Popis kompozitora

Navedeni su kompozitori čija su dela izvedena ili planirana za izvođenje na koncertima za koje sam pisao programske vodiče.

Sadržaj
Anderson •  J. K. Bah •  Bartok •  Bernstain •  Bethoven •  Bize •  Borodin •  Brams •  Čajkovski •  Delib •  Doniceti •  Dvoržak •  Geršvin •  Gluk •  Grgin •  Grig •  Grigoriu •  Hamilton •  Hofmajster •  Kalman •  Kapua •  Kejdž •  Lalo •  Leonkavalo •  List •  Maler •  Markez •  Maskanji •  Mendelson •  Mocart •  Paganini •  Pjacola •  Pučini •  Rahmanjinov •  Rimski-Korsakov •  Rosini •  Sen-Sans •  Sibelijus •  Supe •  Šopen •  Šostakovič •  J. Štraus I •  J. Štraus II •  Jz. Štraus •  Šubert •  Šuman •  Tomić •  Veber •  Verdi •  Vivaldi •  Vlasov

Leroj Anderson (Leroy Anderson; Kembridž, Masačusets, 29.06.1908. - Vudberi, Konektikat, 18.05.1975.) bio je američki kompozitor. Pisao je orkestarsku muziku, muziku za pozorište i vokalnu muziku, uglavnom lakog karaktera.

Johan Kristijan Bah (Johann Christian Bach; Lajpcig, 05.09.1735. - London, 01.01.1782.) bio je nemački kompozitor iz perioda ranog klasicizma, orguljaš i čembalist. Muziku je učio kod svog oca Johana Sebastijana i brata Filipa Emanuela. Živeo je u Milanu i Londonu, pa je poznat pod imenima "Milanski Bah" i "Londonski Bah". Pisao je kantate, kamernu muziku, klavirske i orkestarske kompozicije, opere i simfonije.

Bela Bartok (Béla Viktor János Bartók; Veliki Semikluš [Banat, Austrougarska], 25.03.1881. - Njujork, 26.09.1945.) bio je mađarski kompozitor, pijanist i etnomuzikolog. Smatra se jednim od najznačajnijih predstavnika moderne. Zarana je počeo pokazivati muzičke sklonosti, prvu poduku u sviranju klavira dobio je od svoje majke kad je imao pet godina, a s 11 godina već se predstavlja javnosti kao pijanist i kompozitor. Učitelji su mu bili Laslo Erkel (László Erkel, klavir) i Anton Hirtl (Anton Hyrtl, harmonija) u Bratislavi, a od 1899. do 1903. Ištvan Toman (István Thomán, klavir) i Hans Kesler (Hans von Koessler, kompozicija) na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Budimpešti. Na toj akademiji je od 1907. do 1934. predavao klavir, uz bogatu koncertnu aktivnost u zemlji i inostranstvu. Od 1904. (s Kodaljem, Zoltán Kodály) prikupio je i obradio više od 10.000 narodnih napeva, bitno produbivši poimanje folklornog blaga te je jedan od začetnika komparativne muzikologije (etnomuzikologije). Taj rad uticao je na njegovo stvaralaštvo u periodu od 1926. do 1937. godine. Kao antifašist napustio je zemlju i nastanio se u Njujorku, gde je uz koncertnu aktivnost na univerzitetu Kolumbija sređivao fonološke zbirke folklornih zapisa. Pisao je scensku, koncertnu, horsku i kamernu muziku (opera "Dvorac Modrobradog", balet "Drveni princ", pantomima "Čudesni mandarin", simfonijska pesma "Košut"...)

Leonard Bernstain (Leonard Bernstein; Lorens, Masačusets, 25.08.1918. - Njujork, 14.10.1990.) bio je američki kompozitor, dirigent i pijanist. Slavu je stekao kao dugogodišnji dirigent Njujorške filharmonije. Najpoznatije njegovo delo je mjuzikl "Priča sa zapadne strane". Pisao je mjuzikle i niz drugih kompozicija, među kojima i tri simfonije. Njegov stil izražava uticaje džeza i jevrejske muzike, kao i Džordža Geršvina (George Gershwin) i Arona Koplenda (Aaron Copland).

