Popis kompozitora

Leroj Anderson (Leroy Anderson; Kembridž, Masačusets, 29.06.1908 - Vudberi, Konektikat, 18.05.1975) bio je američki kompozitor. Pisao je orkestarsku muziku, muziku za pozorište i vokalnu muziku, uglavnom lakog karaktera.

Miroljub Aranđelović Rasinski (Kruševac, 1957) je srpski kompozitor i multimedijalni umetnik. Završio je FMU u Beogradu. Njegov opus obuhvata vokalnu, kamernu, solističku opernu, orkestarsku, primenjenu, popularnu i elektoakustičku muziku.

Johan Kristijan Bah (Johann Christian Bach; Lajpcig, 05.09.1735 - London, 01.01.1782) bio je nemački kompozitor iz perioda ranog klasicizma, orguljaš i čembalist. Muziku je učio kod svog oca Johana Sebastijana i brata Filipa Emanuela. Živeo je u Milanu i Londonu, pa je poznat pod imenima "Milanski Bah" i "Londonski Bah". Pisao je kantate, kamernu muziku, klavirske i orkestarske kompozicije, opere i simfonije.

Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach; Ajzenah, 21./31.3.1685. – Lajpcig, 28.7.1750) je čuveni nemački kompozitor iz razdoblja baroka, kantor i virtuoz na čembalu i orguljama. Pripada petoj generaciji muzičke porodice Bah. Od oca, strica i starijeg brata Johana Kristofa (Johann Christoph) učio je sviranje na violini, orguljama i čembalu, a brat ga je uputio i u kompoziciju. Obavljao je mnoge dužnosti u dvorskim kapelama i u Crkvi, počev od člana orkestra do kantora i gradskog muzičkog direktora Lajpciga. Bahova muzika obuhvata preko 1000 kompozicija u skoro svim žanrovima, osim opere. Za života je bio poznat kao virtuoz na orguljama i čembalu, dok je njegova muzika bila poznata samo užem krugu, a nakon smrti je potpuno zaboravljena. Tek su početkom 19. veka entuzijasti, među kojima je najpoznatiji Feliks Mendelson Bartoldi (Felix Mendelssohn Bartholdy), ponovo oživeli Bahovu muziku i koja je potom zauzela mesto u samom vrhu svetske muzike.

Isidor Bajić (Kula, 16.08.1878 - Novi Sad, 15.09.1915) bio je srpski kompozitor, pedagog, melograf i muzički pisac. Završio je Srpsku gimnaziju u Novom Sadu, a muziku je studirao na Kraljevskoj mađarskoj muzičkoj akademiji u Budimpešti. Od 1901. do 1915. godine radio je kao nastavnik muzike u gimnaziji koju je pohađao. Istovremeno je bio aktivan i na drugim poljima: osnovao je muzičku školu u Novom Sadu (1909), pokrenuo je časopis Srpski muzički list i Srpsku muzičku biblioteku, pisao je udžbenike, objavljivao je tekstove iz oblasti muzike u mnogobrojnim časopisima, prevodio je strana muzičko-teorijska dela, zapisivao je narodne i crkvene melodije, radio je kao horovođa i orkestarski dirigent. Njegov opus obuhvata više od 2000 zapisanih kompozicija, većinom baziranih na folkloru: ciklusi solo pesama, klavirska, kamerna, orkestarska i horska dela, četiri komada s pevanjem i jedna opera (Knez Ivo od Semberije).

Bela Bartok (Béla Viktor János Bartók; Veliki Semikluš [Banat, Austrougarska], 25.03.1881 - Njujork, 26.09.1945) bio je mađarski kompozitor, pijanist i etnomuzikolog. Smatra se jednim od najznačajnijih predstavnika moderne. Zarana je počeo pokazivati muzičke sklonosti, prvu poduku u sviranju klavira dobio je od svoje majke kad je imao pet godina, a s 11 godina već se predstavlja javnosti kao pijanist i kompozitor. Učitelji su mu bili Laslo Erkel (László Erkel, klavir) i Anton Hirtl (Anton Hyrtl, harmonija) u Bratislavi, a od 1899. do 1903. Ištvan Toman (István Thomán, klavir) i Hans Kesler (Hans von Koessler, kompozicija) na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Budimpešti. Na toj akademiji je od 1907. do 1934. predavao klavir, uz bogatu koncertnu aktivnost u zemlji i inostranstvu. Od 1904. (s Kodaljem, Zoltán Kodály) prikupio je i obradio više od 10.000 narodnih napeva, bitno produbivši poimanje folklornog blaga te je jedan od začetnika komparativne muzikologije (etnomuzikologije). Taj rad uticao je na njegovo stvaralaštvo u periodu od 1926. do 1937. godine. Kao antifašist napustio je zemlju i nastanio se u Njujorku, gde je, uz koncertnu aktivnost, na univerzitetu Kolumbija sređivao fonološke zbirke folklornih zapisa. Pisao je scensku, koncertnu, horsku i kamernu muziku (opera "Dvorac Modrobradog", balet "Drveni princ", pantomima "Čudesni mandarin", simfonijska pesma "Košut"...)

Leonard Bernstain (Leonard Bernstein; Lorens, Masačusets, 25.08.1918 - Njujork, 14.10.1990) bio je američki kompozitor, dirigent i pijanist. Slavu je stekao kao dugogodišnji dirigent Njujorške filharmonije. Najpoznatije njegovo delo je mjuzikl "Priča sa zapadne strane". Pisao je mjuzikle i niz drugih kompozicija, među kojima i tri simfonije. Njegov stil izražava uticaje džeza i jevrejske muzike, kao i Džordža Geršvina (George Gershwin) i Arona Koplenda (Aaron Copland).

Ludvig van Bethoven (Ludwig van Beethoven; Bon, 17.12.1770 - Beč, 26.03.1827) bio je nemački kompozitor i pijanist iz perioda prelaza klasicizma u romantizam. Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena. Već sa 7 godina je prvi put nastupio javno kao pijanist, a s 9 godina počeo je ozbiljno učenje muzike. Prelaskom u Beč 1792. godine, uči od Hajdna, Albrehtsbergera i Salijerija. Prvi je značajni kompozitor koji je radio kao "slobodan umetnik", bez stalnog zaposlenja kod Crkve ili aristokratâ. U muziku je uveo brojne inovacije (proširenje struktura i razvojnih sekcija, ritmičke figure, veličina orkestra, uvođenje hora u simfoniju). Napisao je preko 300 dela simfonijske, scenske, kamerne, instrumentalne i vokalne muzike, mnoga od njih kad je počeo gubiti sluh (od 1796), pa i nakon skoro potpune gluvoće (iza 1819. godine). Svakako najpoznatija je njegova Deveta simfonija i "Oda radosti" iz nje. Ne postoji jedinstven katalog njegovih dela - značajni su katalozi Hess (Willy Hess, 1957), WoO (George Kinsky i Hans Halm, 1955) i Bia (Giovanni Biamonti, 1968) ali nijedan nije potpun, pa se uglavnom dela navode kao op (broj opusa, opp. 1-138) ili WoO (Werke ohne Opuszahl - dela bez broja opusa, WoO 1-228).
"Bethoven" se izgovara u celom svetu i piše u jezicima koji koriste ćirilicu. Radi se o flamanskom prezimenu. Lodewijk van Beethoven [Lodevejk fam Bethoven] bio je poreklom iz Mehelena u Flandriji. Po njemu je njegov unuk Ludvig van Bethoven dobio ime, germanizovano u Ludwig. Etimologija: Beethoven je spoj dveju reči, "beet" = repa, "hoven", množina od "hof" = farma, polje. Usto, i u nemačkom jeziku se glas "h" čuje na sastavu reči, iza "t" i drugde, npr. Rathaus [rathaus] (zgrada uprave), Gasthof [gasthof] (gostionica), Gebäudeheizung [Gebojdehajcung] (grejanje zgrade), Gottheit [Gothajt] (božanstvo) itd, pa prema tome sledi Bethoven (za razliku od npr. Goethe gde se "h" ne čuje: Gete).

Hajnrih Biber (Heinrich Ignaz Franz Biber; Straža pod Ralskom, 12.08.1644 - Salcburg, 03.05.1704) bio je češko-austrijski kompozitor i violinist iz razdoblja baroka. Malo se zna o njegovom obrazovanju. Bio je poznat kao violinski virtuoz, pa je kao violinist radio na dvorovima u Češkoj i Nemačkoj, a najveći deo života proveo je u službi na dvoru u Salcburgu. Njegov opus (po C-katalogu) obuhvata oko 150 dela, većinom sakralnih (sonate, kantate, mise, opere...) Najpoznatija dela su mu sonatni ciklus Rosenkranzsonaten (Ružičnjak), svita Battalia (Bitka) i Missa Salisburgensis à 53 voci (Salcburška misa u 53 glasa).

Stanislav Binički (Jasika, 27.07.1836 - Beograd, 15.02.1942) bio je srpski kompozitor, dirigent i pedagog. Studirao je matematiku na Beogradskom univerzitetu i istovremeno je uzimao privatne časove kod Stevana Mokranjca i Josifa Marinkovića. Svirao je violinu i flautu i aktivno sudelovao u pevačkim društvima. Vodio je crkveno pevačko društvo u Nišu, zatim je jednu godinu predavao u gimnaziji u Leskovcu. Od 1895. do 1899. godine studirao je kompoziciju i pevanje kod Jozefa Rajnbergera (Josef Rheinberger) na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Minhenu. Tamo je radio kao vokalni solist i dirigent i oženio je pevačicu Fridu Blanke (Frieda Blanke), koja je kasnije promenila ime u Miroslava Binički. S njom se 1889. vraća u Beograd, gde osnivaju Srpsku muzičku školu, postao je dirigent u Narodnom pozorištu, osnovao je i vodio Orkestar Kraljeve garde i vodio mnoga pevačka društva. Njegov opus obuhvata scenska dela, marševe, uvertire, horove i pesme. Najpoznatija dela su mu opera "Na uranku" i "Marš na Drinu".

Žorž Bize (Georges Bizet; Pariz, 25.10.1838 - Bužival, 03.06.1875) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Rođen je u muzičkoj porodici, talent mu je rano prepoznat i s nepunih 10 godina (1848) primljen je na Pariski konzervatorij, gde je učio klavir, orgulje i kompoziciju. Rimsku nagradu dobio je 1857. godine i usavršavao se tri godine u Italiji. Iako je bio vrstan pijanist, nije javno nastupao. Kao kompozitor okušao se u više žanrova (simfonijska i crkvena muzika, kantate, dela za klavir), ali sa slabim uspehom. Čak i njegova opera "Karmen", po kojoj je prvenstveno poznat, u početku je slabo primljena. Danas je, osim "Karmen" (Carmen), još poznat po operi "Lovci na bisere" (Les pêcheurs de perles), po dvema svitama iz scenske muzike "Arležanka" (L'Arlésienne) i Simfoniji u C-duru.

Aleksandar Porfirjevič Borodin (Александр Порфирьевич Бородин; Sankt Peterburg, 12.11.1833 - Sankt Peterburg, 27.02.1887) bio je ruski kompozitor iz perioda romantizma, član "Velike petorke". Završio je studije hemije i medicine na Medicinsko-hirurškoj akademiji u Sankt Peterburgu, gde je kao profesor ostao do smrti. Učio je sviranje na flauti, violončelu i klaviru, a s 15 godina počeo je da piše muziku. Pisao je opere, orkestarska i kamerna dela, dela za klavir, solo pesme i druga vokalna dela. Dosta dela ostalo je nedovršeno, koja su kasnije dovršili Glazunov i Rimski-Korsakov, a među njima je i Borodinovo životno delo, opera "Knez Igor".

