Godišnji koncert Mešovitog hora "Maestrini" Fakulteta umetnosti u Nišu 22.05.2024.

P r o g r a m
1.	Anonimus	*Suguba jektenija, Gospodi pomiluj*, solo sopran Sofija Lazić
2.	Stevan Mokranjac	*Tebe Boga hvalim*
3.	Tomislav Zografski	*Sijaniem*, solo bas Marko Milisavljević
4.	Orlando di Laso	~~*Matona mia cara*~~
5.	Ola Jejlo	*Ubi caritas*, dirigent Jovana Živanović
6.	Heitor Vila-Lobos	*Melodia Sentimental*, Aleksandar Krstić, gitara i solo sopran Sofija Lazić
7.	Antonio Vivaldi	*Gloria*, RV 589 u D-duru (deo)
		3. ~~*Laudamus te~~, duet sopran Sara Stolić i sopran Milica Rakić 4. Gratias agimus tibi, hor 5. Propter magnam gloriam tuam, hor 6. Domine Deus, Rex coelestis, solo sopran Anđela Nedeljković 7. Domine, Fili unigenite*, hor
8.	Josip Slavenski	*Jesenske noći*
9.	Isidor Bajić	*Srpkinja*
10.	Dobri Hristov	*Mari mome crnooka*
11.	Đuzepe Verdi	**Va, pensiero iz opere Nabuko**
12.	Leo Delib	*Les trois oiseaux*, solo sopran Jelena Dragomirović i solo sopran Milana Andrašević
13.	Đuzepe Verdi	**Noi siamo zingarelle iz opere Travijata**, solo sopran Jelena Dragomirović i solo bas Marko Milisavljević

Stevan Mokranjac (Stevan Stojanović; Negotin, 09.01.1856 – Skoplje, 28.09.1914) je bio srpski kompozitor, horovođa i melograf. Nadimak "Mokranjac" dobio je po mestu Mokranje kod Negotina, u koje su se njegovi preci preselili iz Makedonije. Isprva se sam muzički obrazovao, a zatim se školovao na konzervatorijima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu. Od 1884. bio je horovođa pevačkog društva "Kornelije Stanković", a od 1887. godine do smrti dirigent Beogradskog pevačkog društva. Hor društva je bio vrlo zapažen i imao je uspešne turneje po centralnoj Evropi i Rusiji. Mokranjac je sa Stanislavom Biničkim 1899. godine osnovao Srpsku muzičku školu u Beogradu, koja danas nosi njegovo ime. Zaslužan je i za osnivanje prvog gudačkog kvarteta u Srbiji. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (danas SANU) i Francuske akademije umetnosti. Isključivo je kompozitor vokalne, odnosno horske muzike. Komponovao je prve srpske umetničke kompozicije temeljene na folkloru i crkvenu muziku temeljenu na tradicionalnim crkvenim melodijama. Prikupio je oko 450 narodnih pesama s prostora Balkana. Njegovo najznačajnije delo su Rukoveti, 15 horova koji sadrže ukupno 82 kompozicije.

Tebe Boga hvalim je drevna crkvena himna (himan, hvalospev) na staroslovenskom jeziku. Koristi se u bogoslužju u Pravoslavnoj crkvi. Odgovarajuća kompozicija na latinskom je Те Deum laudamus koja se pripisuje sv. Ambroziju Milanskom. Početak Mokranjčeve obrade je Tebe Boga hvalim, Tebe Gospoda ispovjedujem, a dalje se nastavlja kao u crkvenoj himni:

staroslovenski tekst (početak)	izgovor	slobodan prevod
Тебе Бога хвалим, Тебе Господа исповедуем. Тебе Превечнаго Отца вся земля величает; Тебе вси Ангели, Тебе небеса и вся Силы.	Тебје Бога хвалим, Тебје Господа исповједујем. Тебје Превјечнаго Отца всја земља величајет; Тебје вси Ангели, Тебје небеса и всја Сили.	Tebe Boga hvalimo, Tebe Gospodina ispovedamo. Tebe Večnog Oca sva zemlja veliča. Tvoji su svi Anđeli, Tvoja su nebesa i sve Sile.

Trajanje kompozicije je oko 3 minuta.

