…

…

Композитори и дела

Астор Пјацола (Astor Pantaleón Piazzolla; Мар дел Плата, 11.03.1921. - Буенос Ајрес, 04.07.1992.) био је аргентински композитор тангâ и виртуоз на бандонеону (врста хармонике). Од 4. до 17. године живео је у Њујорку, где је почео свирати бандонеон. Са 17 година дошао је у Буенос Ајрес где је, уз свирање у оркестрима, пет година учио оркестрацију код Алберта Хинастере, а затим још пет година клавир код Раула Спивака (Raúl Spivak). Од 1954. године студирао је композицију код Нађе Буланже у Паризу. Широм света наступао је као бандонеонист са својим многобројним ансамблима. Написао је око 750 композиција базираних на тангу. Увео је нови стил у аргентински танго, додајући елементе џеза и класичне музике.

 • Fuga y Misterio

 • Melodia en la

 • Libertango

 • Четири годишња доба у Буенос Ајресу

Карлос Гардел (Carlos Gardel, ??? - Медељин, Колумбија, 24.06.1935.) био је аргентински певач (баритон), композитор и глумац. Не постоји јединствено мишљење о датуму и месту његовог рођења. По уругвајској хипотези, рођен је 11.12. између 1883. и 1887. године у Такварембу у Уругвају, а по француској хипотези рођен је 11.12.1890. године у Тулузу у Француској под именом Шарл Гарде (Charles Romuald Gardès). Исто тако се разликују и подаци о његовом детињству и школовању. Несумњиво је, пак, да је један од најзначајнијих представника танга. Као певач и композитор снимио је 770 композиција, од којих су 514 танго. Наступио је и у 11 филмова. Погинуо је у авионској несрећи у Колумбији, заједно са својим текстописцем Алфредом Ле Пером (Alfredo Le Pera). За заслуге, датум његовог рођења проглашен је Даном танга.

 • Por una Cabeza

Јован Богосављевић (Београд, 28.07.1980.) је водећи српски виолинист своје генерације. Завршио је школовање у класи чувеног виолиниста и педагога Игора Ојстраха на Краљевском конзерваторију у Бриселу у Белгији. Као солист је остварио преко хиљаду концерата широм света на бројним значајним музичким фестивалима. Поред богатог виолинског репертоара, као солист је извео већину престижних најзахтевнијих концерата за виолину и оркестар, а многобројни диригенти с којима је сарађивао су Младен Јагушт, Урош Лајовиц, Доријан Вилсон, Андреј Андрејев, Милена Ињац, Биљана Радовановић, Јован Шаиновић, Бојан Суђић, Берислав Скендеровић, Саша Николовски Ђумар, Анатолиј Новицки, Барт Букарт, Станко Шепић, Весна Шоуц, Свилен Симеонов, Фан Тао, Игор Буденштајн, Бернард Стеинер, Марк Кадин, Игор Татаревић, Христо Павлов, Ђурђица Дашић и други… Један је од најистакнутијих познавалаца музике Аргентинског композитора Астора Пјацоле, што је резултирало уласком у финале највећег светског такмичења за музику Астора Пјацоле у категорији солиста (2021. година). Јован Богосављевић је редовни професор и продекан за уметничко-научни рад Факултета уметности Универзитета у Нишу и гост професор Музичке Академије Универзитета у Источном Сарајеву.

 • Аргентинска фантазија

Trivia & Varia

• Алберто Хинастера (Alberto Evaristo Ginastera; Буенос Ајрес, 11.04.1916. - Женева, 25.06.1983.) био је аргентински композитор из периода модернизма. Музику је студирао у Буенос Ајресу, а усавршавао се у САД-у. Његова музика базирана је на аргентинском фолклору. Писао је сценска дела, оркестарску, камерну и клавирску музику.

• Нађа Буланже (Nadia Boulanger; Париз, 16.09.1887. - Париз, 22.10. 1979.) била је француска педагогиња, композиторка и диригентица. Студирала је композицију и оргуље на Париском конзерваторију, а касније је ту и предавала. Приватно је давала часове многим савременим композиторима.

• Антонио Вивалди (Antonio Vivaldi; Венеција, 04.03.1678. - Беч, 28.07.1741.) био је композитор и виолинист из периода барока. За живота је објавио 12 збирки композиција које су добиле број опуса опп. 1-12. У 1970-им годинама је објављен потпунији попис RV (Ryom-Verzeichnis) у коме се налази више од 826 дела. Између осталог, опус обухвата око 500 концерата, 46 опера, 23 симфоније, 38 кантата и духовну музику. Свакако најпознатије његово дело су четири виолинска концерта под заједничким насловом "Четири годишња доба" (Le quattro stagioni).

