ili u službenom programu NSO-a.Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
…
| Dirigent: | Milena Injac |
| Solist: | Marija Ivanović, klavir |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Volfgang Amadeus Mocart | Uvertira opere "Titovo milosrđe" |
| Jozef Hajdn | Simfonija br. 104 u D-duru ("Londonska") |
| Franc Šubert (arr. Dmitri Kabalevski) |
Fantazija u f-molu |
[Redosled izvođenja proverite u službenom programu.]
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati na stranici maestramilenainjac.com ili u službenom programu NSO-a.
Marija Ivanović, klavir - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na njenoj službenoj stranici na adresi www.mariaivanovich.com (sr/en/šp)
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
| Stalni sastav orkestra (podaci su preuzeti sa službene stranice NSO-a, gde stanje nije ažurirano od početka 2018. godine): | |||
|
|
||
| NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) nalazi se oko 850 dela u skoro svim žanrovima njegovog doba.
• Uvertira opere "Titovo milosrđe"
"Titovo milosrđe" (La clemenza di Tito, KV 621) je opera na italijanskom jeziku (izvorni opis: dramma serio per musica - ozbiljna muzička drama) u dva čina. To je poslednja opera koju je Mocart napisao. Naručena je za prašku krunidbu Leopolda Drugog za kralja Bohemije. Stoga je tema opere veličanje milosrđa i veličine vladara. Libreto je prema Metastazijevom (Pietro Metastasio) tekstu napisao Katerino Macola (Caterino Mazzolà). Premijera je izvedena 06.09.1791. u Pragu.
Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus, 30.12.39. - 13.09.81.) bio je rimski car. Ostali glavni likovi u operi su Vitelija (kći ubijenog bivšeg cara Vitelija [Aulus Vitelius Germanicus]), Sekst (Titov prijatelj, zaljubljen u Viteliju), Anije (Sekstov prijatelj, zaljubljen u Serviliju) i Servilija (Sekstova sestra, zaljubljena u Anija). Radnja opere odigrava se oko 79. godine u Rimu. Tit želi da oženi Serviliju, a to nije pravo Viteliji, jer smatra da je ona trebala biti odabrana za suprugu. Stoga planira ubistvo Tita, koristeći Seksta. Kad Servilija prizna da voli Anija, Tit odustaje od ženidbe s njom i poziva Viteliju. Ona pokušava da spreči ubistvo Tita, ali je Sekst već neuspešno pokušao ubivši carevog dvojnika i Senat ga osuđuje na smrt. Vitelija, da bi ga spasila, priznaje šta je učinila. Tit potpisuje pomilovanje za Seksta i prašta svima, kroz milosrđe pokazujući svoju veličinu.
Uobičajeno trajanje uvertire je oko pet minuta.
Jozef Hajdn (Franz Joseph Haydn; Rorau, 31.03. ili 01.04.1732. - Beč, 31.05.1809.) bio je austrijski kompozitor, "otac simfonije", uz svoje mlađe savremenike Mocarta i Bethovena velikan bečkog klasicizma. Osim sporadičnog muzičkog obrazovanja za vreme dok je pevao u dečjem horu, znanje je sticao proučavajući dela drugih kompozitora. Od 1761. godine do smrti bio je u službi na dvoru Esterhazijevih (Eszterházy). Ugovorom od 01.01.1789. nije bio čvrsto vezan pa je mogao objavljivati svoja dela, a nakon smrti princa Mikloša 1890. godine, njegovi naslednici dali su Hajdnu još veću slobodu pa je dva puta boravio u Engleskoj i nastanio se u Beču. Hoboken je izdao katalog oko 750 Hajdnovih dela, među kojima su: 107 simfonija, 24 opere, 68 gudačkih kvarteta, 126 trija za (instrument) bariton, a oko polovine opusa je vokalna muzika. Začetnik je tzv. sonatne forme, proširio je formu ronda (spoj rondo i sonatne forme) i uveo je fugu u klasicizam, a njegova dela obiluju muzičkim šalama.
• Simfonija br. 104 u D-duru, Hob. I:104 ("Londonska")
U Hobokenovom katalogu navedene su 104 simfonije s brojem (1-104), Koncertantna simfonija, dve naknadno otkrivene rane simfonije ("A" i "B") i jedna izgubljena simfonija, od koje je sačuvan samo fragment. Poslednjih 12 simfonija (93-104) poznato je pod nazivom "Londonske simfonije" ili "Salomonove simfonije, prema Johanu Peteru Salomonu koji je doveo Hajdna u London.