Tomislav Zografski (Томислав Зографски; Veles, 29.03.1934 - Skoplje, 14.01.2000) bio je makedonski kompozitor savremene muzike. Studirao je muziku u Skoplju i Beogradu, a 1967. postao je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta "Sv. Kiril i Metodij" u Skoplju (mk: Факултет за музичка уметност, Универзитет "Св. Кирил и Методиј"). Napisao je preko 160 kompozicija u više žanrova, oslanjajući se na makedonsku svetovnu i duhovnu tradiciju. Za očuvanje dela Zografskog i makedonskog kulturnog nasleđa i poticanje razvoja muzičke kulture u Makedoniji, njegova udova Panda i kćeri Nataša i Elena su 2006. godine u Skoplju osnovale Fondaciju Tomislava Zografskog, koja ove godine proslavlja 90 godina od rođenja kompozitora.

Orlando di Laso (Orlando di Lasso / Roland de Lassus; Mons, oko 1532 - Minhen, 14.06.1594) bio je franko-flamanski kasnorenesansni kompozitor i kapelnik, organizator muzičkog života i u svoje vreme najcenjeniji muzičar Evrope. Prvi podatak o njegovom životu javlja se 1544. godine, kad je kao 12-godišnjak stupio na službu Ferantea Gonzage (Ferrante I Gonzaga, 1507-1557, italijanski plemić i kondotjer). Laso je s njim do 1553. godine boravio u gradovima i na dvorovima u Italiji, Belgiji, Francuskoj i Engleskoj, i za to vreme se muzički obrazovao. Od 1563. godine do smrti bio je kapelnik bavarskog dvora u Minhenu. Napisao je više od 2000 dela sakralne i sekularne muzike. Mnoga njegova dela su sačuvana, među kojima su sakralna dela na latinskom: više od 70 misa (većinom mise-parodije), niz pasija, magnifikata, litanija i oko 1200 moteta, kao i mnoga sekularna dela s tekstovima na četiri jezika: italijanski madrigali, francuske šansone, nemačke pesme (Lieder; u predgovoru nemačkih pesama Laso navodi i holandske pesme, ali one nisu sačuvane).

Ola Jejlo (Ola Gjeilo; Skui, 05.05.1978) je norveški kompozitor i pijanist, nastanjen u Njujorku. Pohađao je Norvešku muzičku akademiju (Norges musikkhøgskole) u Oslu, Kraljevski muzički koledž (Royal College of Music) u Londonu i Džulijardov konzervatorij (Juilliard School) u Njujorku, gde je i magistrirao 2006. godine. Pohađao je i jednogodišnji kurs filmske muzike na Beverli Hilsu. Prvenstveno je pisao horska dela, dela za duvački orkestar i klavirsku muziku, pod uticajem džez-, narodne i pop-muzike. Izdao je 10 albuma s horskom (4) i klavirskom (6) muzikom.

Heitor Vila-Lobos (Heitor Villa-Lobos [Ejtor Vila-Lobus]; Rio de Žaneiro, 05.03.1887 - Rio de Žaneiro, 17.11.1959) bio je brazilski kompozitor, čelist, gitarist, dirigent i pedagog. Učio je violončelo i gitaru, ali za kompoziciju nije imao formalno obrazovanje. Rano je ostao bez oca i izdržavao se svirajući u chôro-ansamblima. U mladosti je puno putovao, skupljao i proučavao brazilsku narodnu muziku, a pri sedmogodišnjem boravku u Parizu upoznao se s evropskom muzičkom tradicijom. Širom Brazila radio je kao profesor muzike. Rukovodio je organizacijom brazilskog javnog muzičkog obrazovanja. Inicijator je osnivanja Muzičke akademije i od 1945. je bio njen predsednik. Njegov opus sadrži preko 1000 dela u skoro svim žanrovima klasične muzike (simfonije, opere, balete, solističke koncerte, horove, muziku za gitaru i klavir, muziku za decu...) Dela se odlikuju spojem brazilske narodne i popularne muzike s evropskom muzičkom tradicijom.

Američka filmska kompanija MGM je od Vila-Lobosa naručila muziku za film Green Mansions (Zelene palate) iz 1958. godine reditelja Mela Ferera (Mel Ferrer). Vila-Lobos nije bio zadovoljan izmenama koje je u muzici na filmu uradio Bronislav Kaper (Bronisław Kaper), pa je muziku transformisao u svitu Floresta do Amazonas (Amazonska šuma). Dve solo pesme iz svite, Melodia Sentimental (Sentimentalna melodija) i Canção de Amor (Ljubavna pesma), postale su jedne od najpoznatijih Vila-Lobosovih pesama.