Johanes Brams (Johannes Brahms; Hamburg, 07.05.1833 - Beč, 03.04.1897) bio je nemački kompozitor, pijanist i dirigent iz perioda romantizma. Veći deo profesionalnog života proveo je u Beču, gde je bio lider muzičke scene, a slovi za jednog od značajnijih kompozitora druge polovine 19. veka. Oko 120 njegovih opusa obuhvata orkestarska dela (među kojima su 4 simfonije), 4 koncerta, kamerna dela, kompozicije za klavir, vokalne kompozicije (horovi i više od 200 solo pesama u 36 opusa) te razne aranžmane i transkripcije.

Bendžamin Britn (Edward Benjamin Britten; Loustoft, 22.11.1913. – Olboro, 4.12.1976) bio je engleski kompozitor iz razdoblja modernizma, dirigent i pijanist. Studirao je kompoziciju i klavir na Kraljevskom muzičkom koledžu u Londonu. Dao je značajan doprinos britanskoj muzici te je za zaluge dobio titulu barona. Njegov opus obuhvata oko 200 dela u desetak žanrova (orkestarska muzika, koncerti, kamerna muzika, svite, vokalna muzika, duhovna i scenska muzika, muzika za decu i film). Najpoznatija dela su mu opera "Piter Grajms" i "Ratni rekvijem".

Maks Bruh (Max Christian Friedrich Bruch; Keln, 06.01.1838 - Berlin, 02.10.1920) bio je nemački kompozitor, dirigent i pedagog iz razdoblja romantizma. Prvo muzičko obrazovanje dobio je od svoje majke sopranistice. U Frankfurtu na Majni i u Lajpcigu te privatno kod Ferdinanda Hilera (Ferdinand Hiller) učio je klavir i teoriju muzike. Predavao je muziku i vodio orkestre širom Nemačke (Keln, Manhajm, Koblenc, Berlin, Vroclav, Bon), a bio je i direktor Muzičkog udruženja Liverpula. Njegov opus od oko 200 dela obuhvata orkestarska dela, koncerte, kamernu muziku, pesme, horska dela i tri opere. Iako je učio klavir, najpoznatija dela su mu za gudače: Koncert za violinu i orkestar br. 1 u g-molu, op. 26, Škotska fantazija, op. 46 za violinu i orkestar i Kol Nidrei, Op. 47 za čelo i orkestar.

Lili Bulanže (Lili Boulanger; Pariz, 16.12.1893 - Mezi sir Sen, 15.03.1918) bila je francuska kompozitorka, čudo od deteta. Rođena je u muzičkoj porodici i odmalena je pokazivala muzički dar. Roditelji su podsticali njeno obrazovanje, a od svoje pete godine pratila je svoju stariju sestru Nađu na časovima na pariskom Konzervatoriju. Zatim je i sâma išla na časove teorije muzike i orgulja. Takođe je svirala klavir, violinu, violončelo i harfu. Zbog slabog zdravlja, od 6. do 16. godine joj nije bilo dopušteno da pohađa muzičke studije, pa je privatno dobijala časove. Iza toga je na Konzervatoriju učila harmoniju i kompoziciju. Prva je žena koja je osvojila Rimsku nagradu, kad je imala 19 godina. Za svog kratkog života napisala je preko 70 kompozicija koje obuhvataju kamernu, vokalnu, horsku i sakralnu muziku te jednu nedovršenu operu.

Arturo Buci-Peča (Arturo Buzzi-Peccia; Milano, 13.10.1854 - Njujork, 29.08.1943) bio je italijanski kompozitor i pedagog. Muziku je studirao na konzervatoriju u Milanu, a usavršavao se kod Masnea i Sen-Sansa (Jules Massenet, Camille Saint-Saëns) u Parizu. Radio je u Torinu kao učitelj pevanja do 1898. godine, kad je pozvan u Čikago. Na Zigfeldovom konzervatoriju u Čikagu je radio kao profesor pevanja, a 1900. godine prešao je u Njujork, gde je predavao na Muzičkom koledžu, a zatim otvorio svoju školu pevanja. Prvenstveno je poznak kao kompozitor romansi, iako je napisao jednu operu, više orkestarskih i kamernih dela i kompozicijâ za klavir.

Petar Iljič Čajkovski (Пётр Ильич Чайковский; Votkinsk, 07.05.1840 - Sankt Peterburg, 06.11.1893) bio je ruski kompozitor poznog romantizma. Nakon studija muzike na Konzervatoriju u Sankt Peterburgu, bavio se predavanjima, pisanjem udžbenika, kritikom i intenzivnim komponovanjem. Nakon neuspešnog braka, materijalno zbrinut zahvaljujući meceni Nadeždi fon Mek (Надежда фон Мекк), putovao je Evropom pišući muziku i nastupajući kao dirigent na izvođenjima svojih dela. Kao dirigent je imao i turneju po Americi.
Njegova muzika je spoj zapadnoevropskih formalnih kompozicijsko-tehničkih obrazaca i ruskog folklornog nasleđa. Opus Čajkovskog obuhvata sve muzičke vrste. Od toga je 80 dela s brojem opusa (Opp. 75-80 objavljena su postumno) i 4 dela bez broja opusa. Danas su široj populaciji najpoznatija i najčešće se izvode ova njegova dela: tri baleta (Krcko Oraščić, Labudovo jezero, Uspavana lepotica), tri od ukupno sedam simfonija (4. u f-molu, 5. u e-molu, 6. u h-molu), dva od četiri koncerta (Koncert za klavir i orkestar u b-molu i Koncert za violinu i orkestar u D-duru), dve od deset opera (Evgenije Onjegin i Pikova dama), kao i druga manja dela (Uvertira 1812, Italijanski kapričo, Slovenski [Srpsko-ruski] marš, Serenada za gudački orkestar, uvertira-fantazija Romeo i Julija). Osim toga, napisao je preko 100 solo pesama, kao i veća vokalna dela (kantate, horove, liturgije), scensku i kamernu muziku.

Frančesko Čilea (Francesco Cilea; Palmi, 23.07.1866 - Varace, 20.11.1950) bio je italijanski kompozitor i pijanist iz perioda romantizma (verizma). Muziku je studirao na konzervatoriju u Napulju, gde je zatim bio učitelj klavira. Nakon profesure u Firenci i direktora konzervatorija u Palermu, vraća se u Napulj na mesto direktora konzervatorija. Poznat je po dve opere, "Arležanka" i "Adrijana Lekuvrer", a uz pet opera napisao je još nekoliko orkestarskih dela i dela za glas i klavir.

Ašil-Klod Debisi (Achille-Claude Debussy; Sen Žermen an Le, 22.08.1862 - Pariz, 25.03.1918) bio je francuski kompozitor i pijanist iz perioda prelaza kasnog romantizma u modernizam i jedan je od začetnika impresionizma. Klavir i kompoziciju studirao je na pariskom Konzervatoriju. Iz njegovog opusa od oko 150 dela u više žanrova izdvajaju se jedina završena opera "Peleas i Melisanda", orkestarsko delo "Preludij za Popodne jednog fauna", simfonijska skica "More", kao i dela za klavir "Preludiji" i "Dečji kutak".
L je inicijal francuskog muzikologa Fransoa Lesira (François Lesure) koji je 1977. izradio katalog Debisijevih dela (Catalogue des œuvres; Ženeva), jer Debisi nije vodio brojeve opusa, osim za Gudački kvartet (op. 10). Danas se koristi revidirano izdanje kataloga iz 2001. godine.

Leo Delib (Léo Delibes; Sen Žermen di Val, 21.02.1836 - Pariz, 16.01.1891) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Studirao je orgulje i kompoziciju na Pariskom konzervatoriju, gde je i predavao poslednjih 10 godina života. Radio je 18 godina kao crkveni orguljaš, dok se nije posvetio sceni. Njegov opus obuhvata 30-ak vokalnih (horskih) kompozicija i 28 scenskih dela (operete, opera, balet), od kojih su najpoznatija balet "Kopelija" (Coppélia ) i opera "Lakme" (Lakmé).

Gaetano Doniceti (Gaetano Donizetti; Bergamo, 29.11.1797 - Bergamo, 08.04.1848) bio je italijanski kompozitor iz perioda romantizma. Karijeru je počeo pišući simfonije (16), kamerna i crkvena dela, ali se kasnije potpuno posvetio operi (74), od kojih su najpoznatije "Ljubavni napitak", "Lučija od Lamermura", "Kći puka" i "Don Paskvale".

Antonjin Dvoržak (Antonín Dvořák; Nelahozeves, 08.09.1841 - Prag, 01.05.1904) bio je češki kompozitor iz perioda romantizma. Svirao je violinu, violu, klavir i orgulje. Još za vreme školovanja počeo je da piše muziku. Priznanja je dobio još za života, dela su mu izvođena širom Evrope, mnogima je sâm dirigovao. Pisao je opersku, orkestarsku i kamernu muziku, muziku za solo-instrumente i druga dela, od kojih su najpoznatija opera "Rusalka", Simfonija br. 9 i "Slovenske igre". Potpuni katalog njegovih dela sačinio je Jarmil Burghauser, jer Dvoržak i njegov izdavač nisu tačno vodili brojeve opusa.

Remo Đacoto (Remo Giazotto; Rim, 4.9.1910. – Piza, 26.8.1998) bio je italijanski muzikolog, muzički kritičar i kompozitor. Studirao je klavir i kompoziciju u Đenovi te književnost i filozofiju u Milanu. Predavao je na Univerzitetu u Firenci, radio kao muzikolog i dirigent. Napisao je romansirane biografije nekolikih kompozitora, među kojima je i Albinoni, te izdao revizije nekih njihovih dela.

Edvard Elgar (Edward William Elgar; Broudhit, 2.6.1857. – Vuster, 23.2.1934) bio je engleski kompozitor iz razdoblja romantizma. Nije imao nikakvo formalno obrazovanje. U mladosti je naučio svirati klavir, violinu i fagot. Sticao je iskustvo kao dirigent i upoznavao se s kompozicijom. Mnogi ga smatraju majstorom orkestracije. Njegov opus obuhvata 242 dela, od kojih su 90 s brojem opusa. Pisao je orkestarsku, kamernu i horsku muziku, koncerte, pesme i scenska dela. Najpoznatija dela su mu Varijacije na izvornu temu (poznatija kao Enigma-varijacije, Enigma Variations) i oratorij Geroncijev san (Dream of Gerontius).

Gabrijel Fore (Gabriel Fauré; Pamje, 12.05.1845 - Pariz, 04.11.1924) bio je francuski kompozitor, orguljaš, dirigent i pedagog iz perioda kasnog romantizma. Počevši od devete godine, 11 godina se obrazovao u privatnoj muzičkoj školi u Parizu, gde mu je od 1861. učitelj bio Kamij Sen-Sans (Camille Saint-Saëns). Bio je crkveni horovođa, orguljaš, a zatim profesor i direktor Pariskog Konzervatorija. Kao dirigent nastupao je širom Evrope. Njegov stvaralački opus (opp. 1-121) obuhvata skoro sve žanrove tog doba, a najpoznatija dela su mu Rekvijem op. 48 i Pavana op. 50.

