Niški simfonijski orkestar

Neslužbeni program

Premijerni koncert

Četvrtak, 26.04.2018. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Milena Injac

Dirigent: Milena Injac

Saša Mirković

Solist: Saša Mirković, viola


Niški simfonijski orkestar

Program:
Volfgang Amadeus Mocart Uvertira opere "Titovo milosrđe"
Franc Anton Hofmajster Koncert u D-duru za violu i orkestar
 
  • 1. Allegro
  • 2. Adagio
  • 3. Rondo
 
pauza
 
Volfgang Amadeus Mocart Simfonija br. 41 u C-duru, KV 551 ("Jupiter")
 
  • 1. Allegro vivace
  • 2. Andante cantabile
  • 3. Menuetto: Allegretto
  • 4. Molto allegro

O izvođačima:

Milena Injac rođena je u Nišu 1969. godine. Diplomirala je dirigovanje 1992. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Stanka Šepića. Magistrirala je na istom fakultetu 1996. godine, a doktorirala 2015. godine u klasi profesorice Darinke Matić-Marović. Usavršavala se kod Mladena Jagušta, španca Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde) na majstorskom kursu u Beču, mađara Petera Etveša (Péter Eötvös) i finca Jorme Panule (Jorma Panula) na majstorskom kursu u Sombathelju (Szombathely, Mađarska). Redovna je profesorica i prodekanica za nastavu na Fakultetu umetnosti u Nišu i dirigentica Niškog simfonijskog orkestra. Osim s Niškim simfonijskim orkestrom, održala je bezbroj koncerata i s drugim orkestrima i horovima na mnogobrojnim koncertima u zemlji i svetu. Dobitnica je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja.

Violist Saša Mirković rođen je 1980. godine u Čačku. Pohađao je osnovne, magistarske i doktorske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Aktivan kao solist, orkestarski muzičar i kao pedagog. Njegov repertoar se kreće od baroka do savremene muzike domaćih i svetskih autora, a radi i eksperimentalne forme. Nastupao je s eminentnim umetnicima u prestižnim dvoranama širom sveta. Osnivač je ansambla Metamorfozis. Premijerno je izveo preko 80 dela za violu. Dobitnik je velikog broja prvih i specijalnih nagrada, uključujući i nagrade za izvođenje savremene muzike.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Kompozitori i dela

Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše svoju muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) iz 1964. nalazi se 626 kompozicija u skoro svim žanrovima njegovog doba.

 • Uvertira opere "Titovo milosrđe"

"Titovo milosrđe" (La clemenza di Tito, KV 621) je opera na italijanskom jeziku (izvorni opis: dramma serio per musica - ozbiljna muzička drama) u dva čina. To je poslednja opera koju je Mocart napisao. Naručena je za prašku krunidbu Leopolda Drugog za kralja Bohemije. Stoga je tema opere veličanje milosrđa i veličine vladara. Libreto je prema Metastazijevom (Pietro Metastasio) tekstu napisao Katerino Macola (Caterino Mazzolà). Premijera je izvedena 06.09.1791. u Pragu.

Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus, 30.12.39. - 13.09.81.) bio je rimski car. Ostali glavni likovi u operi su Vitelija (kći ubijenog bivšeg cara Vitelija [Aulus Vitelius Germanicus]), Sekst (Titov prijatelj, zaljubljen u Viteliju), Anije (Sekstov prijatelj, zaljubljen u Serviliju) i Servilija (Sekstova sestra, zaljubljena u Anija). Radnja opere odigrava se oko 79. godine u Rimu. Tit želi da oženi Serviliju, a to nije pravo Viteliji, jer smatra da je ona trebala biti odabrana za suprugu. Stoga planira ubistvo Tita, koristeći Seksta. Kad Servilija prizna da voli Anija, Tit odustaje od ženidbe s njom i poziva Viteliju. Ona pokušava da spreči ubistvo Tita, ali je Sekst već neuspešno pokušao ubivši carevog dvojnika i Senat ga osuđuje na smrt. Vitelija, da bi ga spasila, priznaje šta je učinila. Tit potpisuje pomilovanje za Seksta i prašta svima, kroz milosrđe pokazujući svoju veličinu.

