(en).Autor vodiča, u svrhu svog obrazovanja ("Uči ti, uči ti, i samo uči ti - reče Lenji N."), pred svaki koncert se upoznaje s kompozitorima i delima koja će biti izvedena na koncertu, a obrađuje i dosta sporednih stvari vezanih za sadržaj. Ovaj vodič je sažetak obrađenog gradiva.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solisti: | Aleksandra Ristić, sopran Sara Vujošević Jovanović, sopran Saša Arsenkov, tenor |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
(predlog uvertire koncerta, koji očito nije prihvaćen) |
|
| Johan Štraus, sin | Uvertira operete "Šišmiš" |
| Đakomo Pučini | Nessun dorma, arija Kalafa iz opere "Turandot" |
| Đakomo Pučini | Quando m’en vò, arija Mizete iz opere "Boemi" |
| Žorž Bize | Chanson bohème, arija Karmen iz opere "Karmen" |
| Leo Delib | Valcer iz baleta "Kopelija" |
| Šarl Guno | Air des bijoux, arija Margarete iz opere "Faust" |
| Đuzepe Verdi | La donna è mobile, arija Vojvode iz opere "Rigoleto" |
| Franc Lehar | Meine Lippen, arija Đudite iz operete "Đudita" |
| Johan Štraus, sin | Frühlingsstimmen, valcer |
| Imre Kalman | Mädel, guck, duet Bonija i Stasi iz operete "Kneginja čardaša" |
| Imre Kalman | Heia, heia, arija Silve iz operete "Kneginja čardaša" |
| Eduardo di Kapua | ’O sole mio, kancona |
| Jovan Ivanović Ana Kazimić (arr.) |
Valurile Dunării, valcer |
| Đuzepe Verdi | Libiamo ne' lieti calici, duet Alfreda i Violete iz opere "Travijata" |
| Johan Štraus, otac | Radetzky-Marsch |
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na njenoj stranici maestramilenainjac.com (en).
Aleksandra Ristić, sopran - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu .
Sara Vujošević Jovanović sopran - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Fakulteta dramskih umjetnosti Crne Gore .
Saša Arsenkov, tenor - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu .
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Niški simfonijski orkestar u svojim programima nikad ne navodi članove orkestra, već samo detaljne biografije solista. Članovi orkestra zaslužuju da bar budu pojedinačno spomenuti imenom i prezimenom. Stoga ih ovde navodim, prema podacima do kojih sam mogao doći.
| Podatke o stalnom sastavu orkestra preuzeo sam sa službene stranice NSO-a, gde stanje nije ažurirano od početka 2018. godine. Iako je popis neažuran, većina članova je još uvek u orkestru, te sam odlučio uključiti taj sastav u vodič (bez osoba za koje znam da više nisu u orkestru): | |||
|
|
||
| Uz stalni sastav, NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
[ Godinama već mi je u mobitelu melodija zvona "Ulazak gladijatora". Slučajno je ta kompozicija bila na internetskom radiju Radio Swiss Classic kad sam e-porukom dobio popis kompozicija za novogodišnji koncert NSO-a. U tom popisu nije bila navedena uvertira, i onda sam dobio ideju da predložim "Ulazak gladijatora" kao efektan uvod u koncert. Očito je da predlog nije usvojen, jer je izvedena uvertira operete "Šišmiš". Kasnije sam saznao da nisam prvi s tom idejom, između ostalih, Češka filharmonija 
je izvela verziju za simfonijski orkestar. ]
Julius Fučik (Prag, 18.07.1872. - Berlin, 25.09.1916.) bio je češki kompozitor, dirigent i violinist. Na Praškom konzervatoriju studirao je fagot, violinu i udaraljke, a kompoziciju kod Antonjina Dvoržaka (Antonín Dvořák). Nakon studija stupio je u vojnu službu. Službovao je u više mesta u Austro-Ugarskoj, između ostalih u Sisku i Sarajevu. Napisao je preko 400 kompozicija, većinom marševa, polki i valcera. Najpoznatija dela su mu marševi "Ulazak gladijatora" op. 68 (Vjezd gladiátorů) i "Firentinski marš" op. 214 (Florentinský pochod).
