Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
…
Dirigent: | Milena Injac |
Solist: | Jovan Bogosavljević, violina |
Niški simfonijski orkestar |
…
Hose Pablo Monkajo | Huapango |
Arturo Markez | Danzón No. 2 |
Astor Pjacola | Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu |
[ Redosled izvođenja proverite u službenom programu. ]
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici maestramilenainjac.com (en).
Jovan Bogosavljević, violina - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu.
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Stalni sastav orkestra (podaci su preuzeti sa službene stranice NSO-a, gde stanje nije ažurirano od početka 2018. godine): | |||
|
|
||
NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). |
Kompozitori i dela
Hose Pablo Monkajo (José Pablo Moncayo García; Gvadalahara, 29.06.1912. - Grad Meksiko, 16.06.1958.) bio je meksički pijanist, kompozitor i dirigent. Jedan je od najznačajnijih predstavnika meksičkog nacionalizma u muzici. Na Nacionalnom muzičkom konzervatoriju (Conservatorio Nacional de Música) studirao je klavir, kompoziciju i harmoniju, a kasnije je tu i predavao kompoziciju i dirigovanje. Na poziv Karlosa Čaveza (Carlos Chávez) pridružio se 1931. godine kao perkusionist Meksičkom simfonijskom orkestru (Orquesta Sinfónica de México), a kasnije je u istom orkestru radio kao pijanist, kompozitor i dirigent. Od 1942. godine usavršavao se u Americi. Za kratkog života napisao je 40-ak dela, među kojima su dve simfonije, opera, balet, a njegovo najpoznatije delo je Huapango.
• Huapango
Monkajo je u području Verakruza istraživao i prikupljao građu za delo Huapango, koje je radio po narudžbi Karlosa Čaveza. Čavez je s Meksičkim simfonijskim orkestrom premijerno izveo delo 15.08.1941. godine u Palati lepih umetnosti (Palacio de Bellas Artes) u Meksiku.
Huapango je jednostavačna kompozicija koja reinterpretira plesove Verakruza. Delo počinje tiho i postupno dobija na volumenu. Muzika se širi i konačno dostiže vrhunac u fortissimu u ekstatičnom ritmu. Plesovi se tradicionalno izvode kloparanjem cipela na drvenim podlogama, i Monkajo efikasno koristi udaraljke za postizanje tog efekta. U taj uvodni motiv upliće se solo truba dvema temama. Otprilike na polovini dela, atmosfera se naglo menja u opušteniju, nalik siesti. Temu uvode flauta, rog, oboa i harfa, a zatim je preuzima ceo orkestar. I opet se menja raspoloženje erupcijom rogova uz uvodne fanfare. Solo trombon i truba se nadmeću, sve dok ih orkestar ne odvede u deliričnu kodu.
Trajanje kompozicije je oko 8 minuta.
Arturo Markez (Arturo Márquez; Alamos, 20.12.1950.) je savremeni meksički kompozitor. Njegova porodica emigrirala je 1962. godine u La Puente kod Los Anđelesa, gde je Arturo u srednjoj školi počeo svirati trombon, zatim tubu, a pohađao je i časove violine. Od 1970. godine u Meksiku je studirao klavir, muzičku teoriju i kompoziciju, a od 1980. godine kao stipendist se usavršavao u Francuskoj i SAD-u. Kao kompozitor već je bio poznat u Meksiku, a međunarodni proboj napravio je 1990-ih godina svojim dansonima (danzones) u koje inkorporira meksičku narodnu muziku. Napisao je 50-ak dela najvećma orkestarske muzike, zatim koncerte, 5 baleta, vokalnu muziku i muziku za solo instrumente.
• Danzón No. 2
Danson (šp. danzón) je ples kubanskog porekla, sličan habaneri, odnosno muzika tog plesa. Markez je napisao devet dansona, zasnovanih na muzici s područja meksičkog Verakruza, gde je danson izuzetno popularan. Danson br. 2 napisao je po narudžbi Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (Universidad Nacional Autónoma de México, UNAM). Filharmonijski orkestar UNAM-a premijerno ga je izveo u Gradu Meksiku 05.03.1994. godine. Zaslugom Gustava Dudamela, Danson br. 2 (Danzón No. 2) doneo je Markezu svetsku slavu.
