| у ћирилицу |
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solisti: | Jovan Bogosavljević, violina Marija Rajković, violina |
| Kamerni orkestar "Concertante" | |
…
Kompozitori i dela
Astor Pjacola (Astor Pantaleón Piazzolla; Mar del Plata, 11.03.1921. - Buenos Ajres, 04.07.1992.) bio je argentinski kompozitor tangâ i virtuoz na bandoneonu (vrsta harmonike). Od 4. do 17. godine živeo je u Njujorku, gde je počeo svirati bandoneon. Sa 17 godina došao je u Buenos Ajres gde je, uz sviranje u orkestrima, pet godina učio orkestraciju kod Alberta Hinastere, a zatim još pet godina klavir kod Raula Spivaka (Raúl Spivak). Od 1954. godine studirao je kompoziciju kod Nađe Bulanže u Parizu. Širom sveta nastupao je kao bandoneonist sa svojim mnogobrojnim ansamblima. Napisao je oko 750 kompozicija baziranih na tangu. Uveo je novi stil u argentinski tango, dodajući elemente džeza i klasične muzike.
• Fuga y Misterio
María de Buenos Aires (Marija iz Buenos Ajresa) je Pjacolina nadrealistična tango-opereta (tango operita) iz 1968. godine. Libreto je napisao Orasio Ferer (Horacio Ferrer). Radnja operete dešava se u Buenos Ajresu, a opisuje smrt i uskrsnuće mlade prostitutke Marije. Muzika je bazirana na Pjacolinom stilu nuevo tango.
Fuga y Misterio je instrumentalna kompozicija iz pete scene operete, kad Marija napušta predgrađe i ide u centar Buenos Ajresa. U španskom jeziku "fuga" znači bežanje, te se naslov može prevesti kao "Bežanje i misterija", ali i kao "Fuga i misterija", prema fugalnoj strukturi sekcije A u formi dvodelne pesme ove kompozicije (ABA).
Kompozicija, zavisno od aranžmana, traje 4 do 6 minuta.
• Melodia en la
Ili Melodia en La menor (Melodija u a-molu) je Pjacolina kompozicija za bandoneon i gudački orkestar. Javlja se i pod imenom Canto de Octubre (Oktobarska pesma). Najverovatnije je nastala oko 1955. godine u Parizu. Kasnije je prerađivana i za druge sastave orkestra.
Setnu, kontemplativnu kompoziciju većim delom vode violine, s povremenom solo violinom i zamahom orkestra.
Zavisno od verzije, trajanje kompozicije je oko 4-6 minuta.
• Libertango
Pjacola je naslov ovog dela objasnio kao spoj reči Libertad (sloboda) i tango, kao simbol njegove prekretnice od tanga u novi tango (tango nuevo). Delo je snimljeno 1974. godine u Milanu, za vreme Pjacoline evropske turneje. Od nastanka je delo izrazito popularno, o čemu svedoče mnogi tonski zapisi i aranžmani.
Ritam tanga s neprekidnim stakatom provlači se kroz čitavu kompoziciju. Solist (može biti bilo koji instrument ili sekcija, zavisno od aranžmana) uvodi pevljivu legato glavnu temu, koju zatim preuzima orkestar i varira. Na polovini dela ritam tanga na kratko izlazi u prvi plan, dok ga opet ne nadjača glavna tema.
Trajanje kompozicije je 3-4 minuta.
• Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu
Prva asocijacija na "četiri godišnja doba" su Vivaldijeva Četiri godišnja doba (Le quattro stagioni). On je pod tim nazivom između 1718. i 1720. godine napisao grupu od četiriju violinskih koncerata. Svaki koncert nazvan je po jednom godišnjem dobu: Proleće (La primavera), Leto (L'estate), Jesen (L'autunno), Zima (L'inverno). Svaki od njih ima po tri stavka u strukturi brzi-spori-brzi. Nakon njega, mnogi kompozitori napisali su dela koja obrađuju četiri godišnja doba. Među njima je i Pjacola.