Ludvig van Bethoven (Ludwig van Beethoven; Bon, 17.12.1770. - Beč, 26.03.1827.) bio je nemački kompozitor i pijanist iz perioda prelaza klasicizma u romantizam. Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena. Već sa 7 godina je prvi put nastupio javno kao pijanist, a s 9 godina počeo je ozbiljno učenje muzike. Prelaskom u Beč 1792. godine, uči od Hajdna, Albrehtsbergera i Salijerija. Prvi je značajni kompozitor koji je radio kao "slobodan umetnik", bez stalnog zaposlenja kod Crkve ili aristokratâ. U muziku je uveo brojne inovacije (proširenje struktura i razvojnih sekcija, ritmičke figure, veličina orkestra, uvođenje hora u simfoniju). Napisao je preko 300 dela simfonijske, scenske, kamerne, instrumentalne i vokalne muzike, mnoga od njih kad je počeo gubiti sluh (od 1796.), pa i nakon skoro potpune gluvoće (iza 1819. godine). Svakako najpoznatija je njegova Deveta simfonija i "Oda radosti" iz nje. Ne postoji jedinstven katalog njegovih dela - značajni su katalozi Hess (Willy Hess, 1957.), WoO (George Kinsky i Hans Halm, 1955.) i Bia (Giovanni Biamonti, 1968.) ali nijedan nije potpun, pa se uglavnom dela navode kao op (broj opusa, opp. 1-138) ili WoO (Werke ohne Opuszahl - dela bez broja opusa, WoO 1-228).
Radi se o flamanskom prezimenu. Lodewijk van Beethoven [Lodevejk fam Bethoven] bio je poreklom iz Mehelena u Flandriji. Po njemu je njegov unuk Ludvig van Bethoven dobio ime, germanizovano u Ludwig. Etimologija: Beethoven je spoj dveju reči, "beet" = repa, "hoven", množina od "hof" = farma, polje. Usto, i u nemačkom jeziku se glas "h" čuje na sastavu reči, iza "t" i drugde, npr. Rathaus [rat-haus] (zgrada uprave), Gasthaus [gast-haus] i Gasthof [gast-hof] (gostionica), Gebäudeheizung [Gebojde-hajcung] (grejanje zgrade), pa je prema tome i Bet-hoven.

Žorž Bize (Georges Bizet; Pariz, 25.10.1838. - Bužival, 03.06.1875.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Bize je diplomirao na Pariskom konzervatorijumu, zatim se specijalizirao u Italiji. Osnovno područje mu je operska i simfonijska muzika, a pisao je i kantate, dela za klavir, kao i crkvenu muziku.

Aleksandar Porfirjevič Borodin (Александр Порфирьевич Бородин; Sankt Peterburg, 12.11.1833. - Sankt Peterburg, 27.02.1887.) bio je ruski kompozitor iz perioda romantizma, član "Velike petorke". Završio je studije hemije i medicine na Medicinsko-hirurškoj akademiji u Sankt Peterburgu, gde je kao profesor ostao do smrti. Učio je sviranje na flauti, violončelu i klaviru, a s 15 godina je počeo je da piše muziku. Pisao je opere, orkestarska i kamerna dela, dela za klavir, solo pesme i druga vokalna dela. Dosta dela ostalo je nedovršeno, koja su kasnije dovršili Glazunov i Rimski-Korsakov, a među njima je i Borodinovo životno delo, opera "Knez Igor".

Johanes Brams (Johannes Brahms; Hamburg, 07.05.1833 - Beč, 03.04.1897.) bio je nemački kompozitor, pijanist i dirigent iz perioda romantizma. Veći deo profesionalnog života proveo je u Beču, gde je bio lider muzičke scene, a slovi za jednog od značajnijih kompozitora druge polovine 19. veka. Oko 120 njegovih opusa obuhvata orkestarska dela (među kojima su 4 simfonije), 4 koncerta, kamerna dela, kompozicije za klavir, vokalne kompozicije (horovi i više od 200 solo pesama u 36 opusa) te razne aranžmane i transkripcije.

