(en).Autor vodiča, u svrhu svog obrazovanja, pred svaki koncert se upoznaje s kompozitorima i delima koja će biti izvedena na koncertu, a obrađuje i dosta sporednih stvari vezanih za sadržaj. Ovaj vodič je sažetak obrađenog gradiva.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solisti: | Sanja Šuplevska Boiral, violina
Orce Ickovski, fagot Saška Stojanov Krstić, viola Bojan Mladenović, kontinuo |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
[Redosled izvođenja proverite u službenom programu.]
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na njenoj stranici maestramilenainjac.com (en).
Sanja Šuplevska Boiral , violina - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranicama na engleskom ili makedonskom jeziku.
Orce Ickovski, fagot - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.
Saška Stojanov Krstić, viola - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.
Bojan Mladenović, klavir - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranci Fakulteta umetnosti u Nišu .
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Niški simfonijski orkestar u svojim programima nikad ne navodi članove orkestra, već samo detaljne biografije solista. Članovi orkestra zaslužuju da bar budu pojedinačno spomenuti imenom i prezimenom. Stoga ih ovde navodim, prema podacima do kojih sam mogao doći.
| Podatke o stalnom sastavu orkestra preuzeo sam sa službene stranice NSO-a, gde stanje nije ažurirano od početka 2018. godine. Iako je popis neažuran, većina članova je još uvek u orkestru, te sam odlučio uključiti taj sastav u vodič (bez osoba za koje znam da više nisu u orkestru): | |||
|
|
||
| Uz stalni sastav, NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
Bendžamin Britn (Edward Benjamin Britten; Loustoft, 22.11.1913. – Olboro, 4.12.1976.) bio je engleski kompozitor iz razdoblja modernizma, dirigent i pijanist. Studirao je kompoziciju i klavir na Kraljevskom muzičkom koledžu (Royal College of Music) u Londonu. Dao je značajan doprinos britanskoj muzici te je za zasluge dobio titulu barona. Njegov opus obuhvata oko 200 dela u desetak žanrova (orkestarska muzika, koncerti, kamerna muzika, svite, vokalna muzika, duhovna i scenska muzika, muzika za decu i film). Najpoznatija dela su mu opera "Piter Grajms" (Peter Grimes) i "Ratni rekvijem" (War Requiem).
• Simpleksna simfonija, op. 4
Simpleksna simfonija (Simple Symphony) je kompozicija koju je Britn 1934. godine napisao za amaterski gudački orkestar. Svi stavci simfonije sastoje se od po dve teme iz Britnovih ranijih dela, od kojih je neka napisao još kao 10-godišnjak. Kod nas poznata i kao Jednostavna simfonija, po sadržaju nije klasična simfonija već, kako je Britn napisao, "slatka mala svita za gudače".
1. Boisterous Bourrée – Bučni buré. Buré je brzi francuski ples s brzim koracima i skakanjem, često u klompama. Stavak je u sonatnoj formi, u tempu Allegro ritmico.
2. Playful Pizzicato – Poletni picikato (doslovno: Playful = razigran). Pizzicato je tehnika sviranja gudačkih instrumenata pri kojoj se žice trzaju prstima. Stavak je u formi scherza (Presto possibile) sa sporijim središnjim triom (Molto pesante).
3. Sentimental Sarabande – Sentimentalna sarabanda. Sarabanda je dostojanstveni spori ples, obično i 3. stavak barokne svite. Stavak je u ternarnoj formi, u tempu Poco lento e pesante (sporo i teško).
4. Frolicsome Finale – Fantastično finale (doslovno: frolicsome = vragolasto, veselo). I ovaj stavak napisan je u sonatnoj formi. Tempo je Prestissimo con Fuoco (najbrže i vatreno).
Trajanje kompozicije je oko 17 minuta.
Antonio Vivaldi (Venecija, 04.03.1678. - Beč, 28.07.1741.) bio je kompozitor i violinist iz perioda baroka. Za života je objavio 12 zbirki kompozicija koje su dobile broj opusa opp. 1-12. U 1970-im godinama je objavljen potpuniji popis RV (Ryom-Verzeichnis) u kome se nalazi više od 826 dela. Između ostalog, opus obuhvata oko 500 koncerata, 46 opera, 23 simfonije, 38 kantata i duhovnu muziku. Svakako najpoznatije njegovo delo su četiri violinska koncerta pod zajedničkim naslovom "Četiri godišnja doba" (Le quattro stagioni).
