(en).Autor vodiča, u svrhu svog obrazovanja ("Uči ti, uči ti, i samo uči ti - reče Lenji N."), pred svaki koncert se upoznaje s kompozitorima i delima koja će biti izvedena na koncertu, a obrađuje i dosta sporednih stvari vezanih za sadržaj. Ovaj vodič je sažetak obrađenog gradiva.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solisti: | Zdravko Angelov, klarinet Đorđi Alađozovski, fagot |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Karl Štamic | Koncert za klarinet, fagot i orkestar u B-duru |
| Volfgang Amadeus Mocart | Simfonija br. 25 u g-molu KV 183 |
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na njenoj stranici maestramilenainjac.com (en).
Zdravko Angelov (1978. Strumica), klarinet - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Makedonske filharmonije (mk).
Đorđi Alađozovski (1981. Berovo), fagot - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a .
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Niški simfonijski orkestar u svojim programima nikad ne navodi članove orkestra, već samo detaljne biografije solista. Članovi orkestra zaslužuju da bar budu pojedinačno spomenuti imenom i prezimenom. Stoga ih ovde navodim, prema podacima do kojih sam mogao doći.
| Podatke o stalnom sastavu orkestra preuzeo sam sa službene stranice NSO-a, gde stanje nije ažurirano od početka 2018. godine. Iako je popis neažuran, većina članova je još uvek u orkestru, te sam odlučio uključiti taj sastav u vodič (bez osoba za koje znam da više nisu u orkestru): | |||
|
|
||
| Uz stalni sastav, NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
Karl Štamic (Carl/Karl Philipp Stamitz; Manhajm, 07.05.1745. - Jena, 09.11.1801.) bio je nemački kompozitor, virtuoz na violini, violi, violi d'amore, dirigent i pedagog. Sin je Johana Štamica, osnivača čuvene Majnhajmske škole, i od njega je dobio prvo muzičko obrazovanje iz violine i violončela. Nakon rane očeve smrti, njegovo obrazovanje preuzeli su očevi prijatelji, kompozitori Kristijan Kanabih, Ignac Holcbauer i Franc Ksaver Rihter. Od 1762. do 1770. godine bio je 2. violinist Manhajmskog dvorskog orkestra. Od 1770. do 1790. godine putovao je i radio širom Evrope kao svirač i kompozitor, a zatim u Nemačkoj. Od 1794. godine do smrti radio je u Jeni kao kapelnik i predavač na Univerzitetu. Bio je plodan kompozitor s preko 50 simfonija, 38 koncertantnih simfonija i 60 solističkih koncerata. Umro je u velikim dugovima, cela njegova imovina prodata je na dražbi i tom prilikom mnoga njegova dela su izgubljena.
• Koncert za klarinet, fagot i orkestar u B-duru
Nema podataka o nastanku dela.
1. Allegro moderato - Gudači, kojima se nešto kasnije pridružuju horne, u dugom uvodu predstavljaju teme, koje preuzimaju prvo klarinet, a zatim i fagot. Uobičajeno slede razrada i rekapitulacija, u kojoj u se u kratkoj solističkoj kadenci nadmeću klarinet i fagot.
2. Andante moderato - I ovaj stavak počinje orkestar, ali solisti ulaze zajedno, a zatim se razdvajaju.
3. Rondo - Stavak je rondo po tipu, ali je u formi "tema s varijacijama". Solisti uvode razigranu glavnu temu za kojom sledi ponavljanje orkestra, a zatim slede varijacije teme. Stavak završava uvodnom temom solistâ i orkestra, s kratkom kodom.
Uobičajeno trajanje koncerta je oko 22 minuta (Sabine Meyer, klarinet, Sergio Azzolini, fagot, Academy of St. Martin-in-the-Fields, dir. Iona Brown, iz 1995. godine: 09:47 + 06:13 + 05:47 = 21:47).
Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) iz 1964. nalazi se oko 850 dela u skoro svim žanrovima njegovog doba.
• Simfonija br. 25 u g-molu, KV 183 (173dB)
Mocart je napisao dve simfonije u g-molu, br. 25 i br. 40. Da bi se razlikovale, osim KV-oznake (183 i 550), često se navode pod imenima "Mala" i "Velika". "Mala" spada u takozvane "rane" ili "Salcburške simfonije" (simfonije 17-30). Verovatno pod Hajdnovim uticajem, Mocart se u ovoj Simfoniji okušao u stilu Sturm und Drang, koji odudara od prethodnih pisanih u galantnom stilu. Verovatan datum nastanka Simfonije je 05.10.1773. godine. Simfonija je bila popularna 1980-ih godina kad je njen 1. stavak korišćen na početku filma Amadeus Miloša Formana iz 1884. godine.
