ima izuzetaka, muzika označena kao "rondo" podrazumeva i formu i tip.
• Koda (iz klasičnolatinskog cauda, preko vulgarnolatinskog i italijanskog coda - doslovno "rep") je muzički pasaž kojim završava muzičko delo ili stavak. Može sadržavati samo nekoliko taktova, ali i čitavu tematsku epizodu, kao sažetak ili osvrt na prethodno izloženi materijal.
• Hota (šp. jota) je španski narodni ples u 3/4 taktu. Plešu ga otvoreni parovi. Javio se krajem 18. veka u Aragoniji i ubrzo se proširio na celu Španiju. Postoji u više oblika, prema regionima, npr. aragonska, katalonska, kastiljanska, filipinska. Obično se izvodi u nacionlnim kostimima, uz orkestar s gitarama, kastanjetama i pevanjem. Mnogi kompozitor imaju hotu u svojim delima.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
Gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje, osim posebno označenog dela.