Simfonija br. 104 u D-duru je kruna Londonskih simfonija i sâma nosi naslov "Londonska" ili "Salomonova". Hajdn ju je napisao u martu/aprilu 1795. godine pri kraju svog drugog boravka u Londonu. Po nekim izvorima, premijerno je izvedena 13.04.1795. godine i na njoj je dirigent bio Đovani Batista Vioti. Tri nedelje kasnije izvedena je u sklopu oproštajnog koncerta 04.05.1975. godine (datum premijere po drugim izvorima) i Hajdn je bio dirigent.
Simfonija se sastoji od četiriju stavaka:
1. stavak otvara svečani uvod (taktovi 1-16, Adagio, d-mol, 4/4 takt). Sledi klasični formalni model brzog prvog stavka (taktovi 17-294, Allegro, D-dur, 2/2 takt) u sonatnoj formi (ekspozicija, razvoj, repriza). Stavak je monotematski: skoro sav izloženi materijal zasnovan je na jednoj temi.
2. spori stavak (Andante, G-dur, 2/4 takt, 152 takta) sastoji se od teme, triju varijacija teme i kode.
3. stavak je uobičajeni menuet i trio. Menuet je u tempu Allegro (D-dur, 3/4 takt, 52 takta), a uključuje muzičku šalu: Hajdn ubacuje iznenadnu dvotaktnu pauzu na kraju kadence. Ta šala preslikana je i u trio. Trio (B-dur, 3/4 takt, 52 takta) je u obliku lendlera (preteča valcera). Stavak završava ponovljenim menuetom.
4. stavak (Spiritoso, D-dur, 2/2 takt, 334 takta), kao i prvi, takođe je monotematski i u sonatnoj formi. Tema je prepoznata kao melodija hrvatske pesme "Oj Jelena".
Uobičajeno trajanje simfonije je oko 28 minuta (Philharmonia Hungarica, Antal Doráti, iz 1971. godine: 8:34 + 8:11 + 5:11 + 6:57 = 28:53).
Franc Šubert (Franz Schubert; Beč, 31.01.1797. - Beč, 19.11.1828.) bio je austrijski kompozitor iz perioda romantizma. Za vreme svog kratkog života napisao je više od 1500 dela, od toga su najveći deo (preko 600) pesme (Lied) za solo glas i klavir. Uz to, napisao je značajan broj dela za dva i više glasova, horove i kantate, kao i dela za klavir. Završio je 8 orkestarskih uvertira i 7 simfonija, a započeo je još 6 simfonija, među kojima je i popularna "nedovršena". Sakralna muzika uključuje 7 misa, oratorij i rekvijem, te druge manje kompozicije. Za života, njegova muzika bila je poznata samo uskom krugu obožavatelja u Beču. Tek kasnije su Mendelson, Šuman, List, Brams i drugi kompozitori 19. veka otkrili i promovirali njegova dela, te se danas svrstava među najveće kompozitore kasnog klasicizma i ranog romantizma.
Dmitri Kabalevski (Дмитрий Кабалевский; Sankt Peterburg, 30.12.1904. - Moskva, 14.02.1987.), ruski kompozitor, pijanist, pedagog i publicist. Muziku je studirao u muzičkoj školi Skrjabin i na Moskovskom konzervatoriju, gde je kasnije i predavao kompoziciju. Bio je i glavni urednik časopisa Sovjetska muzika (Советская Музыка). Njegov opus od preko 100 dela (opp. 1-101 i WoO) obuhvata scensku, koncertantnu, kamernu i vokalnu muziku, muziku za klavir i muziku za film.
• Fantazija u f-molu, D. 940, op. post. 103
Šubert je napisao 37 dela za klavir četvororučno. Takva dela dobro su se prodavala za "kućnu upotrebu", a uz to su bila pogodna za pedagoški rad, kad su učitelj i učenik mogli zajedno svirati. Jedno od dela je i Fantazija u f-molu, koju je Šubert napisao za svoju učenicu groficu Karolinu Esterhazi i njoj je posvetio.
Izvorno je Šubert Fantaziju napisao za klavir četvororučno (završena u martu 1828. godine) i premijerno ju je s Francom Lahnerom izveo 9. maja. Dmitrij Kabalevski je 1961. godine Fantaziju aranžirao za solo klavir i simfonijski orkestar.
Fantazija načelno ima strukturu simfonije, čiji su stavci međusobno zavisni i izvode se bez pauze.
1. Allegro molto moderato
2. Largo
3. Scherzo. Allegro vivace
4. Finale. Allegro molto moderato
Uobičajeno trajanje fantazije je oko 18 minuta.