1. Allegro con brio - Tema, koju uvode sinkopirane violine i viole nad dugim notama oboe, provlači se kroz ceo stavak. Za postizanje dramatičnosti, sledi kratak prekid, a iza iste užurbanosti gudača oboa uvodi žalosnu melodiju, dok se ne uspostavi red. Posle ponavljanja ekspozicije, razrada zadržava i pojačava zamah, nakratko dajući duvačima priliku za nežnu kontrastnu temu. Rekapitulacija vraća intenzitet, vodeći stavak u kodu zasnovanu na prvoj temi.
2. Andante - Kao i prethodni, i ovaj stavak je u sonatnoj formi. Ali je suprotan po raspoloženju. Nežnoj melodiji prigušenih violina prigovaraju fagoti kratkim frazama i razgovaraju s gudačima. U razvoju je obrađen materijal prve teme. Nakratko, stavak na sredini dobija sumoran ton. Rekapitulacija je slična ekspoziciji. I ekspozicija, i razvoj i rekapitulacija se ponavljaju po šemi EE-RaRa-ReRe.
3. Menuetto - Trio - I menuet i trio sastoje se od dvaju ponovljenih delova (AABB-CCDD-AABB). S početkom dvaju para horni, u menuetu se smenjuju svečana unisono-forte deonica orkestra i piano-pasaži gudača. Drugi deo počinje kao nastavak uvodne teme i nakon ponavljanja završava kratkom kodom. Pastoralni trio izvode samo duvači, s ponavljanjem obrađenim kao imitacija. Ponovljeni menuet završava stavak.
4. Allegro - Poslednji stavak koristi neke elemente prvog stavka (npr. sinkopu) i čestu promenu dinamike (tiho-glasno) kako bi ujedinio delo i održao dramsku napetost do samog kraja.
Uobičajeno trajanje simfonije je oko 25 minuta (Amsterdam Mozart Academy, Jaap ter Linden, iz 2002. godine: 11:04 + 6:08 + 3:23 + 7:19 = 27:54).
Trivia & Varia
• Manhajmska škola (Mannheimer Schule) je pojam koji se odnosi na dve generacije dvorskih muzičara koji su od 1743. do 1778. godine delovali na dvoru kneza Karla Teodora, odnosno na njihov doprinos ranom klasicizmu. Johan Štamic smatra se začetnikom škole. Škola je imala značajnu ulogu u razvoju orkestarske tehnike, stila izvođenja i žanrova klasicizma i imala je veliki uticaj na tadašnje i kasnija kompozitore.
• Johan Štamic (češ. Jan Václav Antonín Stamic, nem. Johann Wenzel Anton Stamitz; Havličkov Brod, kršten 19.06.1717. - Manhajm, pokopan 27.03.1757.) bio je bohemski (češki) violinist i kompozitor iz perioda baroka i klasicizma. Smatra se začetnikom Manhajmske škole.
• Kristijan Kanabih (Johann Christian Innocenz Bonaventura Cannabich; Manhajm, kršten 28.12.1731. - Frankfurt na Majni, 20.01.1798.) bio je nemački violinist, kapelnik i kompozitor, značajan predstavnik Manhajmeke škole.
• Ignac Holcbauer (Ignaz Jacob Holzbauer; Beč, kršten 18.09.1711. - Manhajm, 07.04.1783.) bio je austrijski kapelnik i kompozitor, značajan predstavnik Manhajmske škole.
• Franc Ksaver Rihter (nem. Franz, češ. František, fr. François, Xaver Richter; Holešov, 01.12.1709. - Strazbur, 12:09.1789.) bio je moravski pevač (bas), kapelnik i kompozitor, značajan predstavnik Manhajmske škole.
• Datum rođenja i smrti je često nepoznat kod osoba iz 18. veka, jer je u crkvene knjige najčešće upisivan samo datum krštenja i pokopa.
• Leopold Mocart, dok je Volfgang bio u Parizu, pisao je sinu i pitao ga je li upoznao Štamice. U pismu od 09.07.1778. godine Volfgang mu je odgovorio: "Samo mlađi [Anton] je ovde, stariji [Karl] je u Londonu. Oni su dvojica jadnih piskarala, kockari, pijanci i preljubnici - to nisu ljudi za mene."
• Viola d'amore (it. ljubavna viola) je muzički instrument sličan violi koji je bio popularan u baroku i ranom klasicizmu. Ima 6 ili 7 parova žica, glavnih preko kojih ide gudalo i rezonantnih, koje su postavljene ispod glavnih i koje preuzimaju vibracije glavnih žica i tela instrumenta. Svira se na isti način kao viola, ali ima mekši ton.