Julius Fučik (Prag, 18.07.1872 - Berlin, 25.09.1916) bio je češki kompozitor, dirigent i violinist. Na Praškom konzervatoriju studirao je fagot, violinu i udaraljke, a kompoziciju kod Antonjina Dvoržaka (Antonín Dvořák). Nakon studija stupio je u vojnu službu. Službovao je u više mesta u Austro-Ugarskoj, između ostalih u Sisku i Sarajevu. Napisao je preko 400 kompozicija, većinom marševa, polki i valcera. Najpoznatija dela su mu marševi "Ulazak gladijatora" op. 68 (Vjezd gladiátorů) i "Firentinski marš" op. 214 (Florentinský pochod).

Džordž Geršvin (George Gershwin; Njujork, 26.09.1898 - Los Anđeles, 11.07.1937) bio je američki kompozitor i pijanist. Sviranje klavira učio je kod Čarlsa Hambicera (Charles Hambitzer), koji ga je takođe uputio u evropsku klasičnu muziku. Kompoziciju je učio kasnije, kod nekoliko učitelja. Karijeru je počeo svirajući na klaviru kao demonstrator u prodavnicama nota, ali je ubrzo počeo da piše muziku za brodvejska pozorišta, zajedno sa svojim bratom Ajrom (Ira), koji je pisao stihove i libreta. Osim popularne muzike, pisao je i koncertna dela, a prelaskom u Holivud i muziku za film. Geršvinov opus obuhvata deset orkestarskih dela (od kojih su najpoznatija "Rapsodija u plavom" i "Amerikanac u Parizu"), dela za solo klavir, dve opere (od kojih je poznatija "Porgi i Bes"), 19 mjuzikla i muziku za pet filmova. Geršvin je začetnik novog stila, simfonijskog džeza, i uticao je na mnoge kasnije kompozitore.

Rajnhold Glijer (Reinhold Ernest Glier/Glière, Рейнгольд Морицевич Глиэр; Kijev, 11.01.1875 - Moskva, 23.06.1956) bio je ruski kompozitor, dirigent i pedagog. Muziku je studirao na moskovskom Konzervatoriju, gde je kasnije predavao kompoziciju. Zapamćen je kao učitelj Prokofjevu i Hačaturjanu. Počeo je da piše muziku još za vreme školovanja. Iako je živeo u periodu modernizma, njegova muzika je izrazito romantičarska. Napisao je oko 150 dela (opp. 1-100 i bez broja opusa), radeći prvenstveno s velikim formama (6 opera, 7 baleta, 3 simfonije), ali i s drugim manjim instrumentalnim i vokalnim oblicima. Njegova dela se danas retko izvode, osim Treće simfonije u h-molu "Ilja Muromec" op. 42, Koncerta za harfu i orkestar u Es-duru op. 74 i Koncerta za hornu i orkestar u B-duru op. 91.

Kristof Vilibald Gluk (Christoph Willibald Gluck; Erasbah, 02.07.1714 - Beč, 15.11.1787) bio je nemački kompozitor iz perioda pretklasike. Slovi za jednog od najznačajnijih kompozitora druge polovine 18. veka.

Ante Grgin, klarinetist, kompozitor i pedagog rođen je 03.12.1945. u Kaštelu Novom. Srednju muzičku školu završio je u Splitu u klasi profesora Josipa Biskupovića. Na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Brune Bruna diplomirao je 1969. godine, a poslediplomske studije završio je 1972.godine. Bio je stalni član Beogradske filharmonije, ali je nastupao i kao solist s mnogim drugim orkestrima u zemlji i inostranstvu. Kao profesor, odgojio je brojne zapažene klarinetiste na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i Fakultetu umetnosti u Nišu. Uz izvođački i pedagoški rad bavio se i komponovanjem. Njegov opus obuhvata preko 40 kompozicija, najčešće kamerna i koncertantna dela za klarinet, ali i za druge instrumente (violinu, klavir). Napisao je i sonate za sve duvačke instrumente.

Edvard Hagerup Grig (Grieg; Bergen, 15.06.1843 - Bergen, 04.09.1907) bio je norveški kompozitor iz perioda romantizma, pijanist i dirigent. Od detinjstva je pokazivao talent za muziku pa je s 15 godina počeo studije na Konzervatoriju u Lajpcigu. Nastupao je kao pijanist i dirigent širom Evrope. Većina Grigovog opusa (opp. 1-74 + 85 bez broja opusa) zasnovanog na norveškom folkloru su pesme, romanse, klavirska dela i kamerna muzika. Za dela većeg obima nije pokazivao interes, iako Klavirski koncert u a-molu op. 16 i svite iz scenske muzike "Per Gint" spadaju među najpopularnije njegove kompozicije.

Konstantinos Grigoriu (Κωνσταντίνος Γρηγορίου) grčki kompozitor savremene muzike. Rođen je 1974. godine u Atini, gde je i studirao muziku i gitaru na Nacionalnom konzervatoriju. Njegova dela predstavljena su širom sveta. Osim komponovanja bavi se i pedagoškim radom.

Šarl Fransoa Guno (Charles François Gounod; Pariz, 17.06.1818 - Sen Klu, 18.10.1893) bio je francuski kompozitor iz razdoblja romantizma. Muziku je počeo učiti od svoje majke, pijanistice, zatim na liceju i Pariskom konzervatoriju. Nakon osvajanja prestižne Rimske nagrade, usavršavao se u Rimu, zatim u Beču, Berlinu i Lajpcigu. U Londonu je živeo od 1870. do 1874. godine. Guno je napisao 12 opera (od kojih je najpoznatija "Faust"), 2 simfonije, veći broj klavirskih i vokalnih kompozicija, a značajan deo su religiozne kompozicije (mise, oratoriji i rekvijemi).

Josip Hace (Josip Hatze; Split, 21.03.1879. – Split, 30.01.1959) bio je hrvatski kompozitor, dirigent i pedagog. Kompoziciju je studirao u Pezaru kod Pjetra Maskanjija (Pietro Mascagni). U Splitu je delovao kao horovođa pevačkih društava "Zvonimir" i "Guslar", a zatim kao nastavnik u srednjoj školi. Kao izbeglica u El Šatu osnovao je veliki mešoviti hor, s kojim je održao preko 150 koncerata. Većina njegovog opusa je 60-ak solo pesama, a napisao je i dve opere i horska dela.

Aram Iljič Hačaturjan (Арам Ильич Хачатурян; Tbilisi, 06.06.1903 - Moskva, 01.05.1978) bio je jermenski kompozitor, dirigent i pedagog. U Moskvi je od 1922. do 1929. godine učio violončelo i kompoziciju u muzičkoj školi Gnjesin, a od 1929. do 1937. godine kompoziciju na Moskovskom konzervatoriju. Zauzimao je važne položaje u Društvu sovjetskih kompozitora, a od 1950. godine bio je profesor kompozicije na Konzervatoriju i školi Gnjesin. Njegov opus je spoj folklorne muzike Jermenije, Kavkaza i zapadnoevropske tradicije, a obuhvata veliki broj žanrova (orkestarska, koncertantna, klavirska, vokalna, scenska i filmska muzika). Značajna dela su mu Koncert za klavir i orkestar (koji ga je i proslavio), baleti "Gajana" i "Spartak", a napisao je i muziku za himnu Jermenske SSR (službena od 1944. do 1991. godine).

Jozef Hajdn (Franz Joseph Haydn; Rorau, 31.03. ili 01.04.1732 - Beč, 31.05.1809) bio je austrijski kompozitor, "otac simfonije", uz svoje mlađe savremenike Mocarta i Bethovena velikan bečkog klasicizma. Osim sporadičnog muzičkog obrazovanja za vreme dok je pevao u dečjem horu, znanje je sticao proučavajući dela drugih kompozitora. Od 1761. godine do smrti bio je u službi na dvoru Esterhazijevih (Eszterházy). Ugovorom od 01.01.1789. nije bio čvrsto vezan pa je mogao objavljivati svoja dela, a nakon smrti princa Mikloša 1890. godine, njegovi naslednici dali su Hajdnu još veću slobodu pa je dva puta boravio u Engleskoj i nastanio se u Beču. Hoboken je izdao katalog oko 750 Hajdnovih dela, među kojima su: 107 simfonija, 24 opere, 68 gudačkih kvarteta, 126 trija za (instrument) bariton, a oko polovine opusa je vokalna muzika. Začetnik je tzv. sonatne forme, proširio je formu ronda (spoj rondo i sonatne forme) i uveo je fugu u klasicizam, a njegova dela obiluju muzičkim šalama.

Dejvid Hamilton (David Hamilton; Nejpijer, 1955) je novozelandski kompozitor savremene muzike. Studirao je muziku na Oklandskom univerzitetu. Povremeno se bavi pedagogijom, jer se mahom posvetio komponovanju.Prvenstveno interesovanje mu je horska muzika, na sakralne teme ili na reči iz poezije.

Georg Fridrih Hendl (Georg Friedrich Händel; Hale, 23.02./05.03.1685. - London, 14.04.1759) bio je nemački i britanski kompozitor iz perioda baroka. Muzičko obrazovanje (kompozicija, orgulje, čembalo violina, oboa) stekao je u Haleu. U Hamburgu je od 1703. do 1706. radio kao violinist, čembalist i kompozitor. Od 1706. do 1710. boravio je u Italiji, upoznao se s italijanskom muzikom i napisao više dela. Prvi put je u London otišao 1710. godine, a stalno se tamo nastanio 1712. godine. Imao je dugogodišnju uspešnu i plodnu karijeru. Njegov opus obuhvata 611 dela: 42 opere, 14 pastiča, 31 oratorij te mnoga druga dela u skoro svim žanrovima. Najpoznatija dela su mu opera "Julije Cezar u Egiptu", svita "Muzika na vodi" i oratoriji "Mesija" i "Muzika za vatromet".

Viktor Herbert (Victor Herbert; Dablin, 01.02.1859 - Njujork, 26.05.1924) bio je američki kompozitor, violončelist i dirigent. Na Konzervatoriju u Štutgartu je studirao violončelo od 1867. do 1869. godine, a zatim je profesionalno svirao violončelo u Beču i Štutgartu i napisao svoja prva dela. Nastanio se u Njujorku 1886. godine. Uz sviranje u orkestru Metropolitena predavao je na Nacionalnom muzičkom konzervatoriju. Osnovao je svoj orkestar i rukovodio njime do kraja života. Utemeljitelj je američke operete. Njegov opus obuhvata preko 150 dela u raznim žanrovima, od kojih su čak 43 operete.

Alberto Hinastera (Alberto Evaristo Ginastera; Buenos Ajres, 11.04.1916 - Ženeva, 25.06.1983) bio je argentinski kompozitor iz perioda modernizma. Muziku je studirao u Buenos Ajresu, a usavršavao se u SAD-u. Njegova muzika bazirana je na argentinskom folkloru. Pisao je scenska dela, orkestarsku, kamernu i klavirsku muziku.

Franc Anton Hofmajster (Franz Anton Hoffmeister; Rotenburg na Nekru, 12.05.1754 - Beč, 09.02.1812) bio je nemački kompozitor i muzički izdavač. Danas je Hofmajster poznat prvenstveno po izdavačkim aktivnostima: osim svojih dela, izdao je dela mnogih tada značajnih kompozitora, među kojima su Hajdn, Mocart i Betoven. Hofmajster je napisao najmanje osam opera, preko 50 simfonija, brojne koncerte (među kojima je i poznati koncert za violu), veliki broj kamernih dela za gudače i nekoliko zbirki pesama.

