…

[ Прецртана дела су најављена, али нису изведена. ]

Композитори и дела

Непознат аутор

• Сугуба јектенија, Господи помилуј

Стеван Мокрањац (Стеван Стојановић; Неготин, 09.01.1856 – Скопље, 28.09.1914) је био српски композитор, хоровођа и мелограф. Надимак "Мокрањац" добио је по месту Мокрање код Неготина, у које су се његови преци преселили из Македоније. Испрва се сам музички образовао, а затим се школовао на конзерваторијима у Минхену, Риму и Лајпцигу. Од 1884. био је хоровођа певачког друштва "Корнелије Станковић", а од 1887. године до смрти диригент Београдског певачког друштва. Хор друштва је био врло запажен и имао је успешне турнеје по централној Европи и Русији. Мокрањац је са Станиславом Биничким 1899. године основао Српску музичку школу у Београду, која данас носи његово име. Заслужан је и за оснивање првог гудачког квартета у Србији. Био је дописни члан Српске краљевске академије (данас САНУ) и Француске академије уметности. Искључиво је композитор вокалне, односно хорске музике. Компоновао је прве српске уметничке композиције темељене на фолклору и црквену музику темељену на традиционалним црквеним мелодијама. Прикупио је око 450 народних песама с простора Балкана. Његово најзначајније дело су Руковети, 15 хорова који садрже укупно 82 композиције.

• Тебе Бога хвалим

Томислав Зографски (Велес, 29.03.1934 - Скопље, 14.01.2000) био је македонски композитор савремене музике. Студирао је музику у Скопљу и Београду, а 1967. постао је професор на Факултету музичке уметности Универзитета "Св. Кирил и Методиј" у Скопљу (мк: Факултет за музичка уметност, Универзитет "Св. Кирил и Методиј"). Написао је преко 160 композиција у више жанрова, ослањајући се на македонску световну и духовну традицију. За очување дела Зографског и македонског културног наслеђа и потицање развоја музичке културе у Македонији, његова удова Панда и кћери Наташа и Елена су 2006. године у Скопљу основале Фондацију Томислава Зографског, која ове године прославља 90 година од рођења композитора.

• Сијанием оп. 74

Орландо ди Ласо (Orlando di Lasso / Roland de Lassus; Монс, око 1532 - Минхен, 14.06.1594) био је франко-фламански касноренесансни композитор и капелник, организатор музичког живота и у своје време најцењенији музичар Европе. Први податак о његовом животу јавља се 1544. године, кад је као 12-годишњак ступио на службу Ферантеа Гонзаге (Ferrante I Gonzaga, 1507-1557, италијански племић и кондотјер). Ласо је с њим до 1553. године боравио у градовима и на дворовима у Италији, Белгији, Француској и Енглеској, и за то време се музички образовао. Од 1563. године до смрти био је капелник баварског двора у Минхену. Написао је више од 2000 дела сакралне и секуларне музике. Многа његова дела су сачувана, међу којима су сакрална дела на латинском: више од 70 миса (већином мисе-пародије), низ пасија, магнификата, литанија и око 1200 мотета, као и многа секуларна дела с текстовима на четири језика: италијански мадригали, француске шансоне, немачке песме (Lieder; у предговору немачких песама Ласо наводи и холандске песме, али оне нису сачуване).

• Matona mia cara

Ола Јејло (Ola Gjeilo; Скуи, 05.05.1978) је норвешки композитор и пијанист, настањен у Њујорку. Похађао је Норвешку музичку академију (Norges musikkhøgskole) у Ослу, Краљевски музички колеџ (Royal College of Music) у Лондону и Џулијардов конзерваториј (Juilliard School) у Њујорку, где је и магистрирао 2006. године. Похађао је и једногодишњи курс филмске музике на Беверли Хилсу. Првенствено је писао хорска дела, дела за дувачки оркестар и клавирску музику, под утицајем џез-, народне и поп-музике. Издао је 10 албума с хорском (4) и клавирском (6) музиком.

• Ubi caritas

Хеитор Вила-Лобос (Heitor Villa-Lobos [Ејтор Вила-Лобус]; Рио де Жанеиро, 05.03.1887 - Рио де Жанеиро, 17.11.1959) био је бразилски композитор, челист, гитарист, диригент и педагог. Учио је виолончело и гитару, али за композицију није имао формално образовање. Рано је остао без оца и издржавао се свирајући у chôro-ансамблима. У младости је пуно путовао, скупљао и проучавао бразилску народну музику, а при седмогодишњем боравку у Паризу упознао се с европском музичком традицијом. Широм Бразила радио је као професор музике. Руководио је организацијом бразилског јавног музичког образовања. Иницијатор је оснивања Музичке академије и од 1945. је био њен председник. Његов опус садржи преко 1000 дела у скоро свим жанровима класичне музике (симфоније, опере, балете, солистичке концерте, хорове, музику за гитару и клавир, музику за децу...) Дела се одликују спојем бразилске народне и популарне музике с европском музичком традицијом.