Petar Iljič Čajkovski (Пётр Ильич Чайковский; Votkinsk, 07.05.1840. - Sankt Peterburg, 06.11.1893.) bio je ruski kompozitor poznog romantizma. Nakon studija muzike na Konzervatoriju u Sankt Peterburgu, bavio se predavanjima, pisanjem udžbenika, kritikom i intenzivnim komponovanjem. Nakon neuspešnog braka, materijalno zbrinut zahvaljujući meceni Nadeždi fon Mek (Надежда фон Мекк), putovao je Evropom pišući muziku i nastupajući kao dirigent na izvođenjima svojih dela. Kao dirigent je imao i turneju po Americi.
Njegova muzika je spoj zapadnoevropskih formalnih kompozicijsko-tehničkih obrazaca i ruskog folklornog nasleđa. Opus Čajkovskog obuhvata sve muzičke vrste. Od toga je 80 dela s brojem opusa (Opp. 75-80 objavljena su postumno) i 4 dela bez broja opusa. Danas su široj populaciji najpoznatija i najčešće se izvode ova njegova dela: tri baleta (Krcko Oraščić, Labudovo jezero, Uspavana lepotica), tri od ukupno sedam simfonija (4. u f-molu, 5. u e-molu, 6. u h-molu), dva od četiri koncerta (Koncert za klavir i orkestar u b-molu i Koncert za violinu i orkestar u D-duru), dve od deset opera (Evgenije Onjegin i Pikova dama), kao i druga manja dela (Uvertira 1812, Italijanski kapričo, Slovenski [Srpsko-ruski] marš, Serenada za gudački orkestar, uvertira-fantazija Romeo i Julija). Osim toga, napisao je preko 100 solo pesama, kao i veća vokalna dela (kantate, horove, liturgije), scensku i kamernu muziku.

Leo Delib (Léo Delibes; Sen Žermen di Val, 21.02.1836. - Pariz, 16.01.1891.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Pisao je muziku za balet, opere i operete.

Gaetano Doniceti (Gaetano Donizetti; Bergamo, 29.11.1797. - Bergamo, 08.04.1848.) bio je italijanski kompozitor iz perioda romantizma. Karijeru je počeo pišući simfonije (16), kamerna i crkvena dela, ali se kasnije potpuno posvetio operi (74), od kojih su najpoznatije "Ljubavni napitak", "Lučija od Lamermura", "Kći puka" i "Don Paskvale".

Antonjin Dvoržak (Antonín Dvořák; Nelahozeves, 08.09.1841. - Prag, 01.05.1904.) bio je češki kompozitor iz perioda romantizma. Svirao je violinu, violu, klavir i orgulje. Još za vreme školovanja počeo je da piše muziku. Priznanja je dobio još za života, dela su mu izvođena širom Evrope, mnogima je sâm dirigovao. Pisao je opersku, orkestarsku i kamernu muziku, muziku za solo-instrumente i druga dela, od kojih su najpoznatija opera "Rusalka", Simfonija br. 9 i "Slovenske igre". Potpuni katalog njegovih dela sačinio je Jarmil Burghauser, jer Dvoržak i njegov izdavač nisu tačno vodili brojeve opusa.

Džordž Geršvin (George Gershwin; Njujork, 26.09.1898. - Los Anđeles, 11.07.1937.) bio je američki kompozitor i pijanist. Sviranje klavira učio je kod Čarlsa Hambicera (Charles Hambitzer), koji ga je takođe uputio u evropsku klasičnu muziku. Kompoziciju je učio kasnije, kod nekoliko učitelja. Karijeru je počeo svirajući na klaviru kao demonstrator u prodavnicama nota, ali je ubrzo počeo da piše muziku za brodvejska pozorišta, zajedno sa svojim bratom Ajrom (Ira), koji je pisao stihove i libreta. Osim popularne muzike, pisao je i koncertna dela, a prelaskom u Holivud i muziku za film. Geršvinov opus obuhvata deset orkestarskih dela (od kojih su najpoznatija "Rapsodija u plavom" i "Amerikanac u Parizu"), dela za solo klavir, dve opere (od kojih je poznatija "Porgi i Bes"), 19 mjuzikla i muziku za pet filmova. Geršvin je začetnik novog stila, simfonijskog džeza, i uticao je na mnoge kasnije kompozitore.

Kristof Vilibald Gluk (Christoph Willibald Gluck; Erasbah, 02.07.1714. - Beč, 15.11.1787.) bio je nemački kompozitor iz perioda pretklasike. Slovi za jednog od najznačajnijih kompozitora druge polovine 18. veka.

Ante Grgin, klarinetist, kompozitor i pedagog rođen je 03.12.1945. u Kaštelu Novom. Srednju muzičku školu završio je u Splitu u klasi profesora Josipa Biskupovića. Na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Brune Bruna diplomirao je 1969. godine, a poslediplomske studije završio je 1972.godine. Bio je stalni član Beogradske filharmonije, ali je nastupao i kao solist s mnogim drugim orkestrima u zemlji i inostranstvu. Kao profesor, odgojio je brojne zapažene klarinetiste na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i Fakultetu umetnosti u Nišu. Uz izvođački i pedagoški rad bavio se i komponovanjem. Njegov opus obuhvata preko 40 kompozicija, najčešće kamerna i koncertantna dela za klarinet, ali i za druge instrumente (violinu, klavir). Napisao je i sonate za sve duvačke instrumente.