Pjacola je 1965. godine napisao scensku muziku za predstavu Melenita de Oro (Zlatokosa) Alberta Munjoza (Alberto Rodríguez Muñoz). Jedna od kompozicija iz te predstave bila je tango Verano Porteño (Leto u Buenos Ajresu). Tek 4 godine kasnije napisao je još 3 kompozicije, Invierno Porteño (Zima, 1969.), Primavera Porteña (Proleće, 1970.), Otoño Porteño (Jesen, 1970.) i tako zaokružio ciklus Las Cuatro Estaciones Porteñas ([las kvatro estasiones portenjas], šp. Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu). Pjacola sa svojim kvintetom (violina, klavir, električna gitara, bas i bandoneon) izveo je kompletan ciklus 19.05.1970. godine u Teatro Regina u Buenos Ajresu. Na premijeri je redosled kompozicija bio: Zima, Leto, Jesen, Proleće, ali se ciklus najčešće izvodi drugačije, po redosledu nastanka, ili po redu godišnjih doba, gde prvi stavak može biti Proleće (kao kod Vivaldija) ili Jesen (odgovarajuće godišnje doba na južnoj hemisferi).
Po narudžbi letonskog violinista Gidona Kremera, ruski kompozitor Leonid Desjatnikov je Pjacolin ciklus aranžirao za solo violinu i gudački orkestar. Pritom je iz Vivaldijevih Godišnjih doba u svoj aranžman ubacio 15 citata različitih dužina. Danas se taj aranžman češće izvodi od originalnog Pjacolinog.
Trajanje kompozicije je oko 25 minuta.
Karlos Gardel (Carlos Gardel, ??? - Medeljin, Kolumbija, 24.06.1935.) bio je argentinski pevač (bariton), kompozitor i glumac. Ne postoji jedinstveno mišljenje o datumu i mestu njegovog rođenja. Po urugvajskoj hipotezi, rođen je 11.12. između 1883. i 1887. godine u Takvarembu u Urugvaju, a po francuskoj hipotezi rođen je 11.12.1890. godine u Tuluzu u Francuskoj pod imenom Šarl Garde (Charles Romuald Gardès). Isto tako se razlikuju i podaci o njegovom detinjstvu i školovanju. Nesumnjivo je, pak, da je jedan od najznačajnijih predstavnika tanga. Kao pevač i kompozitor snimio je 770 kompozicija, od kojih su 514 tango. Nastupio je i u 11 filmova. Poginuo je u avionskoj nesreći u Kolumbiji, zajedno sa svojim tekstopiscem Alfredom Le Perom (Alfredo Le Pera). Za zasluge, datum njegovog rođenja proglašen je Danom tanga.
• Por una Cabeza
Por una Cabeza (Za glavu) je Gardelov tango iz 1935. godine. Ovaj klasični argentinski tango napisan je za temu filma "Tango bar" Džona Rajnharta (John Reinhardt) iz 1935. godine, čiji je scenarist Alfredo Le Pera. Film (kao i ova pesma) govori o vlasniku bara u Barseloni (glumi ga Gardel), ludo zaljubljenom u jednu ženu i konjske trke, u kojima se gubi ili pobeđuje "za glavu". Kao i u ljubavi. Glavna tema kompozicije koristi nekoliko taktova iz druge polovine Mocartovog Ronda za violinu i orkestar u C-duru KV 373.
Delo je jedno od Gardelovih najpopularnijih tanga. Javlja se u mnogobrojnim obradama, kao i u filmovima i televizijskim serijama.
Trajanje kompozicije je oko 3 minuta.