• Koncert za dve violine, violončelo i gudače u d-molu, op. 3 br. 11, RV 565
L'estro armonico op. 3 (Invencija harmonije) je zbirka od 12 Vivaldijevih koncerata za jednu, dve i četiri violine i gudački orkestar koja je 1711. godine objavljena u Amsterdamu. Zbirka nije složena hronološki, već u aranžmanu prigodnom za izvođenje zbirke kao celine, tj. u 4 grupe po 3 koncerta; svaka grupa sadrži koncert s četirima, dvema i jednom violinom (tim redom), a usto je svaki par koncerata aranžiran po tonalitetu Dur-mol, osim poslednjeg para (mol-Dur). Koncerti s više od dva solistička instrumenta su u stvari concerto grosso. Koncertima iz ove zbirke Vivaldi postavlja temelje harmonije i sviranja violine, utičući na mnoge kasnije kompozitore.
Jedanaesti koncert iz zbirke (no. 11) napisan je za standardnu gudačku trio-sonatnu grupu (dve violine i violončelo), gudače i continuo. Koncert se sastoji od tri stavka, međutim, ponekad se, zbog tri celine prvog stavka, navodi da koncert ima pet stavaka. Ovo je možda najpoznatiji koncert iz ciklusa, zahvaljujući Bahovoj (Johann Sebastian Bach, 1685-1750) transkripciji za solo orgulje u Koncertu u d-molu BWV 596 iz 1714/1715. godine.
1. Allegro – Adagio e spiccato – Allegro su tri dela prvog stavka. Otvara ga duet violina po tehnici imitacije, kome odgovara duet violončela i kontinua. Srednja deonica traje samo 3 takta, a spiccato u njoj (i sledećem stavku) označava tehniku sviranja u kojoj gudalo "skače" po žicama. Treći deo počinju violončelo i kontinuo, kojima se zatim pridružuje prvo viola, a zatim i violine. Stavak završava kratkim adagiom.
2. Largo e spiccato je spora sicilijana, u pastoralnom raspoloženju. U prva 3 takta nastupaju svi (tutti), zatim prva solo violina preuzima temu, a kontinuo pauzira skoro do kraja stavka.
3. Allegro takođe otvara duet violina, preuzima violončelo, za kojim slede kratki pasaži celog orkestra, solo violinâ, solo violončela, kontinua.
Trajanje koncerta je oko 9 minuta.
[ Izvedena je transkripcija za violinu, violu, fagot i kontinuo .]
Tomislav Zografski (Томислав Зографски; Veles, 29.03.1934. - Skoplje, 14.01.2000.) bio je makedonski kompozitor savremene muzike. Studirao je muziku u Skoplju i Beogradu, a 1967. postao je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta "Sv. Kiril i Metodij" u Skoplju (mk: Факултет за музичка уметност, Универзитет "Св. Кирил и Методиј"). Napisao je preko 160 kompozicija u više žanrova, oslanjajući se na makedonsku svetovnu i duhovnu tradiciju. Za očuvanje dela Zografskog i makedonskog kulturnog nasleđa i poticanje razvoja muzičke kulture u Makedoniji, njegova udova Panda i kćeri Nataša i Elena su 2006. godine u Skoplju osnovale Fondaciju Tomislava Zografskog. Na stranici www.zografski.org (en.) možete naći detaljne podatke o Fondaciji i biografiju kompozitora.
• Svita za gudače, op. 60
Na prvom konkursu u Makedoniji za klasičnu muziku 1960. godine, u kategoriji "kamerna muzika", Zografski je dobio 1. nagradu za kompoziciju Svita za violinu i klavir, op. 28. Svita je bila omiljena i često izvođena, pa je Zografski 1968. godine počeo orkestraciju za kamerni orkestar. Orkestraciju je završio 1982. godine, a u maju iste godine premijerno ju je izveo Kamerni orkestar Makedonske filharmonije, pod dirigentom Fimčom Muratovskim (Серафим Фимчо Муратовски, 1931-2022). Svita za gudače često je izvođena u Makedoniji i u svetu.