Edvard Hagerup Grig (Grieg; Bergen, 15.06.1843. - Bergen, 04.09.1907.) bio je norveški kompozitor iz perioda romantizma, pijanist i dirigent. Od detinjstva je pokazivao talent za muziku pa je s 15 godina počeo studije na Konzervatoriju u Lajpcigu. Nastupao je kao pijanist i dirigent širom Evrope. Većina Grigovog opusa (opp. 1-74 + 85 bez broja opusa) zasnovanog na norveškom folkloru su pesme, romanse, klavirska dela i kamerna muzika. Za dela većeg obima nije pokazivao interes, iako Klavirski koncert u a-molu op. 16 i svite iz scenske muzike "Per Gint" spadaju među najpopularnije njegove kompozicije.

Konstantinos Grigoriu (Κωνσταντίνος Γρηγορίου) grčki kompozitor savremene muzike. Rođen je 1974. godine u Atini, gde je i studirao muziku i gitaru na Nacionalnom konzervatoriju. Njegova dela predstavljena su širom sveta. Osim komponovanja bavi se i pedagoškim radom.

Dejvid Hamilton (David Hamilton; Nejpijer, 1955.) je novozelandski kompozitor savremene muzike. Studirao je muziku na Oklandskom univerzitetu. Povremeno se bavi pedagogijom, jer se mahom posvetio komponovanju.Prvenstveno interesovanje mu je horska muzika, na sakralne teme ili na reči iz poezije.

Franc Anton Hofmajster (Franz Anton Hoffmeister; Rotenburg na Nekru, 12.05.1754. - Beč, 09.02.1812.) bio je nemački kompozitor i muzički izdavač. Danas je Hofmajster poznat prvenstveno po izdavačkim aktivnostima: osim svojih dela, izdao je dela mnogih tada značajnih kompozitora, među kojima su Hajdn, Mocart i Betoven. Hofmajster je napisao najmanje osam opera, preko 50 simfonija, brojne koncerte (među kojima je i poznati koncert za violu), veliki broj kamernih dela za gudače i nekoliko zbirki pesama.

Imre Kalman (Kálmán Imre [Emmerich]; Šiofok, 24.10.1882. - Pariz, 30.10.1953.) bio je mađarski kompozitor. Pisao je uglavnom operete, u koje je ubacivao mađarski folklor.

Eduardo di Kapua (Eduardo di Capua; Napulj, 12.03.1865. - Napulj, 03.10.1917.) bio je italijanski kompozitor napolitanskih kancona.

Džon Kejdž (John Cage; Los Anđeles, 05.09.1912. - Njujork, 12.08.1992.) bio je američki kompozitor. Muziku je učio u Los Anđelesu i Parizu. S više od 250 kompozicija jedan je od najuticajnijih kompozitora 20. veka, pionir u područjima muzičke indeterminacije, elektroakustične muzike, neuobičajenog korišćenja muzičkih instrumenata i hepeninga. Verovatno najpoznatije njegovo delo je 4'33" (trajanje 4:33), kompozicija iz 1952. godine u tri stava za proizvoljan broj instrumenata, u kome svi instrumenti u partituri imaju oznaku tacet, odnosno u kompoziciji nema namernog zvuka.

Eduar Lalo (Édouard Lalo; Lil, 27.01.1823. - Pariz, 22.04.1892.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma, violinist i violist. Muzičko obrazovanje stekao je na konzervatorijima u Lilu i Parizu. Najpoznatije njegovo delo je Španska simfonija (Violinski koncert br. 2) u d-molu, op. 21. Okušao se i u drugim žanrovima (orkestarska i vokalna muzika, opera), ali je najznačajniji doprinos dao francuskoj kamernoj muzici.

Ruđero Leonkavalo (Ruggero Leoncavallo; Napulj, 23.04.1857. - Montekatini, 09.08.1919.) bio je italijanski kompozitor i libretist iz perioda verizma. Muziku je studirao na Konzervatoriju u Napulju, a u Bolonji je diplomirao italijansku književnost. Pisao je muziku i tekst za opere (11), operete (10) i romanse. Danas se jedino izvodi njegova opera "Pajaci". Pisao je i libreta za druge kompozitore.