Trivia & Varia
• KV ili samo K. je skraćenica od Köchel-Verzeichnis odnosno Köchelverzeichnis = Kehelov katalog, hronološki popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Kasnije, kad su pronađena druga Mocartova dela, popis je revidiran, poslednji put u šestoj reviziji KV6 iz 1964. godine. Zbog održanja hronologije na broj su dodavane dodatne oznake, na primer KV6 547a - Klavirska sonata u F-duru.
• Za delo objavljeno nakon smrti autora često se koristi izraz "posthuman", navodno iz latinskog post - iza i humus - zemlja. Međutim, tu rečnici greše: to nema veze ni s humusom ni s humanosti. Ispravni oblici su postuman (pridev) i postumno (prilog), prema latinskom postumus - dete rođeno posle očeve smrti, posmrče.
• Da bi se dela istog naziva nekog kompozitora razlikovala, uz naziv dela stavlja se skraćenica iza koje sledi broj. Na primer, Bethoven je napisao dve sonate u A-duru, koje su, da bi se razlikovale, označene kao op. 26 i op. 101. Najčešća skraćenica je op. od latinskog opus = delo (množina: opp.). Kod pojedinih kompozitora se umesto op. stavljaju druge skraćenice, na primer BWV - Bach-Werke-Verzeichnis, MWV - Mendelssohn-Werkverzeichnis, WoO - Werke ohne Opuszahl [dela bez broja opusa]...
Tako je D skraćenica od imena austrijskog muzikologa Otoa Eriha Dojča (Otto Erich Deutsch) koji je 1951. u Londonu objavio popis Šubertovih dela pod naslovom Schubert: Thematic Catalogue of all his Works in Chronological Order, takozvani Deutsch catalogue. Revidirani popis objavljen je u Nemačkoj 1978. godine
• Hob. je identifikator kojim se označavaju dela Jozefa Hajdna (Joseph Haydn). Oznaka je deo prezimena holandskog muzikologa Antonija van Hobokena (Anthony van Hoboken) koji je izdao katalog J. Haydn, Thematisch-bibliographisches Werkverzeichnis - J. Hajdn, tematsko-bibliografski katalog dela. Katalog u tri toma objavljen je od 1957. do 1978. i na 1936 stranica sadrži preko 750 dela. Uređen je po kategorijama (I - simfonije (1-108), Ia - uvertire (1-16), II - divertimenti u 4 ili više delova (1-47), III - gudački kvarteti (1-83b)...) Unutar kategorija dela uglavnom prate hronološki red. Primer označavanja: "Carska pesma", Kaiserlied Hob. XXVIa:43 - 43. delo iz kategorije XXVIa - pesme uz klavir (inspiracija za ovu pesmu Hajdnu je bila pesma "Stal se jesem" iz Hrvatskog Zagorja; melodija je poznata i kao "Carska himna", bila je službena himna Austrije od 1797. do 1918. i sadašnja je himna Nemačke; kasnije je ovu pesmu Hajdn preradio za 2. stav Gudačkog kvarteta, op. 76 br. 3, Hob. III:77, "Carski").
• Johan Peter Salomon (Johann; Bon, kršten 20.02.1745. - London, 28.11.1815.) bio je nemački violinist, kompozitor i muzički organizator. Njegove kompozicije nisu ostavile značajniji trag, ali je upamćen kao organizator Hajdnovih londonskih turneja.
• Đovani Batista Vioti (Giovanni Battista Viotti; Fontaneto Po, 12.05.1755 - London, 03.03.1824.) bio je italijanski kompozitor i violinski virtuoz.
• Karolina Esterhazi (Karoline Esterházy; Presburg [današnja Bratislava], 06.09.1805. - Presburg, 14.03.1851.) bila je po rođenju grofica iz slovačke grane mađarske porodice Esterhazi, kod koje je radio Hajdn. Franc Šubert joj je bio učitelj muzike 1818. i 1824. godine.
• Franc Lahner (Franz Lachner; Rajn, 02.04.1803. - Minhen, 20.01.1890.) bio je nemački kompozitor i dirigent. Njegova muzika je pod uticajem Bethovena i Šuberta, čiji je bio prijatelj. Napisao je preko 200 dela (opp. 1-191 i 30-ak bez broja opusa).
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
dme.mozarteum.at
imslp.org
sllmf.org
www.enciklopedija.hr
www.laphil.com
www.philorch.org
www.redlandssymphony.com
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.