Neslužbeni vodič kroz program

koncerta Niškog simfonijskog orkestra

Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.

Premijerni koncert

Četvrtak, 11.10.2018. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Dirigent: Svilen Simeonov
Solist: Hristos Grimbas, violončelo
Niški simfonijski orkestar

P r o g r a m
Konstantinos Grigoriu Simfonijska poema "Maglovito jezero"
Kamij Sen-Sans Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33
 
  1. Allegro non troppo
  2. Allegretto con moto
  3. Tempo primo
Edvard Grig Svita "Per Gint" br. 1, op. 46 (izbor)
 
  • Jutro
  • Osina smrt
  • Anitrin ples
  Svita "Per Gint" br. 2, op. 55 (izbor)
 
  • Otmica neveste. Ingridina žalopojka
  • Arapski ples
  • Solvejgina pesma

(ovakav redosled stavova je u svitama,
redosled izvođenja proverite u službenom programu)

O izvođačima:

Svilen Simeonov je bugarski dirigent i klarinetist. Rođen je 1962. godine u Šumenu. Jedan je od najistaknutijih bugarskih dirigenata, s visokom međunarodnom reputacijom. Na Državnoj muzičkoj akademiji "Prof. Pančo Vladigerov" u Sofiji završio je klarinet u klasi profesora Save Dimitrova. Dirigovanje je završio na Akademiji za muzičku, plesnu i likovnu umetnost u Plovdivu i specijalizirao u Beču kod profesora Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde). Čest je gostujući dirigent izvan Bugarske, nastupao je s vrhunskim muzičarima u mnogim značajnim svetskim dvoranama, kao što je na primer Berlinska filharmonija. Zapažena izvođenja ima i s Niškim simfonijskim orkestrom, čiji je glavni gostujući dirigent. Osim koncertiranjem, maestro Simeonov aktivno se bavi i pedagoškim radom, vodi majstorske kurseve, a često je pozivan i u žirije na takmičenjima i festivalima širom sveta. Za svoj umetnički rad dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja. Detaljniju biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.

Hristos Grimbas (Χρήστος Γρίμπας), violončelo. Biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Stalni sastav orkestra (prema podacima sa službene stranice):

  • Prve violine
  • Stanislava Alađozovski
  •    koncertmajstor
  • Sanja Jović Đorđević
  •   zam. koncertmajstora
  • Jasna Mijović
  • Katarina Pešić
  • Jelena Gušić
  • Slobodan Jevtić
  • Bojana Đolović
  • Druge violine
  • Tatjana Mijović Petrović
  •   principal
  • Dejan Sotirovski
  •   zamenik principala
  • Jelena Kocić
  • Sandra Rakonjac
  • Snežana Jovanović
  • Viole
  • Vladan Veljković
  •   principal
  • Saška Stojanov Krstić
  •   zamenik principala
  • Zlata Filipović
  • Irena Veljković
  • Suzana Savić
  • Violončela
  • Nataša Palić
  •   principal
  • Aleksandra Petrović
  •    zamenik principala
  • Ana Stanković
  • Andrija Petrović
  • Kontrabasi
  • Milovan Dimić
  •   principal
  • Flaute
  • Tatjana Veličković Minčić
  •   principal
  • Oboe
  • Vladimir Vezenković
  •   principal
  • Marjan Radevski
  • Klarineti
  • Saša Minčić
  •   principal
  • Aleksandar Mitić
  • Fagoti
  • Đorđi Alađozovski
  •   principal
  • Horne
  • Danilo Filipović
  •   principal
  • Jelena Nikolić
  • Srđan Kurtić
  • Milan Azirović
  • Trube
  • Darko Dimitrijević
  •   principal
  • Aleksandar Milenković
  • Tromboni
  • Nenad Vuksanović
  •   principal
  • Bojan Vidanović

Kompozitori i dela

Konstantinos Grigoriu (Κωνσταντίνος Γρηγορίου) grčki kompozitor savremene muzike. Rođen je 1974. godine u Atini, gde je i studirao muziku i gitaru na Nacionalnom konzervatoriju. Njegova dela predstavljena su širom sveta. Osim komponovanja bavi se i pedagoškim radom.