• Ulazak gladijatora, marš op. 68
"Ulazak gladijatora" (češ: Vjezd gladiátorů) je marš koji je Fučik napisao 1899. godine dok je bio na službi u Sarajevu. Prvobitno ga je nazvao "Veliki hromatski marš" (Grande Marche Chromatique), ali mu je promenio ime kad se oduševio opisom ulaska gladijatora u rimski amfiteatar u romanu Quo vadis Henrika Sjenkijeviča (Henryk Sienkiewicz). Marš je izvorno napisan za duvački orkestar, ali su ga kasnije obrađivali mnogi kompozitori, pa i za simfonijski orkestar. Postao je popularan kad je postao "cirkuska himna", po verziji marša koju je obradio kanadski kompozitor Luj-Filip Lorendo (Louis-Philippe Laurendeau) i objavio kao Thunder and Blazes (Grom i bljesak).
Marš je napisan u 2/2 taktu (alla breve) u tempo di marcia (112 doba/min). Sastoji od triju delova. Nakon kratkog svečanog uvoda, u prvom delu truba vodi glavni, verovatno svima prepoznatljiv motiv. U drugom delu dominiraju duboki tonovi limenih duvača, prvenstveno tube, za kojim sledi trio s ravnotežom drvenih i limenih duvača.
Trajanje marša je oko 3 minuta. Marš možete poslušati na stranici Wikimedia Commons (verzija za duvački orkestar, Entrance of the Gladiators, United States Marine Band, 2:35).
Johan Štraus, sin (Johann Strauss, Sohn; Beč, 25.10.1825. - Beč, 03.06.1899.) bio je austrijski kompozitor, dirigent i violinist iz perioda romantizma. Bio je proslavljeni "kralj valcera" i jedan od glavnih predstavnika bečke operete. Napisao je muziku za 168 valcera, 117 polki, marševe i mazurke te 16 opereta i jednu operu.
• Opereta "Šišmiš"
"Šišmiš" (nem: Die Fledermaus) je opereta u tri čina premijerno izvedena 05.04.1874. u Beču. Libreto su napisali Karl Hafner (Karl Haffner) i Rihard Žene (Richard Genée). Dr Falke je dobio nadimak "Šišmiš" nakon neslane šale svog prijatelja Gabrijela fon Ajzenštajna i planira osvetu... nakon niza zavrzlama prepunih prelepih melodija, sve se srećno završava: "šampanjac je kriv za sve".
• Uvertira
Uvertira deluje kao potpuri, ali je u stvari napisana u sonatnoj formi. Uvod sadrži Ajzenštajnov motiv iz pretposlednje scene (Ja, ich bin´s, den ihr betrogen - ja sam taj koji je prevaren) koji se ponavlja kroz celu uvertiru, zatim akord iz prvog čina (ulazak Adele) i za njim 6 otkucaja sata iz finala drugog čina. Ekspozicija počinje temom "osvete šišmiša" iz poslednje scene operete. Sporedna tema je valcer s kraja drugog čina. Završna grupa sastoji se od Rozalindine teme iz prvog čina, kad ispraća muža "u zatvor" (So muß allein ich bleiben - moram sama ostati) i kankan-teme (O Gott, wie rührt mich dies! - o bože, kako me to pogađa; tercet Adele, Rozalinde i Ajzenštajna). Kratak razvoj koristi Ajzenštajnovu temu i motiv. U reprizi se teme ponavljaju redom iz ekspozicije. Koda sadrži kankan-temu, a Ajeznštajnov motiv uvodi u blistavo finale. Trajanje uvertire je oko 8 minuta.
• Frühlingsstimmen, op. 410
"Glasovi proleća" (nem: Frühlingsstimmen) je koncertni valcer koji je Štraus 1883. godine napisao za koloraturni sopran i orkestar. Tekst je napisao Rihard Žene (Richard Genée, libretist "Šišmiša"). Posvećen je sopranistici Bjanki Bjanki (Bianca Bianchi) i isprva se zvao "Bjankin valcer" (Bianchi-Walzer), a ona ga je i pevala na premijeri 01.03.1883. u Pozorištu na Vinu (Theater an der Wien). Instrumentalna verzija premijerno je izvedena 18.03.1883. godine u sali Bečkog muzičkog društva (Wiener Musikverein) i drugačije je instrumentirana.
Štraus odstupa od (svoje) tradicije, i umesto pet parova valcera (kao npr. u valceru "Na lepom plavom Dunavu") koristi samo tri para. Trajanje vokalne verzije je oko 9, a instrumentalne oko 7 minuta.