Dobri Hristov (Добри Христов; Varna, 14.12.1875 - Sofija, 23.01.1941) bio je bugarski kompozitor, horovođa i pedagog. U Varni je 1894. godine završio mušku gimnaziju i radio kao učitelj u osnovnoj školi. Od 1900. do 1903. je studirao na Praškom konzervatoriju. Preselio se u Sofiju 1907. godine, gde je radio kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji i u privatnoj muzičkoj školi. Bio je dirigent muzičkog društva Zavičajna pesma (Родна песен) i crkvenog hora Sedmočislenici (Седмочисленици, sedam svetaca). Postao je direktor Državne muzičke škole 1918, bio je predavač muzičke teorije na Državnoj muzičkoj akademiji i zamenik direktora Nacionalne opere. Primljen je u Bugarsku akademiju nauka 1929. godine. Njegov opus obuhvata veliki broj dela, prvenstveno horsku muziku, te pesme, crkvenu i muziku za orkestar.

Jovan Ivanović (Iosif/Josef/Ion Ivanovici; Temišvar, 28.01.1845 - Bukurešt, 28.09.1902) bio je rumunski klarinetist, dirigent i kompozitor srpskog porekla. Iz siromašne porodice, rano je ostao siroče i morao je raditi kao pastir. Pritom je naučio svirati frulu i dodatno je zarađivao svirajući po svadbama i seoskim proslavama. U vojnu službu stupio je 1859. godine. U Šestom pešačkom puku u Galcu je kod Aloisa Redla naučio da svira klarinet, a zatim se muzički obrazovao kod Emila Lehra u Drugom konjičkom puku u Jašu. Stiče čin oficira i napreduje u službi, sve do funkcije generalnog inspektora vojne muzike Rumunije. Veći deo života proveo je u Galcu, gde je i počeo da piše muziku. Napisao je preko 350 dela, mahom plesnog karaktera. Najpoznatije njegovo delo je valcer "Dunavski valovi" (Valurile Dunării).

Ola Jejlo (Ola Gjeilo; Skui, 05.05.1978) je norveški kompozitor i pijanist, nastanjen u Njujorku. Pohađao je Norvešku muzičku akademiju (Norges musikkhøgskole) u Oslu, Kraljevski muzički koledž (Royal College of Music) u Londonu i Džulijardov konzervatorij (Juilliard School) u Njujorku, gde je i magistrirao 2006. godine. Pohađao je i jednogodišnji kurs filmske muzike na Beverli Hilsu. Prvenstveno je pisao horska dela, dela za duvački orkestar i klavirsku muziku, pod uticajem džez-, narodne i pop-muzike. Izdao je 10 albuma s horskom (4) i klavirskom (6) muzikom.

Davorin Jenko (Dvorje, 09.11.1835. – Ljubljana, 25.11. 1914) bio je slovenački i srpski kompozitor i dirigent. Za muziku je uglavnom samouk. Posle gimnazije u Trstu, završio je pravo u Beču. Vodio je pevačka društva u Beču, Ljubljani, Pančevu i Beogradu. Od 1862. do 1897. godine živeo je u Srbiji. Nakon smrti supruge Auguste-Vele Nigrinove 1908. godine vratio se u Ljubljanu. Napisao je muziku za 90-ak "komada s pevanjem", obrade narodnih pesama i plesova i preko 100 dela horske muzike. Dve njegove pesme postale su himne: "Napred zastavo slave" (Naprej zastava slave), koja je bila deo himne Kraljevine Jugoslavije, a danas je himna Slovenačke vojske i "Bože pravde".

Dragana Jovanović (Beograd, 30.01.1963) je kompozitorka savremene muzike. Školovala se u Beogradu. Završila je srednju muzičku školu na instrumentalnom i teoretskom odseku. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Fakultetu muzičke umetnosti. Na istom fakultetu je vanredni profesor na katedri za kompoziciju. Piše savremenu klasičnu muziku, muziku za film i TV, kao i popularnu i muziku za decu. Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.

Dmitri Kabalevski (Дмитрий Кабалевский; Sankt Peterburg, 30.12.1904 - Moskva, 14.02.1987), ruski kompozitor, pijanist, pedagog i publicist. Muziku je studirao u muzičkoj školi Skrjabin i na Moskovskom konzervatoriju, gde je kasnije i predavao kompoziciju. Bio je i glavni urednik časopisa Sovjetska muzika (Советская Музыка). Njegov opus od preko 100 dela (opp. 1-101 i WoO) obuhvata scensku, koncertantnu, kamernu i vokalnu muziku, muziku za klavir i muziku za film.

Imre Kalman (Kálmán Imre [Emmerich]; Šiofok, 24.10.1882 - Pariz, 30.10.1953) bio je mađarski kompozitor. Studirao je pravo i kompoziciju u Budimpešti. Preselio se u Beč, gde su njegove operete imale veliki uspeh. Zbog političke situacije, 1938. godine odlazi u Ameriku, a u Evropu se vratio posle rata. Pisao je uglavnom operete, u koje je ubacivao mađarski folklor. Najpoznatije su "Kneginja čardaša" (Die Csárdásfürstin) i "Grofica Marica" (Gräfin Mariza).

Eduardo di Kapua (Eduardo di Capua; Napulj, 12.03.1865 - Napulj, 03.10.1917) bio je italijanski kompozitor napolitanskih kancona. Studije na konzervatoriju San Pietro a Majella u Napulju prekinuo je da bi sa svojim ocem Đakobom (Giacobbe), koji je bio violinist, putovao Evropom. Na tim putovanjima počeo je pisati muziku. Napisao je 50-ak kancona, od kojih je najpoznatija 'O sole mio.

Anri Gistav Kazadezis (Henri Gustave Casadesus; Pariz, 30.09.1879 - Pariz, 31.05.1947) bio je francuski kompozitor i violist. Završio je Pariški konzervatorij 1899. godine. Kazadezisov opus obuhvata scensku (operete i balet), orkestarsku, kamernu i vokalnu muziku i muziku za film. Jedan je od začetnika autentizma (autentični instrumenti i način sviranja iz starijih muzičkih razdoblja, uglavnom baroka) u Francuskoj. S Kamijem Sen-Sansom (Camille Saint-Saëns) osnovao je 1901. "Koncertno društvo starih instrumenata" (fr. Société de concerts des instruments anciens). Društvo je u stvari kvintet starih instrumenata koji je nastupao širom sveta. Kvintet je Anriju i njegovom bratu Marijusu (Marius) služio za plasiranje krivotvorina, "otkrivenih" dela starih kompozitora kao što su Hajdn, Mocart, J. K. i K. F. E. Bah.

Ana Kazimić, kompozitorka, pijanistica, koreografkinja i plesačica, rođena je 20.05.1985. godine u Trbovlju. Diplomirala je kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pod mentorstvom profesora Zorana Erića doktorirala je kompoziciju 2017. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavala se kod Kšištofa Pendereckog (Krzysztof Penderecki), Sven-Davida Sandstrema (Sandström), Johanesa Šelherna (Johannes Schöllhorn), Mihaele Vosganian i Pola Pinjona (Paul Pignon). Dobitnica je više nagrada i priznanja, počev od vremena studija, a njene kompozicije izvođene su u zemlji i inostranstvu sa zapaženim uspehom. Docentica je na Fakultetu umetnosti u Nišu.

Džon Kejdž (John Cage; Los Anđeles, 05.09.1912 - Njujork, 12.08.1992) bio je američki kompozitor. Muziku je učio u Los Anđelesu i Parizu. S više od 250 kompozicija jedan je od najuticajnijih kompozitora 20. veka, pionir u područjima muzičke indeterminacije, elektroakustične muzike, neuobičajenog korišćenja muzičkih instrumenata i hepeninga. Verovatno najpoznatije njegovo delo je 4'33" (trajanje 4:33), kompozicija iz 1952. godine u tri stava za proizvoljan broj instrumenata, u kome svi instrumenti u partituri imaju oznaku tacet, odnosno u kompoziciji nema namernog zvuka.

Zoltan Kodalj (Kodály Zoltán; Kečkemet, 16.12.1882 - Budimpešta, 06.03.1967) bio je mađarski kompozitor, etnomuzikolog, dirigent i pedagog. U detinjstvu je od oca učio sviranje violine. Školovao se u Galanti i Trnavi (oba mesta danas su u Slovačkoj), gde je učio klavir, violinu, violu i violončelo. Od 1900. godine je učio mađarski i nemački jezik na budimpeštanskom Univerzitetu i istovremeno kompoziciju na Kraljevkoj mađarskoj akademiji za muziku, gde je kasnije od 1907. do 1941. godine radio kao profesor. Po završetku akademije studirao je u Parizu. Od 1903. godine je s Bartokom (Bartók Béla, 1881.-1945) intenzivno proučavao mađarsku muziku i folklor. Pisao je orkestarsku, kamernu, scensku, vokalnu i crkvenu muziku. Najpoznatija dela su mu oratorij Psalmus hungaricus i opera Háry János (Janoš Hari) i svita iz nje.

Petar Konjović (Čurug, 05.05.1883. – Beograd, 01.10.1970) bio je srpski kompozitor, pijanist, dirigent i muzički pisac. U Somboru je završio učiteljsku školu, u kojoj je učio i muziku, a kompoziciju je studirao na Konzervatoriju u Pragu. Radio je kao nastavnik muzičke škole u Beogradu, vodio je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, bio je dirigent i direktor zagrebačke Opere, upravnik pozorištâ Osijeka, Novog Sada i Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Do penzije je bio profesor na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Preveo je 14 libreta opera. Pisao je muzičke rasprave i kritike u mnogim hrvatskim časopisima, a posle 2. Svetskog rata i u Novom Sadu i Beogradu. Njegov opus obuhvata više od 90 dela: 5 opera (Vilin veo, Knez od Zete, Koštana, Seljaci, Otadžbina), orkestralna, kamerna i horska dela, 22 pesme u zbirci Lirika i preko 100 pesama u ciklusu Moja zemlja.

Arkanđelo Koreli (Arcangelo Corelli; Fuzinjano, 17.2.1653. – Rim, 8.1.1713) bio je italijanski violinist i kompozitor iz razdoblja baroka. Školovao se u Bolonji, a većinu života proveo je u Rimu, gde je radio kao violinist u crkvama, a zatim i kao kapelmajstor. Čitav njegov opus posvećen je gudačima. Značajan doprinos dao je razvoju žanra sonate i končerta grosa, bio je cenjen za života, a imao je i mnoge sledbenike u Evropi. Koreli je napisao 48 trio sonata, 12 sonata za violinu i generalbas i 12 končerta grosa, a dela su svrstana u šest opusa (opp. 1-6), svaki sa po 12 kompozicija. Usto mu se pripisuje još 10 dela bez broja opusa (WoO).