Jovan Bogosavljević (Beograd, 28.07.1980.) je vodeći srpski violinist svoje generacije. Završio je školovanje u klasi čuvenog violinista i pedagoga Igora Ojstraha na Kraljevskom konzervatoriju u Briselu u Belgiji. Kao solist je ostvario preko hiljadu koncerata širom sveta na brojnim značajnim muzičkim festivalima. Pored bogatog violinskog repertoara, kao solist je izveo većinu prestižnih najzahtevnijih koncerata za violinu i orkestar, a dirigenti s kojima je sarađivao su Mladen Jagušt, Uroš Lajovic, Dorijan Vilson, Andrej Andrejev, Milena Injac, Biljana Radovanović, Jovan Šainović, Bojan Suđić, Berislav Skenderović, Saša Nikolovski Đumar, Anatolij Novicki, Bart Bukart, Stanko Šepić, Vesna Šouc, Svilen Simeonov, Fan Tao, Igor Budenštajn, Bernard Steiner, Mark Kadin, Igor Tatarević, Hristo Pavlov, Đurđica Dašić i drugi… Jedan je od najistaknutijih poznavalaca muzike Argentinskog kompozitora Astora Pjacole, što je rezultiralo ulaskom u finale najvećeg svetskog takmičenja za muziku Astora Pjacole u kategoriji solista (2021. godina). Jovan Bogosavljević je redovni profesor i prodekan za umetničko-naučni rad Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu i gost profesor Muzičke Akademije Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
• Argentinska fantazija
Bogosavljević je delo napisao specijalno za 63. Ohridsko leto, gde će i imati svetsku premijeru. Nastalo je kao plod inspiracije argentinskom nacionalnom muzikom i njihovim čuvenim kompozitorom Astorom Pjacolom.
Fantazija je u obliku trostavačne svite za dve solo violine i gudački orkestar. Stavci su:
1. Cajita musical (Muzička kutija)
2. Lluvia (Kiša)
3. Double A (Duplo A)
Trajanje kompozicije je oko 15 minuta.
Trivia & Varia
• Alberto Hinastera (Alberto Evaristo Ginastera; Buenos Ajres, 11.04.1916. - Ženeva, 25.06.1983.) bio je argentinski kompozitor iz perioda modernizma. Muziku je studirao u Buenos Ajresu, a usavršavao se u SAD-u. Njegova muzika bazirana je na argentinskom folkloru. Pisao je scenska dela, orkestarsku, kamernu i klavirsku muziku.
• Nađa Bulanže (Nadia Boulanger; Pariz, 16.09.1887. - Pariz, 22.10. 1979.) bila je francuska pedagoginja, kompozitorka i dirigentica. Studirala je kompoziciju i orgulje na Pariskom konzervatoriju, a kasnije je tu i predavala. Privatno je davala časove mnogim savremenim kompozitorima.
• Antonio Vivaldi (Venecija, 04.03.1678. - Beč, 28.07.1741.) bio je kompozitor i violinist iz perioda baroka. Za života je objavio 12 zbirki kompozicija koje su dobile broj opusa opp. 1-12. U 1970-im godinama je objavljen potpuniji popis RV (Ryom-Verzeichnis) u kome se nalazi više od 826 dela. Između ostalog, opus obuhvata oko 500 koncerata, 46 opera, 23 simfonije, 38 kantata i duhovnu muziku. Svakako najpoznatije njegovo delo su četiri violinska koncerta pod zajedničkim naslovom "Četiri godišnja doba" (Le quattro stagioni).
• Gidon Kremer (Gidons Krēmers / Гидон Маркусович Кремер; Riga, 27.02.1947.), ranije sovjetski, danas letonsko-nemački violinist. Osnivač je kamernog orkestra Kremerata Baltica koji sačinjavaju solisti iz baltičkih zemalja. Dobitnik je mnogih međunarodnih nagrada i priznanja.
• Leonid Desjatnikov (Леонид Аркадьевич Десятников; Harkov, 16.10.1955.), ruski kompozitor. Prvenstveno poznat po muzici za film, iako je napisao 4 opere, 2 baleta, kamernu i vokalnu muziku, a obradio je i 6 Pjacolinih dela.
• Tango je ples nastao u Južnoj Americi u 19. veku. Najpoznatija podvrsta je "argentinski tango". Plešu ga parovi u zatvorenom i otvorenom položaju. Obavezan je na takmičenjima plesnih parova i u umetničkom klizanju. Tango je 2009. godine uvršten na popis Uneskove kulturne baštine.
