Vodič kroz program koncerta
Ovaj vodič sadrži osnovne podatke o izvođačima, kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
Ovaj vodič sadrži osnovne podatke o izvođačima, kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solist: | Aleksandar Tasić, klarinet |
| Zrenjaninski kamerni orkestar | |
…
| Feliks Mendelson Bartoldi | Simfonija za gudače br. 10 u h-molu |
| Volfgang Amadeus Mocart | Koncert za klarinet i orkestar u A-duru, KV 622 |
| Edvard Elgar | Serenada za gudače |
…
O izvođačima:
Milena Injac, dirigent. Rođena je u Nišu. Diplomirala je dirigovanje 1992. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Stanka Šepića. Magistrirala je na istom fakultetu 1996. godine, a doktorirala 2015. godine u klasi profesorice Darinke Matić Marović. Usavršavala se kod Mladena Jagušta, Španca Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde) na majstorskom kursu u Beču, Mađara Petera Etveša (Péter Eötvös) i Finca Jorme Panule (Jorma Panula) na majstorskom kursu u Sombathelju (Szombathely, Mađarska). Redovni je profesor i prodekan za nastavu na Fakultetu umetnosti u Nišu i dirigent Niškog simfonijskog orkestra. Rukovodila je mnogim orkestrima i horovima na mnogobrojnim koncertima u zemlji i svetu. Dobitnica je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja.
Detaljnu biografiju možete pročitati na stranici www.milenainjac.net 
ili na stranici Fakulteta umetnosti http://www.artf.ni.ac.rs/lat/dr-milena-injac/
Aleksandar Tasić, klarinet. Rođen je u Vranju, muzičko obrazovanje sticao je u Beogradu i Novom Sadu, a zatim se usavršavao u Njujorku, Londonu i Parizu. Nastupao je i kao solist i kao član domaćih i inostranih orkestara, pod mnogim čuvenim dirigentima i u velikim kućama po celom svetu. Na Akademiji umetnostiu Novom Sadu je redovni profesor na katedri Kamerne muzike.
Detaljnu biografiju možete pročitati na stranici Fakulteta umetnosti constantinethegreat.artf.ni.ac.rs
Zrenjaninski kamerni orkestar osnovan je 1969. godine. Nakon dve decenije uspešnog rada, zbog teške situacije u kulturi, orkestar je prestao s radom. Reetabliran je 1999. godine, a zatim opet 2009. godine. Za sve vreme postojanja imao je zapažene nastupe u zemlji i inostranstvu, sa stalnim i istaknutim gostujućim dirigentima i sarađivao je s mnogim domaćim istaknutim solistima.
| Sastav orkestra: | |||
|
|
|
|
Kompozitori i dela
Felix Mendelssohn Bartholdy (Hamburg, 03.02.1809. - Lajpcig, 04.11.1847.) bio je nemački kompozitor, pijanist i orguljaš iz perioda ranog romantizma. Pisao je simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamernu muziku... Na popisu MWV (Mendelssohn-Werkverzeichnis) iz 2009. nalazi se 750 kompozicija u 26 grupa. Zaslužan je i za popularizaciju dela u to vreme zaboravljenih kompozitora G. F. Hendla i J. S. Baha.
• Simfonija za gudače br. 10 u h-molu, MWV N 10
Najranija sačuvana Mendelsonova dela datiraju iz 1820. godine, kad je imao samo 11 godina. Među njima su čak dve opere! Već sledeće godine napisao je prvih šest simfonija za gudače, a dve godine kasnije još šest i jedan stavak trinaeste, od koje je kasnije nastala Simfonija br. 1. Simfoniju br. 10 završio je 18. maja 1823. godine. Gotovo je sigurno da je ova jednostavačna simfonija imala još najmanje dva prateća stavka, koji su izgubljeni. Ne postoje podaci o premijeri.
Simfonija ima tri celine, spori uvod u tempu Adagio, za kojim sledi brzi Allegro u sonatnoj formi, odnosno, sastoji se od uvodnih dveju i završne teme, koje se zatim razrađuju i repriziraju. Delo završava kratkom kodom u još bržem tempu Più presto.
Uobičajeno trajanje dela je oko 10 minuta.
Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) nalazi se oko 850 dela u skoro svim žanrovima njegovog doba.