• Гидон Кремер (Gidons Krēmers / Гидон Маркусович Кремер; Рига, 27.02.1947.), раније совјетски, данас летонско-немачки виолинист. Оснивач је камерног оркестра Kremerata Baltica који сачињавају солисти из балтичких земаља. Добитник је многих међународних награда и признања.

• Леонид Десјатников (Леонид Аркадьевич Десятников; Харков, 16.10.1955.), руски композитор. Првенствено познат по музици за филм, иако је написао 4 опере, 2 балета, камерну и вокалну музику, а обрадио је и 6 Пјацолиних дела.

• Танго је плес настао у Јужној Америци у 19. веку. Најпознатија подврста је "аргентински танго". Плешу га парови у затвореном и отвореном положају. Обавезан је на такмичењима плесних парова и у уметничком клизању. Танго је 2009. године уврштен на попис Унескове културне баштине.

• Међународни дан танга је 1977. године установљен у Аргентини као Национални дан танга (Día Nacional del Tango) с циљем истицања важности танга, али се заправо слави у целом свету. Као датум одређен је 12. децембар, по датуму рођења двојице великана танга, Карлоса Гардела (11.12.1890.) и Хулија де Кара (Julio de Caro; Буенос Ајрес, 11.12.1899. - Буенос Ајрес, 11.03.1980.).

• Porteño [портењо] (ж. р. porteña) је назив за становнике Буенос Ајреса. У шпанском језику појам porteño значи "особа из лучког града" и користи се у читавом шпанском говорном подручју (Шпанија, Колумбија, Мексико, ...)

• Фуга (преко италијанског, из латинског fuga - бег, трк) је сложена композиција у којој два или више гласова на различитим висинама техником имитације понављају одређену тему по начелима контрапункта. Фуга може бити самостална композиција, често с претходећим прелудијем. Фуга и фугална структура се такође користе и унутар других форми, као што су кантате. мисе, концерти, симфоније или увертире. Коначан сложен облик фуги дао је Ј. С. Бах, а уз њега је по вокалним фугама познат Г. Ф. Хендл.

• Стакато (it. staccato - прекинуто, одрезано) је врста артикулације. Нота се скраћује (обично на половину) и свира одсечно, одељено, а остатак до пуне дужине ноте је тишина. У партитури се означава тачком изнад или испод главе ноте.

• Легато је ознака у партитури која упућује да ноте треба одсвирати повезано, односно да између нота нема тишине. Пише се као реч изнад или испод нотног система, или се црта лук испод групе нота.

• Свита (француски suite - низ) је инструментална композиција која је састављена од низа ставака (најмање три, обично 7-8, али и више), који нису чврсто везани као код сонате или концерта. Потиче из ренесансе, а процват је доживела у бароку, кад је била састављена најчешће од плесова, контрастно поређаних. Значајнији композитори су Рамо, Бах, Хендл и Телеман. У романтизму се свите пишу као самостална дела или уз сценску музику. Неке од познатијих су "Сан летње ноћи" Менделсона, "Шехерезада" Римски-Корсакова, "Кармен" и "Арлежанка" Бизеа, свите из балета "Крцко орашчић", "Успавана лепотица" и "Лабудово језеро" Чајковског, "Бергамаска свита" (Suite bergamasque [бергамаска је плес из Бергама]) Дебисија и многе друге.

• Црква свете Софије у Охриду је место на коме је 04.08.1961. године одржан концерт којим је почео дугогодишњи фестивал Охридско лето. Црква потиче из 11. века и један је од најзначајнијих споменик македонске културе. Само у изузетним приликама служи као верски објект. Због изврсне акустике је најкоришћенији простор за одржавање музичких програма Охридског лета.

Извори (абецедно):

• imslp.org
• nyphil.org
• sagegateshead.com
• www.chosic.com
• www.enciklopedija.hr
• www.medici.tv
• www.pytheasmusic.org
• www.sfsymphony.org

