Neslužbeni vodič kroz program

koncerta Niškog simfonijskog orkestra

Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.

Premijerni koncert

Četvrtak, 26.09.2019. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Dirigent: Milena Injac
Solisti: Bojan Pešić, oboa
Andrija Minčić, klarinet
Nikola Ćirić, horna
Tadija Minčić, fagot
Niški simfonijski orkestar

P r o g r a m
Gabrijel Fore Pavana u fis-molu, op. 50
Volfgang Amadeus Mocart Koncertantna simfonija za kvartet duvača i orkestar u Es-duru, KV 297b
 
  • 1. Allegro
  • 2. Adagio
  • 3. Andante con variazioni
Sergej Prokofjev Simfonija br. 1 u D-duru op. 25, "Klasična"
 
  • 1. Allegro
  • 2. Intermezzo. Larghetto
  • 3. Gavotte. Non troppo allegro
  • 4. Finale. Molto vivace
[Na koncertu je redosled izvođenja bio: Prokofjev, Fore, Mocart.]

O izvođačima:

Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.

Milena Injac, dirigent - biografiju možete pročitati na stranici www.milenainjac.net external link ili u službenom programu NSO-a.

Bojan Pešić, oboa - biografiju možete pročitati na stranici Beogradske filharmonije external link ili u službenom programu NSO-a.

Andrija Minčić, klarinet - biografiju možete pročitati na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu external link ili u službenom programu NSO-a.

Nikola Ćirić, horna - biografiju možete pročitati na stranici Beogradske filharmonije external link ili u službenom programu NSO-a.

Tadija Minčić, fagot - kratku biografiju možete pročitati na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu pdf ili u službenom programu NSO-a.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Stalni sastav orkestra (prema podacima sa službene stranice početkom 2018. godine):

  • Prve violine
  • Stanislava Alađozovski
  •    koncertmajstor
  • Sanja Jović Đorđević
  •   zam. koncertmajstora
  • Jasna Mijović
  • Katarina Pešić
  • Jelena Gušić
  • Slobodan Jevtić
  • Bojana Đolović
  • Druge violine
  • Tatjana Mijović Petrović
  •   principal
  • Dejan Sotirovski
  •   zamenik principala
  • Jelena Kocić
  • Sandra Rakonjac
  • Snežana Jovanović
  • Viole
  • Vladan Veljković
  •   principal
  • Saška Stojanov Krstić
  •   zamenik principala
  • Zlata Filipović
  • Irena Veljković
  • Suzana Savić
  • Violončela
  • Nataša Palić
  •   principal
  • Aleksandra Petrović
  •    zamenik principala
  • Ana Stanković
  • Andrija Petrović
  • Kontrabasi
  • Milovan Dimić
  •   principal
  • Flaute
  • Tatjana Veličković Minčić
  •   principal
  • Oboe
  • Vladimir Vezenković
  •   principal
  • Marjan Radevski
  • Klarineti
  • Saša Minčić
  •   principal
  • Aleksandar Mitić
  • Fagoti
  • Đorđi Alađozovski
  •   principal
  • Horne
  • Danilo Filipović
  •   principal
  • Jelena Nikolić
  • Srđan Kurtić
  • Milan Azirović
  • Trube
  • Darko Dimitrijević
  •   principal
  • Aleksandar Milenković
  • Tromboni
  • Nenad Vuksanović
  •   principal
  • Bojan Vidanović

NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni).

Kompozitori i dela

Gabrijel Fore (Gabriel Fauré; Pamje, 12.05.1845. - Pariz, 04.11.1924.) bio je francuski kompozitor, orguljaš, dirigent i pedagog iz perioda kasnog romantizma. Počevši od devete godine, 11 godina se obrazovao u privatnoj muzičkoj školi u Parizu, gde mu je od 1861. učitelj bio Kamij Sen-Sans (Camille Saint-Saëns). Bio je crkveni horovođa, orguljaš, a zatim profesor i direktor Pariskog Konzervatorija. Kao dirigent nastupao je širom Evrope. Njegov stvaralački opus (opp. 1-121) obuhvata skoro sve žanrove tog doba, a najpoznatija dela su mu Rekvijem op. 48 i Pavana op. 50.

