Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
Nije izveden ovaj sadržaj.
→ promenjeni sadržaj
…
| Dirigent: | Svilen Simeonov |
| Solist: | Hristos Grimbas, violončelo |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Kamij Sen-Sans | Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33 |
|
|
| Modest Musorgski | Slike s izložbe |
|
O izvođačima:
Svilen Simeonov, dirigent. Biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.
Hristos Grimbas (Χρήστος Γρίμπας), violončelo. Biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Stalni sastav orkestra:
|
|
Kompozitori i dela
Šarl-Kamij Sen-Sans (Charles-Camille Saint-Saëns; Pariz, 09.10.1835. - Alžir, 16.12.1921.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma, orguljaš i dirigent. Bio čudo od deteta, s pet godina držao je koncerte za uži krug slušalaca, a s 10 godina imao je prvi javni nastup na kome je svirao klavirske koncerte Mocarta (br. 15) i Bethoven (br. 3). Na Pariškom konzervatoriju studirao je orgulje, kompoziciju i orkestraciju. Radio je kao orguljaš i nakratko kao profesor klavira. Koncertirao ja skoro po celom svetu kao pijanist i dirigent izvodeći prvenstveno svoja dela. Sen-Sansov opus obuhvata sve važnije žanrove muzike 19. veka (opere, simfonije, sonate, kamerna dela, a pionir je filmske muzike). Najpoznatija dela su opera "Samson i Dalila", fantazija "Karneval životinja", Treća simfonija, Koncert za klavir i orkestar br. 2 u g-molu, simfonijska poema "Danse macabre" (Igra smrti), kao i Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33.
• Koncert za violončelo i orkestar br. 1 u a-molu, op. 33
Koncert spada među značajnije svetske koncerte za violončelo. Sen-Sans ga je napisao 1872. za Ogista Tolbeka (Auguste Tolbecque, 1830-1919; belgijski kompozitor, svirač na čelu i violu i izrađivač instrumenata), koji je bio solist na premijeri 19.01.1873. u Pariškom konzervatoriju.
Sen-Sans je umesto uobičajena tri stavka koncert napisao kao kompaktnu celinu iz tri dela koji se izvode bez pauze, ali su delovi jasno odeljeni različitim oznakama tempa.
Jadno čelo, šta sve mora da istrpi za naše zadovoljstvo! Solist će mu pokida sitna crevca, neće mu dadne ni da oda'ne, a orkestar će još i da ga podstiče u ubijanje. Ali, sve se završava s hepiend: čelo čitavo, solist mokar do kožu, ali živ!, orkestar se smijulji, publika zadovoljna.
Trajanje koncerta je oko 20 minuta.
Modest Petrovič Musorgski (Модест Петрович Мусоргский; Karevo, 21.03.1839. - Sankt Peterburg, 28.03.1881.) bio je ruski kompozitor iz perioda romantizma. Muziku je učio privatno. Formalno je bio član "Velike petorke", ali se izdvaja svojim posebnim muzičkim izrazom.
• Slike s izložbe - uspomena na Viktora Hartmana
Slike s izložbe - uspomena na Viktora Hartmana (Картинки с выставки – Воспоминание о Викторе Гартмане) je svita za klavir koju je Musorgski napisao 1874. godine, u spomen na svog prijatelja Viktora Hartmana koji je preminuo godinu dana ranije (Виктор Гартман; 1834-1873, slikar i arhitekt). Svitu su kasnije prerađivali i orkestrirali mnogi kompozitori, a najčešće izvođena je orkestracija Morisa Ravela (Maurice Ravel) iz 1922. godine.
Na izložbi u Sankt Peterburgu u februaru i martu 1874. postumno koju je organizovao Vladimir Stasov (muzički i likovni kritičar; 1824-1906) bilo je predstavljeno preko 400 Hartmanovih crteža i slika (dizajna kostima i zgrada, slike s putovanja po Evropi). Većina slika s te izložbe sada je izgubljena. Jedanaest Hartmanovih slika Musorgski je pretočio u deset stavaka svite. Kao uvod i između slika javlja se još šest stavaka: pet promenada bez naslova, te jedan naslovljen stavak. Stasov je zaslužan za opis celokupnog dela i za opis pet izgubljenih slika (1, 2, 3, 4, 7) koje su Musorgskome poslužile kao inspiracija.
