Neslužbeni vodič kroz program

koncerta Niškog simfonijskog orkestra

Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.

Premijerni koncert

Četvrtak, 22.11.2018. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Dirigent: Svilen Simeonov
Solist: Per Enflo, klavir
Niški simfonijski orkestar

P r o g r a m
Volfgang Amadeus Mocart Simfonija br. 38 u D-duru, KV 504 ("Praška")
 
  • 1. Adagio - Allegro
  • 2. Andante
  • 3. Presto
Frederik Šopen Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu op. 11
 
  • 1. Allegro maestoso
  • 2. Romanze – Larghetto
  • 3. Rondo – Vivace
(Na koncertu je redosled izvođenja izmenjen: prvo je izveden Šopen, a zatim Mocart)

O izvođačima:

Svilen Simeonov je bugarski dirigent i klarinetist. Rođen je 1962. godine u Šumenu. Jedan je od najistaknutijih bugarskih dirigenata, s visokom međunarodnom reputacijom. Na Državnoj muzičkoj akademiji "Prof. Pančo Vladigerov" u Sofiji završio je klarinet u klasi profesora Save Dimitrova. Dirigovanje je završio na Akademiji za muzičku, plesnu i likovnu umetnost u Plovdivu i specijalizirao u Beču kod profesora Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde). Čest je gostujući dirigent izvan Bugarske, nastupao je s vrhunskim muzičarima u mnogim značajnim svetskim dvoranama, kao što je na primer Berlinska filharmonija. Zapažena izvođenja ima i s Niškim simfonijskim orkestrom, čiji je glavni gostujući dirigent. Osim koncertiranjem, maestro Simeonov aktivno se bavi i pedagoškim radom, vodi majstorske kurseve, a često je pozivan i u žirije na takmičenjima i festivalima širom sveta. Za svoj umetnički rad dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja. Detaljniju biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.

Per Enflo [Enflu] (Stokholm, 20.05.1944.) je švedski matematičar i pijanist. Već s 11 godina održao je niz klavirskih recitala, a s 12 godina nastupio je kao solist sa Švedskim kraljevskim opernim orkestrom. Pobedio je na nacionalnim takmičenjima mladih pijanista 1956. i 1961. godine. Osim klavira, učio je kompoziciju i dirigovanje. Koncertirao je po celom svetu, iako mu je profesionalno opredeljenje bilo matematika - nakon studija na Univerzitetu u Stokholmu, bio je profesor na mnogim istaknutim svetskim univerzitetima i dao je značajan doprinos matematici. Od 1971. do 2012. živeo je i radio u SAD-u, a nakon povratka u Švedsku posvetio se muzici i ima zapaženu saradnju sa sofijskom "Simfonijetom" i maestrom Simeonovim.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Stalni sastav orkestra (prema podacima sa službene stranice):

  • Prve violine
  • Stanislava Alađozovski
  •    koncertmajstor
  • Sanja Jović Đorđević
  •   zam. koncertmajstora
  • Jasna Mijović
  • Katarina Pešić
  • Jelena Gušić
  • Slobodan Jevtić
  • Bojana Đolović
  • Druge violine
  • Tatjana Mijović Petrović
  •   principal
  • Dejan Sotirovski
  •   zamenik principala
  • Jelena Kocić
  • Sandra Rakonjac
  • Snežana Jovanović
  • Viole
  • Vladan Veljković
  •   principal
  • Saška Stojanov Krstić
  •   zamenik principala
  • Zlata Filipović
  • Irena Veljković
  • Suzana Savić
  • Violončela
  • Nataša Palić
  •   principal
  • Aleksandra Petrović
  •    zamenik principala
  • Ana Stanković
  • Andrija Petrović
  • Kontrabasi
  • Milovan Dimić
  •   principal
  • Flaute
  • Tatjana Veličković Minčić
  •   principal
  • Oboe
  • Vladimir Vezenković
  •   principal
  • Marjan Radevski
  • Klarineti
  • Saša Minčić
  •   principal
  • Aleksandar Mitić
  • Fagoti
  • Đorđi Alađozovski
  •   principal
  • Horne
  • Danilo Filipović
  •   principal
  • Jelena Nikolić
  • Srđan Kurtić
  • Milan Azirović
  • Trube
  • Darko Dimitrijević
  •   principal
  • Aleksandar Milenković
  • Tromboni
  • Nenad Vuksanović
  •   principal
  • Bojan Vidanović

NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni).