Đakomo Pučini (Giacomo Puccini; Luka, 22.12.1858. - Brisel, 29.11.1924.) bio je italijanski kompozitor poznat prvenstveno po operama. Poslednji je u 200-godišnjoj muzičkoj dinastiji Pučinijevih: Đakomo (praroditelj, 1712. - 1781.), Antonio (1747. - 1832.), Domeniko (1772. - 1815.), Mikele (otac, 1813. - 1864.), Đakomo. Prvo muzičko obrazovanje stekao je od oca, a 1883. je završio Konzervatorij u Milanu. Jedan je od istaknutih predstavnika verizma (italijanskog realizma). Uz tridesetak dela (orkestarske, kamerne i sakralne muzike, solo pesama za glas klavir/orgulje... od kojih je najpoznatija "Misa") napisao je 12 opera, od kojih su "Boemi" (La bohème, 1896.), "Toska" (Tosca, 1900.), "Madam Baterflaj" (Madama Butterfly, 1904.) i "Turandot" (1924.) među najizvođenijim operama u svetu, kao i arije iz tih opera.
• Turandot
"Turandot" je opera u tri čina na kojoj je Pučini počeo raditi 1920. godine, ali je nije završio. Libreto, koji su napisali Đuzepe Adami (Giuseppe Adami) i Renato Simoni, baziran je na istoimenoj komediji italijanskog dramaturga Karla Gocija (Carlo Gozzi) iz 1762. godine, koja je pak bazirana na persijskom epu iz 12. veka. Nakon Pučinijeve smrti, operu je dovršio Franko Alfano (Franco Alfano). Na premijeri 25.04.1926. godine u Milanu Toskanini je izveo deo opere samo do mesta gde završava Pučinijeva partitura i objavio: Qui finisce l'opera, perché a questo punto il maestro è morto (ovde završava opera, jer u ovom trenutku maestro je mrtav), a cela opera izvedena je sledećeg dana.
Kineska princeza Turandot ne želi da se uda, te je objavila da će njenu ruku dobiti plemić koji odgovori na njena tri pitanja, a svaki će biti kažnjen smrću ako ne odgovori. Mnogi su pokušali i bili pogubljeni, a čeka se novo pogubljenje. U masi ispod gubilišta nalazi se i neznani princ (Kalaf, sin svrgnutog tatarskog kralja Timura). Kad na balkonu palate ugleda Turandot, Kalaf se ludo zaljubi i pokuša okušati sreću. Iako je tačno odgovorio na pitanja, princeza se ne želi udati za njega. On joj daje mogući izlaz, da ga pogubi ako pre jutra sazna njegovo ime. Ona naređuje da niko u Pekingu ne sme spavati dok se ne sazna ime neznanog princa.
• Nessun dorma
(Saša Arsenkov)
Nessun dorma (niko ne sme spavati) je arija Kalafa s početka trećeg čina, kojoj opera duguje popularnost. Pod sjajem zvezda u dvorskom vrtu, do Kalafa dopire odjek prenošenja Turandotine naredbe i, misleći na Turandot, peva: Niko ne sme spavati, pa ni ti princezo... moje ime niko neće saznati... reći ću ga tvojim usnama kad svane... Trajanje arije je oko 3 minuta.
• Boemi
"Boemi" (it. La bohème) je opera u četiri slike, premijerno izvedena 01.02.1896. u Torinu. Dirigent je bio Arturo Toskanini (Toscanini). Italijanski libreto su napisali Luiđi Ilika (Luigi Illica) i Đuzepe Đakoza (Giuseppe Giacosa) prema romanu "Scene iz života boema" (Les scènes de la vie de bohème) Anrija Muržea (Henri Murger).
Radnja opere smeštena je u 1830. godinu u Parizu. U stanu na mansardi žive siromašni umetnici Rodolfo, Marčelo, Šonar i Kolin. Glavni likovi u operi su parovi Mimi (švalja) i Rodolfo, Mizeta (pevačica) i Marčelo. Rodolfo slučajno upoznaje Mimi koja stanuje u istoj zgradi i zaljubljuje se u nju. Mimi je smrtno bolesna, pomoć prijatelja stiže kasno.
• Quando m’en vò
(Sara Vujošević Jovanović)
Quando m’en vò (kad sama šetam) je arija Mizete iz druge slike. Mizeta sreće svog nekadašnjeg ljubavnika Marčela i pokušava da skrene njegovu pažnju, opisujući način kako ljudi gledaju njenu lepotu dok šeta ulicom: stanu i merkaju je od glave do pete, gutaju pogledom... svi osim Marčela. Trajanje arije je oko 3 minuta.