Uobičajeno trajanje uvertire je oko pet minuta.

 • Simfonija br. 41 u C-duru, KV 551 ("Jupiter")

Mocart je 1788. za samo nekoliko nedelja napisao seriju od tri simfonije (39, 40, 41), od kojih je 41. ujedno i njegova poslednja simfonija. Završena je 10.08.1788. Nije poznato je li simfonija izvođena za njegovog života.

Prvi stav u sonatnoj formi (ekspozicija, razrada, repriza) predstavlja tri tematske grupe koje donose emocionalnu raznovrsnost. Prva tema je "muška", odvažna, moćna, s prizvukom militarizma. Sledi "ženska" tema violina i drvenih duvača, puna lirike i nežnosti. Treću temu takođe potiču violine, uvodeći melodiju komične arije Il bacio di mano (rukoljub). I baš ta melodija stvara jednu od Mocartovih najuzbudljivijih razvojnih sekcija, u kojoj se prvo čuje mešanje kontrapunktalnog uzbuđenja. Repriza se neznatno razlikuje od ekspozicije.

Drugi stav, takođe u sonatnoj formi, je sarabanda francuskog tipa.

Treći stav je u formi popularnog austrijskog plesa "Ländler".

U četvrtom stavu fugalne sekcije ili razvijaju specifične teme, ili su kombinacija dveju ili više tema, dovodeći do izvanredne karakteristike ove simfonije: petoglasni fugato koji predstavlja pet glavnih tema.

Uobičajeno trajanje simfonije je oko 30 do 35 minuta.

Franc Anton Hofmajster (Franz Anton Hoffmeister; Rotenburg na Nekru, 12.05.1754. - Beč, 09.02.1812.) bio je nemački kompozitor i muzički izdavač. Danas je Hofmajster poznat prvenstveno po izdavačkim aktivnostima: osim svojih dela, izdao je dela mnogih tada značajnih kompozitora, među kojima su Hajdn, Mocart i Betoven.

Hofmajster je napisao najmanje osam opera, preko 50 simfonija, brojne koncerte (među kojima je i poznati koncert za violu), veliki broj kamernih dela za gudače i nekoliko zbirki pesama.

 • Koncert u D-duru za violu i orkestar

Malo se zna o nastanku ovog koncerta. Veruje se da je napisan u vremenu 1780-ih i ranih 1790-ih godina. Rukopis je 1799. ponuđen na prodaju u katalogu Jonana Trega (Johann Traeg) u Beču. Delovi rukopisa čuvaju se u Saksonskoj državnoj biblioteci (Sächsische Landesbibliothek) u Drezdenu. Od 20. veka koncert je nezaobilazan repertoar za violu, obavezno delo na mnogim audicijama i takmičenjima, jer prikazuje tipične karakteristike klasicizma u strukturi, kontrastu raspoloženja, melodiji itd.

Po naslovu u rukopisu, solo deonice izvodi prva viola (viola principale). Koncert se može svirati na dva načina, tako da solist svira i u tutti deonicama za vreme celog koncerta, kao što je bilo uobičajeno u 18. veku kad je koncert napisan, ili da solist ne svira tutti deonice, kakva je uglavnom današnja praksa.

Elegantan, ali impozantan prvi stav, čežnjiv spori stav i živahan rondo potpuno iskorišćavaju potencijal instrumenta.

Uobičajeno trajanje koncerta je oko 20 minuta.