 • Simfonijska poema "Maglovito jezero"

Poemu "Maglovito jezero" (en. Lake of mist, gr. Η λίμνη της ομίχλης [I limni tis omihlis]) Grigoriu je napisao 2012. godine. Premijerno je izvedena u Atini 29.03.2014. Izvođena je širom Grčke (i na nacionalnoj televiziji ERT), u Bugarskoj i Ukrajini.

Trajanje poeme je oko 12 minuta.

Šarl-Kamij Sen-Sans (Charles-Camille Saint-Saëns; Pariz, 09.10.1835. - Alžir, 16.12.1921.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma, orguljaš i dirigent. Bio je čudo od deteta, s pet godina držao je koncerte za uži krug slušalaca, a s 10 godina imao je prvi javni nastup na kome je svirao klavirske koncerte Mocarta (br. 15) i Bethovena (br. 3). Na Pariškom konzervatoriju studirao je orgulje, kompoziciju i orkestraciju. Radio je kao orguljaš i nakratko kao profesor klavira. Koncertirao je skoro po celom svetu kao pijanist i dirigent izvodeći prvenstveno svoja dela. Sen-Sansov opus obuhvata sve važnije žanrove muzike 19. veka (opere, simfonije, sonate, kamerna dela, a pionir je filmske muzike). Najpoznatija njegova dela su opera "Samson i Dalila", fantazija "Karneval životinja", Treća simfonija, Koncert za klavir i orkestar br. 2 u g-molu, simfonijska poema "Danse macabre" (Igra smrti), kao i Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33.

 • Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33

Koncert spada među značajnije svetske koncerte za violončelo. Sen-Sans ga je napisao 1872. za Ogista Tolbeka (Auguste Tolbecque, 1830-1919; belgijski kompozitor, svirač na čelu i violu i izrađivač instrumenata), koji je bio solist na premijeri 19.01.1873. u Pariškom konzervatoriju.

Sen-Sans je, umesto uobičajena tri stava, koncert napisao kao kompaktnu celinu iz tri dela koji se izvode bez pauze, ali su delovi jasno odeljeni različitim oznakama tempa.

Jadno čelo, šta sve mora da istrpi za naše zadovoljstvo! Solist će mu pokida sitna crevca, neće mu dadne ni da oda'ne, a orkestar će još i da ga podstiče u ubijanje. Ali, sve se završava s hepiend: čelo čitavo, solist mokar do kožu, ali živ!, orkestar se smijulji, publika zadovoljna.

Trajanje koncerta je oko 20 minuta.

Edvard Hagerup Grig (Grieg; Bergen, 15.06.1843. - Bergen, 04.09.1907.) bio je norveški kompozitor iz perioda romantizma, pijanist i dirigent. Od detinjstva je pokazivao talent za muziku pa je s 15 godina počeo studije na Konzervatoriju u Lajpcigu. Nastupao je kao pijanist i dirigent širom Evrope. Većina Grigovog opusa (opp. 1-74 + 85 bez broja opusa) zasnovanog na norveškom folkloru su pesme, romanse, klavirska dela i kamerna muzika. Za dela većeg obima nije pokazivao interes, iako Klavirski koncert u a-molu op. 16 i svite iz scenske muzike "Per Gint" spadaju među najpopularnije njegove kompozicije.

 • "Per Gint" (izbor iz svita)

Per Gint (Per Gynt) je lik iz nordijskih bajki. Delimično zasnovanu na tom liku, Henrik Ibzen (Ibsen) je 1867. na danskom jeziku napisao dramu u stihovima "Per Gint" (Peer Gynt) u pet činova. Glavni junak drame je Per Gint. Ose (Åse) njegova majka i Per žive siromašno, nakon što je njegov otac Jon propio bogatstvo i napustio ih. Per je besposličar i sanjar, s lošom reputacijom. Ingrid je kći najbogatijeg farmera; na njenoj svadbi Per upozna i zaljubi se u Solvejg (Solveig), koja zbog njegove reputacije odbija ples s njim. Napija se, otima Ingrid s venčanja i provodi noć s njom, a zatim se krije pred poterom u kolibi u šumi. Dolazi mu Solvejg, ali on je napušta. Mnogo godina provodi na putovanjima pokušavajući da stekne bogatstvo. Pokušao je da zavede Anitru, kćer beduinskog poglavice, ali mu ona krade bogatstvo. U Kairu posećuje ludnicu i postaje svestan svog protraćenog života. Na povratku u Norvešku doživljava brodolom. Očajan, vraća se kući, gde čuje Solvejginu pesmu iz kolibe u šumi...