Fric Krajsler (Fritz Kreisler; Beč, 02.02.1875 - Njujork, 29.01.1962) bio je austrijski i američki violinski virtuoz i kompozitor. Sa sedam godina primljen je na bečki Konzervatorij, gde je od 1882. do 1885. godine učio violinu kod Jozefa Helmesbergera mlađeg i teoriju kod Antona Bruknera. Od 1885. do 1887. godine studirao je na pariskom Konzervatoriju, gde su mu učitelji bili Leo Delib, Žozef Masar i Žil Masne. Imao je koncertnu turneju po SAD-u 1889. i 1890. godine, kad je imao 14 godina. Po povratku u Beč upisao je gimnaziju, a zatim je dve godine učio medicinu na univerzitetu. Solističku karijeru započeo je 1896. godine, a međunarodno priznanje stekao je 1899. godine nastupom s Berlinskom filharmonijom. Živeo je u Evropi do 1. Svetskog rata. U ratu je ranjen i 1914.godine je otišao u Ameriku. U Evropu se vratio 1924. godine, a 1939. godine je emigrirao i nastanio se u Njujorku. Za sve to vreme uspešno je koncertirao po Evropi i SAD-u. Komponovao je koncerte za violinu, gudački kvartet, kadence za tuđe violinske koncerte, dela za violinu i klavir i violinu solo, operete i pesme, kao i mnogobrojne pastiče. Takođe je poznat po muzičkim prevarama: 19 svojih dela lažno je pripisao drugim kompozitorima.

Eduar Lalo (Édouard Lalo; Lil, 27.01.1823 - Pariz, 22.04.1892) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma, violinist i violist. Muzičko obrazovanje stekao je na konzervatorijima u Lilu i Parizu. Najpoznatije njegovo delo je Španska simfonija (Violinski koncert br. 2) u d-molu, op. 21. Okušao se i u drugim žanrovima (orkestarska i vokalna muzika, opera), ali je najznačajniji doprinos dao francuskoj kamernoj muzici.

Orlando di Laso (Orlando di Lasso / Roland de Lassus; Mons, oko 1532 - Minhen, 14.06.1594) bio je franko-flamanski kasnorenesansni kompozitor i kapelnik, organizator muzičkog života i u svoje vreme najcenjeniji muzičar Evrope. Prvi podatak o njegovom životu javlja se 1544. godine, kad je kao 12-godišnjak stupio na službu Ferantea Gonzage (Ferrante I Gonzaga, 1507-1557, italijanski plemić i kondotjer). Laso je s njim do 1553. godine boravio u gradovima i na dvorovima u Italiji, Belgiji, Francuskoj i Engleskoj, i za to vreme se muzički obrazovao. Od 1563. godine do smrti bio je kapelnik bavarskog dvora u Minhenu. Napisao je više od 2000 dela sakralne i sekularne muzike. Mnoga njegova dela su sačuvana, među kojima su sakralna dela na latinskom: više od 70 misa (većinom mise-parodije), niz pasija, magnifikata, litanija i oko 1200 moteta, kao i mnoga sekularna dela s tekstovima na četiri jezika: italijanski madrigali, francuske šansone, nemačke pesme (Lieder; u predgovoru nemačkih pesama Laso navodi i holandske pesme, ali one nisu sačuvane).

Franc Lehar (Franz/Ferenc Lehár; Komarno, 30.04.1870 - Bad Išl, 24.10.1948) bio je austrijski kompozitor mađarskog porekla. Violinu i muzičku teoriju studirao je na praškom Konzervatoriju. Radio je kao dirigent u austrougarskoj vojsci. Od 1902. godine nastanio se u Beču, gde je bio dirigent Pozorišta na [reci] Vinu (Theater an der Wien) i posvetio se pisanju muzike. Pisao je orkestarska i kamerna dela, tri opere, ali je svetsku slavu stekao operetama (26), od kojih su najpoznatije "Vesela udovica" (Die lustige Witwe), "Ciganska ljubav" (Zigeunerliebe) i "Zemlja smeha" (Das Land des Lächelns).

Ruđero Leonkavalo (Ruggero Leoncavallo; Napulj, 23.04.1857 - Montekatini, 09.08.1919) bio je italijanski kompozitor i libretist iz perioda verizma. Muziku je studirao na Konzervatoriju u Napulju, a u Bolonji je diplomirao italijansku književnost. Pisao je muziku i tekst za opere (11), operete (10) i romanse. Danas se jedino izvodi njegova opera "Pajaci". Pisao je i libreta za druge kompozitore.

Žan-Batist Lili (Jean-Baptiste Lully, rođ. Giovanni Battista Lulli; Firenca, 28.11.1632 - Pariz, 22.03.1687) bio je francuski kompozitor italijanskog porekla, violinist, plesač, pevač i scenograf. U mladosti je dobio osnovno muzičko obrazovanje i sam je naučio svirati violinu i gitaru. Od 1646. je u Parizu na službi kod rođake Luja XIV, gde se dalje usavršavao u kompoziciji, sviranju čembala i u plesu. Od 1651. bio je u službi Luja XIV (Kralj Sunce) i bio njegov dvorski kompozitor. Jedan je od najznačajnijih evropskih baroknih kompozitora, utemeljitelj francuske opere (tragédie lyrique). Napisao je dela u više žanrova, od toga je 27 dvorskih baleta (koje je pretvorio u raskošne muzičke spektakle), 14 baletnih komedija, najvećma na Molijerove (Molière) tekstove, 14 opera (mahom tragičnih), te sakralne i svetovne kompozicije.

Franc List (Franz/Ferenc Liszt; Dobrojan, 22.10.1811 - Bajrojt, 31.07.1886) bio je mađarski kompozitor iz perioda romantizma i uz Šopena najveći pijanist svog doba. U mlađim danima učio je klavir i kompoziciju u Beču, a zatim je školovanje nastavio u Parizu. Imao je mnogobrojne pijanističke turneje po Evropi. Njegov muzički opus sadrži više od 700 dela, od toga preko 400 za klavir, orkestarska, kamerna i horska dela, pesme i jednu operu. U tom opusu su mnogobrojne izvorne kompozicije ali i klavirske transkripcije i parafraze dela drugih autora.

Frederik Magle (Stubekebing, 17.04.1977) je mladi danski kompozitor, orguljaš i pijanist. Piše savremenu klasičnu muziku, kao i spoj klasične muzike s drugim žanrovima. Kao čudo od deteta, već sa šest godina počeo je muzičko obrazovanje na privatnim časovima, a pohađao je i Kraljevski Danski konzervatorij u Kopenhagenu gde je studirao kompoziciju i orgulje. Konzervatorij je napustio da bi se posvetio pisanju muzike. Njegov opus obuhvata orkestarska dela, kantate, kamernu muziku i solistička dela, ali je najpoznatiji po muzici koju je pisao za dansku kraljevsku porodicu, dve kompozicije za krštenja prinčeva Nikolaja i Feliksa, kao i simfonijsku svitu Cantabile na tekst princa Henrika.

Gustav Maler (Gustav Mahler; Kalište, 07.07.1860 - Beč, 18.05.1911) bio je austrijski kompozitor na prelazu iz post-romantizma u modernu i istaknuti dirigent svog doba. Klavir, harmoniju i kompoziciju diplomirao je 1878. u Beču. Napisao je 9 simfonija (i skicirao desetu), nekoliko ciklusa orkestarskih pesama i više pesama za glas i orkestar. Potpuno je izmenio dotadašnju praksu, pa su njegove simfonije prosečno najduže po trajanju (Treća traje oko 100 minuta), imaju neuobičajen broj i raspored stavova i sadržaja, a Osmu simfoniju je na premijeri izvodilo oko 1300 članova hora i orkestra.

Arturo Markez (Arturo Márquez; Alamos, 20.12.1950) je savremeni meksički kompozitor. Njegova porodica emigrirala je 1962. godine u La Puente kod Los Anđelesa, gde je Arturo u srednjoj školi počeo svirati trombon, zatim tubu, a pohađao je i časove violine. Od 1970. godine u Meksiku je studirao klavir, muzičku teoriju i kompoziciju, a od 1980. godine kao stipendist se usavršavao u Francuskoj i SAD-u. Kao kompozitor već je bio poznat u Meksiku, a međunarodni proboj napravio je 1990-ih godina svojim dansonima (danzones) u koje inkorporira meksičku narodnu muziku. Napisao je 50-ak dela najvećma orkestarske muzike, zatim koncerte, 5 baleta, vokalnu muziku i muziku za solo instrumente.

Pjetro Maskanji (Pietro Mascagni; Livorno, 07.12.1863 - Rim, 02.08.1945) bio je italijanski kompozitor poznat po operama. Muziku je studirao na Konzervatoriju u Milanu kod Amilkarea Ponkijelija (Amilcare Ponchielli), ali nije završio studije. Napisao je 15 opera, jednu operetu i više dela kamerne i vokalno-instrumentalne muzike. Slavu mu je donela prva opera "Kavalerija rustikana", koja uvodi novi pravac u operi post-romantizma - verizam.

Đan Karlo Menoti (Gian Carlo Menotti; Kadeljano-Vikonago, 07.07.1911 - Monte Karlo, 01.02.2007) bio je američki kompozitor, libretist i pedagog italijanskog porekla. Već s 11 godina napisao je svoju prvu operu ("Smrt Pjeroa", lutkarska predstava), a s 13 i drugu ("Mala sirena", po Andersenovoj bajci). Od 13. godine studirao je na Milanskom konzervatoriju. Posle smrti oca, seli se u Ameriku i upisuje Kertisov muzički institut (Curtis Institute of Music) u Filadelfiji, gde je kasnije i predavao. Tu upoznaje svog partnera Semjuela Barbera (Samuel Barber), s kojim je bio u vezi više od 40 godina. Osnovni žanr Menotija bila je opera, za svih 25 napisao je muziku i libreta (prva 3 na italijanskom, ostale na engleskom jeziku). Pisao je i libreta za druge kompozitore (za 2 od 3 Barberove opere), muziku za balet, horove, simfonijska i druga dela, te nekoliko pesama na svoje stihove.

Feliks Mendelson Bartoldi (Felix Mendelssohn Bartholdy; Hamburg, 03.02.1809 - Lajpcig, 04.11.1847) bio je nemački kompozitor, pijanist i orguljaš iz perioda ranog romantizma. Pisao je simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamernu muziku... Na popisu MWV (Mendelssohn-Werkverzeichnis) iz 2009. nalazi se 750 kompozicija u 26 grupa. Zaslužan je i za popularizaciju dela u to vreme zaboravljenih kompozitora G.F. Hendla i J.S. Baha.

Saverio Merkadante (Giuseppe Saverio Raffaele Mercadante; Altamura, datum rođenja nepoznat, kršten 17.09.1795 - Napulj, 17.12.1870) bio je italijanski kompozitor iz perioda romantizma, dirigent i pedagog. Na Napuljskom konzervatoriju studirao je violinu, flautu, pevanje i teoriju muzike. Delovao je u Napulju, Beču, Novari, Madridu, Lisabonu i Kadizu, a od 1840. godine postaje direktor Napuljskog konzervatorija. Još za vreme studija počeo je komponovanje. U periodu između 1814. i 1820. godine napisao je brojna dela kamerne, orkestarske i vokalne muzike, a među njima je i njegovo danas najpoznatije delo, Drugi koncert za flautu u e-molu. Kasnije se okrenuo scenskoj muzici i napisao je 4 baleta i 60-ak opera. Za života je bio vrlo popularan, ali je kasnije pao u zaborav i njegova dela se danas retko izvode.

Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756 - Beč, 05.12.1791) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) iz 1964. nalazi se oko 850 dela u skoro svim žanrovima njegovog doba.