Trivia & Varia

• Da bi se dela istog naziva nekog kompozitora razlikovala, uz naziv dela stavlja se skraćenica iza koje sledi broj. Na primer, Betoven je napisao dve sonate u A-duru, koje su, da bi se razlikovale, označene kao op. 26 i op. 101. Najčešća skraćenica je op. od latinskog opus = delo (množina: opp.). Kod pojedinih kompozitora se umesto op. stavljaju druge skraćenice, na primer BWV - Bach-Werke-Verzeichnis, MWV - Mendelssohn-Werkverzeichnis, WoO - Werke ohne Opuszahl [dela bez broja opusa]...
KV ili samo K je skraćenica od Köchel-Verzeichnis odnosno Köchelverzeichnis = Kehelov katalog, popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Poslednji u katalogu je Rekvijem, KV 626.
TWV je skraćenica od Telemann-Werke-Verzeichnis, popis dela Georga Filipa Telemana koji je 1960. izradio Martin Runke (Rhunke). Vokalna dela mogu biti označena s TVWV, u istom nizu broja žanra s ostalim delima. Iza skraćenice sledi broj žanra (1-25 za vokalna i 30-55 za ostala dela), (u nekim slučajevima) slovo za tonski rod, te broj dela. Na primer, u dolenavedenom koncertu za violu značenje TWV 51:G9 je: 51. žanr (koncerti za solo-instrument i basso continuo), G-dur i deveto delo žanra; slično, Der Tag des Gerichts TWV 6:8 - Oratorij "Sudnji dan", 6. žanr (duhovni oratoriji), 8. delo.

• Johan (Johann) Peter Salomon (1745. - 1815.) bio je nemački violinist, kompozitor, dirigent i muzički impresario. Osim što je promovirao Hajdna u Londonu, poznat je kao "kum" Mocartovoj 41. simfoniji: ime "Jupiter" simfoniji nije dao Mocart, već Salomon, kao marketinški trik.

Ländler (nemački izgovor: lentler) je narodni ples s kraja 18. veka popularan u Austriji, južnoj Nemačkoj, Švajcarskoj i Sloveniji. To je ples za parove s poskakivanjem i lupanjem nogama. Muzika je uglavnom instrumentalna, ali može imati i vokalni deo, uključujući jodlovanje.

• Sarabanda, od španskog zarabanda je španski ples s arapskim uticajem. Pleše se živahno u parovima u dvostrukom redu, s kastanjetama. U 17. veku proširio se u Francusku, gde je postao spori dostojanstveni dvorski ples.

• Po anegdoti iz 1871. godine, na premijeri opere "Titovo milosrđe" 1791. godine, Leopoldova supruga, carica Marija Lujza (María Luisa) vrlo se pogrdno izrazila o operi rečima una porcheria tedesca = nemačka svinjarija.

• Do kraja 17. veka viola je smatrana akompanjirajućim instrumentom i retko se koristila kao solo instrument. Led je probio Georg Filip Teleman (Georg Philipp Telemann), čiji se Koncert za violu u G-duru, TWV 51:G9, napisan između 1716. i 1721. godine, smatra prvim koncertom za violu. Zahvaljujući pojavi više dela za violu u 18. veku, mnogi kompozitori su potaknuti da pišu muziku i za druge "sporedne" instrumente.

• Zašto se naslov dela "Titovo milosrđe" ne slaže s naslovom u službenom programu: Izvorni naslov opere je La clemenza di Tito. Pravopis srpskoga jezika (t. 191, Matica srpska, Novi Sad 2011.) jasan je oko pisanja završetka vlastitih imena iz klasičnih jezika. Npr, Augustus → Avgust, Julius → Julije, pa su tako u Pravopisu (i u gornjem programu) navedeni i Titus → Tit i Sextus → Sekst (oblici Tito i Seksto nisu uobičajeni u srpskoj kulturnoj tradiciji). U italijanskom jeziku (la) clemenza je blagost, milosrđe. Usto, opera je poznata pod naslovom "Titovo milosrđe", ne znam otkud NSO-u naslov "Smrt Titusa"?

Izvori:

de.wikipedia.org

en.wikipedia.org

it.wikipedia.org

sr.wikipedia.org

www.enciklopedija.hr


Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji program pripremljen za štampu se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga po želji možete i sami odštampati.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službena stranica Niškog simfonijskog orkestra je na adresi www.simfonijski.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.