Franc List (Franz/Ferenc Liszt; Dobrojan, 22.10.1811. - Bajrojt, 31.07.1886.) bio je mađarski kompozitor iz perioda romantizma i uz Šopena najveći pijanist svog doba. U mlađim danima učio je klavir i kompoziciju u Beču, a zatim je školovanje nastavio u Parizu. Imao je mnogobrojne pijanističke turneje po Evropi. Njegov muzički opus sadrži više od 700 dela, od toga preko 400 za klavir, orkestarska, kamerna i horska dela, pesme i jednu operu. U tom opusu su mnogobrojne izvorne kompozicije ali i klavirske transkripcije i parafraze dela drugih autora.

Gustav Maler (Gustav Mahler; Kalište, 07.07.1860. - Beč, 18.05.1911.) bio je austrijski kompozitor na prelazu iz post-romantizma u modernu i istaknuti dirigent svog doba. Klavir, harmoniju i kompoziciju diplomirao je 1878. u Beču. Napisao je 9 simfonija (i skicirao desetu), nekoliko ciklusa orkestarskih pesama i više pesama za glas i orkestar. Potpuno je izmenio dotadašnju praksu, pa su njegove simfonije prosečno najduže po trajanju (Treća traje oko 100 minuta), imaju neuobičajen broj i raspored stavova i sadržaja, a Osmu simfoniju je na premijeri izvodilo oko 1300 članova hora i orkestra.

Arturo Markez (Arturo Márquez; Alamos, 20.12.1950.) je savremeni kompozitor orkestarske muzike koji muzičke forme i stilove rodnog Meksika utače u svoje kompozicije. Popularan je u Latinskoj Americi, ali i izvan nje orkestri izvode njegov repertoar.

Pjetro Maskanji (Pietro Mascagni; Livorno, 07.12.1863. - Rim, 02.08.1945.) bio je italijanski kompozitor poznat po operama. Muziku je studirao na Konzervatoriju u Milanu kod Amilkarea Ponkijelija (Amilcare Ponchielli), ali nije završio studije. Napisao je 15 opera, jednu operetu i više dela kamerne i vokalno-instrumentalne muzike. Slavu mu je donela prva opera "Kavalerija rustikana", koja uvodi novi pravac u operi post-romantizma - verizam.

Feliks Mendelson Bartoldi (Felix Mendelssohn Bartholdy; Hamburg, 03.02.1809. - Lajpcig, 04.11.1847.) bio je nemački kompozitor, pijanist i orguljaš iz perioda ranog romantizma. Pisao je simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamernu muziku... Na popisu MWV (Mendelssohn-Werkverzeichnis) iz 2009. nalazi se 750 kompozicija u 26 grupa. Zaslužan je i za popularizaciju dela u to vreme zaboravljenih kompozitora G.F. Hendla i J.S. Baha.

Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) iz 1964. nalazi se 626 kompozicija u skoro svim žanrovima njegovog doba.

Nikolo Paganini (Niccolò Paganini; Đenova, 27.10.1782. - Nica, 27.05.1840.) bio je italijanski violinist-virtuoz, gitarist i kompozitor iz perioda romantizma. Već s pet godina počeo je da uči sviranje mandoline od svog oca Antonija, od sedme godine dobija časove violine kod profesionalnih violinista, a učio je i gitaru. S 12 godina već je držao koncerte i okušao se u komponovanju. Autor je mnogobrojnih dela za žične instrumente: sonate i varijacije za violinu i orkestar, pet violinskih koncerata, oko 70 sonata za violinu i gitaru, druga kamerna dela, kao i mnogobrojna dela za solo violinu.

Astor Pjacola (Astor Pantaleón Piazzolla; Mar del Plata, 11.03.1921. - Buenos Ajres, 04.07.1992.) je bio argentinski kompozitor tangâ i virtuoz na bandoneonu (vrsta harmonike). Uveo je novi stil u argentinski tango, dodajući elemente džeza i klasične muzike.

Đakomo Pučini (Giacomo Puccini; Luka, 22.12.1858. - Brisel, 29.11.1924.) bio je italijanski kompozitor poznat prvenstveno po operama. Poslednji je u 200-godišnjoj muzičkoj dinastiji Pučinijevih: Đakomo (praroditelj, 1712. - 1781.), Antonio (1747. - 1832.), Domeniko (1772. - 1815.), Mikele (otac, 1813. - 1864.), Đakomo. Prvo muzičko obrazovanje stekao je od oca, a 1883. je završio Konzervatorij u Milanu. Jedan je od istaknutih predstavnika verizma (italijanskog realizma). Uz tridesetak dela (orkestarske, kamerne i sakralne muzike, solo pesama za glas klavir/orgulje... od kojih je najpoznatija "Misa") napisao je 12 opera, od kojih su "Boemi" (La bohème, 1896.), "Toska" (Tosca, 1900.), "Madam Baterflaj" (Madama Butterfly, 1904.) i "Turandot" (1924.) među najizvođenijim operama u svetu, kao i arije iz tih opera.