Melodia Sentimental urađena je na stihove brazilske pesnikinje Dore Vaskonselos (Dora Vasconcelos). Vila-Lobos je, osim za Amazonsku šumu, uradio i verzije za glas i orkestar i za glas i klavir, a postoje i aranžmani i za glas i druge instrumente. To je ljubavni poziv, Probudi se i dođi da gledamo mesec...

Tajanje kompozicije je oko 3-4 minuta.

Antonio Vivaldi (Venecija, 04.03.1678 - Beč, 28.07.1741) bio je kompozitor i violinist iz perioda baroka. Za života je objavio 12 zbirki kompozicija koje su dobile broj opusa opp. 1-12. U 1970-im godinama je objavljen potpuniji popis RV (Ryom-Verzeichnis) u kome se nalazi više od 826 dela. Između ostalog, opus obuhvata oko 500 koncerata, 46 opera, 23 simfonije, 38 kantata i duhovnu muziku. Svakako najpoznatije njegovo delo su četiri violinska koncerta pod zajedničkim naslovom "Četiri godišnja doba" (Le quattro stagioni).

Vivaldi je napisao nekoliko verzija Glorije, obradu himne Gloria in Excelsis Deo (slava Bogu na visini), od kojih su preživele dve, označene kao RV 588 i RV 589. Potonja je jedno od najpoznatijih Vivaldijevih sakralnih dela. Kompozicija je verovatno iz 1715. godine, napisana za 2 soprana, alt, četveroglasni mešoviti hor (SATB), obou, trubu, 2 violine, violu i basso continuo, a temeljena je na Ruđerijevoj Gloriji iz 1708. godine.

Glorija se sastoji od 12 kratkih stavaka:

#	naslov	prevod	glasovi	tempo	takt	tonalitet	*trajanje ()**
1	Gloria in excelsis Deo	Slava Bogu na visini	SATB	Allegro	4/4	D-dur	2:15
2	Et in terra pax	I na zemlji mir	SATB	Andante	3/4	h-mol	5:13
3	*Laudamus te*	Hvalimo te	S (duet)	Allegro	2/4	G-dur	2:04
4	*Gratias agimus tibi*	Zahvaljujemo ti	SATB	Adagio	4/4	e-mol	0:25
5	*Propter magnam gloriam tuam*	Za veliku slavu tvoju	SATB	Allegro	2/2	e-mol	0:58
6	*Domine Deus, Rex coelestis*	Gospodine Bože, Kralju nebeski	S (solo)	Largo	12/8	C-dur	4:19
7	*Domine, Fili unigenite*	Gospodine Sine jedinorođeni	SATB	Allegro	3/4	F-dur	2:19
8	Domine Deus, Agnus Dei	Gospodine Bože, Jaganjče Božji	A (solo), SATB	Adagio	4/4	d-mol	5:00
9	Qui tollis peccata mundi	Koji oduzimaš grehe sveta	SATB	Adagio	4/4, 3/2	d-mol	1:02
10	Qui sedes ad dexteram Patris	Koji sediš zdesna Ocu	A (solo)	Allegro	3/8	h-mol	2:19
11	Quoniam tu solus sanctus	Jer ti si jedini svȇt	SATB	Allegro	4/4	D-dur	0:45
12	Cum Sancto Spiritu	Sa Svetim Duhom	SATB	Allegro	2/2	D-dur	2:47
() Collegium Musicum 90*, Richard Hickox, iz 1991. godine Podebljani tekst: stavci koji se izvode na večerašnjem koncertu							29:25 10:05

Josip Slavenski (Josip Štolcer-Slavenski; Čakovec, 11.05.1896 - Beograd, 30.11.1955) bio je jugoslovenski kompozitor i pedagog. Nakon dve godine, zbog 1. Svetskog rata, 1916. godine prekida studije na Budimpeštanskom konzervatoriju, a studije završava od 1921. do 1923. godine na Praškom konzervatoriju. Po povratku u Zagreb kratko radi kao predavač u Muzičkoj školi Zagrebačke muzičke akademije. Tad, pod uticajem ideje jugoslovenstva, svom rodnom prezimenu Štolcer dodaje prezime Slavenski. Od 1924. godine trajno se nastanjuje u Beogradu. Tu isprva radi u Muzičkoj školi "Stanković", a zatim kao profesor kompozicije na Muzičkoj akademiji. Opus Slavenskog obuhvata oko 180 dela, u skoro svim žanrovima, za orkestre (Balkanofonija, Simfonija Orijenta), za kamerne sastave (Slavenska sonata, Sonata religiosa), dela za klavir (Igre i pesme sa Balkana), dramska dela (balet Rusalije), vokalna dela (kantata Mladost, horovi Voda zvira, Ljubavna pesma, Pesme moje majke), obrade partizanskih pesama, filmsku i eksperimentalnu muziku.