• Melodia Sentimental

Антонио Вивалди (Antonio Vivaldi; Венеција, 04.03.1678 - Беч, 28.07.1741) био је композитор и виолинист из периода барока. За живота је објавио 12 збирки композиција које су добиле број опуса опп. 1-12. У 1970-им годинама је објављен потпунији попис RV (Ryom-Verzeichnis) у коме се налази више од 826 дела. Између осталог, опус обухвата око 500 концерата, 46 опера, 23 симфоније, 38 кантата и духовну музику. Свакако најпознатије његово дело су четири виолинска концерта под заједничким насловом "Четири годишња доба" (Le quattro stagioni).

• Gloria, RV 589 у Де-дуру

Јосип Славенски (Јосип Штолцер-Славенски; Чаковец, 11.05.1896 - Београд, 30.11.1955) био је југословенски композитор и педагог. Након две године, због 1. Светског рата, 1916. године прекида студије на Будимпештанском конзерваторију, а студије завршава од 1921. до 1923. године на Прашком конзерваторију. По повратку у Загреб кратко ради као предавач у Музичкој школи Загребачке музичке академије. Тад, под утицајем идеје југословенства, свом родном презимену Штолцер додаје презиме Славенски. Од 1924. године трајно се настањује у Београду. Ту испрва ради у Музичкој школи "Станковић", а затим као професор композиције на Музичкој академији. Опус Славенског обухвата око 180 дела, у скоро свим жанровима, за оркестре (Балканофонија, Симфонија Оријента), за камерне саставе (Славенска соната, Sonata religiosa), дела за клавир (Игре и песме са Балкана), драмска дела (балет Русалије), вокална дела (кантата Младост, хорови Вода звира, Љубавна песма, Песме моје мајке), обраде партизанских песама, филмску и експерименталну музику.

• Јесенске ноћи

Исидор Бајић (Кула, 16.08.1878 - Нови Сад, 15.09.1915) био је српски композитор, педагог, мелограф и музички писац. Завршио је Српску гимназију у Новом Саду, а музику је студирао на Краљевској мађарској музичкој академији у Будимпешти. Од 1901. до 1915. године радио је као наставник музике у гимназији коју је похађао. Истовремено је био активан и на другим пољима: основао је музичку школу у Новом Саду (1909), покренуо је часопис Српски музички лист и Српску музичку библиотеку, писао је уџбенике, објављивао је текстове из области музике у многобројним часописима, преводио је страна музичко-теоријска дела, записивао је народне и црквене мелодије, радио је као хоровођа и оркестарски диригент. Његов опус обухвата више од 2000 записаних композиција, већином базираних на фолклору: циклуси соло песама, клавирска, камерна, оркестарска и хорска дела, четири комада с певањем и једна опера (Кнез Иво од Семберије).

• Српкиња

Добри Христов (Варна, 14.12.1875 - Софија, 23.01.1941) је био бугарски композитор, хоровођа и педагог. У Варни је 1894. године завршио мушку гимназију и радио као учитељ у основној школи. Од 1900. до 1903. је студирао на Прашком конзерваторију. Преселио се у Софију 1907. године, где је радио као професор у Првој мушкој гимназији и у приватној музичкој школи. Био је диригент музичког друштва Завичајна песма (Родна песен) и црквеног хора Седмочисленици (седам светаца). Постао је директор Државне музичке школе 1918, био је предавач музичке теорије на Државној музичкој академији и заменик директора Националне опере. Примљен је у Бугарску академију наука 1929. године. Његов опус обухвата велики број дела, првенствено хорску музику, те песме, црквену и музику за оркестар.

• Мари моме црноока

Ђузепе Верди (Giuseppe Verdi; Ле Ронколе, 10.10.1813 - Милано, 27.01.1901) је чувени италијански композитор. С изузетком малобројних камерних и вокалних композиција и Реквијема, Верди је искључиво композитор опера (укупно 26), па су његове опере данас велики део репертоара светских оперских кућа.

 • Набуко

• Травијата

Лео Делиб (Léo Delibes; Сен Жермен ди Вал, 21.02.1836 - Париз, 16.01.1891) био је француски композитор из периода романтизма. Студирао је оргуље и композицију на Париском конзерваторију, где је и предавао последњих 10 година живота. Радио је 18 година као црквени оргуљаш, док се није посветио сцени. Његов опус обухвата 30-ак вокалних (хорских) композиција и 28 сценских дела (оперете, опера, балет), од којих су најпознатија балет "Копелија" (Coppélia) и опера "Лакме" (Lakmé).

• Les trois oiseaux

Глосар

• Јектенија (стсл. ектения) је низ мољења (молитава) које садрже разне молбе (прозбе, стсл. просьбе) Богу. Свештеник изговара или пева инвокације, а верници скупно одговарају. Може бити велика, мала, сугуба, прозбена и заупокојена. Појам јектенија се користи у источном хришћанству. Синоним у западном хришћанству је литанија. Оба појма потичу из старогрчког језика (ἐκτενής [ektenés], λιτανεία [litaneía]).