Žorž Bize (Georges Bizet; Pariz, 25.10.1838. - Bužival, 03.06.1875.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Rođen je u muzičkoj porodici, talent mu je rano prepoznat i s nepunih 10 godina (1848.) primljen je na Pariski konzervatorij, gde je učio klavir, orgulje i kompoziciju. Rimsku nagradu dobio je 1857. godine i usavršavao se tri godine u Italiji. Iako je bio vrstan pijanist, nije javno nastupao. Kao kompozitor okušao se u više žanrova (simfonijska i crkvena muzika, kantate, dela za klavir), ali sa slabim uspehom. Čak i njegova opera "Karmen", po kojoj je prvenstveno poznat, u početku je slabo primljena. Danas je, osim "Karmen" (Carmen), još poznat po operi "Lovci na bisere" (Les pêcheurs de perles), po dvema svitama iz scenske muzike "Arležanka" (L'Arlésienne) i Simfoniji u C-duru.
• Karmen
"Karmen" (fr. Carmen) je svakako najpoznatije Bizeovo delo. To je opera u 4 čina, za koju su libreto napisali Anri Meijak (Henri Meilhac) i Ludovik Alevi (Ludovic Halévy) na osnovu istoimene novele Prospera Merimea (Prosper Mérimée). Premijerno je izvedena 03.03.1875. u Parizu.
Don Hoze ostavlja svoju devojku Mikaelu zbog Ciganke Karmen, koja je pak zaljubljena u toreadora Eskamilja. Opera završava tragično, kad Hoze zbog neuzvraćene ljubavi i ljubomore ubija Karmen.
• Chanson bohème
(Aleksandra Ristić)
Chanson bohème (Ciganska pesma) je scena na početku 2. čina. U krčmi Lilasa Pastje (Lillas Pastia), ozloglašenom utočištu krijumčara, Ciganke zabavljaju vojnike. Karmen peva ariju Les tringles des sistres tintaient (šipke sistruma su zazvonile), u kojoj opisuje kako svakog uznosi i opija ciganska pesma. Instrumentalna verzija je uključena u Karmen-svitu br. 2 pod nazivom Danse Bohème (Ciganski ples). Trajanje scene je oko 5 minuta.
Leo Delib (Léo Delibes; Sen Žermen di Val, 21.02.1836. - Pariz, 16.01.1891.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Studirao je orgulje i kompoziciju na Pariskom konzervatoriju, gde je i predavao poslednjih 10 godina života. Radio je 18 godina kao crkveni orguljaš, dok se nije posvetio sceni. Njegov opus obuhvata 30-ak vokalnih (horskih) kompozicija i 28 scenskih dela (operete, opera, balet), od kojih su najpoznatija balet "Kopelija" (Coppélia ) i opera "Lakme" (Lakmé).
• Kopelija
"Kopelija", odnosno punim naslovom "Kopelija, ili devojka s očima od emajla" (Coppélia, ou la Fille aux yeux d'émail ) je komični balet Lea Deliba u tri čina s prologom i epilogom. Libreto je napisao Šarl Niter (Charles Nuitter), prema nadrealnoj priči "Čovek iz peska" (Der Sandmann) Ernsta Hofmana (Ernst Theodor Amadeus Hoffmann, poznatiji kao E. T. A. Hoffmann). Izvornu koreografiju uradio je Artir Sen-Leon (Arthur Saint-Léon). Balet je premijerno izveden u Parizu 25.05.1870. godine. Danas se balet najčešće izvodi prema koreografiji Marijusa Petipe (Marius Petipa).
Kopelija je mehanička lutka u prirodnoj veličini koju je napravio doktor Kopelijus, a veruje da će je oživeti ako joj udahne ljudsku dušu. Franc, iako veren za Svanildu, opčaran je lepotom Kopelije koja sedi na balkonu i penje se do nje...
• Valcer Svanilde
Valcer je jedna od najpoznatijih kompozicija iz ovog baleta. Pleše ga Svanilda na početku prvog čina. Trajanje valcera je oko 2,5 minuta.