Isidor Bajić (Kula, 16.08.1878 - Novi Sad, 15.09.1915) bio je srpski kompozitor, pedagog, melograf i muzički pisac. Završio je Srpsku gimnaziju u Novom Sadu, a muziku je studirao na Kraljevskoj mađarskoj muzičkoj akademiji u Budimpešti. Od 1901. do 1915. godine radio je kao nastavnik muzike u gimnaziji koju je pohađao. Istovremeno je bio aktivan i na drugim poljima: osnovao je muzičku školu u Novom Sadu (1909), pokrenuo je časopis Srpski muzički list i Srpsku muzičku biblioteku, pisao je udžbenike, objavljivao je tekstove iz oblasti muzike u mnogobrojnim časopisima, prevodio je strana muzičko-teorijska dela, zapisivao je narodne i crkvene melodije, radio je kao horovođa i orkestarski dirigent. Njegov opus obuhvata više od 2000 zapisanih kompozicija, većinom baziranih na folkloru: ciklusi solo pesama, klavirska, kamerna, orkestarska i horska dela, četiri komada s pevanjem i jedna opera (Knez Ivo od Semberije).

Dobri Hristov (Добри Христов; Varna, 14.12.1875 - Sofija, 23.01.1941) je bio bugarski kompozitor, horovođa i pedagog. U Varni je 1894. godine završio mušku gimnaziju i radio kao učitelj u osnovnoj školi. Od 1900. do 1903. je studirao na Praškom konzervatoriju. Preselio se u Sofiju 1907. godine, gde je radio kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji i u privatnoj muzičkoj školi. Bio je dirigent muzičkog društva Zavičajna pesma (Родна песен) i crkvenog hora Sedmočislenici (Седмочисленици, sedam svetaca). Postao je direktor Državne muzičke škole 1918, bio je predavač muzičke teorije na Državnoj muzičkoj akademiji i zamenik direktora Nacionalne opere. Primljen je u Bugarsku akademiju nauka 1929. godine. Njegov opus obuhvata veliki broj dela, prvenstveno horsku muziku, te pesme, crkvenu i muziku za orkestar.

Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi; Le Ronkole, 10.10.1813 - Milano, 27.01.1901) je čuveni italijanski kompozitor. S izuzetkom malobrojnih kamernih i vokalnih kompozicija i Rekvijema, Verdi je isključivo kompozitor opera (ukupno 26), pa su njegove opere danas veliki deo repertoara svetskih operskih kuća.

"Nabuko" (it. Nabucco) je opera u 4 čina, premijerno izvedena 09.03.1842. u milanskoj La Skali pod izvornim imenom Nabucodonosor. Libreto je napisao Temistokle Solera (Temistocle Solera) prema biblijskim knjigama prorokâ Jeremije i Danila te predstavi Ogista Anise-Buržua i Fransoa Kornua (Auguste Anicet-Bourgeois, François Cornu) iz 1836.

Radnja opere smeštena je u Jerusalim i Vavilon 578. godine p. n. e. "Nabuko" se sastoji od četiri dela, od kojih svaki ima poseban naslov: Jerusalim, Bezbožnik (ili Zao čovek), Proročanstvo i Svrgnuti idol. Osim ovih naslova, svaki deo ima i podnaslov koji je citat ili parafraza iz Knjige proroka Jeremije.

• Va, pensiero (pođi misli) je hor iz trećeg čina, kod nas poznatiji kao "Hor Jevreja". Hor Jevrejskog roblja na obali Eufrata iskazuje svoju čežnju za svojom domovinom Judejom.

Uobičajeno trajanje hora je oko 5 minuta.

"Travijata" ( La traviata) je opera u 3 čina, premijerno izvedena 06.03.1853. u Veneciji. Libreto je napisao Frančesko Marija Pjave (Francesco Maria Piave) prema drami "Dama s kamelijama" (La dame aux camélias) Aleksandra Dime (Alexandre Dumas). Prvobitno ime opere bilo je "Violeta", prema glavnom liku. Travijata u slobodnom prevodu znači "posrnula".