Stevan Mokranjac (Stevan Stojanović; Negotin, 09.01.1856 – Skoplje, 28.09.1914) bio je srpski kompozitor, horovođa i melograf. Nadimak "Mokranjac" dobio je po mestu Mokranje kod Negotina, u koje su se njegovi preci preselili iz Makedonije. Isprva se sam muzički obrazovao, a zatim se školovao na konzervatorijima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu. Od 1884. bio je horovođa pevačkog društva "Kornelije Stanković", a od 1887. godine do smrti dirigent Beogradskog pevačkog društva. Hor društva je bio vrlo zapažen i imao je uspešne turneje po centralnoj Evropi i Rusiji. Mokranjac je sa Stanislavom Biničkim 1899. godine osnovao Srpsku muzičku školu u Beogradu, koja danas nosi njegovo ime. Zaslužan je i za osnivanje prvog gudačkog kvarteta u Srbiji. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (danas SANU) i Francuske akademije umetnosti. Isključivo je kompozitor vokalne, odnosno horske muzike. Komponovao je prve srpske umetničke kompozicije temeljene na folkloru i crkvenu muziku temeljenu na tradicionalnim crkvenim melodijama. Prikupio je oko 450 narodnih pesama s prostora Balkana. Njegovo najznačajnije delo su Rukoveti, 15 horova koji sadrže ukupno 82 kompozicije.

Matijas Georg Mon (Matthias Georg Monn, rođ. Johann Georg Mann; Beč, 09.04.1717 - Beč, 03.10.1750) bio je ugledni austrijski kompozitor, orguljaš i pedagog iz razdoblja bečke pretklasike. Malo se zna o njegovom životu. Navodi se kao prvi kompozitor koji je ubacio menuet kao treći stav četvorostavačne simfonije i pionir galantnog stila. Njegov opus obuhvata 16 simfonija, niz kvarteta, sonata, misa i koncerata za violinu i za klavir, ali je autorstvo većine dela upitno, mogao ih je napisati njegov mlađi brat Kristof (Johann Christoph Mann).

Hose Pablo Monkajo (José Pablo Moncayo García; Gvadalahara, 29.06.1912 - Grad Meksiko, 16.06.1958) bio je meksički pijanist, kompozitor i dirigent. Jedan je od najznačajnijih predstavnika meksičkog nacionalizma u muzici. Na Nacionalnom muzičkom konzervatoriju (Conservatorio Nacional de Música) studirao je klavir, kompoziciju i harmoniju, a kasnije je tu i predavao kompoziciju i dirigovanje. Na poziv Karlosa Čaveza (Carlos Chávez) pridružio se 1931. godine kao perkusionist Meksičkom simfonijskom orkestru (Orquesta Sinfónica de México), a kasnije je u istom orkestru radio kao pijanist, kompozitor i dirigent. Od 1942. godine usavršavao se u Americi. Za kratkog života napisao je 40-ak dela, među kojima su dve simfonije, opera, balet, a njegovo najpoznatije delo je Huapango.

Modest Petrovič Musorgski (Модест Петрович Мусоргский; Karevo, 21.03.1839 - Sankt Peterburg, 28.03.1881) bio je ruski kompozitor iz perioda romantizma. Bio je oficir, a muziku je učio privatno. Formalno je bio član "Velike petorke", ali se izdvaja svojim posebnim muzičkim izrazom.

Žak Ofenbah (Jacques Offenbach, r. Jakob; Keln, 20.06.1819 - Pariz, 05.10.1880) bio je francuski kompozitor i čelist iz perioda romantizma. Zbog pokazanog muzičkog dara, otac ga 1833. godine vodi u Pariz, gde je Žak počeo studije na Konzervatoriju, ali ih nije završio zbog nedostatka sredstava. Kao virtuoz na violončelu nastupao je sa značajnim ondašnjim pijanistima (Anton Rubinštajn, Franc List, Feliks Mendelson). Smatra se utemeljiteljem žanra operete. Njegov opus obuhvata 98 opereta i 2 opere, muziku za balet i pozorište, za čelo, klavir te vokalna dela. Najpoznatija i najizvođenija njegova dela su "Kankan" iz operete "Orfej u podzemlju" i "Barkarola" iz opere "Hofmanove priče".

Nikolo Paganini (Niccolò Paganini; Đenova, 27.10.1782 - Nica, 27.05.1840) bio je italijanski violinist-virtuoz, gitarist i kompozitor iz perioda romantizma. Već s pet godina počeo je da uči sviranje mandoline od svog oca Antonija, od sedme godine dobija časove violine kod profesionalnih violinista, a učio je i gitaru. S 12 godina već je držao koncerte i okušao se u komponovanju. Autor je mnogobrojnih dela za žične instrumente: sonate i varijacije za violinu i orkestar, pet violinskih koncerata, oko 70 sonata za violinu i gitaru, druga kamerna dela, kao i mnogobrojna dela za solo violinu.

Arvo Pert (Arvo Pärt; Pajde, 11.09.1935) je savremeni estonski kompozitor klasične muzike. Na Konzervatoriju u Talinu diplomirao je 1963. godine. Radio je kao inženjer zvuka i pisao muziku za Estonsku televiziju i film. Kao samouk eksperimentirao je u raznim tehnikama i stilovima (serijalizam, kolaž, izoritmija, aleatorika, minimalizam itd). Godine 1976. uveo je tehniku tintinabuli (lat. tintinnabuli, mn. od tintinnabulum - zvono) kojom počinje njegov sopstveni metaforički stil. U početku je pisao uglavnom instrumentalna dela, a od 1980. nakon emigracije u Beč posvetio se religijskim tekstovima i pisanju sakralne vokalne muzike.

Astor Pjacola (Astor Pantaleón Piazzolla; Mar del Plata, 11.03.1921 - Buenos Ajres, 04.07.1992) bio je argentinski kompozitor tangâ i virtuoz na bandoneonu (vrsta harmonike). Od 4. do 17. godine živeo je u Njujorku, gde je počeo svirati bandoneon. Sa 17 godina došao je u Buenos Ajres gde je, uz sviranje u orkestrima, pet godina učio orkestraciju kod Alberta Hinastere, a zatim još pet godina klavir kod Raula Spivaka (Raúl Spivak). Od 1954. godine studirao je kompoziciju kod Nađe Bulanže (Nadia Boulanger) u Parizu. Širom sveta nastupao je kao bandoneonist sa svojim mnogobrojnim ansamblima. Napisao je oko 750 kompozicija baziranih na tangu. Uveo je novi stil u argentinski tango, dodajući elemente džeza i klasične muzike.

Milan Prebanda (Šibenik, 1907. – Sarajevo, 1979), bio je bosanskohercegovački kompozitor. Diplomirao je solo pevanje na Muzičkoj akademiji u Zagrebu, a kompoziciju je pohađao kod Franje Dugana. U njegovom stvaralačkom opusu najznačajnije mjesto zauzimaju solo pesme. Od 1940. godine do smrti radio je kao muzički umetnik i pedagog u nizu gradova Bosne i Hercegovine.

Sergej Sergejevič Prokofjev (Сергей Сергеевич Прокофьев; Soncovka, 23[27].04.1891 - Moskva, 05.03.1953) bio je ruski pijanist, dirigent i kompozitor. Pionir neoklasicizma, jedan je od značajnijih kompozitora 20. veka. Na Konzervatoriju u Sankt Peterburgu, gde je s 13 godina primljen kao najmlađi student do tada, diplomirao je kompoziciju 1909. te naknadno do 1914. klavir i dirigovanje. Nakon izbijanja Oktobarske revolucije emigrira u SAD, a 1922. seli se u Pariz gde je ostao do 1936. godine, odakle prelazi u Moskvu. Koncertirao je po SAD-u i Evropi, a boravak u Parizu je njegovo najplodnije stvaralačko razdoblje. Njegov opus (opp. 1-138) obuhvata 15-ak žanrova: 14 opera, 9 baleta, scensku i filmsku muziku, 7 simfonija (i još dve iz dečačkih dana), 11 koncerata, kao i mnogobrojna instrumentalna i vokalna dela.

Đakomo Pučini (Giacomo Puccini; Luka, 22.12.1858 - Brisel, 29.11.1924) bio je italijanski kompozitor poznat prvenstveno po operama. Poslednji je u 200-godišnjoj muzičkoj dinastiji Pučinijevih: Đakomo (praroditelj, 1712 - 1781), Antonio (1747 - 1832), Domeniko (1772 - 1815), Mikele (otac, 1813 - 1864), Đakomo. Prvo muzičko obrazovanje stekao je od oca, a 1883. je završio Konzervatorij u Milanu. Jedan je od istaknutih predstavnika verizma (italijanskog realizma). Uz tridesetak dela (orkestarske, kamerne i sakralne muzike, solo pesama za glas klavir/orgulje... od kojih je najpoznatija "Misa") napisao je 12 opera, od kojih su "Boemi" (La bohème, 1896), "Toska" (Tosca, 1900), "Madam Baterflaj" (Madama Butterfly, 1904) i "Turandot" (1924) među najizvođenijim operama u svetu, kao i arije iz tih opera.

Fransis Pulank (Francis Poulenc; Pariz, 07.01.1899 - Pariz, 30.01.1963) bio je francuski kompozitor i pijanist. U detinjstvu je od majke učio klavir. Iako je učio kod Rikarda Vinjesa (Ricardo Viñes, španski pijanist i kompozitor), praktično je samouk u kompoziciji. Bio je najmlađi član francuske grupe Šestorica (Les Six). Njegov opus obuhvata oko 200 dela, pisao je muziku za različite sastave, scensku muziku, opere, balete i filmsku muziku, klavirsku, orkestralnu, kamernu, horsku i vokalnu muziku. Smatra se da je uz Gabrijela Forea najplodniji francuski kompozitor solo pesama.

Jozef Joahim Raf (Joseph Joachim Raff; Lahen, 27.05.1822. – Frankfurt na Majni, 24.06.1882) bio je pijanist, pedagog i kompozitor iz razdoblja romantizma. Rođen je u Švajcarskoj, ali je veći deo života, počev od 1846., živeo i radio u nemačkim državicama, odnosno u Nemačkoj nakon ujedinjenja 1871. godine. Njegov otac Franc (Franz) Jozef bio je orguljaš i od njega je Joahim učio sviranje violine i orgulja. Isprva je bio školski učitelj, a kasnije učitelj klavira. Samouko je počeo pisati muziku i uz pomoć Franca Lista (Franz Liszt) i Hansa fon Bilova (Hans von Bülow) probio se na muzičkoj sceni. U svoje vreme bio je popularan, ali je skoro zaboravljen u 20. veku. Bio je plodan kompozitor (opp. 1-232 i WoO 1-57) u skoro svim žanrovima, među kojima je 6 opera, 12 simfonija, 9 koncerata...

Sergej Vasiljevič Rahmanjinov (Сергей Васильевич Рахманинов; Semjonovo, 01.04.1873 - Beverli Hils, 28.03.1943) bio je ruski kompozitor, pijanist i dirigent iz perioda kasnog romantizma. Ubrajao se u vodeće pijanističke virtuoze svog doba. Većinu dela (39) napisao je u Rusiji između 1892. i 1917. godine, a nakon Oktobarske revolucije i emigracije u SAD samo 6. Najpoznatija i najviše izvođena su njegova klavirska dela.