• Međunarodni dan tanga je 1977. godine ustanovljen u Argentini kao Nacionalni dan tanga (Día Nacional del Tango) s ciljem isticanja važnosti tanga, ali se zapravo slavi u celom svetu. Kao datum određen je 12. decembar, po datumu rođenja dvojice velikana tanga, Karlosa Gardela (11.12.1890.) i Hulija de Kara (Julio de Caro; Buenos Ajres, 11.12.1899. - Buenos Ajres, 11.03.1980.).
• Porteño [portenjo] (ž. r. porteña) je naziv za stanovnike Buenos Ajresa. U španskom jeziku pojam porteño znači "osoba iz lučkog grada" i koristi se u čitavom španskom govornom području (Španija, Kolumbija, Meksiko, ...)
• Fuga (preko italijanskog, iz latinskog fuga - beg, trk) je složena kompozicija u kojoj dva ili više glasova na različitim visinama tehnikom imitacije ponavljaju određenu temu po načelima kontrapunkta. Fuga može biti samostalna kompozicija, često s prethodećim preludijem. Fuga i fugalna struktura se takođe koriste i unutar drugih formi, kao što su kantate. mise, koncerti, simfonije ili uvertire. Konačan složen oblik fugi dao je J. S. Bah, a uz njega je po vokalnim fugama poznat G. F. Hendl.
• Stakato (it. staccato - prekinuto, odrezano) je vrsta artikulacije. Nota se skraćuje (obično na polovinu) i svira odsečno, odeljeno, a ostatak do pune dužine note je tišina. U partituri se označava tačkom iznad ili ispod glave note.
• Legato je oznaka u partituri koja upućuje da note treba odsvirati povezano, odnosno da između nota nema tišine. Piše se kao reč iznad ili ispod notnog sistema, ili se crta luk ispod grupe nota.
• Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija koja je sastavljena od niza stavaka (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman. U romantizmu se svite pišu kao samostalna dela ili uz scensku muziku. Neke od poznatijih su "San letnje noći" Mendelsona, "Šeherezada" Rimski-Korsakova, "Karmen" i "Arležanka" Bizea, svite iz baleta "Krcko oraščić", "Uspavana lepotica" i "Labudovo jezero" Čajkovskog, "Bergamaska svita" (Suite bergamasque [bergamaska je ples iz Bergama]) Debisija i mnoge druge.
• Crkva svete Sofije u Ohridu je mesto na kome je 04.08.1961. godine održan koncert kojim je počeo dugogodišnji festival Ohridsko leto. Crkva potiče iz 11. veka i jedan je od najznačajnijih spomenik makedonske kulture. Samo u izuzetnim prilikama služi kao verski objekt. Zbog izvrsne akustike je najkorišćeniji prostor za održavanje muzičkih programa Ohridskog leta.
Izvori (abecedno):
O izvođačima
Milena Injac je renomirana srpska dirigentkinja i profesor univerziteta. Njene muzičke studije obuhvataju Univerzitet u Beogradu – Fakultet muzičke umetnosti, Universität fur Musik und darstellende Kunst u Beču, Austrija, a kulminirale su doktoratom na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na odseku za dirigovanje. Sarađivala je sa renomiranim dirigentima kao što su Darinka Matić Marović, Salvador Mas Konde, kao i maestri Jorma Panula, Peter Etveš i poznati srpski dirigenti Mladen Jagušt, Stanko Šepić i Angel Šurev. Milena Injac je dugogodišnji gostujući dirigent Niškog simfonijskog orkestra. Bila je imenovana za dirigenta Međunarodnog simfonijskog orkestra 29. Festivala orkestara u Mursiji u Španiji 2010. godine i Međunarodnog simfonijskog orkestra na Festivalu Euroorkestar u Rusiji, aprila 2012. godine. Zajedno sa svojom koncertnom karijerom izgradila je uspešnu akademsku karijeru kao redovni profesor i dekan Fakulteta umetnosti u Nišu. Dirigent je Simfonijskog i kamernog orkestra Concertante na istom Fakultetu. Tokom svoje karijere, maestra Injac je osvojila mnoge prestižne nagrade: Prvu nagradu na 3. međunarodnom festivalu Svet muzike u Italiji s kamernim sastavom Niškog simfonijskog orkestra, 2000. godine, Zlatnu značku na 20. Internacionalnim horskim svečanostima u Nišu, 2004. godine, a bila je i laureat festivala Euroorkestar u Moskvi 2012. godine. Maestra Injac je nastupala sa mnogim prestižnim orkestrima i operskim kućama u regionu i na festivalima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Engleskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Italiji, Španiji, El Salvadoru, Urugvaju, Makedoniji, Italiji, Turskoj, Grčkoj, Austriji, Češkoj, Švedskoj i Rusiji. Milena Injac je član žirija na međunarodnim takmičenjima solo-pevača, horova i orkestara, a uspešno vodi majstorske kurseve dirigovanja u Španiji na Academia Diesis.