Sergej Vasiljevič Rahmanjinov (Сергей Васильевич Рахманинов; Semjonovo, 01.04.1873. - Beverli Hils, 28.03.1943.) bio je ruski kompozitor, pijanist i dirigent iz perioda kasnog romantizma. Ubrajao se u vodeće pijanističke virtuoze svog doba. Većinu dela (39) napisao je u Rusiji između 1892. i 1917. godine, a nakon Oktobarske revolucije i emigracije u SAD samo 6. Najpoznatija i najviše izvođena su njegova klavirska dela.

Nikolaj Rimski-Korsakov (Николай Римский-Корсаков; Tihvin, 18.03.1844. - Ljubensk, 21.06.1908.) bio je ruski kompozitor, dirigent i pedagog iz perioda romantizma. Temeljno muzičko obrazovanje stekao je u Sankt Peterburgu dok je bio na školovanju u vojno-pomorskoj školi. Još dok je bio u mornaričkoj službi prihvatio je mesto profesora kompozicije i instrumentacije na Petrogradskom konzervatoriju. Poznatiji učenici bili su mu Glazunov, Respigi, Prokofjev i Stravinski. Napisao je dva priručnika, o harmoniji i orkestraciji. Kao pripadnik "Velike petorke" negovao je ruski nacionalni stil. Napisao je oko 130 dela, od kojih su najznačajnije opere (15), iako je poznatiji po simfonijskim delima. Osim toga komponovao je kamernu muziku i pesme. Najpopularnija dela su mu simfonijska svita "Šeherezada" , "Španski kapričo", "Uskršnja uvertira", te opere "Snežana", "Sadko" i "Zlatni petlić". Dovršio je Borodinovu operu "Knez Igor" (s Glazunovim), "Hovanščinu" i "Borisa Godunova" Musorgskoga, kao i dela drugih kompozitora. Kao dirigent izvodio je svoja i dela ruskih kompozitora širom Evrope.

Đoakino Rosini (Gioacchino Antonio Rossini; Pezaro, 29.02.1792. - Pariz, 13.11.1868.) bio je italijanski kompozitor iz perioda romantizma. Smatra se jednim od muzičkih velikana 19. veka. Napisao je 39 opera, od kojih su najpoznatije "Seviljski berberin", "Italijanka u Alžiru" i "Viljem Tel", te kantate, kamernu i duhovnu muziku, od kojih je najpoznatija himna "Stabat Mater".

Šarl-Kamij Sen-Sans (Charles-Camille Saint-Saëns; Pariz, 09.10.1835. - Alžir, 16.12.1921.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma, orguljaš i dirigent. Bio je čudo od deteta, s pet godina držao je koncerte za uži krug slušalaca, a s 10 godina imao je prvi javni nastup na kome je svirao klavirske koncerte Mocarta (br. 15) i Bethovena (br. 3). Na Pariškom konzervatoriju studirao je orgulje, kompoziciju i orkestraciju. Radio je kao orguljaš i nakratko kao profesor klavira. Koncertirao je skoro po celom svetu kao pijanist i dirigent izvodeći prvenstveno svoja dela. Sen-Sansov opus obuhvata sve važnije žanrove muzike 19. veka (opere, simfonije, sonate, kamerna dela, a pionir je filmske muzike). Najpoznatija njegova dela su opera "Samson i Dalila", fantazija "Karneval životinja", Treća simfonija, Koncert za klavir i orkestar br. 2 u g-molu, simfonijska poema "Danse macabre" (Igra smrti), kao i Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33.