Kompozitori i dela

Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše svoju muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) iz 1964. nalazi se 626 kompozicija u skoro svim žanrovima njegovog doba.

 • Simfonija br. 38 u D-duru, KV 504 ("Praška")

Mocart je još početkom 1786. godine radio na završnom stavu simfonije, ali je privremeno obustavio rad zbog drugih ugovora, pa je u katalog njegovih dela uvrštena tek 06.12.1786. godine. U međuvremenu, 1. maja premijerno je u Beču izvedena njegova opera "Figarova ženidba", s polovičnim uspehom. Ali na praškoj premijeri početkom decembra opera je doživela ogroman uspeh i Mocart je pozvan u Prag na sledeće izvođenje opere. Mocart je gostovao u Pragu od 11. januara do polovine februara 1787. godine. Prisustvovao je izvođenju opere 16. januara, a 22. januara je i sâm njome dirigovao. Za vreme boravka, 19. januara organizovan je koncert na kome je (navodno) premijerno izvedena Mocartova nova simfonija. Od te premijere simfonija nosi naziv "Praška". Malo je verovatno da je Mocart simfoniju napisao za Prag, kako se ponekad navodi - muzikolozi smatraju da je napisana za London, kamo je Mocart planirao ići.

Hajdn i Mocart su uveli menuet kao treći stav simfonije i u drugoj polovini 18. veka već je bilo uobičajeno da simfonije imaju četiri stava pa je neobično što Praška simfonija ima samo tri stava. Mnoge su teorije zašto menuet nije uključen u simfoniju. Neke od njih su: menuet se ne uklapa u stil, koji je trebao biti po italijanskom modelu; za planirani odlazak u Englesku namerno je izbacio menuet; u ostalim stavovima "već je sve rečeno"... Ali muzikolozi se slažu u jednom: nedostatak menueta svakako ne umanjuje vrednost dela. Praška simfonija je i danas popularna i često izvođena, kao uostalom i ostale simfonije iz Mocartovog zrelog perioda, od kojih smo dve (br. 40 i br. 41) imali zadovoljstvo slušati u odličnom izvođenju NSO-a.

Druga neobičnost, lagani uvod, javlja se u tri uzastopne Mocartove simfonije, 36-oj, (37-oj,) 38-oj i 39-oj, samo što je taj uvod ovde duži nego u dvema drugima (36 taktova naspram 19 i 25 u 36. i 39). Svečana i dramska introdukcija uvodi nas u glavni deo stava. Stav je u sonatnoj formi, s uvođenjem tema, njihovom ekspozicijom i reprizom.

Drugi stav takođe je u sonatnoj formi, ali Mocart koristi razne tehnike da stvori utisak neprekidnosti tema, stvarajući pastoralnu atmosferu.

Po propisu, i finale je u sonatnoj formi. Kratko i tečno, često dozvoljava duvačima da se razmašu, pogotovo nasrtljivoj flauti, a onda u kratkim izmenama dozvoljava i gudačima da pokažu svoju magiju. Svi skupa dovode stav do očekivanog završnog udarca.

Uobičajeno trajanje simfonije je oko 25 do 30 minuta (Karl Böhm, Berliner Philharmoniker, iz 1996. godine: 10:22 + 8:34 + 6:17).

Frederik Fransoa Šopen (fr. Frédéric François Chopin, polj. Fryderyk Franciszek [Friderik Franćišek]; Želazova Vola, 01.03.1810. - Pariz, 17.10.1849.) bio je poljski kompozitor i pijanist iz perioda romantizma. Već s osam godina održao je prvi pijanistički koncert. Godinu dana nakon završetka studija na Varšavskom konzervatoriju (harmonija i kontrapunkt) zauvek napušta Poljsku. Kraće vreme boravio je u Beču, a od 1831. nastanjuje se u Parizu. Šopenov opus sadrži gotovo isključivo dela za solo klavir, osim dva koncerta za klavir i orkestar te nekoliko kamernih kompozicija.

 • Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu op. 11

Šopen je napisao dva koncerta za klavir i orkestar i oba su među njegovim najizvođenijim delima. Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu op. 21 započeo je najesen 1829. godine i bio je solist na premijeri 17.03.1830. u Varšavi. Ovo je prvi Šopenov koncert, ali nosi broj 2 jer je objavljen tek 1836. godine. Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu, op. 11. (objavljen 1833.) napisan je nakon premijere Koncerta u f-molu, premijera 11.10.1830. godine u Varšavi bila je u sklopu Šopenovih oproštajnih koncerata pre odlaska iz Poljske, a i na njoj je Šopen bio solist na klaviru, s Karlom Solivom kao dirigentom. Oba koncerta dele istu formu i teksturu, pa se može reći da je Koncert br.1 u e-molu "izbrušeni" Koncert br. 2 u f-molu, pisan pod sigurnijom rukom i iskusnijim uvom.

Koncert je napisan u klasičnoj formi brzi-spori-brzi stav, ali na način stile brillante s početka 19. veka u kome nema klasičnog dijaloga solista i orkestra i razvoja muzičke ideje kroz dramatične transformacije, već je namenjen da pokaže sve mogućnosti i virtuoznost solista. Kroz celo delo je klavir u centru pažnje, a orkestar služi samo da još više istakne njegovu briljantnost.

Prvi stav napisan je u sonatnoj formi, u kojoj orkestar uvodi tri teme, koje zatim preuzima i proširuje klavir.

Iako je drugi stav označen kao romansa, po svim elementima je nokturno, delikatan i romantičan, očaravajuće lepote, a solo klavir pokazuje kako je Šopen zaslužio svoju reputaciju vrhunskog improvizatora.

Bez pauze nastupa treći stav u formi ronda u ritmu poljskog plesa krakovjaka. Solist odmah uvodi plesnu temu i ponavlja je u malim varijacijama. Orkestar se drži na odstojanju, iskazujući poštovanje virtuoznosti solista: na čitavom rasponu klavijature Šopen predstavlja niz tehnika, s dinamikom od fortissima do pianissima.

Trajanje koncerta je oko 40 minuta (Rafal Blechacz, Royal Concertgebouw Orchestra, iz 2009. godine: 20:50 + 10:38 + 9:51).

Trivia & Varia

KV ili samo K je skraćenica od Köchel-Verzeichnis odnosno Köchelverzeichnis = Kehelov katalog, hronološki popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Kasnije, kad su pronađena druga Mocartova dela, popis je revidiran, poslednji put u šestoj reviziji K6 iz 1964. godine. Zbog održanja hronologije na broj su dodavane dodatne oznake, na primer: K1 i K6 547 - Violinska sonata br. 36 u F-duru ("za početnike"), K6 547a - Klavirska sonata u F-duru, ili K1 i K6 626 - Rekvijem u d-molu, K6 626b/48 - Vežbe za prste za klavir u C-duru.

Simfonija br. 37 u G-duru, KV 444/425a prvo je pripisana Mocartu (KV 444), ali je kasnije ustanovljeno da je Mocart samo napisao introdukciju za Simfoniju br. 25 u G-duru Mihaela Hajdna (Michael Haydn) iz 1783. godine. Ta introdukcija (KV6 425a) takođe je spora (Adagio maestoso) kao u trima simfonijama u nizu (36, 38, 39). Veruje se da je Mocart kod sebe imao kopiju Hajdnove simfonije da bi iz nje učio, u pripremi svoje Simfonije br. 36 u C-duru KV 425 ("Linc"), pa je stoga greškom uvrštena u katalog Mocartovih dela.

Karlo Evazio Soliva (Carlo Evasio Soliva, 1791-1853), italijanski kompozitor švajcarskog porekla (šest opera, kamerna i sakralna dela), kasnije dirigent i pedagog; Šopenov prijatelj. Ono što je danas nezamislivo, u Šopenovo vreme bilo je sasvim uobičajeno: njegov Koncert u e-molu je na premijeri bio prekinut intermecom. Nakon prvog stava i ovacija, Ana Volkov (Anna Wołkow) je otpevala jednu Solivinu ariju. Posle koncerta nastupila je i Konstancija Glatkovska (Konstancja Gładkowska), Šopenova mladenačka ljubav.

Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavova koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.

♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.

Izvori:

de.wikipedia.org

en.chopin.nifc.pl

enflosmusik.one

en.wikipedia.org

imslp.org

www.allmusic.com

www.enciklopedija.hr

www.kennedy-center.org


Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga po želji možete i sami odštampati.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.comexternal link i www.facebook.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.