Violeta je kurtizana u koju je Alfredo duže zaljubljen, a upoznaju se tek na Violetinoj zabavi. I ona se zaljubljuje u njega i pristaje da živi s njim u provinciji. Alfredov otac zahteva od Violete da se vrati starom životu, da ne kvari zaruke Alfredove sestre... Mesecima kasnije, Alfredo saznaje da Violeta umire od tuberkuloze, hita k njoj, ali stiže kasno, Violeta umire u njegovom naručju.

• Noi siamo zingarelle (Mi smo Ciganke) je scena s horom Ciganki i duetom Flore i markiza d'Obinjija iz 2. scene 2. čina. Na zabavi kod Flore, ulaze Ciganke da zabavljaju goste. Uz ples, gledaju u dlan Flori i markizu...

Trajanje hora je oko 3 minuta.

Leo Delib (Léo Delibes; Sen Žermen di Val, 21.02.1836 - Pariz, 16.01.1891) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Studirao je orgulje i kompoziciju na Pariskom konzervatoriju, gde je i predavao poslednjih 10 godina života. Radio je 18 godina kao crkveni orguljaš, dok se nije posvetio sceni. Njegov opus obuhvata 30-ak vokalnih (horskih) kompozicija i 28 scenskih dela (operete, opera, balet), od kojih su najpoznatija balet "Kopelija" (Coppélia) i opera "Lakme" (Lakmé).

Trivia & Varia

• Jektenija (stsl. ектения) je niz moljenja (molitava) koje sadrže razne molbe (prozbe, stsl. просьбе) Bogu. Sveštenik izgovara ili peva invokacije, a vernici skupno odgovaraju. Može biti velika, mala, suguba, prozbena i zaupokojena. Pojam jektenija se koristi u istočnom hrišćanstvu. Sinonim u zapadnom hrišćanstvu je litanija. Oba pojma potiču iz starogrčkog jezika (ἐκτενής [ektenés], λιτανεία [litaneía]).

• SATB je skraćenica od sopran, alt, tenor, bas. Koristi se za označavanje tipa glasova solista ili hora u nekom muzičkom delu, najčešće u oratorijima. Skraćenica po potrebi može imati i druge glasove, npr. Bar za bariton, Mz za mecosopran, C za kontraalt.

•Kapela (lat. cappella, deminutiv od cappa - plašt s kapuljačom) je u početku (oko 800. godine) bio naziv za crkveni hor koji je vežbao i pevao u kapeli (bogomolji). Kasnije se isti naziv koristi za vokalnoinstrumentalni ansambl u crkvi, a od vremena baroka skoro isključivo za orkestar. Za hor koji peva bez muzičke pratnje, kao i za takvu vokalnu kompoziciju, koristi se izraz a cappella. Izvedenice kapelnik i kapelmajstor (nem. Kapellmeister) koriste se za dirigenta orkestra ili horovođu.

• Kondotjer (it. condottiere) je u Italiji oko 15. veka bio vođ najamničkih trupa.

• RV je skraćenica od Ryom-Verzeichnis - katalog dela Antonija Vivaldija koji je 1973. izdao danski muzikolog Peter Riom (Ryom). Katalog je do broja 750 urađen sistematski, uređen je po grupama (1-37 sonate za violinu, 38-47 sonate za violončelo...) i ne prati strogo hronološki red (npr. RV 6 - Sonata u c-molu iz 1717. i RV 8 - Sonata u c-molu op. 2 br. 7 iz 1709. godine). Iza broja 750 nova pronađena dela dobijaju brojeve po redosledu pronalaženja. Katalog se još uvek dopunjuje.

• Basso continuo (it. neprekidan, kontinualan bas; često samo continuo) ili generalbas (nem. Generalbass - opšti bas) je način zapisivanja instrumentalne pratnje u baroku. Basovske deonice označene su samo pojedinačnim notama ili brojevima na osnovu kojih su izvođači improvizovali pratnju. Sastav instrumenata takođe je bio prepušten izvođačima: mogli su biti uključeni svi instrumenti koji u rasponu tonova imaju bas-registar (npr. čelo, kontrabas, fagot), ali je morao biti uključen i najmanje jedan instrument koji je mogao svirati akorde (npr. klavir, gitara, harfa). Kad se u 18. veku pojavila potreba za preciznim i potpunim zapisivanjem muzike, basso continuo je izbačen iz prakse.