Jan (Žan) Sibelijus (Jean Sibelius; Johan Julius Christian Sibelius; Hemenlina, 08.12.1865. - Jervenpe, 20.09.1957.) bio je finski kompozitor i violinist iz perioda kasnog romantizma na prelazu u modernu. Studirao je teoriju, kompoziciju i violinu u Helsinkiju, Berlinu i Beču. Njegov opus obuhvata 116 dela u raznim žanrovima: 7 simfonija, 13 simfonijskih poema, niz vokalno-instrumentalnih i dela kamerne muzike, dva baleta i dve svite.
Sibelijus je porodica u kojoj se govorilo švedskim jezikom. Kršteno ime mu je Johan, u detinjstvu su ga kolokvijalno zvali Jane (Janne), a za vreme školovanja sâm je izabrao i nadalje koristio francuski oblik imena Žan (Jean). Jan je, kako sam i ja učio, uobičajeno u srpskom jeziku. Međutim, u većini jezika, osim u jezicima bivšeg SSSR-a, oblik imena je Žan. I sâmi Finci ga izgovaraju kao Žan, što se može čuti u snimku na stranici Wikimedia Commons external audio.

Franc fon Supe (Franz von Suppé; Split, 18.04.1819. - Beč, 21.05. 1895.) je bio austrijski kompozitor iz perioda romantizma. Napisao je muziku za preko 200 lakrdija i drugih scenskih dela, od kojih su najpoznatije i najčešće izvođene uvertire opereta "Pesnik i seljak" i "Laka konjica".

Frederik Fransoa Šopen (fr. Frédéric François Chopin, polj. Fryderyk Franciszek [Friderik Franćišek]; Želazova Vola, 01.03.1810. - Pariz, 17.10.1849.) bio je poljski kompozitor i pijanist iz perioda romantizma. Već s osam godina održao je prvi pijanistički koncert. Godinu dana nakon završetka studija na Varšavskom konzervatoriju (harmonija i kontrapunkt) zauvek napušta Poljsku. Kraće vreme boravio je u Beču, a od 1831. nastanjuje se u Parizu. Šopenov opus sadrži gotovo isključivo dela za solo klavir, osim dva koncerta za klavir i orkestar te nekoliko kamernih kompozicija.

Dmitrij Šostakovič (Дмитрий Дмитриевич Шостакович; Sankt Peterburg, 25.09.1906. - Moskva, 09.08.1975.) bio je ruski kompozitor iz perioda neoklasicizma, pijanist, dirigent i pedagog. Klavir i kompoziciju završio je na Sankt peterburškom konzervatoriju, gde je kasnije i predavao. Njegovo stvaralaštvo obuhvata oko 150 opusa: dela za orkestar, kamerne sastave i klavir te scensku i filmsku muziku i smatra se za jednog od vodećih kompozitora 20. veka.

Johan Štraus, otac (Johann Strauss, Vater; Beč, 14.03.1804. - Beč, 25.09.1849.) bio je austrijski kompozitor, dirigent i violinist iz perioda romantizma, proslavljeni "otac valcera". Muziku je učio privatno. Sa svojim plesnim orkestrom prvi je uveo turneje po inostranstvu i ustanovio bečke javne koncerte. Napisao je više stotina dela (uglavnom plesova), među kojima je svakako najpopularniji Radecki-marš (Radetzky-Marsch). Sva tri njegova sina, Johan, Jozef i Eduard su čuveni kompozitori. Uz njegovo ime se stavlja oznaka "otac" ili "stariji" za razlikovanje od mnogo popularnijeg sina s istim imenom.

Johan Štraus, sin (Johann Strauss, Sohn; Beč, 25.10.1825. - Beč, 03.06.1899.) bio je austrijski kompozitor, dirigent i violinist iz perioda romantizma. Bio je proslavljeni "kralj valcera" i jedan od glavnih predstavnika bečke operete. Napisao je muziku za 168 valcera, 117 polki, marševe i mazurke te 16 opereta i jednu operu.

Jozef Štraus (Josef Strauss; Beč, 20.08.1827. - Beč, 22.07.1870.) bio je austrijski kompozitor, dirigent i violinist iz perioda romantizma. Studirao je tehniku u Beču i radio kao inženjer. S bratom Johanom nastupao je kao dirigent u porodičnom orkestru i pisao muziku. Njegov opus obuhvata preko 300 plesova, a za orkestar je aranžirao preko 500 kompozicija drugih autora.