Šarl Fransoa Guno (Charles François Gounod; Pariz, 17.06.1818. - Sen Klu, 18.10.1893.) bio je francuski kompozitor iz razdoblja romantizma. Muziku je počeo učiti od svoje majke, pijanistice, zatim na liceju i Pariskom konzervatoriju. Nakon osvajanja prestižne Rimske nagrade, usavršavao se u Rimu, zatim u Beču, Berlinu i Lajpcigu. U Londonu je živeo od 1870. do 1874. godine. Guno je napisao 12 opera (od kojih je najpoznatija "Faust"), 2 simfonije, veći broj klavirskih i vokalnih kompozicija, a značajan deo su religiozne kompozicije (mise, oratoriji i rekvijemi).
• Faust
"Faust" je opera u 5 činova koju je Guno pisao između 1856. i 1858. godine. Francuski libreto napisali su Žil Barbije i Mišel Kare (Jules Barbier, Michel Carré) prema prvom delu istoimene Geteove tragedije (Johann Wolfgang von Goethe; Faust I). Obrađena je samo tragedija Margarete i dosta je skraćena, što je u Nemačkoj izazvalo veliki protest i opera se tamo izvodila pod imenom Margerita. Opera je premijerno izvedena kao Singspiel (igra s pevanjem) 19.03.1859. godine u Parizu. Guno je kasnije preradio operu, govorene dijaloge zamenio je recitativima, dodao je neke scene i u tom obliku se danas izvodi. Opera je od početka imala veliki uspeh, i jedna je od najizvođenijih opera.
Znatno skraćeno Geteovo delo ograničeno je na radnju u kojoj Faust (stari doktor) sklapa dogovor s Mefistom (prerušeni đavo) po kome će Mefisto Faustu uzeti dušu posle smrti, a za uzvrat će mu vratiti mladost i učiniti da se Margareta zaljubi u njega. Ali, i Faust se zaljubljuje u Margaretu. Kao i kod Šenoe, ljubav nije bez posledica: Poljubio je, ostavio, o Jano šta ćeš sad? - sledi tragedija...
• Air des bijoux
(Sara Vujošević Jovanović)
U trećem činu Mefisto pred Margaretina vrata ostavlja škrinju s nakitom. Kad je vidi, u ariji Air des bijoux (Arija nakita) Margareta otvara škrinju, iznenađuje se (Oh dieu! Que de bijoux! - O, bože, kakav nakit), kiti se njime i oduševljava svojom pojavom u ogledalu (Ah! je ris de me voir si belle en ce miroir - Ah, smejem se kako sam lepa u ogledalu). Trajanje arije je oko 5 minuta.
Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi; Le Ronkole, 10.10.1813. - Milano, 27.01.1901.) je čuveni italijanski kompozitor. S izuzetkom malobrojnih kamernih i vokalnih kompozicija i Rekvijema, Verdi je isključivo kompozitor opera (ukupno 26), pa su njegove opere danas veliki deo repertoara svetskih operskih kuća.
• Rigoleto
"Rigoleto" (it. Rigoletto) je opera u 3 čina, premijerno izvedena 11.03.1851. u Veneciji. Libreto je napisao Frančesko Marija Pjave prema drami "Kralj se zabavlja" (Le roi s’amuse) Viktora Igoa.
Đilda, kći Rigoleta, zaljubljuje se u razvratnog Vojvodu od Mantove i žrtvuje svoj život da bi ga spasila od plaćenog ubice, koga je Rigoleto unajmio jer mu je Vojvoda obljubio kćer.
• La donna è mobile
(Saša Arsenkov)
La donna è mobile, u srpskom prepevu "žena je varljiva", čuvena je arija Vojvode od Mantove s početka 3. čina. Tema se u narednim scenama više puta ponavlja u pozadini. U svom repertoaru ariju imaju praktično svi svetski tenori. Trajanje arije je oko 3minuta.
• Travijata
"Travijata" (it. La traviata) je opera u 3 čina, premijerno izvedena 06.03.1853. u Veneciji. Libreto je napisao Frančesko Marija Pjave (Francesco Maria Piave) prema drami "Dama s kamelijama" (La dame aux camélias) Aleksandra Dime (Alexandre Dumas). Prvobitno ime opere bilo je "Violeta", prema glavnom liku. Travijata u slobodnom prevodu znači "posrnula".
Violeta je kurtizana u koju je Alfredo duže zaljubljen, a upoznaju se tek na Violetinoj zabavi. I ona se zaljubljuje u njega i pristaje da živi s njim u provinciji. Alfredov otac zahteva od Violete da se vrati starom životu, da ne kvari zaruke Alfredove sestre... Mesecima kasnije, Alfredo saznaje da Violeta umire od tuberkuloze, hita k njoj, ali stiže kasno, Violeta umire u njegovom naručju.