| Slika | Izvorni naziv | Prevod | Opis / [napomena] |
| Promenade Allegro giusto, nel modo russico; senza allegrezza, ma poco sostenuto |
(fr.) Promenada | U promenadama Musorgski opisuje svoju nekad sporiju, nekad bržu šetnju od slike do slike (kako mu koja privuče pažnju), povremeno sa sećanjem na preminulog prijatelja. Motiv iz promenade ugrađen je u sve stavke. | |
| 1. | Gnomus izmenjuju se Vivo i Meno mosso, pesante |
(lat.) Gnom | [Gnom je patuljak iz mitologije] Slika prikazuje šepavog patuljka koji nespretno trči. |
| (Promenade) Moderato commodo assai e con delicatezza |
[u originalu bez naslova] | ||
| 2. | Il Vecchio Castello Andante molto cantabile e con dolore |
(it.) Stari zamak | Srednjevekovni zamak ispred koga peva trubadur. U Ravelovoj orkestraciji ga interpretira solo alt saksofon. |
| (Promenade) Moderato non tanto, pesamente |
[u originalu bez naslova] | ||
| 3. | Tuileries (Dispute d'enfants après jeux) Allegretto non troppo, capriccioso |
(fr.) Tiljeri (dečja prepirka u igri) | Slika parka Tiljeri u Parizu u kome se čuje žamor i prepirka dece u igri. Stavak je napisan u ternarnoj formi ABA. |
| 4. | Bydło Sempre moderato, pesante |
(polj.) Stoka | Slika poljskih kola s ogromnim točkovima koja vuče vo. Stavak je napisan u ternarnoj formi ABA, a u Ravelovoj orkestraciji prikazuje približavanje i udaljavanje kola. |
| (Promenade) Tranquillo |
[u originalu bez naslova] | ||
| 5. | Балет невылупившихся птенцов Scherzino (vivo, leggiero) |
(ru.) Balet neizlegnutih pilića | Slika prikazuje živahne piliće (kanarince) još u ljuskama koji veselo skakuću, kljucaju i cvrkuću. Stavak je napisan u ternarnoj formi ABA sa sažetom kodom. |
| 6. | "Samuel" Goldenberg und "Schmuÿle" Andante. Grave energico. Andantino |
(nem.) "Samuel" Goldenberg i "Šmujle" | Dve Hartmanove slike objedinjene su u ovaj stavak koji predstavlja dva poljska Jevreja: bogatog (ispravno napisano Samuel) i siromašnog (malograđansko Šmajle). Tako stavak predstavlja dva portreta, Samuel u prvoj i Šmajle u drugoj temi, zatim slede obe teme u kontrapunktu i koda na kraju. |
| Promenade Allegro giusto, nel modo russico; poco sostenuto. |
[u originalu bez naslova] | ||
| 7. | Limoges, le marché (La grande nouvelle) Allegretto vivo, sempre scherzando |
(fr.) Tržnica u Limožu (velika vest) | Musorgski je na francuskom u dva pasusa opisao širenje novosti na tržnici u Limožu, ali je kasnije taj tekst izbacio iz rukopisa. Stavak je scherzo u formi ABA, čija koda pez prekida (attacca) vodi na sledeću sliku. |
| 8. | Catacombæ (Sepulcrum romanum) Largo |
(lat.) Katakombe (Rimska grobnica) | Ovaj stavak sastoji se iz dva dela, prvi je statični autoportret Hartmana u pariškoj podzemnoj grobnici pod slabim svetlom fenjera, s tišinom i odjecima grobnice, koji se zatim nastavlja u sledeću promenadu. |
| Cum mortuis in lingua mortua Andante non troppo con lamento |
(lat.) S mrtvima na mrtvom jeziku | Drugi deo osme slike, dolazak i odlazak posmatrača (verzija promenade). | |
| 9. | Избушка на курьих ножках (Баба-Яга) Allegro con brio, feroce. Andante mosso |
(ru.) Kolibica na pilećim nogama (Baba-Jaga) | Stavak u ternarnoj formi ABA dočarava Hartmanovu sliku sata u obliku Baba-Jagine kolibe na pilećim nožicama, kojoj je Musorgski dodao veštičin let u avanu. Stavak se bez prekida (attacca) nastavlja u poslednju sliku. |
| 10. | Богатырские ворота (В стольном городе во Киеве) Maestoso, con grandezza |
(ru.) Bogatirska vrata (U prestonici Kijevu) | Za cara Aleksandra II Nikolajeviča (Александр II Николаевич) Hartman je dizajnirao trijumfalnu kapiju (velika vrata) u Kijevu, a arhitekturnu skicu je Musorgski predstavio u ovom stavku. Bogatiri iz naslova su vitezi iz ruskih legendi. Stavak je prošireni rondo, iza uobičajenog početka ABAB uvode se nove teme CADA, koje predstavljaju kodu cele svite. |
Trajanje svite je oko 35 minuta.
Trivia & Varia
• Tačka 193. Pravopisa "Prenošenje novogrčkih imena" (Pešikan, Jerković, Pižurica: "Pravopis srpskoga jezika, ekavsko izdanje", str. 166 i 167, Matica srpska, Novi Sad 2010.) navodi sledeću transkripciju grafija ΜΠ, ΓΚ, ΗΤ: na početku reči kao b, g, d, a ako nisu na početku reči kao ΜΠ/μπ = mb, ΓΚ/γκ = ng, ΗΤ/ητ = nd. Prema tome je Γρίμπας = Grimbas.