Franc Šubert (Franz Schubert; Beč, 31.01.1797. - Beč, 19.11.1828.) bio je austrijski kompozitor iz perioda romantizma. Za vreme svog kratkog života napisao je više od 1500 dela, od toga su najveći deo (preko 600) pesme (Lied) za solo glas i klavir. Uz to, napisao je značajan broj dela za dva i više glasova, horove i kantate, kao i dela za klavir. Završio je 8 orkestarskih uvertira i 7 simfonija, a započeo je još 6 simfonija, među kojima je i popularna "nedovršena". Sakralna muzika uključuje 7 misa, oratorij i rekvijem, te druge manje kompozicije. Za života, njegova muzika bila je poznata samo uskom krugu obožavatelja u Beču. Tek kasnije su Mendelson, Šuman, List, Brams i drugi kompozitori 19. veka otkrili i promovirali njegova dela, te se danas svrstava među najveće kompozitore kasnog klasicizma i ranog romantizma.

Robert Šuman (Robert Schumann; Cvikau, 08.06.1810. - Bon, 29.07.1856.) bio je nemački kompozitor iz perioda romantizma. Do 1840. pisao je isključivo muziku za klavir (opp. 1-23), a njegov kasniji opus (opp. 24-148) obuhvata kompozicije za klavir i orkestar, mnoge pesme (Lieder), 4 simfonije, jednu operu, kao i druga orkestarska, horska i kamerna dela.

Dragan Tomić, kompozitor, aranžer i pedagog, rođen je 1977. godine u Aleksincu. Diplomirao je na Odseku kompozicije Fakulteta umetnosti u Prištini u klasi profesorice Vojne Nešić, a na Fakultetu muzičke umetnosti u Skoplju magistrirao je u klasi profesora Dimitrija Bužarovskog. Kod njega se kasnije i usavršavao, kao i kod profesorâ i kompozitorâ Srđana Jaćimovića i Goceta Kolarovskog. Tomićev opus obuhvata dela kamerne i simfonijske muzike, kompozicije za različite solo-instrumente, kao i vokalne i vokalno-instrumentalne kompozicije. Dela su mu izvođena na koncertima i festivalima širom Evrope. Sarađuje s mnogim orkestrima i horovima. Na Fakultetu umetnosti u Nišu je vanredni profesor na predmetima Osnove orkestracije, Vokalna literatura i Poznavanje muzičkih instrumenata.

Endrju Lojd Veber (Andrew Lloyd Webber; London, 23.03.1948.) je britanski kompozitor. Uz ostala dela, napisao je 13 mjuzikla, iz kojih su pojedine pesme svetski poznate i često se izvode samostalno.

Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi; Le Ronkole, 10.10.1813. - Milano, 27.01.1901.) je čuveni italijanski kompozitor. S izuzetkom malobrojnih kamernih i vokalnih kompozicija i Rekvijema, Verdi je isključivo kompozitor opera (ukupno 26), pa su njegove opere danas veliki deo repertoara svetskih operskih kuća.

Antonio Vivaldi (Venecija, 04.03.1678. - Beč, 28.07.1741.) bio je kompozitor i violinist iz perioda baroka. Za života je objavio 12 zbirki kompozicija koje su dobile broj opusa opp. 1-12. U 1970-im godinama je objavljen potpuniji popis RV (Ryom-Verzeichnis) u kome se nalazi više od 826 dela. Između ostalog, opus obuhvata oko 500 koncerata, 46 opera, 23 simfonije, 38 kantata i duhovnu muziku.

Viktor Petrovič Vlasov (Виктор/Віктор Петрович Власов; Šilka, 07.11.1936.) je sovjetski i ukrajinski bajanist i kompozitor savremene muzike. Ljubav prema muzici nasledio je od svojih roditelja, koji su se iz Ukrajine zbog očeve vojne službe preselili u Šilku (Шилка) u Čitinskoj oblasti na jugoistoku Rusije. Porodica se za vreme Drugog svetskog rata seli u Mongoliju. Tamo je Viktor od 1948. na sluh počeo da svira bajan, a sam je učio note jer nije bilo muzičke škole. Porodica se 1953. godine seli u Bolgorod - Dnjestovsk (Odeska oblast), gde Viktor 1955. završava bajan u muzičkoj školi, a zatim i Lavovski konzervatorij 1963. godine u klasi profesora M. D. Oberjuhtina (Михайло Дмитрович Оберюхтін) i za to vreme radio je u Odeskoj oblasnoj filharmoniji kao solist na bajanu. Po završetku studija radio je kao predavač bajana u Odeskoj muzičkoj školi a zatim na Odeskoj muzičkoj akademiji, u rangu od starijeg predavača do profesora. Vlasov je napisao dve opere i preko 200 kompozicija za bajan i druge instrumente, muziku za simfonijski orkestar, džez-ansambl, kao i muziku za film.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija. Tekst je slobodan za kopiranje.