• Libiamo ne' lieti calici
(Sara Vujošević Jovanović i Saša Arsenkov)
Libiamo ne' lieti calici (pijmo iz veselih čaša), odnosno, po prevodu italijanske reči Brindisi kod nas poznat kao "Zdravica", "Napitnica" ili "Vinska pesma", čuveni je duet Alfreda i Violete. U operi je to scena s duetom i horom na početku prvog čina, ali na koncertima je hor često izostavljen. Duet se često peva i na srpskom jeziku (Hajd' pijmo, nek čaša se blista u ruci, u srcu nek plamti od vina žar). Napisan je u ritmu valcera.
Na Violetinoj zabavi gosti sedaju za sto i traže zdravicu. Alfredo prihvata zahtev i peva zdravicu u kojoj slavi vino i ljubav, prvenstveno se obraćajući Violeti. Ona mu uzvraća zdravicom, u kojoj je naglasak na užicima. Sledi njihov dijalog i finale sa svim gostima. Trajanje je 3-4 minuta.
Franc Lehar (Franz/Ferenc Lehár; Komarno, 30.04.1870. - Bad Išl, 24.10.1948.) bio je austrijski kompozitor mađarskog porekla. Violinu i muzičku teoriju studirao je na praškom Konzervatoriju. Radio je kao dirigent u austrougarskoj vojsci. Od 1902. godine nastanio se u Beču, gde je bio dirigent Pozorišta na [reci] Vinu (Theater an der Wien) i posvetio se pisanju muzike. Pisao je orkestarska i kamerna dela, tri opere, ali je svetsku slavu stekao operetama (26), od kojih su najpoznatije "Vesela udovica" (Die lustige Witwe), "Ciganska ljubav" (Zigeunerliebe) i "Zemlja smeha" (Das Land des Lächelns).
• Đudita
Đudita (Giuditta) je Leharova opereta u pet slika, njegova poslednja i najambicioznija. Nemački libreto napisali su Paul Knepler i Fric Lener-Beda (Fritz Löhner-Beda). Lehar je bio dirigent na premijeri 20.01.1934. godina u Bečkoj državnoj operi (Wiener Staatsoper). U stilu opere, delu nedostaje srećan kraj, ali su zadržane pevljive melodije, karakteristične za operete, među kojima se ističu arija Oktavija Freunde, das Leben ist Lebenswert (prijatelji, život treba živeti) i arija Đudite Meine Lippen, sie küssen so heiß (moje usne žarko ljube).
Radnja operete odvija se u južnoj Italiji i Libiji 1930-ih godina (tada pod italijanskom okupacijom). Đudita je od svoje majke nasledila vatreni temperament, ali je udata za dosta starijeg Manuelea i dosadno joj je u braku. Upoznaje mladog kapetana Oktavija i za oboje je to ljubav na prvi pogled. Rastaju se zbog vojne obveze Oktavija, njegova ljubav splašnjava, a Đudita se odaje raskalašnom životu. Kad se ponovo sretnu nakon mnogo godina, Đuditina strast se ponovo rasplamsa, ali Oktavio je slomljen čovek i ne želi ništa imati s njom.
• Meine Lippen
(Aleksandra Ristić)
Meine Lippen, sie küssen so heiß (Moje usne žarko ljube) je arija Đudite iz četvrte scene. Đudita se pita zašto svi kad su pored nje govore o ljubavi i magiji, a zatim nalazi odgovor, opisujući svoje vrele usne i telo koje treba ljubiti, sjaj u očima koji mami... Trajanje arije je oko 5 minuta.
Imre Kalman (Kálmán Imre [Emmerich]; Šiofok, 24.10.1882. - Pariz, 30.10.1953.) bio je mađarski kompozitor. Studirao je pravo i kompoziciju u Budimpešti. Preselio se u Beč, gde su njegove operete imale veliki uspeh. Zbog političke situacije, 1938. godine odlazi u Ameriku, a u Evropu se vratio posle rata. Pisao je uglavnom operete, u koje je ubacivao mađarski folklor. Najpoznatije su "Kneginja čardaša" (Die Csárdásfürstin) i "Grofica Marica" (Gräfin Mariza).