Na Ibzenovu molbu, Grig je za tu dramu 1875. godine napisao Scensku muziku op. 23, koja je u predstavi premijerno izvedena 24.02.1876. u Oslu (tadašnja Kristijanija). Iz scenske muzike Grig je kasnije izdvojio po četiri stava u dve svite: Svitu br.1 op. 46 (završena u januaru i premijerno izvedena 01.11.1888. u Lajpcigu) i Svitu br. 2 op. 55 (završena u septembru i premijerno izvedena 04.11.1891. u Oslu). Stavovi u svitama ne prate redosled iz drame.

Prema službeno objavljenom programu NSO-a nisu svi stavovi iz svita uključeni u izvođenje. Najavljeni stavovi istaknuti su podebljanim slovima u prvim dvema donjim tablicama. U uglastim zagradama uz stavove navedeno je približno vreme trajanja.

Svita "Per Gint" br. 1, op. 46
  • Jutro (Morgenstemning), Allegretto pastorale [4,5']
  • Osina smrt (Åses død), Andante doloroso [4']
  • Anitrin ples (Anitras dans), Tempo di Mazurka [4']
  • U pećini gorskog kralja (I Dovregubbens hall), Alla marcia e molto marcato [2,5']
Svita "Per Gint" br. 2, op. 55
  • Otmica neveste. Ingridina žalopojka (Bruderovet. Ingrids klage), Allegro furioso - Andante doloroso [4']
  • Arapski ples (Arabisk dans), Allegro vivace [4,5']
  • Povratak Pera Ginta (Burna noć na moru) (Peer Gynts hjemfart (Stormfull aften på havet)), Allegro agitato [2,5']
  • Solvejgina pesma (Solveigs sang), Andante - Allegretto tranquillamente [5,5']
 
Scenska muzika "Per Gint" op. 23
1. čin
  1. Preludij: u vrtu za venčanja (I brudlaupsgarden)
  2. Venčana povorka u prolazu (Brudefylgjet dreg forbi)
  3. Haling i springar (Halling og Springdans)
2. čin
  1. Preludij: otmica neveste / Ingridina žalopojka (Bruderovet / Ingrids klage)
  2. Per Gint i pastirice (Peer Gynt og seterjentene)
  3. Per Gint i žena u zelenom (Peer Gynt og den grønkledde)
  4. Po jahanju se poznaju veliki ljudi (På ridestellet skal storfolk kjennast)
  5. U pećini gorskog kralja (I Dovregubbens hall)
  6. Ples kćeri gorskog kralja (Dans av Dovregubbens dotter)
  7. Pera Ginta love trolovi (Peer Gynt jagast av troll)
  8. Per Gint i Bejgen (Peer Gynt og Bøygen)
3. čin
  1. Preludij: duboko u šumi (Dypt inne i barskogen)
  2. Solvejgina pesma (Solveigs sang)
  3. Osina smrt (Åses død)
4. čin
  1. Preludij: jutro (Morgonstemning)
  2. Lopov i iscelitelj (Tjuven og heilaren)
  3. Arapski ples (Arabisk dans)
  4. Anitrin ples (Anitras dans)
  5. Serenada Pera Ginta (Peer Gynts serenade)
  6. Per i Anitra (Peer og Anitra)
  7. Solvejgina pesma (Solveigs sang)
  8. Per Gint pred Memnonovom statuom (Peer Gynt ved Memnonstøtten)
5. čin
  1. Preludij: povratak Pera Ginta. Olujna noć na moru. (Peer Gynts heimfart. Stormfull aften ved kysten)
  2. Brodolom (Skipsforliset)
  3. Solvejg peva u kolibi (Solveig syngjer i hytta)
  4. Noćna scena (Nattscene)
  5. Duhovni psalam (Pinsesalme)
  6. Solvejgina uspavanka (Solveigs vuggevise)