• Kompozitori su prerađivali dela Musorgskoga iz više razloga, najčešće ispravljanje grešaka zbog nebrige autora (konzumirao previše vodke, što je i bio razlog njegove prerane smrti). Musorgski je bio gorostas pa su mu i šake bile ogromne. U "Slikama s izložbe" pisao je pasaže za veliki pedalj svojih šaka, koje većina prosečnih pijanista nije mogla izvesti.
• Baba-Jaga je veštica iz slovenske, najčešće ruske mitologije. U bajkama se prikazuje dvojako, kao zla (otima decu i proždire ljude) i kao dobra (junacima daje savete ili čarobne predmete). Živi u kolibi koja stoji na pilećim nogama, pa se po potrebi koliba može premeštati. Ima brojne nevidljive sluge. Leti u čarobnom avanu (kotlu), a tragove briše metlom od breze. [Javlja se i oblik Baba Jaga, u kom slučaju se obe reči sklanjaju, npr. Babi Jagi.]
• "Velika petorka" (Могучая кучка - "Moćna gomilica"; "Ruska petorica"; "Balakirjevski kružok") naziv je grupe mladih kompozitora koja je bila aktivna u Sankt Peterburgu od 1856. do 1870. godine. Sačinjavali su je kompozitori "nižeg staleža", "amateri" (za razliku od "elitnih" kompozitora koji su završili konzervatorij, kao npr. Čajkovski): osnivač grupe Mili Balakirjev (Милий Балакирев, 25 godina), Aleksandar Borodin (lekar, 28), Nikolaj Rimski-Korsakov (oficir, 18), Modest Musorgski (vojnik, 23) i Cezar Kjui (Цезарь Кюи, oficir, 27). Cilj grupe bio je komponovanje muzike s korenima u ruskom folkloru umesto oslanjanja na evropsku tradiciju.
• Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija koja je sastavljena od niza stavaka (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman. U romantizmu se svite pišu kao samostalna dela ili uz scensku muziku. Neke od poznatijih su "San letnje noći" Mendelsona, "Šeherezada" Rimski-Korsakova, "Karmen" i "Arležanka" Bizea, svite iz baleta "Krcko oraščić", "Uspavana lepotica" i "Labudovo jezero" Čajkovskog, "Bergamaska svita" [Suite bergamasque (bergamaska je ples iz Bergama)] Debisija i mnoge druge.
• Ternarna forma ili trodelna pesma je muzički oblik koji se sastoji iz tri dela: iza prvog dela (A) sledi drugi deo (B) i zatim se kao treći deo ponavlja prvi deo (A). Označava se kao ABA ili A-B-A. Najčešće je treći deo izmenjen u odnosu na prvi (ima više ornamentacije) i u tom slučaju se taj deo označava kao A' ili A1.
• Rondo (francuski: rondeau) se u muzici najčešće odnosi na muzičku formu, takozvani francuski stil, u kome se glavna tema (refren, repriza) stalno ponavlja nakon sporednih epizoda (kupleti), A-B-A-C...A. Kao tip muzike, rondo predstavlja brzu i živahnu muziku, uobičajeno allegro. Iako ima izuzetaka, muzika označena kao "rondo" podrazumeva i formu i tip.
• Koda (iz klasičnolatinskog cauda, preko vulgarnolatinskog i italijanskog coda - doslovno "rep") je muzički pasaž kojim završava muzičko delo ili stavak. Može sadržavati samo nekoliko taktova, ali i čitavu tematsku epizodu, kao sažetak ili osvrt na prethodno izloženi materijal. U muzičkoj notaciji znak za kodu se postavlja na početak kode i služi kao oznaka za navigaciju (npr. za ponavljanje Dal segno al Coda - od znaka do kode).
• Scherzo [skerco] na italijanskom znači "šala". To je jednostavačna klavirska kompozicija, a unutar većeg dela (sonate, simfonije...) je instrumentalni stavak razigranog, često i humorističnog karaktera.
• Postuman (posmrtan, pridev) i postumno (posmrtno, prilog) su ispravni oblici za pojam koji označava delo objavljeno nakon smrti autora. Pojam dolazi iz latinskog jezika: postumus - dete rođeno posle očeve smrti, posmrče. Neispravan je oblik "posthuman" koji se često koristi — navodno je nastao iz latinskog post - iza i humus - zemlja — posmrtno objavljena dela nemaju nikakve veze s humusom.
• Jedina vrsta žica za žičane instrumente do početka 19. veka (kad je počelo uvođenje čeličnih) bile su žice proizvedene od creva životinja, najčešće od ovaca i koza, ali i od svinja, konja ili magaraca. Danas se žice muzičkih instrumenata uglavnom proizvode od drugog materijala (čelik, najlon), ali se i dalje proizvode i od creva životinja. Od creva se izvlače niti i upredaju, za tanje žice (npr. kod violine) 3-4 niti, a kod debljih (bas) i više od 20.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori:
de.wikipedia.org
en.wikipedia.org
imslp.org
www.allmusic.com
www.enciklopedija.hr
www.kennedy-center.org
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com
i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.