…

…

O izvođačima:

Svilen Simeonov je bugarski dirigent i klarinetist. Rođen je 1962. godine u Šumenu. Jedan je od najistaknutijih bugarskih dirigenata, s visokom međunarodnom reputacijom. Na Državnoj muzičkoj akademiji "Prof. Pančo Vladigerov" u Sofiji završio je klarinet u klasi profesora Save Dimitrova. Dirigovanje je završio na Akademiji za muzičku, plesnu i likovnu umetnost u Plovdivu i specijalizirao u Beču kod profesora Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde). Čest je gostujući dirigent izvan Bugarske, nastupao je s vrhunskim muzičarima u mnogim značajnim svetskim dvoranama, kao što je na primer Berlinska filharmonija. Zapažena izvođenja ima i s Niškim simfonijskim orkestrom, čiji je glavni gostujući dirigent. Osim koncertiranjem, maestro Simeonov aktivno se bavi i pedagoškim radom, vodi majstorske kurseve, a često je pozivan i u žirije na takmičenjima i festivalima širom sveta. Za svoj umetnički rad dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja. Detaljniju biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.

Hristos Grimbas (Χρήστος Γρίμπας), violončelo. Biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Stalni sastav orkestra (prema podacima sa službene stranice):

Kompozitori i dela

Konstantinos Grigoriu (Κωνσταντίνος Γρηγορίου) grčki kompozitor savremene muzike. Rođen je 1974. godine u Atini, gde je i studirao muziku i gitaru na Nacionalnom konzervatoriju. Njegova dela predstavljena su širom sveta. Osim komponovanja bavi se i pedagoškim radom.

 • Simfonijska poema "Maglovito jezero"

Šarl-Kamij Sen-Sans (Charles-Camille Saint-Saëns; Pariz, 09.10.1835. - Alžir, 16.12.1921.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma, orguljaš i dirigent. Bio je čudo od deteta, s pet godina držao je koncerte za uži krug slušalaca, a s 10 godina imao je prvi javni nastup na kome je svirao klavirske koncerte Mocarta (br. 15) i Bethovena (br. 3). Na Pariškom konzervatoriju studirao je orgulje, kompoziciju i orkestraciju. Radio je kao orguljaš i nakratko kao profesor klavira. Koncertirao je skoro po celom svetu kao pijanist i dirigent izvodeći prvenstveno svoja dela. Sen-Sansov opus obuhvata sve važnije žanrove muzike 19. veka (opere, simfonije, sonate, kamerna dela, a pionir je filmske muzike). Najpoznatija njegova dela su opera "Samson i Dalila", fantazija "Karneval životinja", Treća simfonija, Koncert za klavir i orkestar br. 2 u g-molu, simfonijska poema "Danse macabre" (Igra smrti), kao i Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33.

 • Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33

Edvard Hagerup Grig (Grieg; Bergen, 15.06.1843. - Bergen, 04.09.1907.) bio je norveški kompozitor iz perioda romantizma, pijanist i dirigent. Od detinjstva je pokazivao talent za muziku pa je s 15 godina počeo studije na Konzervatoriju u Lajpcigu. Nastupao je kao pijanist i dirigent širom Evrope. Većina Grigovog opusa (opp. 1-74 + 85 bez broja opusa) zasnovanog na norveškom folkloru su pesme, romanse, klavirska dela i kamerna muzika. Za dela većeg obima nije pokazivao interes, iako Klavirski koncert u a-molu op. 16 i svite iz scenske muzike "Per Gint" spadaju među najpopularnije njegove kompozicije.

 • "Per Gint" (izbor iz svita)

Trivia & Varia

• Tačka 193. Pravopisa "Prenošenje novogrčkih imena" (Pešikan, Jerković, Pižurica: "Pravopis srpskoga jezika, ekavsko izdanje", str. 166 i 167, Matica srpska, Novi Sad 2010.) navodi sledeću transkripciju grafija ΜΠ, ΓΚ, ΗΤ: na početku reči kao b, g, d, a ako nisu na početku reči kao ΜΠ/μπ = mb, ΓΚ/γκ = ng, ΗΤ/ητ = nd. Prema tome je Γρίμπας = Grimbas. Na grčkim latiničnim web stranicama i na drugim ne-engleskim jezicima se takođe javlja kao Grimbas, iako se javlja i kao Grimpas na nekim stranicama na engleskom jeziku, pa se nažalost tako i prenosi u jezike koji ne vode računa o čistoći, kao što je srpski. (Ako mi ne verujete, evo nekolikih nasumičnih primera iz rečnika: fensi [pomodan], lȕk [izgled], performans [predstava], self-servis [samoposluživanje], stejdž [pozornica]...)

• Jedina vrsta žica za žične instrumente do početka 19. veka (kad je počelo uvođenje čeličnih) bile su žice proizvedene od creva životinja, najčešće od ovaca i koza, ali i od svinja, konja ili magaraca. Danas se žice muzičkih instrumenata uglavnom proizvode od drugog materijala (čelik, najlon), ali se i dalje proizvode i od creva životinja. Od creva se izvlače niti i upredaju, za tanje žice (npr. kod violine) 3-4 niti, a kod debljih (bas) i više od 20.

• Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija koja je sastavljena od niza stavova (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman. U romantizmu se svite pišu kao samostalna dela ili uz scensku muziku. Neke od poznatijih su "San letnje noći" Mendelsona, "Šeherezada" Rimski-Korsakova, "Karmen" i "Arležanka" Bizea, svite iz baleta "Krcko oraščić", "Uspavana lepotica" i "Labudovo jezero" Čajkovskog, "Bergamaska svita" [Suite bergamasque (bergamaska je ples iz Bergama)] Debisija i mnoge druge.

• Haling (nor. Halling) je norveški narodni ples koji tradicionalno plešu mladići na zabavama i venčanjima. To je brza igra u kojoj se mladići nadmeću svojim akrobatskim veštinama. Muzika za ples je u 2/4 ili 6/8 taktu, u tempu oko 100 doba u minutu. Osim u Scensku muziku "Per Gint", Grig je tri halinga uključio i u svoje Lirske komade (Lyriske stykker), Knjiga II, op.38. br. 4, Knjiga IV, op. 47 br. 4 i Knjiga X, op. 71 br. 5.

• Springar je norveški ples, podvrsta skandinavskog plesa polska (nor. i fin. polska, dan. polsk). Pleše se u parovima u zatvorenom položaju u 3/4 taktu. U 3. stavu "Pera Ginta" izvorno ga izvodi tradicionalni instrument hardingfele (ili hardangerfele ≈ violina iz Hardangera), sličan violi d'amore, s 8 ili 9 žica. (Možete ga videti u gornjem video-snimku.)

• Bejgen (nor. Bøygen) je trol, čudovište iz skandinavskog folklora. Javlja se u pričama o Peru Gintu (Per Gynt) i u Ibzenovoj drami "Per Gint" (Peer Gynt).

♦ Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavova koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.

♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.