Svita je sastavljena od 7 stavaka:
Trajanje svite je oko 6 minuta.
Žan-Batist Lili (Jean-Baptiste Lully, rođ. Giovanni Battista Lulli; Firenca, 28.11.1632. - Pariz, 22.03.1687.) bio je francuski kompozitor italijanskog porekla, violinist, plesač, pevač i scenograf. U mladosti je dobio osnovno muzičko obrazovanje i sam je naučio svirati violinu i gitaru. Od 1646. je u Parizu na službi kod rođake Luja XIV, gde se dalje usavršavao u kompoziciji, sviranju čembala i u plesu. Od 1651. bio je u službi Luja XIV (Kralj Sunce) i bio njegov dvorski kompozitor. Jedan je od najznačajnijih evropskih baroknih kompozitora, utemeljitelj francuske opere (tragédie lyrique). Napisao je dela u više žanrova, od toga je 27 dvorskih baleta (koje je pretvorio u raskošne muzičke spektakle), 14 baletnih komedija, najvećma na Molijerove (Molière) tekstove, 14 opera (mahom tragičnih), te sakralne i svetovne kompozicije.
• Turski marš
Lili je 1670. godine napisao muziku za Molijerovu baletnu komediju "Građanin plemić" (fr. Le Bourgeois gentilhomme). Gospodin Žurden, buržuj (srednja klasa), želi se uzdići iznad svog staleža i postati aristokrat. Pravi budalu od sebe, a svojoj kćeri ne dozvoljava da se uda za Kleonta, takođe buržuja. Kleont se prerušava u turskog sultana i obećava da će udajom kćeri i otac dobiti plemstvo na posebnoj ceremoniji. Ta ceremonija predstavljena je završnim "turskim maršem" (Marche pour la cérémonie des Turcs).
Pompezni marš se sastoji od dva jednaka dela, koji se ponavljaju (AABB). Prvi deo je s spor (lento, oko 80 doba/min) s dobro izraženim tempom, dok je drugi nešto življi.
Trajanje marša je oko 2 minuta.
[ Iza marša izvedena je scena s muftijom (narator Damjan Mišić) i dvojicom Turaka (bas-bariton Marko Milisavljević umesto dueta). ]
Trivia & Varia
• Simpleksan (od lat. simplex) po značenjima (jednostavan, prost, iskren, naivan...) potpuno odgovara engleskoj reči simple. Izvorni engleski naslov simfonije (Simple Symphony) i stavaka je aliteracija/tautogram (stilske figure u kojima se ponavljaju početna slova reči). Stoga je prevod naslova simfonije i stavaka prilagođen izvornoj aliteraciji: S-S, B-B, P-P, F-F.
• RV je skraćenica od Ryom-Verzeichnis - katalog dela Antonija Vivaldija koji je 1973. izdao danski muzikolog Peter Riom (Ryom). Katalog je do broja 750 urađen sistematski, uređen je po grupama (1-37 sonate za violinu, 38-47 sonate za violončelo...) i ne prati strogo hronološki red (npr. RV 6 - Sonata u c-molu iz 1717. i RV 8 - Sonata u c-molu op. 2 br. 7 iz 1709. godine). Iza broja 750 nova pronađena dela dobijaju brojeve po redosledu pronalaženja. Katalog se još uvek dopunjuje.
• Svita (francuski suite - niz) je instrumentalna kompozicija koja je sastavljena od niza stavaka (najmanje tri, obično 7-8, ali i više), koji nisu čvrsto vezani kao kod sonate ili koncerta. Potiče iz renesanse, a procvat je doživela u baroku, kad je bila sastavljena najčešće od plesova, kontrastno poređanih. Značajniji kompozitori su Ramo, Bah, Hendl i Teleman. U romantizmu se svite pišu kao samostalna dela ili uz scensku muziku. Neke od poznatijih su "San letnje noći" Mendelsona, "Šeherezada" Rimski-Korsakova, "Karmen" i "Arležanka" Bizea, svite iz baleta "Krcko oraščić", "Uspavana lepotica" i "Labudovo jezero" Čajkovskog, "Bergamaska svita" (Suite bergamasque [bergamaska je ples iz Bergama]) Debisija i mnoge druge.