Danson br.2 napisan je u formi uvod-A-B-A-C-A-D-zaključak, odnosno u proširenoj formi ronda, s dodanim uvodom i zaključkom. Mnogobrojni solistički instrumenti imaju svoje deonice (klarinet, oboa, pikolo, violina, truba...), a tiktakanje klavesa proteže se kroz skoro čitavu kompoziciju.
Trajanje kompozicije je oko 10 minuta.
Astor Pjacola (Astor Pantaleón Piazzolla; Mar del Plata, 11.03.1921. - Buenos Ajres, 04.07.1992.) bio je argentinski kompozitor tangâ i virtuoz na bandoneonu (vrsta harmonike). Od 4. do 17. godine živeo je u Njujorku, gde je počeo svirati bandoneon. Sa 17 godina došao je u Buenos Ajres gde je, uz sviranje u orkestrima, pet godina učio orkestraciju kod Alberta Hinastere, a zatim još pet godina klavir kod Raula Spivaka (Raúl Spivak). Od 1954. godine studirao je kompoziciju kod Nađe Bulanže u Parizu. Širom sveta nastupao je kao bandoneonist sa svojim mnogobrojnim ansamblima. Napisao je oko 750 kompozicija baziranih na tangu. Uveo je novi stil u argentinski tango, dodajući elemente džeza i klasične muzike.
• Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu
Prva asocijacija na "četiri godišnja doba" su Vivaldijeva Četiri godišnja doba (Le quattro stagioni). On je pod tim nazivom između 1718. i 1720. godine napisao grupu od četiriju violinskih koncerata. Svaki koncert nazvan je po jednom godišnjem dobu: Proleće (La primavera), Leto (L'estate), Jesen (L'autunno), Zima (L'inverno). Svaki od njih ima po tri stavka u strukturi brzi-spori-brzi. Nakon njega, mnogi kompozitori napisali su dela koja obrađuju četiri godišnja doba. Među njima je i Pjacola.
Pjacola je 1965. godine napisao scensku muziku za predstavu Melenita de Oro (Zlatokosa) Alberta Munjoza (Alberto Rodríguez Muñoz). Jedna od kompozicija iz te predstave bila je tango Verano Porteño (Leto u Buenos Ajresu). Tek 4 godine kasnije napisao je još 3 kompozicije, Invierno Porteño (Zima, 1969.), Primavera Porteña (Proleće, 1970.), Otoño Porteño (Jesen, 1970.) i tako zaokružio ciklus Las Cuatro Estaciones Porteñas ([las kvatro estasiones portenjas], šp. Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu). Pjacola sa svojim kvintetom (violina, klavir, električna gitara, bas i bandoneon) izveo je kompletan ciklus 19.05. 1970. godine u Teatro Regina u Buenos Ajresu. Na premijeri je redosled kompozicija bio: Zima, Leto, Jesen, Proleće, ali se ciklus najčešće izvodi drugačije, po redosledu nastanka, ili po redu godišnjih doba, gde prvi stavak može biti Proleće (kao kod Vivaldija) ili Jesen (odgovarajuće godišnje doba na južnoj hemisferi).
Po narudžbi letonskog violinista Gidona Kremera, ruski kompozitor Leonid Desjatnikov je Pjacolin ciklus aranžirao za solo violinu i gudački orkestar. Pritom je iz Vivaldijevih Godišnjih doba u svoj aranžman ubacio 15 citata različitih dužina. Danas se taj aranžman češće izvodi od originalnog Pjacolinog.
Trajanje kompozicije je oko 25 minuta.
Trivia & Varia
• Rondo (francuski: rondeau) se u muzici najčešće odnosi na muzičku formu, takozvani francuski stil, u kome se glavna tema (refren, repriza) stalno ponavlja nakon sporednih epizoda (kupleti), A-B-A-C...A. Kao tip muzike, rondo predstavlja brzu i živahnu muziku, uobičajeno allegro. Iako ima izuzetaka, muzika označena kao "rondo" podrazumeva i formu i tip.