• Gloria in excelsis Deo (Slava Bogu na visini), ili često samo Gloria, je drevna hrišćanska himna. Latinski tekst je prevod s grčkog jezika. Glorija postoji u mnogim verzijama, a peva se i na latinskom i na drugim jezicima.

• Sakralna (religijska) muzika pisana je za religijske obrede ili pod religijskim uticajem.

• Sekularna, svetovna (ne-religijska) muzika je žanr iz perioda Srednjeg veka i Renesanse. Najstariji zapisi su s latinskom tekstom, a kasniji na vernakularnom (domaćem, domorodačkom) jeziku.

• Madrigal je pojam koji se koristi za dva različita tipa kompozicija. Italijanski madrigal "Trećento" (it. trecento - trista, skraćeno od 1300) iz perioda između 1300. i 1400. godine bio je dvorski muzičko-pesnički oblik, 2-3 strofe s po tri reda teksta na istu dvo- i troglasnu muziku. Madrigalom su se od 16. veka nazivale i druge kompozicije, kao što su soneti, balade, kancone ili popularne pesme. Madrigal koji se podrazumeva pod tom rečju je svetovna višeglasna vokalna kompozicija iz perioda renesanse i ranog baroka. Takođe se razvio u Italiji. Pevao se bez pratnje, s tri do osam glasova. Izvodio se kao svečana pesma na javnim ceremonijama, a privatno na dvorovima, akademijama i u kućama za razonodu.

• Chôro [pt: šoro; pt-br: šoru] je naziv muzičkog ansambla i muzičkog žanra koji se javlja u drugoj polovini 19. veka u Rio de Žaneiru. Muzika predstavlja sintezu različitih tipova afro-brazilske muzike i evropske popularne muzike. Iako "šoru" u portugalskom jeziku znači "plač" ili "žalost" (chorar = plakati), muzika je brza i vesela, tipično u formi ronda.

• Ručenica (ръченица [răčenica], od ръченѝк - ručnik) je bugarski narodni ples u 7/8 ili 7/16 taktu. Pleše se pojedinačno, a kad ima više plesača, nisu poređani, ostaju nezavisni i mahom se takmiče jedan protiv drugog. Naziv potiče od maramice koju plesači drže u ruci i njišu se ili vrte dok plešu. Obično su ruke oslonjene na bokove, a često se plješće iznad glave, iza leđa, ispod noge... Igra je rasprostranjena u celoj Bugarskoj, ali se po stilu razlikuju po regijama: dobrudžanska (umereno brza), šopska (vrlo brza), trakijska (spora), makedonska (poznata kao muška ručenica).

• Đovani Marija Ruđeri (Giovanni Maria Ruggieri; Verona, oko 1665 - Venecija, maj 1714) bio je italijanski kompozitor amater. Malo se zna o njegovom životu. Poznat je kao autor Glorije za dva hora, na kojoj je Vivaldi temeljio svoju Gloriju. Napisao je i 12 opera te nekoliko sakralnih i instrumentalnih dela.

• Ivan Trnski (Nova Rača, 01.05.1819 - Zagreb, 30.06.1910), hrvatski književnik, prevodilac i zagonetač. Prvi predsednik Društva hrvatskih književnika. Pisao je pesme, pripovetke i putopise, prevodio s engleskog, nemačkog, ruskog i češkog jezika.

Označeni tekst u okviru, s manjim izmenama, preuzet je uz dozvolu s Fakulteta umetnosti u Nišu.

Mešoviti hor Maestrini

Mešoviti hor Maestrini Fakulteta umetnosti u Nišu postoji od osnivanja fakulteta i deluje u okviru redovne nastave studenata. Članovi hora su studenti studijskih programa za muzičku teoriju, solo pevanje, harmoniku i gitaru. Pored godišnjih koncerata, hor je učesnik na festivalima i manifestacijama fakulteta, univerziteta i grada. Hor Maestrini izvodi kompozicije različitih stilskih epoha, od starih majstora do savremenih autora, a učestvovao je i u izvođenju sledećih vokalno-instrumentalnih dela: Seviljski berberin Đoakina Rosinija, Slepi miš Johana Štrausa, Karmen Žorža Bizea, Orfej i Euridika Kristofa Vilibalda Gluka, Titovo milosrđe i Rekvijem Volfganfa Amadeusa Mocarta, Četiri sakralna dela Đuzepea Verdija, IX simfonija Ludviga van Bethovena, Polovecke igre Aleksandra Borodina, mjuzikl Kosa Golta Mekdermota (Galt MacDermot). Na repertoaru su neizostavno zastupljene i kompozicije srpskih autora, Stevana Mokranjca, Isidora Bajića, Kornelija Stankovića, Miloja Milojevića, Konstantina Babića i mnogih drugih.