• Koncert za klarinet i orkestar u A-duru, KV 622
Koncert za klarinet i orkestar u A-duru KV 622 jedini je Mocartov koncert za klarinet, a takođe i poslednji solistički koncert koji je napisao. Izvornik koncerta nije sačuvan. U Mocartovom katalogu između datuma 28. septembra (uvertira i marš sveštenika iz "Čarobne frule", KV 620) i 15. novembra 1791. (Masonska kantata, KV 623) naveden je Koncert za klarinet, ali bez datuma. Po Mocartovom pismu sestri Nanerl može se zaključiti da je koncert napisan početkom oktobra. Napisan je za Antona Štadlera, koji je 16.10.1791. godine bio solist na premijeri koncerta u Pragu.
Izvorna orkestracija je: solo klarinet, 2 flaute, 2 fagota, 2 roga, gudači, a na ovom koncertu biće izvedena verzija za klarinet i gudače, što će doprineti većoj izražajnosti klarineta. Koncert je napisan u standardnoj trostavačnoj formi klasicističkog koncerta, brzi-spori-brzi stavak.
1. stavak Allegro u A-duru i 4/4 taktu napisan je u sonatnoj formi. Sastav stavka može se predstaviti shematski: ritornel orkestra s trima glavnim i dvema sporednim temama – solo ekspozicija – ritornel – razvoj – ritornel – repriza u kojoj se klarinet i orkestar ujedinjuju – ritornel.
2. stavak Adagio je u D-duru u 3/4 taktu. Napisan je u ternarnoj formi (ABA'). Dvodelnu glavnu temu uvodi klarinet i zatim ju ponavlja orkestar. U srednjem delu klarinet preuzima vodeću ulogu, a kodom završava ponovljena tema.
3. stavak Allegro je u A-duru i 6/8 taktu. Napisan je u formi ronda (ABA'CB'A-koda). Prva tema ima veseo plesni karakter. Posle prvog ponavljanja teme, stavak dobija virtuozni karakter koji vodi u veličanstveni završetak.
Uobičajeno trajanje koncerta je oko 28 minuta.
Edvard Elgar (Edward William Elgar; Broudhit, 2.6.1857. – Vuster, 23.2.1934.) bio je engleski kompozitor iz razdoblja romantizma. Nije imao nikakvo formalno obrazovanje. U mladosti je naučio svirati klavir, violinu i fagot. Sticao je iskustvo kao dirigent i upoznavao se s kompozicijom. Mnogi ga smatraju majstorom orkestracije. Njegov opus obuhvata 242 dela, od kojih su 90 s brojem opusa. Pisao je orkestarsku, kamernu i horsku muziku, koncerte, pesme i scenska dela. Najpoznatija dela su mu Varijacije na izvornu temu (poznatija kao Enigma-varijacije, Enigma Variations) i oratorij Geroncijev san (Dream of Gerontius).
• Serenada za gudače u e-molu op. 20
Serenada je jedno od ranih Elgarovih dela. Datira iz marta 1892. godine, ali se veruje da ju je napisao ranije. Posvećena je graditelju orgulja Edvardu Vinfildu (Edward Whinfield). Prvi put je javno izvedena u Antverpenu 23.7.1896. godine. Sastoji se od triju kratkih stavaka.
1. Allegro piacevole – Kratkom setnom uvodu viola violina se suprotstavlja raspevanom glavnom temom. Repriza sadrži materijal iz uvoda.
2. Larghetto – Ovaj stavak otvaraju prve violine čežnjivim motivom po ideji iz prvog stavka, a druge violine ih imitiraju. Do kraja stavka nastavlja se setno raspoloženje.
3. Allegretto – I treći stavak s pastoralnom melodijom je u istom setnom raspoloženju prethodnih. Odjek prvog stavka javlja se pred spokojnim završnim taktovima.
Trajanje serenade je oko 12 minuta.
Trivia & Varia
• MWV je skraćenica od Mendelssohn-Werkverzeichnis - katalog dela Feliksa Mendelsona (Felix Mendelssohn Bartholdy). Katalog je 2009. izdala Saksonska akademija nauka iz Lajpciga. Katalog sadrži 750 kompozicija u 26 grupa (označenih slovima A-Z), a dela su u grupama poređana hronološki. Npr. Simfonija br. 4 u A-duru op. 90 ("Italijanska") označena je kao MWV N 16 = 16. delo u grupi N - simfonije. Sâm Mendelson je brojem opusa označio 72 dela koja je objavio, a ostala (opp. 73-121) označena su postumno.
• Postuman (pridev) i postumno (prilog) su ispravni oblici za pojam koji označava delo objavljeno nakon smrti autora (= posmrtan, posmrtno). Pojam dolazi iz latinskog jezika: postumus - dete rođeno posle očeve smrti, posmrče. Neispravan je oblik "posthuman" koji se često koristi — navodno je nastao iz latinskog post - iza i humus - zemlja — posmrtno objavljena dela nemaju nikakve veze ni s humusom ni s humanosti.