Nikolaj Rimski-Korsakov (Николай Римский-Корсаков; Tihvin, 18.03.1844 - Ljubensk, 21.06.1908) bio je ruski kompozitor, dirigent i pedagog iz perioda romantizma. Temeljno muzičko obrazovanje stekao je u Sankt Peterburgu dok je bio na školovanju u vojno-pomorskoj školi. Još dok je bio u mornaričkoj službi prihvatio je mesto profesora kompozicije i instrumentacije na Petrogradskom konzervatoriju. Poznatiji učenici bili su mu Glazunov, Respigi, Prokofjev i Stravinski. Napisao je dva priručnika, o harmoniji i orkestraciji. Kao pripadnik "Velike petorke" negovao je ruski nacionalni stil. Napisao je oko 130 dela, od kojih su najznačajnije opere (15), iako je poznatiji po simfonijskim delima. Osim toga komponovao je kamernu muziku i pesme. Najpopularnija dela su mu simfonijska svita "Šeherezada" , "Španski kapričo", "Uskršnja uvertira", te opere "Snežana", "Sadko" i "Zlatni petlić". Dovršio je Borodinovu operu "Knez Igor" (s Glazunovim), "Hovanščinu" i "Borisa Godunova" Musorgskoga, kao i dela drugih kompozitora. Kao dirigent izvodio je svoja i dela ruskih kompozitora širom Evrope.

Aliteja Ripol (Alithéa Ripoll; Lijež, 24.10.1990) je belgijska kompozitorka. Studirala je i magistrirala kompoziciju na Konzervatoriju u Liježu. Prekida svoje pedagoške aktivnosti u Namiru da bi nastavila školovanje u Montrealu kod Ane Sokolović. Napisala je preko 60 dela koja se redovno izvode, prvenstveno u Belgiji i Kanadi, a i na raznim festivalima u svetu. Uz muziku, bavi se i mnogim interdisciplinarnim projektima.

Hoakin Rodrigo (Joaquín Rodrigo; Sagunto, 22.11.1901 - Madrid, 06.07.1999) bio je španski kompozitor iz perioda neoklasicizma. Od treće godine bio je slep. Rano muzičko obrazovanje stekao je u Valensiji, nastavio je studije u Parizu, a predavao na Univerzitetu u Madridu. Njegov opus obuhvata orkestarska, koncertantna, instrumentalna i vokalna dela. Iako je bio pijanist, najpoznatije njegovo delo je Aranhueski koncert za gitaru i orkestar.

Đoakino Rosini (Gioacchino Antonio Rossini; Pezaro, 29.02.1792 - Pariz, 13.11.1868) bio je italijanski kompozitor iz perioda romantizma. Smatra se jednim od muzičkih velikana 19. veka. Napisao je 39 opera, od kojih su najpoznatije "Seviljski berberin", "Italijanka u Alžiru" i "Viljem Tel", te kantate, kamernu i duhovnu muziku, od kojih je najpoznatija himna "Stabat Mater".

Antonio Salijeri (Antonio Salieri; Lenjago, 18.08.1750 - Beč, 07.05.1825) bio je italijanski kompozitor iz razdoblja klasicizma. Muziku je učio u Lenjagu, Padovi, Veneciji i konačno u Beču, gde je više od 50 godina imao uspešnu karijeru kao kompozitor, kapelmajstor i pedagog. Mnogi čuveni kompozitori bili su njegovi učenici, npr. Bethoven, List i Šubert. Iz Salijerijevog bogatog opusa od oko 650 dela najznačajnije su opere (41, ozbiljne i komične) na nemačkom, italijanskom i francuskom jeziku.

Pablo de Sarasate (Pablo Martín Melitón de Sarasate y Navascués; Pamplona, 10.03.1844 - Bijaric, 20.09.1908) bio je španski virtuoz na violini i kompozitor iz razdoblja romantizma. Muziku je učio u Madridu i Parizu. Napisao je preko 60 dela isključivo za violinu s klavirom ili orkestrom (koncertne fantazije, plesove, serenade, kapriče...) Stekao je svetsku slavu kao virtuoz koncertirajući po celoj Evropi i obe Amerike. Mnogi kompozitori (Bruh, Sen-Sans, Lalo...) su za njega napisali violinske koncerte.

Šarl-Kamij Sen-Sans (Charles-Camille Saint-Saëns; Pariz, 09.10.1835 - Alžir, 16.12.1921) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma, orguljaš i dirigent. Bio je čudo od deteta, s pet godina držao je koncerte za uži krug slušalaca, a s 10 godina imao je prvi javni nastup na kome je svirao klavirske koncerte Mocarta (br. 15) i Bethovena (br. 3). Na Pariškom konzervatoriju studirao je orgulje, kompoziciju i orkestraciju. Radio je kao orguljaš i nakratko kao profesor klavira. Koncertirao je skoro po celom svetu kao pijanist i dirigent izvodeći prvenstveno svoja dela. Sen-Sansov opus obuhvata sve važnije žanrove muzike 19. veka (opere, simfonije, sonate, kamerna dela, a pionir je filmske muzike). Najpoznatija njegova dela su opera "Samson i Dalila", fantazija "Karneval životinja", Treća simfonija, Koncert za klavir i orkestar br. 2 u g-molu, simfonijska poema "Danse macabre" (Igra smrti), kao i Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33.

Jan (Žan) Sibelijus (Jean Sibelius; Johan Julius Christian Sibelius; Hemenlina, 08.12.1865 - Jervenpe, 20.09.1957) bio je finski kompozitor i violinist iz perioda kasnog romantizma na prelazu u modernu. Studirao je teoriju, kompoziciju i violinu u Helsinkiju, Berlinu i Beču. Njegov opus obuhvata 116 dela u raznim žanrovima: 7 simfonija, 13 simfonijskih poema, niz vokalno-instrumentalnih i dela kamerne muzike, dva baleta i dve svite.
Sibelijus je porodica u kojoj se govorilo švedskim jezikom. Kršteno ime mu je Johan, u detinjstvu su ga kolokvijalno zvali Jane (Janne), a za vreme školovanja sâm je izabrao i nadalje koristio francuski oblik imena Žan (Jean). Jan je, kako sam i ja učio, uobičajeno u srpskom jeziku. Međutim, u većini jezika, osim u jezicima bivšeg SSSR-a, oblik imena je Žan. I sâmi Finci ga izgovaraju kao Žan, što se može čuti u snimku na stranici Wikimedia Commons .

Josip Slavenski (Josip Štolcer-Slavenski; Čakovec, 11.05.1896 - Beograd, 30.11.1955) bio je jugoslovenski kompozitor i pedagog. Nakon dve godine, zbog 1. Svetskog rata, 1916. godine prekida studije na Budimpeštanskom konzervatoriju, a studije završava od 1921. do 1923. godine na Praškom konzervatoriju. Po povratku u Zagreb kratko radi kao predavač u Muzičkoj školi Zagrebačke muzičke akademije. Tad, pod uticajem ideje jugoslovenstva, svom rodnom prezimenu Štolcer dodaje prezime Slavenski. Od 1924. godine trajno se nastanjuje u Beogradu. Tu isprva radi u Muzičkoj školi "Stanković", a zatim kao profesor kompozicije na Muzičkoj akademiji. Opus Slavenskog obuhvata oko 180 dela, u skoro svim žanrovima, za orkestre (Balkanofonija, Simfonija Orijenta), za kamerne sastave (Slavenska sonata, Sonata religiosa), dela za klavir (Igre i pesme sa Balkana), dramska dela (balet Rusalije), vokalna dela (kantata Mladost, horovi Voda zvira, Ljubavna pesma, Pesme moje majke), obrade partizanskih pesama, filmsku i eksperimentalnu muziku.

Franc fon Supe (Franz von Suppé; Split, 18.04.1819 - Beč, 21.05. 1895) bio je austrijski kompozitor iz perioda romantizma. Do svoje 17. godine školovao se u Zadru, gdje je i napisao svoje prve kompozicije. Školovanje je nastavio u Padovi i u Beču. Smatra se tvorcem bečke operete. Njegov opus obuhvata preko 200 dela, od toga 30 opereta, 180 lakrdija i drugih scenskih dela, crkvenu, horsku i orkestarsku muziku. Danas se njegova dela retko izvode, osim uvertira "Pesnik i seljak" i "Laka konjica".

Frederik Fransoa Šopen (fr. Frédéric François Chopin, polj. Fryderyk Franciszek [Friderik Franćišek]; Želazova Vola, 01.03.1810 - Pariz, 17.10.1849) bio je poljski kompozitor i pijanist iz perioda romantizma. Već s osam godina održao je prvi pijanistički koncert. Godinu dana nakon završetka studija na Varšavskom konzervatoriju (harmonija i kontrapunkt) zauvek napušta Poljsku. Kraće vreme boravio je u Beču, a od 1831. nastanjuje se u Parizu. Šopenov opus sadrži gotovo isključivo dela za solo klavir, osim dva koncerta za klavir i orkestar te nekoliko kamernih kompozicija.

Dmitrij Šostakovič (Дмитрий Дмитриевич Шостакович; Sankt Peterburg, 25.09.1906 - Moskva, 09.08.1975) bio je ruski kompozitor iz perioda neoklasicizma, pijanist, dirigent i pedagog. Klavir i kompoziciju završio je na Sanktpeterburškom konzervatoriju, gde je kasnije i predavao. Njegovo stvaralaštvo obuhvata oko 150 opusa: dela za orkestar, kamerne sastave i klavir te scensku i filmsku muziku i smatra se za jednog od vodećih kompozitora 20. veka.

Karl Štamic (Carl/Karl Philipp Stamitz; Manhajm, 07.05.1745 - Jena, 09.11.1801) bio je nemački kompozitor, virtuoz na violini, violi, violi d'amore, dirigent i pedagog. Sin je Johana Štamica, osnivača čuvene Majnhajmske škole, i od njega je dobio prvo muzičko obrazovanje iz violine i violončela. Nakon rane očeve smrti, njegovo obrazovanje preuzeli su očevi prijatelji, kompozitori Kristijan Kanabih, Ignac Holcbauer i Franc Ksaver Rihter. Od 1762. do 1770. godine bio je 2. violinist Manhajmskog dvorskog orkestra. Od 1770. do 1790. godine putovao je i radio širom Evrope kao svirač i kompozitor, a zatim u Nemačkoj. Od 1794. godine do smrti radio je u Jeni kao kapelnik i predavač na Univerzitetu. Bio je plodan kompozitor s preko 50 simfonija, 38 koncertantnih simfonija i 60 solističkih koncerata. Umro je u velikim dugovima, cela njegova imovina prodata je na dražbi i tom prilikom mnoga njegova dela su izgubljena.

Johan Štraus, otac (Johann Strauss, Vater; Beč, 14.03.1804 - Beč, 25.09.1849) bio je austrijski kompozitor, dirigent i violinist iz perioda romantizma, proslavljeni "otac valcera". Muziku je učio privatno. Sa svojim plesnim orkestrom prvi je uveo turneje po inostranstvu i ustanovio bečke javne koncerte. Napisao je više stotina dela (uglavnom plesova), među kojima je svakako najpopularniji Radecki-marš (Radetzky-Marsch). Sva tri njegova sina, Johan, Jozef i Eduard su čuveni kompozitori. Uz njegovo ime se stavlja oznaka "otac" ili "stariji" za razlikovanje od mnogo popularnijeg sina s istim imenom.

Johan Štraus, sin (Johann Strauss, Sohn; Beč, 25.10.1825 - Beč, 03.06.1899) bio je austrijski kompozitor, dirigent i violinist iz perioda romantizma. Bio je proslavljeni "kralj valcera" i jedan od glavnih predstavnika bečke operete. Napisao je muziku za 168 valcera, 117 polki, marševe i mazurke te 16 opereta i jednu operu.