• SATB је скраћеница од сопран, алт, тенор, бас. Користи се за означавање типа гласова солиста или хора у неком музичком делу, најчешће у ораторијима. Скраћеница по потреби може имати и друге гласове, нпр. Bar за баритон, Mz за мецосопран, C за контраалт.

•Капела (lat. cappella, деминутив од cappa - плашт с капуљачом) је у почетку (око 800. године) био назив за црквени хор који је вежбао и певао у капели (богомољи). Касније се исти назив користи за вокалноинструментални ансамбл у цркви, а од времена барока скоро искључиво за оркестар. За хор који пева без музичке пратње, као и за такву вокалну композицију, користи се израз a cappella. Изведенице капелник i капелмајстор (нем. Kapellmeister) користе се за диригента оркестра или хоровођу.

• Кондотјер (ит. condottiere) је у Италији око 15. века био вођ најамничких трупа.

• RV је скраћеница од Ryom-Verzeichnis - каталог дела Антонија Вивалдија који је 1973. издао дански музиколог Петер Риом (Ryom). Каталог је до броја 750 урађен систематски, уређен је по групама (1-37 сонате за виолину, 38-47 сонате за виолончело...) и не прати строго хронолошки ред (нпр. RV 6 - Соната у це-молу из 1717. i RV 8 - Соната у це-молу оп. 2 бр. 7 из 1709. године). Иза броја 750 нова пронађена дела добијају бројеве по редоследу проналажења. Каталог се још увек допуњује.

• Basso continuo (ит. непрекидан, континуалан бас; често само continuo) или generalbas (нем. Generalbass - општи бас) је начин записивања инструменталне пратње у бароку. Басовске деонице означене су само појединачним нотама или бројевима на основу којих су извођачи импровизовали пратњу. Састав инструмената такође је био препуштен извођачима: могли су бити укључени сви инструменти који у распону тонова имају бас-регистар (нпр. чело, контрабас, фагот), али је морао бити укључен и најмање један инструмент који је могао свирати акорде (нпр. клавир, гитара, харфа). Кад се у 18. веку појавила потреба за прецизним и потпуним записивањем музике, basso continuo је избачен из праксе.

• Gloria in excelsis Deo (Слава Богу на висини), или често само Gloria, је древна хришћанска химна. Латински текст је превод с грчког језика. Глорија постоји у многим верзијама, а пева се и на латинском и на другим језицима.

• Сакрална (религијска) музика писана је за религијске обреде или под религијским утицајем.

• Секуларна, световна (не-религијска) музика је жанр из периода Средњег века и Ренесансе. Најстарији записи су с латинском текстом, а каснији на вернакуларном (домаћем, домородачком) језику.

• Мадригал је појам који се користи за два различита типа композиција. Италијански мадригал "Трећенто" (ит. trecento - триста, скраћено од 1300) из периода између 1300. и 1400. године био је дворски музичко-песнички облик, 2-3 строфе с по три реда текста на исту дво- и трогласну музику. Мадригалом су се од 16. века називале и друге композиције, као што су сонети, баладе, канцоне или популарне песме. Мадригал који се подразумева под том речју је световна вишегласна вокална композиција из периода ренесансе и раног барока. Такође се развио у Италији. Певао се без пратње, с три до осам гласова. Изводио се као свечана песма на јавним церемонијама, а приватно на дворовима, академијама и у кућама за разоноду.

• Chôro [пт: шоро; пт-бр: шору] је назив музичког ансамбла и музичког жанра који се јавља у другој половини 19. века у Рио де Жанеиру. Музика представља синтезу различитих типова афро-бразилске музике и европске популарне музике. Иако "шору" у португалском језику значи "плач" или "жалост" (chorar = плакати), музика је брза и весела, типично у форми ронда.

• Рученица (ръченица [рăченица], од ръченѝк - ручник) је бугарски народни плес у 7/8 или 7/16 такту. Плеше се појединачно, а кад има више плесача, нису поређани, остају независни и махом се такмиче један против другог. Назив потиче од марамице коју плесачи држе у руци и њишу се или врте док плешу. Обично су руке ослоњене на бокове, а често се пљешће изнад главе, иза леђа, испод ноге... Игра је распрострањена у целој Бугарској, али се по стилу разликују по регијама: добруџанска (умерено брза), шопска (врло брза), тракијска (спора), македонска (позната као мушка рученица).

• Ђовани Марија Руђери (Giovanni Maria Ruggieri; Верона, око 1665 - Венеција, мај 1714) био је италијански композитор аматер. Мало се зна о његовом животу. Познат је као аутор Глорије за два хора, на којој је Вивалди темељио своју Глорију. Написао је и 12 опера те неколико сакралних и инструменталних дела.

• Иван Трнски (Нова Рача, 01.05.1819 - Загреб, 30.06.1910), хрватски књижевник, преводилац и загонетач. Први председник Друштва хрватских књижевника. Писао је песме, приповетке и путописе, преводио с енглеског, немачког, руског и чешког језика.

♦ За непознате појмове погледајте Glosar klasične muzike.

О извођачима