• Kneginja čardaša
"Kneginja čardaša" (nem. Die Csárdásfürstin) je opereta u 3 čina, premijerno izvedena 17.11.1915. u Beču. Libreto su napisali Leo Štajn (Leo Stein) i Bela Jenbah (Bela Jenbach). Radnja se odvija u Budimpešti i Beču, neposredno pred 1. Svetski rat. To je priča o ljubavi kabaretske zvezde Silve Varesku prema Edvinu, čiji otac ne dozvoljava ženidbu sina ženom iz niže klase, već mu ugovara ženidbu s groficom Anastasijom (Stasi), u koju je pak zaljubljen Boni... Edvinova majka dovodi priču do srećnog završetka.
• Heia, heia
(Sara Vujošević Jovanović)
Heia, heia, in den Bergen ist mein Heimatland (hej, hej, moja domovina je u planinama) je arija koju Silva peva na početku operete, u budimpeštanskom varijeteu. U zemlji runolista, snega i leda kuca toplo srce... ko me najbolje ljubi, biće mi muž. Trajanje arije je oko 3 minuta.
• Mädel, guck
(Aleksandra Ristić i Saša Arsenkov)
Mädel, guck...Das ist die Liebe die dumme Liebe (Devojko, pogledaj... To je ljubav, glupa ljubav) je duet Bonija i Stasi iz 2. čina. Ima svakakvih, i muškaraca i žena... sa zaključkom: Onda shvatiš da su svi muškarci prevaranti. Trajanje dueta je oko 3 minuta.
Eduardo di Kapua (Eduardo di Capua; Napulj, 12.03.1865. - Napulj, 03.10.1917.) bio je italijanski kompozitor napolitanskih kancona. Studije na konzervatoriju San Pietro a Majella u Napulju prekinuo je da bi sa svojim ocem Đakobom (Giacobbe), koji je bio violinist, putovao Evropom. Na tim putovanjima počeo je pisati muziku. Napisao je 50-ak kancona, od kojih je najpoznatija 'O sole mio.
• ’O sole mio
(Saša Arsenkov)
’O sole mio (u napolitanskom dijalektu; italijanski Il mio sole, Sunce moje), premijerno izvedena 07.09.1898. godine na festivalu Festa di Piedigrotta, svetski je poznata napolitanska kancona. Tekst je napisao Đovani Kapuro (Giovanni Capurro). Torinski sud je 2002. godine presudio da je uz di Kapua zakoniti sukompozitor Alfredo Macuki (Alfredo Mazzucchi).
Pored sunca koje ulepšava dan, postoji još lepše sunce koje sija s lica pesnikove drage, s njenih prozora, pod kojima stoji kad sunce zađe. Trajanje kancone je oko 3 minuta.
♦ Na Olimpijskim igrama 1920. godine nisu mogli naći italijansku himnu, pa je umesto nje intonirana ’O sole mio
Jovan Ivanović (Iosif/Josef/Ion Ivanovici; Temišvar, 28.01.1845. - Bukurešt, 28.09.1902.) bio je rumunski klarinetist, dirigent i kompozitor srpskog porekla. Iz siromašne porodice, rano je ostao siroče i morao je raditi kao pastir. Pritom je naučio svirati frulu i dodatno je zarađivao svirajući po svadbama i seoskim proslavama. U vojnu službu stupio je 1859. godine. U Šestom pešačkom puku u Galcu je kod Aloisa Redla naučio da svira klarinet, a zatim se muzički obrazovao kod Emila Lehra u Drugom konjičkom puku u Jašu. Stiče čin oficira i napreduje u službi, sve do funkcije generalnog inspektora vojne muzike Rumunije. Veći deo života proveo je u Galcu, gde je i počeo da piše muziku. Napisao je preko 350 dela, mahom plesnog karaktera. Najpoznatije njegovo delo je valcer "Dunavski valovi" (Valurile Dunării).
♦ Galac (Galați, 250.000 st.) je grad na Dunavu na istoku Rumunije, Jaš (Iași, 315.000 st.) je grad na severoistoku Rumunije uz granicu s Moldavijom.