Jozef Štraus (Josef Strauss; Beč, 20.08.1827 - Beč, 22.07.1870) bio je austrijski kompozitor, dirigent i violinist iz perioda romantizma. Studirao je tehniku u Beču i radio kao inženjer. S bratom Johanom nastupao je kao dirigent u porodičnom orkestru i pisao muziku. Njegov opus obuhvata preko 300 plesova, a za orkestar je aranžirao preko 500 kompozicija drugih autora.

Rihard Štraus (Richard Strauss; Minhen, 11.6.1864. – Garmiš-Pertenkirhen, 8.9.1949) bio je nemački kompozitor i dirigent iz razdoblja prelaska kasnog romantizma u modernizam. Još s četiri godine počeo je učiti klavir, a zatim muzičku teoriju i orkestraciju. Sa šest godina napisao je svoju prvu kompoziciju. Kao osmogodišnjak počeo je učiti i sviranje violine, a od 11. godine učio je kompoziciju narednih pet godina. Osim formalnog, Rihard je dodatno obrazovanje stekao od svog oca, prvog hornista Dvorske opere u Minhenu. Svetski uspešnu dirigentsku karijeru razvio je zahvaljujući Hansu fon Bilovu (Hans von Bülow), tadašnjem dirigentu Dvorske opere. Štrausov opus obuhvata oko 480 dela u skoro svim žanrovima, ali je najpoznatiji po simfonijskim poemama (Tako je govorio Zaratustra - Also sprach Zarathustra...) koje su mu donele svetsku slavu, a zatim i po operama (Saloma, Elektra, Kavaljer s ružom - Der Rosenkavalier).

Franc Šubert (Franz Schubert; Beč, 31.01.1797 - Beč, 19.11.1828) bio je austrijski kompozitor iz perioda romantizma. Za vreme svog kratkog života napisao je više od 1500 dela, od toga su najveći deo (preko 600) pesme (Lieder) za solo glas i klavir. Uz to, napisao je značajan broj dela za dva i više glasova, horove i kantate, kao i dela za klavir. Završio je 8 orkestarskih uvertira i 7 simfonija, a započeo je još 6 simfonija, među kojima je i popularna "nedovršena". Sakralna muzika uključuje 7 misa, oratorij i rekvijem, te druge manje kompozicije. Za života, njegova muzika bila je poznata samo uskom krugu obožavatelja u Beču. Tek kasnije su Mendelson, Šuman, List, Brams i drugi kompozitori 19. veka otkrili i promovirali njegova dela, te se danas svrstava među najveće kompozitore kasnog klasicizma i ranog romantizma.

Robert Šuman (Robert Schumann; Cvikau, 08.06.1810 - Bon, 29.07.1856) bio je nemački kompozitor iz perioda romantizma. Do 1840. pisao je isključivo muziku za klavir (opp. 1-23), a njegov kasniji opus (opp. 24-148) obuhvata kompozicije za klavir i orkestar, mnoge pesme (Lieder), 4 simfonije, jednu operu, kao i druga orkestarska, horska i kamerna dela.

Dragan Tomić, kompozitor, aranžer i pedagog, rođen je 1977. godine u Aleksincu. Diplomirao je na Odseku kompozicije Fakulteta umetnosti u Prištini u klasi profesorice Vojne Nešić, a na Fakultetu muzičke umetnosti u Skoplju magistrirao je u klasi profesora Dimitrija Bužarovskog. Kod njega se kasnije i usavršavao, kao i kod profesorâ i kompozitorâ Srđana Jaćimovića i Goceta Kolarovskog. Tomićev opus obuhvata dela kamerne i simfonijske muzike, kompozicije za različite solo-instrumente, kao i vokalne i vokalno-instrumentalne kompozicije. Dela su mu izvođena na koncertima i festivalima širom Evrope. Sarađuje s mnogim orkestrima i horovima. Na Fakultetu umetnosti u Nišu je vanredni profesor na predmetima Osnove orkestracije, Vokalna literatura i Poznavanje muzičkih instrumenata.

Endrju Lojd Veber (Andrew Lloyd Webber; London, 23.03.1948) je britanski kompozitor. Uz ostala dela, napisao je 13 mjuzikla, iz kojih su pojedine pesme svetski poznate i često se izvode samostalno.

Karl Marija fon Veber (Carl Maria von Weber; Ojtin, 18.11.1786 - London, 05.06.1826) čuveni je nemački kompozitor, dirigent i pijanist. Unapredio je tehniku sviranja na klaviru i utemeljio je moderni način dirigovanja (npr. prvi je koristio štapić u ruci). Prvenstveno je poznat po operama (10), kojima je utemeljio nemačku romantičnu nacionalnu operu, a njegov opus obuhvata i 2 simfonije, koncerte, klavirska i vokalna dela. Poznatija dela su mu opere Čarobni strelac, Oberon i Eurijanta, a Poziv na ples (kompozicija za klavir) prvi je koncertni valcer.

Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi; Le Ronkole, 10.10.1813 - Milano, 27.01.1901) je čuveni italijanski kompozitor. S izuzetkom malobrojnih kamernih i vokalnih kompozicija i Rekvijema, Verdi je isključivo kompozitor opera (ukupno 26), pa su njegove opere danas veliki deo repertoara svetskih operskih kuća.

Henrik Vijenjavski (Henryk Wieniawski; Lublin, 10.07.1835 - Moskva, 21.03.1880) bio je poljski violinski virtuoz, kompozitor i pedagog. Već u osmoj godini primljen je na pariski Konzervatorij, gde je studirao do 1846. godine. Nakon turneje po baltičkim zemljama i Rusiji, vratio se na Konzervatorij 1849. godine da bi se dodatno obrazovao u muzičkoj teoriji i kompoziciji. Komponovao je uz intenzivnu koncertnu aktivnost po Evropi. Od 1860. do 1872. godine radio je u Sankt Peterburgu kao carski violinist, vođa orkestra Ruskog muzičkog društva i imao je mnoge učenike. Nakon dvogodišnje turneje po SAD-u, preuzima mesto profesora violine na Kraljevskom konzervatoriju u Briselu. Kao violinist znatno je doprineo tehnici gudala. Smatraju ga jednim od najboljih violinista nakon Paganinija. Napisao je mnoga značajna dela za violinu, među kojima su dva violinska koncerta, tridesetak koncertantnih komada i etida.

Heitor Vila-Lobos (Heitor Villa-Lobos [Ejtor Vila-Lobus]; Rio de Žaneiro, 05.03.1887 - Rio de Žaneiro, 17.11.1959) bio je brazilski kompozitor, čelist, gitarist, dirigent i pedagog. Učio je violončelo i gitaru, ali za kompoziciju nije imao formalno obrazovanje. Rano je ostao bez oca i izdržavao se svirajući u chôro-ansamblima. U mladosti je puno putovao, skupljao i proučavao brazilsku narodnu muziku, a pri sedmogodišnjem boravku u Parizu upoznao se s evropskom muzičkom tradicijom. Širom Brazila radio je kao profesor muzike. Rukovodio je organizacijom brazilskog javnog muzičkog obrazovanja. Inicijator je osnivanja Muzičke akademije i 1945. njen predsednik. Njegov opus sadrži preko 1000 dela u skoro svim žanrovima klasične muzike (simfonije, opere, balete, solističke koncerte, horove, muziku za gitaru i klavir, muziku za decu...) Dela se odlikuju spojem brazilske narodne i popularne muzike s evropskom muzičkom tradicijom.

Antonio Vivaldi (Venecija, 04.03.1678 - Beč, 28.07.1741) bio je kompozitor i violinist iz perioda baroka. Za života je objavio 12 zbirki kompozicija koje su dobile broj opusa opp. 1-12. U 1970-im godinama je objavljen potpuniji popis RV (Ryom-Verzeichnis) u kome se nalazi više od 826 dela. Između ostalog, opus obuhvata oko 500 koncerata, 46 opera, 23 simfonije, 38 kantata i duhovnu muziku. Svakako najpoznatije njegovo delo su četiri violinska koncerta pod zajedničkim naslovom "Četiri godišnja doba" (Le quattro stagioni).

Viktor Petrovič Vlasov (Виктор/Віктор Петрович Власов; Šilka, 07.11.1936) je sovjetski i ukrajinski bajanist i kompozitor savremene muzike. Ljubav prema muzici nasledio je od svojih roditelja, koji su se iz Ukrajine zbog očeve vojne službe preselili u Šilku (Шилка) u Čitinskoj oblasti na jugoistoku Rusije. Porodica se za vreme Drugog svetskog rata seli u Mongoliju. Tamo je Viktor od 1948. na sluh počeo da svira bajan, a sam je učio note jer nije bilo muzičke škole. Porodica se 1953. godine seli u Bolgorod - Dnjestovsk (Odeska oblast), gde Viktor 1955. završava bajan u muzičkoj školi, a zatim i Lavovski konzervatorij 1963. godine u klasi profesora M. D. Oberjuhtina (Михайло Дмитрович Оберюхтін) i za to vreme radio je u Odeskoj oblasnoj filharmoniji kao solist na bajanu. Po završetku studija radio je kao predavač bajana u Odeskoj muzičkoj školi a zatim na Odeskoj muzičkoj akademiji, u rangu od starijeg predavača do profesora. Vlasov je napisao dve opere i preko 200 kompozicija za bajan i druge instrumente, muziku za simfonijski orkestar, džez-ansambl, kao i muziku za film.

Hugo Volf (Hugo Wolf; Slovenj Gradec, 13.03.1860 - Beč, 22.02.1903) bio je austrijski kompozitor. Praktično se sam obrazovao, jer je zbog neaktivnosti izbačen s bečkog Konzervatorija. Iako se okušao i u opsežnijim delima, najveći deo njegovog opusa obuhvata približno 300 solo pesama (Lieder).

Ivan pl. Zajc (Rijeka, 03.08.1832. – Zagreb, 16.12.1914), bio hrvatski kompozitor, dirigent i pedagog. Prvo muzičko obrazovanje (violina, klavir) dobio je od oca, a zatim se školovao u muzičkoj školi Gradskog filharmoničarskog zavoda u Rijeci (pevanje, violina, violončelo) i na Konzervatoriju u Milanu (kompozicija i dirigovanje). Radio je kao dirigent i nastavnik u Rijeci, zatim U Beču, a od 1870. godine nastanio se u Zagrebu, kad je došao na mesto novoosnovane Opere HNK i Hrvatskog glazbenog zavoda. Muziku je počeo da piše već sa 12 godina i ukupno je za života proizveo oko 1000 dela: pisao je crkvenu muziku (19 misa, 50-ak duhovnih i svetovnih oratorija i kantata), pesme (oko 170 na hrvatske, italijanske i nemačke tekstove), oko 300 horova, oko 80 orkestralnih dela, oko 100 kamernih i klavirskih kompozicija, a za scenu je napisao 19 opera, 26 opereta i 22 dela scenske muzike.

Tomislav Zografski (Томислав Зографски; Veles, 29.03.1934 - Skoplje, 14.01.2000) bio je makedonski kompozitor savremene muzike. Studirao je muziku u Skoplju i Beogradu, a 1967. postao je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta "Sv. Kiril i Metodij" u Skoplju (mk: Факултет за музичка уметност, Универзитет "Св. Кирил и Методиј"). Napisao je preko 160 kompozicija u više žanrova, oslanjajući se na makedonsku svetovnu i duhovnu tradiciju.