• KV (ili samo K. u engleskom jeziku) je skraćenica od Köchel-Verzeichnis = Kehelov katalog, hronološki popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Kasnije, kad su pronađena druga Mocartova dela, popis je revidiran, poslednji put u šestoj reviziji KV6 iz 1964. godine. Zbog održanja hronologije na broj su dodavane dodatne oznake, na primer Simfonija br. 25 u g-molu u izvornom KV1 je 183, a u revidiranom KV6 je 173dB, tj. dela 173dA i 173dB (dve simfonije) stoje između dela 173d i 173e. Dela se najčešće referenciraju prema KV1 te se po potrebi stavljaju dvojne oznake i pritom se KV6 piše u zagradi, npr. KV 183 (173dB).
• Sturm und Drang [šturm und drang] (Vihor i nagon) je naslov drame nemačkog književnika Fridriha Klingera (Friedrich Maximilian von Klinger; Frankfurt, 17.02.1752. - Tartu, 09.03.1831.) iz 1776. godine. Njegova drama poslužila je kao program i ime novom pokretu u nemačkoj književnosti krajem 18. veka. Isti pojam koristi se i u muzici da označi stil koji je naslednik galantnog stila iz rokokoa, a prethodnik bečke klasike. Popularizirao ga je Jozef Hajdn (mada nikad nije upotrebio pojam Sturm und Drang). Karakterišu ga molska lestvica, nagle i neprevidive promene tempa i dinamike, pulsirajući ritam i sinkopa...
• Kadenca (italijanski cadenza, od latinskog cadere - pasti, zaključiti) je melodijski ili harmonijski sklop kojim završava muzička celina. Potiče iz prakse ukrašavanja završnih tonova, naročito u baroknoj operi, a zatim i u koncertima. To je bio način da solisti pokažu svoju virtuoznost, a od klasicizma kompozitori i poneki istaknuti izvođači su zapisivali svoje kadence. Neki pak kompozitori nisu zapisivali kadence, ostavljajući izvođačima više slobode za improvizaciju. Za vreme kadence pratnja obično pauzira, ali mogu na kratko upasti i drugi instrumenti. Obično se javlja pri kraju prvog stavka, proizvoljnog tempa i trajanja. Na kraju kadence ponovo ulazi orkestar, bez ili sa solistom.
• Rondo (francuski: rondeau) se u muzici najčešće odnosi na muzičku formu, takozvani francuski stil, u kome se glavna tema (refren, repriza) stalno ponavlja nakon sporednih epizoda (kupleti), A-B-A-C...A. Kao tip muzike, rondo predstavlja brzu i živahnu muziku, uobičajeno allegro. Iako ima izuzetaka, muzika označena kao "rondo" podrazumeva i formu i tip.
• Sonatna forma, sonatni oblik, ili sonata-allegro je struktura najčešće prvog brzog stavka nekog višestavačnog dela (sonate, simfonije) koja se formirala u klasicizmu u 18. veku. Struktura "formalnog modela" se sastoji od ekspozicije, razvoja i reprize. Ekspozicija uvodi jednu ili dve teme stavka, obično u kontrastnom stilu, a zaključuje se završnom temom. U razvoju se teme razrađuju, a u reprizi se ponavljaju izmenjene teme iz ekspozicije.
• Sinkopa (gr. συγϰοπή = skraćivanje, it. sincope, fr. syncope, nem. Synkope, en. syncopation) u muzici predstavlja prekid u pravilnom nizanju delova takta ili povezivanje nenaglašene metričke jedinice s naglašenom.
• Koda (iz klasičnolatinskog cauda, preko vulgarnolatinskog i italijanskog coda - doslovno "rep") je muzički pasaž kojim završava muzičko delo ili stavak. Može sadržavati samo nekoliko taktova, ali i čitavu tematsku epizodu, kao sažetak ili osvrt na prethodno izloženi materijal. U muzičkoj notaciji znak za kodu se postavlja na početak kode i služi kao oznaka za navigaciju (npr. za ponavljanje Dal segno al Coda - od znaka do kode).
• Unisono: jednoglasno. Istovremeno sviranje note ili niza nota različitim instrumentima na istoj visini, ili u različitoj oktavi.
• Dinamika u muzici predstavlja stepen jačine tonova i njihov odnos. Jačina je relativna, tako da ista oznaka u različitim delovima partiture ne mora predstavljati istu jačinu, već predstavlja odnos jačina. Tipičan raspon stepena je, od najglasnijeg oko 100dB (fff, fortississimo) do najtišeg oko 40dB (ppp, pianississimo). Forte (f) = glasno, piano (p) = tiho.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
Gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.