Bis od autora ovog vodiča

Ako ne znate engleski ili grčki, gornja tablica i podaci s ove stranice mogu vam pomoći u praćenju ovog izvanrednog izvođenja:

Trivia & Varia

• Tačka 193. Pravopisa "Prenošenje novogrčkih imena" (Pešikan, Jerković, Pižurica: "Pravopis srpskoga jezika, ekavsko izdanje", str. 166 i 167, Matica srpska, Novi Sad 2010.) navodi sledeću transkripciju grafija ΜΠ, ΓΚ, ΗΤ: na početku reči kao b, g, d, a ako nisu na početku reči kao ΜΠ/μπ = mb, ΓΚ/γκ = ng, ΗΤ/ητ = nd. Prema tome je Γρίμπας = Grimbas. Na grčkim latiničnim web stranicama i na drugim ne-engleskim jezicima se takođe javlja kao Grimbas, iako se javlja i kao Grimpas na nekim stranicama na engleskom jeziku, pa se nažalost tako i prenosi u jezike koji ne vode računa o čistoći, kao što je srpski. (Ako mi ne verujete, evo nekolikih nasumičnih primera iz rečnika: fensi [pomodan], lȕk [izgled], performans [predstava], self-servis [samoposluživanje], stejdž [pozornica]...)

• Jedina vrsta žica za žičane instrumente do početka 19. veka (kad je počelo uvođenje čeličnih) bile su žice proizvedene od creva životinja, najčešće od ovaca i koza, ali i od svinja, konja ili magaraca. Danas se žice muzičkih instrumenata uglavnom proizvode od drugog materijala (čelik, najlon), ali se i dalje proizvode i od creva životinja. Od creva se izvlače niti i upredaju, za tanje žice (npr. kod violine) 3-4 niti, a kod debljih (bas) i više od 20.

Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija koja je sastavljena od niza stavova (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman. U romantizmu se svite pišu kao samostalna dela ili uz scensku muziku. Neke od poznatijih su "San letnje noći" Mendelsona, "Šeherezada" Rimski-Korsakova, "Karmen" i "Arležanka" Bizea, svite iz baleta "Krcko oraščić", "Uspavana lepotica" i "Labudovo jezero" Čajkovskog, "Bergamaska svita" [Suite bergamasque (bergamaska je ples iz Bergama)] Debisija i mnoge druge.

Haling (nor. Halling) je norveški narodni ples koji tradicionalno plešu mladići na zabavama i venčanjima. To je brza igra u kojoj se mladići nadmeću svojim akrobatskim veštinama. Muzika za ples je u 2/4 ili 6/8 taktu, u tempu oko 100 doba u minutu. Osim u Scensku muziku "Per Gint", Grig je tri halinga uključio i u svoje Lirske komade (Lyriske stykker), Knjiga II, op.38. br. 4, Knjiga IV, op. 47 br. 4 i Knjiga X, op. 71 br. 5.

Springar je norveški ples, podvrsta skandinavskog plesa polska (nor. i fin. polska, dan. polsk). Pleše se u parovima u zatvorenom položaju u 3/4 taktu. U 3. stavu "Pera Ginta" izvorno ga izvodi tradicionalni instrument hardingfele (ili hardangerfele ≈ violina iz Hardangera), sličan violi d'amore, s 8 ili 9 žica. (Možete ga videti u gornjem video-snimku.)

Bejgen (nor. Bøygen) je trol, čudovište iz skandinavskog folklora. Javlja se u pričama o Peru Gintu (Per Gynt) i u Ibzenovoj drami "Per Gint" (Peer Gynt).

Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavova koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.

♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.

Izvori:

de.wikipedia.org

en.wikipedia.org

imslp.org

ru.wikipedia.org

www.allmusic.com

www.enciklopedija.hr

www.kennedy-center.org


Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga po želji možete i sami odštampati.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.comexternal link i www.facebook.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.