О извођачима

Милена Ињац, диригент

Милена Ињац је реномирана српска диригенткиња и професор универзитета. Њене музичке студије обухватају Универзитет у Београду – Факултет музичке уметности, Universität fur Musik und darstellende Kunst у Бечу, а кулминирале су докторатом на Универзитету уметности у Београду на одсеку за дириговање. Сарађивала је са реномираним диригентима као што су Даринка Матић Маровић, Салвадор Мас Конде, Јорма Панула, Петер Етвеш и познати српски диригенти Младен Јагушт, Станко Шепић и Ангел Шурев. Милена Ињац је дугогодишњи гостујући диригент Нишког симфонијског оркестра. Била је именована за диригента Међународног симфонијског оркестра 29. Фестивала оркестара у Мурсији у Шпанији 2010. године и Међународног симфонијског оркестра на Фестивалу Еурооркестар у Русији, априла 2012. године. Заједно са својом концертном каријером изградила је успешну академску каријеру као редовни професор и декан Факултета уметности у Нишу. Диригент је Симфонијског и камерног оркестра Concertante на истом Факултету. Током своје каријере, маестра Ињац је освојила многе престижне награде: Прву награду на 3. међународном фестивалу Свет музике у Италији с камерним саставом Нишког симфонијског оркестра, 2000. године, Златну значку на 20. Интернационалним хорским свечаностима у Нишу, 2004. године, а била је и лауреат фестивала Еурооркестар у Москви 2012. године. Маестра Ињац је наступала с многим престижним оркестрима и оперским кућама у региону и на фестивалима у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Енглеској, Мађарској, Бугарској, Италији, Шпанији, Ел Салвадору, Уругвају, Македонији, Италији, Турској, Грчкој, Аустрији, Чешкој, Шведској и Русији. Милена Ињац је члан жирија на међународним такмичењима соло-певача, хорова и оркестара, а успешно води мајсторске курсеве дириговања у Шпанији на Academia Diesis.

Јован Богосављевић, виолина

Биографија је у поглављу "Композитори и дела".

Марија Рајковић, виолина

Марија Рајковић је рођена у Нишу. С пет година почиње да учи виолину у Школи за музичке таленте у Ћуприји у класи проф. Драгољуба Јовановића. Основне студије је уписала са 16 година на ФМУ у Београду у класи проф. Јована Колунџије а магистрирала у класи проф. Дејана Михаиловића. Као солист са симфонијским оркестром је први пут наступила у једанаестој години. Добитник је Стипендије Титовог фонда, Стипендије за изузетне таленте Републике Србије, награде Мокрањац за концертну делатност за 1986., 1987. и 1988. годину. Познати диригенти с којима је солистички сарађивала: Сандро Заниновић (Република Хрватска), Ванчо Чавдарски (Република Северна Македонија), Свилен Симеонов (Бугарска), Весна Шоуц (Република Србија), Клаудио Скарботини (Италија), Милена Ињац (Република Србија), Игор Татаревић (Република Хрватска) и Ђурђица Дашић (Република Северна Македонија). Пијансити с којима је наступала: Нада Кецман, Јованка Аранђеловић, Србољуб Динић, Љубинка Костовић, Ђорђе Милојковић, Истра Печвари, Бојан Младеновић, Соња Радојковић, Стеван Спалевић, Тонка Лицул и др. Као солист је наступала у земљама некадашње Југославије и у Европи. Имала је и једногодишње искуство као оркестарски музичар на месту заменика концертмајстора Националног оркестра RT3 у Грчкој. Као камерни музичар, Марија наступа као члан Српског гудачког квартета (Београд). Марија Рајковић је једна је од оснивача "Интернационалног Колегијума Уметника Страд" са седиштем у Нишу. Педагошким радом се бави на Факултету уметности Универзитета у Нишу од његовог оснивања и ванредни је професор на главном предмету Виолина.

Камерни оркестар Concertante

Камерни оркестар Concertante је репрезентативни оркестар Факултета уметности у Нишу. Основан је одмах по оснивању Факултета, а први концерт одржао је 2004.године. Сачињавају га најбољи студенти Факултета. Од досадашње богате активности издвајају се десетине целовечерњих концерата у региону, као и гостовања на фестивалима у Грчкој и Италији. Оркестар је 2012. године био лауреат фестивала "Еурооркестар" у Москви. Наступао је на НИМУС-у 2012., 2014.и 2015. године. Свој први CD "Vivamus Musica" објавио 2018. године, а 2020. године добио је сребрну медаљу на online такмичењу оркестара у Бечу. Диригент оркестра је Милена Ињац, а асистент Иван Ђачић.

♦ Захвала уметницима: аплауз и овације. По завршетку дела, сачекајте да се и последња нота распрши у простору пре него што почнете аплаудирати. По музичком бонтону, аплауз између ставака концерта или симфоније сматра се ометањем (уметника у концентрацији и слушалаца у праћењу радње) и по правилу се не аплаудира, осим ако се не ради о првом извођењу дела коме присуствује аутор. Ако вам се извођење нарочито свиђа, можете узвикивати похвале. Уобичајене су: женама bravá!, мушкарцима bravó! и скупно bravi!. Уз интензиван аплауз уметници могу извести bis, али то можете и тражити узвиком bis! (лат. двапут), а то још истакнути устајањем. Може се, наравно, изразити и негодовање узвиком бу!, али сумњам да ће икад извођење бити толико лоше, довољно је само не аплаудирати ако вам се извођење не свиђа.

♦ Мање познати појмови из програма налазе се на страници Глосар класичне музике.