Ivana Mirović, dirigent

Ivana Mirović je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta "Sv. Kiril i Metodij" u Skoplju na odseku za Muzičku teoriju i Horsko dirigovanje u klasi prof. Dragana Šuplevskog. Bila je član i asistent dirigenta hora Skopske opere. Magistarske studije završila je 2006. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu, Odsek za dirigovanje, u klasi prof. Darinke Matić Marović. Radila je u Srednjoj muzičkoj školi i Višoj muzičkoj školi u Nišu. Ostvaruje višegodišnju saradnju s Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Doma Vojske Niš, Orkestrom Fakulteta umetnosti Niš i Kamernim orkestrom Konstantinus. Nastupala je na brojnim koncertima u zemlji i inostranstvu s Niškim kamernim horom, čiji je dirigent bila od 2000. do 2014. godine i s kojim se uspešno predstavljala u izvođenju a cappella i vokalno-instrumentalne muzike Bruknera, Verdija, Pergolezija, Maksimovića, Golemovića, Mokranjca. Nastupala je na velikom broju festivala u zemlji i inostranstvu i osvajala vredne nagrade i priznanja: Horovi među freskama (Beograd), Muzički Edikt (Niš), Mokranjčevi dani (Negotin), IHS - 2004/2006/2008/2010 (Niš), NIMUS (Niš), kao i u Bijeljini (Republika Srpska), Ohridu (Republika Severna Makedonija), Bugarskoj, Crnoj Gori i Grčkoj. Član je stručnih žirija na festivalima u zemlji i inostranstvu. Od novembra 2012. godine je umetnički rukovodilac i dirigent Ženskog akademskog hora SKC-a u Nišu. Sa ženskim horom osvojila je brojne nagrade i priznanja i učestvovala na festivalima u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Turskoj, Grčkoj, Francuskoj, Rumuniji. Od 2009. godine radi na FU u Nišu, redovni je profesor za predmet Hor.

Ivana Babović, klavir

Ivana Babović je rođena u Kraljevu 1997. godine. Osnovno muzičko obrazovanje stiče u OMŠ "Kornelije Stanković" u Trsteniku, u klasi prof. Anđelke Čuljić. Dalje školovanje nastavlja u SMŠ "Stevan Mokranjac" u Kraljevu, u klasi prof. Ive Bastajić. Oba stepena školovanja završava kao đak generacije. Osnovne i master akademske studije završava na Fakultetu umetnosti u Nišu, u klasi prof. Stevana Spalevića. Dobija diplomu za najboljeg diplomiranog studenta generacije akademske 2019/20. na osnovnim studijama, diplomu za najboljeg diplomiranog studenta generacije akademske 2020/21. na master studijama i Povelju Univerziteta u Nišu za najboljeg diplomiranog studenta akademske 2021/22. godine. Dobitnica je republičke stipendije i stipendije "Dositeja".

Od srednje škole je aktivni solo i kamerni izvođač, a nastupala je širom zemlje i u inostranstvu (Hrvatska, Grčka, Turska, Francuska). Član je Akademskog ženskog hora SKC-a Niš, s kojim nastupa i kao klavirski saradnik. Tokom studija se takmičila na Međunarodnom takmičenju Donne in Musica u Kragujevcu, Međunarodnom muzičkom festivalu u Aranđelovcu, Centralnoj Balkanskoj Olimpijadi umetnosti i igre u Nišu, kao i na takmičenju klavirskih dua u Vrnjačkoj Banji.

Bila je polaznik majstorskih kurseva kod eminentnih profesora kao što su Aleksandar Serdar, Vladimir Milošević i Bruno Kanino (Bruno Canino).

Trenutno je zaposlena u OMŠ "Vladimir Đorđević" u Aleksincu kao korepetitor.

Fakultet umetnosti u Nišu

Vodič kroz program