Biografija je u poglavlju "Kompozitori i dela".
Marija Rajković je rođena u Nišu. S pet godina počinje da uči violinu u Školi za muzičke talente u Ćupriji u klasi prof. Dragoljuba Jovanovića. Osnovne studije je upisala sa 16 godina na FMU u Beogradu u klasi prof. Jovana Kolundžije a magistrirala u klasi prof. Dejana Mihailovića. Kao solist sa simfonijskim orkestrom je prvi put nastupila u jedanaestoj godini. Dobitnik je Stipendije Titovog fonda, Stipendije za izuzetne talente Republike Srbije, nagrade Mokranjac za koncertnu delatnost za 1986., 1987. i 1988. godinu. Poznati dirigenti s kojima je solistički sarađivala: Sandro Zaninović (Republika Hrvatska), Vančo Čavdarski (Republika Severna Makedonija), Svilen Simeonov (Bugarska), Vesna Šouc (Republika Srbija), Klaudio Skarbotini (Italija), Milena Injac (Republika Srbija), Igor Tatarević (Republika Hrvatska) i Đurđica Dašić (Republika Severna Makedonija). Pijansiti s kojima je nastupala: Nada Kecman, Jovanka Aranđelović, Srboljub Dinić, Ljubinka Kostović, Đorđe Milojković, Istra Pečvari, Bojan Mladenović, Sonja Radojković, Stevan Spalević, Tonka Licul i dr. Kao solist je nastupala u zemljama nekadašnje Jugoslavije i u Evropi. Imala je i jednogodišnje iskustvo kao orkestarski muzičar na mestu zamenika koncertmajstora Nacionalnog orkestra RT3 u Grčkoj. Kao kamerni muzičar, Marija nastupa kao član Srpskog gudačkog kvarteta (Beograd). Marija Rajković je jedna je od osnivača "Internacionalnog Kolegijuma Umetnika Strad" sa sedištem u Nišu. Pedagoškim radom se bavi na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu od njegovog osnivanja i vanredni je profesor na glavnom predmetu Violina.
Kamerni orkestar Concertante je reprezentativni orkestar Fakulteta umetnosti u Nišu. Osnovan je odmah po osnivanju Fakulteta, a prvi koncert održao je 2004.godine. Sačinjavaju ga najbolji studenti Fakulteta. Od dosadašnje bogate aktivnosti izdvajaju se desetine celovečernjih koncerata u regionu, kao i gostovanja na festivalima u Grčkoj i Italiji. Orkestar je 2012. godine bio laureat festivala "Euroorkestar" u Moskvi. Nastupao je na NIMUS-u 2012., 2014.i 2015. godine. Svoj prvi CD "Vivamus Musica" objavio 2018. godine, a 2020. godine dobio je srebrnu medalju na online takmičenju orkestara u Beču. Dirigent orkestra je Milena Injac, a asistent Ivan Đačić.
| Sastav orkestra: | ||||
|
|
|
|
|
♦ Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Manje poznati pojmovi iz programa nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.