• Sonatna forma, sonatni oblik, ili sonata-allegro je struktura najčešće prvog brzog stavka nekog višestavačnog dela (sonate, simfonije) koja se formirala u klasicizmu u 18. veku. Struktura "formalnog modela" se sastoji od ekspozicije, razvoja i reprize. Ekspozicija uvodi jednu ili dve teme stavka, obično u kontrastnom stilu, a zaključuje se završnom temom. U razvoju se teme razrađuju, a u reprizi se ponavljaju izmenjene teme iz ekspozicije.
• Ternarna forma ili trodelna pesma je muzički oblik koji se sastoji iz tri dela: iza prvog dela (A) sledi drugi deo (B) i zatim se kao treći deo ponavlja prvi deo (A). Označava se kao ABA ili A-B-A. Najčešće je treći deo izmenjen u odnosu na prvi (ima više ornamentacije) i u tom slučaju se taj deo označava kao A' ili A1.
• Rondo (francuski: rondeau) se u muzici najčešće odnosi na muzičku formu, takozvani francuski stil, u kome se glavna tema (refren, repriza) stalno ponavlja nakon sporednih epizoda (kupleti), A-B-A-C...A. Kao tip muzike, rondo predstavlja brzu i živahnu muziku, uobičajeno allegro. Iako ima izuzetaka, muzika označena kao "rondo" podrazumeva i formu i tip.
• Ritornel (it. ritornello od ritornare - vraćati se) je deo ronda koji se više puta ponavlja i prekida epizodama (kupletima). Kod solističkih koncerata baroka radi se o Ritornel formi, koja predstavlja odeljak s orkestarskim i solističkim deonicama. Vivaldi je ustanovio skup konvencija koji su sledili kasniji kompozitori: ritornel celog orkestra izmenjuje se s epizodama solista; uvodni ritornel sastavljen je od nekoliko manjih delova koji međusobno mogu biti odvojeni i ponavljani ili varirani; kasniji ritorneli obično su nepotpuni, osim završnog koji se potpuno ponavlja; ritorneli određuju tonsku strukturu muzike. Po tom principu, koncert otvara orkestar ritornelom, sledi (često kontrastna) prva epizoda solo instrumenta (A) i tako redom R–A–R–B–R–A–R.
• KV ili samo K. je skraćenica od Köchel-Verzeichnis odnosno Köchelverzeichnis = Kehelov katalog, hronološki popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Kasnije, kad su pronađena druga Mocartova dela, popis je revidiran, poslednji put u šestoj reviziji KV6 iz 1964. godine. Zbog održanja hronologije na broj su dodavane dodatne oznake, na primer KV6 547a - Klavirska sonata u F-duru.
• Mocart je od 1784. do smrti 1791. godine vodio svoj popis (katalog) dela, Verzeichnüß / aller meiner Werke / vom Monath febrario 1784 bis Monath [November] 1[791]. Autograf kataloga nalazi se u Britanskoj biblioteci (British Library) u Londonu. Katalog se sastoji od incipita dela: na levoj stranici datum i podaci o delu, a na desnoj notni zapis prvih pet taktova u violinskom i bas ključu.
• Klarinet je u Mocartovo doba bio novi instrument i Mocart ga je samo u trima svojim delima koristio kao solistički instrument: Kegelstatt trio za klavir, klarinet i violu u Es-duru, KV 498 (1786.), Kvintet za klarinet i gudače u A-duru, KV 581 (1789.) i Koncert za klarinet i orkestar u A-duru, KV 622.
• Anton Štadler (Anton Stadler, 1753.-1812.), kome je Mocart posvetio koncert za klarinet, bio je ondašnji virtuoz na klarinetu i posebno na basetnom rogu (Bassettklarinette, klarinet koji je Štadler modificirao). Često je sarađivao s Mocartom. Na primer, Mocart je za njega prilagodio deonice basetnog roga iz opere "Titovo milosrđe" (La clemenza di Tito, KV 621) i vodio u Prag na premijeru 6.9.1791. godine. Nedugo zatim Mozart je za Štadlera napisao koncert za basetni rog.
Izvori:
dme.mozarteum.at
imslp.org
www.elgar.org
www.enciklopedija.hr
www.hyperion-records.co.uk
www.klassika.info
♦ Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Manje poznati pojmovi iz programa nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.
Sala NSO-a nema adekvatnu klimatizaciju pa je u ovo vreme pretopla i zagušljiva.
Zbog izbegavanja toplotnog udara opravdano je obući se laganije i neformalnije. Lepeze, kao i na svakom koncertu, nisu dobrodošle.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.