• Sonatna forma, sonatni oblik, ili sonata-allegro je struktura najčešće prvog brzog stavka nekog višestavačnog dela (sonate, simfonije) koja se formirala u klasicizmu u 18. veku. Struktura "formalnog modela" se sastoji od ekspozicije, razvoja i reprize. Ekspozicija uvodi jednu ili dve teme stavka, obično u kontrastnom stilu, a zaključuje se završnom temom. U razvoju se teme razrađuju, a u reprizi se ponavljaju izmenjene teme iz ekspozicije.
• Koncert (iz italijanske reči concerto [končerto], prvi put upotrebljene u 16. veku, verovatno prema spoju latinskih reči conserere - vezati i certamen - nadmetanje, borba) je muzička kompozicija koja današnje značenje dobija u baroku. Uobičajeno je pisan za jedan instrument i orkestar (ili grupu instrumenata). Ređe su pisani za dva instrumenta, a u baroku je bila popularna vrsta concerto grosso (veliki koncert) za 3 do 6 solističkih instrumenata (concertino) i ansambl (ripieno). Osnova je kontrast (nadmetanje) između jednog ili više solistâ i ostatka orkestra. Uobičajeno pri kraju prvog stavka solist izvodi kadencu. Obično imaju tri stavka (brzi - lagani - brzi), retko četiri (brzi - lagani - umereni - brzi), od kojih su prvi, a često i poslednji, pisani u takozvanoj "sonatnoj formi".
• Trio (od lat. tres, preko it. trio - trojka) je muzika za tri instrumenta ili glasa i naziv za izvođački sastav koji izvodi takvu muziku. Muzika je najčešće samo instrumentalna, ali može biti i samo za glas (takav sastav izvođača naziva se tercet) ili mešovita (glas i dva instrumenta). Potiče od baroknih trio-sonata. U klasicizmu i romantizmu trio je srednji stavak ili deonica složenih dela. Termin trio se koristio i za tri "glasa", bez obzira na stvarni broj instrumenata: na primer, trio za dva instrumenta i basso continuo, ili Bahova trija za orgulje (BWV 525–530) i klavirske dvo- i troglasne Invencije i simfonije (BWV 772-801).
• Basso continuo (it. neprekidan, kontinualan bas; često samo continuo) ili generalbas (nem. Generalbass - opšti bas) je način zapisivanja instrumentalne pratnje u baroku. Basovske deonice označene su samo pojedinačnim notama ili brojevima na osnovu kojih su izvođači improvizovali pratnju. Sastav instrumenata takođe je bio prepušten izvođačima: mogli su biti uključeni svi instrumenti koji u rasponu tonova imaju bas-registar (npr. čelo, kontrabas, fagot), ali je morao biti uključen i najmanje jedan instrument koji je mogao svirati akorde (npr. klavir, gitara, harfa). Kad se u 18. veku pojavila potreba za preciznim i potpunim zapisivanjem muzike, basso continuo je izbačen iz prakse.
• Sicilijana (siciliana ili siciliano, fr. sicilienne) je muzički žanr, odnosno oznaka stavaka u baroknoj muzici, arija ili plesnih stavaka u svitama. Podvrsta je pastorale, od koje preuzima raspoloženje, umereni tempo i ritam 6/8 ili 12/8. Razlika je da su u sicilijaniji note odsečnije. Nije dokazana veza sa Sicilijom, odakle je navodno potekao ples.
• Comédie-ballet (baletna komedija) je žanr francuske drame iz vremena Molijera, u kojoj se govorena radnja meša s muzikom i plesom.
• Molijer je igrao ulogu gospodina Žurdena na premijeri predstave "Građanin plemić", a Lili je plesao ulogu muftije u ceremoniji Turaka na kraju opere (turski marš).
• Doba (imenica ženskog roda; češ. doba, eng. beat [bit], fr. temps, nem. Schlag [šlag], rus. доля [dolja]) je vremenska mera takta. To je preciznije navođenje brzine izvođenja dela. Broj (otkucaja metronoma u minuti) se nalazi iznad notnog zapisa, npr. Allegro (♩ =133), tj. 133 dobe u minuti. Doba se može opisati kao ritam kojim slušaoci cupkaju nogom dok slušaju neku melodiju.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
Gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.