Ana Kazimić, kompozitorka, pijanistica, koreografkinja i plesačica. Rođena je u Trbovlju. Diplomirala je kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pod mentorstvom profesora Zorana Erića doktorirala je kompoziciju 2017. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavala se kod Kšištofa Pendereckog (Krzysztof Penderecki), Sven-Davida Sandstrema (Sandström), Johanesa Šelherna (Johannes Schöllhorn), Mihaele Vosganian i Pola Pinjona (Paul Pignon). Dobitnica je više nagrada i priznanja, počev od vremena studija, a njene kompozicije izvođene su u zemlji i inostranstvu sa zapaženim uspehom. Docentica je na Fakultetu umetnosti u Nišu. Detaljnu biografiju možete pročitati na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu ili u službenom programu NSO-a.
• Valurile Dunării
Valurile Dunării (Dunavski valovi) je valcer koji je Ivanović napisao 1880. godine dok je bio kapelnik duvačkog orkestra 6. pešačkog puka u Galcu. Tekst je napisao rumunski pesnik Karol Skrob (Carol Scrob). Valcer se proslavio orkestarskim aranžmanom Emila Valdtojfela (Émile Waldteufel) iz 1886. godine, koji je premijerno izveden na Svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine i postigao ogroman uspeh.
Trajanje valcera je oko 5 minuta.
Johan Štraus, otac (Johann Strauss, Vater; Beč, 14.03.1804. - Beč, 25.09.1849.) bio je austrijski kompozitor, dirigent i violinist iz perioda romantizma, proslavljeni "otac valcera". Muziku je učio privatno. Sa svojim plesnim orkestrom prvi je uveo turneje po inostranstvu i ustanovio bečke javne koncerte. Napisao je više stotina dela (uglavnom plesova), među kojima je svakako najpopularniji Radecki marš (Radetzky-Marsch). Sva tri njegova sina, Johan, Jozef i Eduard su čuveni kompozitori. Uz njegovo ime se stavlja oznaka "otac" ili "stariji" za razlikovanje od mnogo popularnijeg sina s istim imenom.
• Radecki marš, op. 228
Radecki marš (nem. Radetzky-Marsch) je Johan Štraus stariji napisao 1848. godine i posvetio ga feldmaršalu Jozefu Radeckom (Josef Wenzel Graf Radetzky von Radetz) i Carsko-Kraljevskoj armiji. Marš je napisan po narudžbini za proslavu pobede Austrije pod komandom Radeckog nad Sardinijom u bitki kod Kustoce. Premijerno je izveden 31.08.1848. godine u Beču. Struktura je jednostavna: iza kratke introdukcije sledi glavni motiv (ABA), trio (ABABA) i ponovljeni introdukcija i glavni motiv (ABA). Dinamika se naizmenično menja, forte - piano i taj kontrast pleni slušaoce. Tempo marša nije precizno određen, pa ga dirigenti izvode u rasponu 103-114 doba/minutu. Trajanje je oko 3 minuta.
Trivia & Varia
• Pozorište na [reci] Vinu (Theater an der Wien) - U srpskom jeziku koristimo mađarsku reč za glavni grad Austije: Beč (Bécs). U nemačkom jeziku ime grada je Wien [Vin], kao i ime reke na kojoj se grad nalazi. Na srpskoj Vikipediji možete naći članak "Позориште на реци Вин", što je nepismeno!, kao kad bismo rekli "na lepom plavom Dunav" ili "na mutnoj reci Nišava". U srpskom jeziku sklanjaju se sve sastavnice objekta, i pridev(i) i sve imenice (a vlastite i kad se pišu inverzno, npr. ul. Petra Petrovića - ul. Petrovića Petra).
• Kakanija je u istočnoslovenskim jezicima bio podrugljiv naziv za Habzburšku monarhiju, sastavljenu od austrijskog carstva i mađarskog kraljevstva. Pridev "carski i kraljevski" (nem. kaiserlich und königlich), koji se koristi da označi pripadnost (institucije, objekti), često se skraćivao na oblike k. und k., k. u. k. i ređe na k. k. Potonji oblik, srican kao "kaka", kod Slovena ima isto značenje.
• Sistrum je instrument koji je u starom Egiptu korišćen u obredima, a kasnije i kod drugih naroda. Preteča je triangla.
• Karmen-svite - Bizeov prijatelj Ernest Giro (Ernest Guiraud) je iz opere "Karmen" sastavio dve orkestarske svite i objavio ih 1882. i 1887. godine. Obe svite imaju po šest stavaka i neznatno se razlikuju od Bizeove orkestracije. U odgovarajućem vodiču su navedeni detalji.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
Gornji vodič pripremljen za štampu (dva lista A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.