• Gustavo Dudamel (Gustavo Adolfo Dudamel Ramírez; Barkisimeto, 26.01.1981.) je proslavljeni venecuelanski dirigent i violinist. Obrazovao se u okviru projekta El Sistema. Kad je imao 18 godina postao je dirigent Omladinskog orkestra "Simon Bolivar" (Orquesta Sinfónica Simón Bolívar). Dudamel je muzički direktor Losanđeleske filharmonije (Los Angeles Philharmonic) i Pariske nacionalne opere (Opéra national de Paris). Dobitnik je mnogih međunarodnih nagrada i priznanja.
• Karlos Čavez (Carlos Chávez y Ramírez; Popotla, 13.06.1899. - Grad Meksiko, 02.02.1978.) bio je istaknuti meksički kompozitor i pedagog. Studirao je u Meksiku, Evropi i SAD-u. Godine 1928. osnovao je Meksički simfonijski orkestar i bio njegov dirigent do 1949. godine. Bio je direktor Konzervatorija i Nacionalnog instituta lepih umetnosti. Njegov muzički stil je spoj rane indijanske i moderne evropske muzike. Pisao je balete, orkestarska dela, koncerte, horove, kamernu muziku, kao i dela za gitaru i klavir. Najpoznatije njegovo delo je verovatno Indijanska simfonija (Sinfonía india, tj. Simfonija br. 2).
• Alberto Hinastera (Alberto Evaristo Ginastera; Buenos Ajres, 11.04.1916. - Ženeva, 25.06.1983.) bio je argentinski kompozitor iz perioda modernizma. Muziku je studirao u Buenos Ajresu, a usavršavao se u SAD-u. Njegova muzika bazirana je na argentinskom folkloru. Pisao je scenska dela, orkestarsku, kamernu i klavirsku muziku.
• Nađa Bulanže (Nadia Boulanger; Pariz, 16.09.1887. - Pariz, 22.10. 1979.) bila je francuska pedagoginja, kompozitorka i dirigentica.Studirala je kompoziciju i orgulje na Pariskom konzervatoriju, a kasnije je tu i predavala. Privatno je davala časove mnogim savremenim kompozitorima.
• Siesta ([sjesta], šp. dremež) je počinak i popodnevni mir (obično posle ručka) u mnogim predelima s toplom klimom, tradicionalno na Mediteranu, Južnoj Evropi i Latinskoj Americi.
• Antonio Vivaldi (Venecija, 04.03.1678. - Beč, 28.07.1741.) bio je kompozitor i violinist iz perioda baroka. Za života je objavio 12 zbirki kompozicija koje su dobile broj opusa opp. 1-12. U 1970-im godinama je objavljen potpuniji popis RV (Ryom-Verzeichnis) u kome se nalazi više od 826 dela. Između ostalog, opus obuhvata oko 500 koncerata, 46 opera, 23 simfonije, 38 kantata i duhovnu muziku. Svakako najpoznatije njegovo delo su četiri violinska koncerta pod zajedničkim naslovom "Četiri godišnja doba" (Le quattro stagioni).
• Tango je ples nastao u Južnoj Americi u 19. veku. Najpoznatija podvrsta je "argentinski tango". Plešu ga parovi u zatvorenom i otvorenom položaju. Obavezan je na takmičenjima plesnih parova i u umetničkom klizanju. Tango je 2009. godine uvršten na popis Uneskove kulturne baštine.
• Gidon Kremer (Gidons Krēmers / Гидон Маркусович Кремер; Riga, 27.02.1947.), ranije sovjetski, danas letonsko-nemački violinist. Osnivač je kamernog orkestra Kremerata Baltica koji sačinjavaju solisti iz baltičkih zemalja. Dobitnik je mnogih međunarodnih nagrada i priznanja.
• Leonid Desjatnikov (Леонид Аркадьевич Десятников; Harkov, 16.10.1955.), ruski kompozitor. Prvenstveno poznat po muzici za film, iako je napisao 4 opere, 2 baleta, kamernu i vokalnu muziku, a obradio je i 6 Pjacolinih dela.
• Porteño [portenjo] (ž.r. porteña) je naziv za stanovnike Buenos Ajresa. U španskom jeziku pojam porteño znači "osoba iz lučkog grada" i koristi se u čitavom španskom govornom području (Španija, Kolumbija, Meksiko, ...)
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
imslp.org
nyphil.org
sagegateshead.com
stocktonsymphony.org
www.allmusic.com
www.classical-music.com
www.enciklopedija.hr
Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu , pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.