 • Pavana u fis-molu, op. 50

Pavana je kompozicija koju je Fore napisao 1887. godine za svoju patronu groficu Elizabet Grefil (Élisabeth Greffulhe). Po njenom zahtevu, Fore je dodao hor sa stihovima koje je napisao njen rođak Rober de Monteskju (Robert de Montesquiou). Orkestarska verzija premijerno je izvedena 25.11.1888. godine u Parizu, a horska tri dana kasnije. Fore je kasnije delo preradio za flautu i gudače te za solo klavir, a tu verziju je i sâm snimio.

Pavana se najčešće izvodi u tempu andante molto moderato, iako čuveni dirigent Ser Adrian Boult smatra da tempo treba biti najmanje 100 doba/min. Podloga čitave kompozicije je pizzicato gudača, svih ili po sekcijama, tako da za gudače u ovoj kompoziciji nema odmora. Flauta uvodi setnu temu koju preuzimaju oboa i drugi duvači, a zatim je razrađuju s orkestrom. Kratak srednji deo je strastveniji, ali u istom raspoloženju, a za njim se vraća glavna tema.

Sa ili bez hora, kompozicija je izuzetno popularna i često se javlja u kolekcijama relaksirajuće muzike. Uobičajeno trajanje je oko 6 do 7 minuta.

Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) iz 1964. nalazi se 626 kompozicija u skoro svim žanrovima njegovog doba.

 • Koncertantna simfonija za kvartet duvača i orkestar u Es-duru, KV 297b

Koncertantna simfonija (sinfonia concertante) nalazi se u dodatku Kehelovog kataloga kao delo pripisano Mocartu. Izvorno delo koje je Mocart napisao u aprilu 1778. godine za vreme boravka u Parizu izgubljeno je. Današnja verzija simfonije nađena je u zaostavštini Mocartovog biografa Ota Jana (Otto Jahn) tek 1870. godine, ali se muzikolozi ne slažu oko verodostojnosti dela. U njemu kvartet duvača čine oboa, klarinet, horna i fagot, dok prema Mocartovim pismima solisti su trebali biti flauta, oboa, horna i fagot (klarinet se u Mocartovim delima prvi put javlja krajem 1785. godine). Svejedno, pisao ga Mocart ili ne, stručnjaci se slažu da je delo izvrsno, omogućavajući solistima da pokažu svoju virtuoznost.

Allegro - Prvi stav je napisan u sonatnoj formi. Orkestar uvodi ljupku prvu temu, a kvartet zatim uvodi još dve teme: u prvoj od njih nastupaju zajedno, a u drugoj se solisti razilaze i počinju međusobnu muzičku konverzaciju. Slede uobičajeni razvoj i repriza, s napisanom kadencom pre kode (neki kompozitori, pa i Mocart, nisu zapisivali kadence, ostavljajući solistima više slobode u izvođenju).

Adagio - U drugom stavu solisti nastavljaju razmenjivati muzičke fraze, koje orkestar spaja kratkim deonicama, dajući stavu osećaj smirenosti.

Andante con variazioni - Struktura trećeg stava je "tema i varijacije": ukupno je deset varijacija koje povezuju identični ritorneli orkestra. Iza poslednje varijacije na kratko se tempo menja u adagio, pre svečane kode u tempu allegro. Stav solistima pruža priliku da pokažu svu svoju snagu.

Uobičajeno trajanje simfonije je oko 30 minuta (Giuseppe Sinopoli, Philharmonia Orchestra, John Anderson - oboa, Michael Collins - klarinet, Meyrick Alexander - fagot, Richard Watkins - horna, iz 1991. godine: 12:24 + 08:54 + 09:02 = 30:20).

Sergej Sergejevič Prokofjev (Сергей Сергеевич Прокофьев; Soncovka, 23[27].04.1891. - Moskva, 05.03.1953.) bio je ruski pijanist, dirigent i kompozitor. Pionir neoklasicizma, jedan je od značajnijih kompozitora 20. veka. Na Konzervatoriju u Sankt Peterburgu, gde je s 13 godina primljen kao najmlađi student do tada, diplomirao je kompoziciju 1909. te naknadno do 1914. klavir i dirigovanje. Nakon izbijanja Oktobarske revolucije emigrira u SAD, a 1922. seli se u Pariz gde je ostao do 1936. godine, odakle prelazi u Moskvu. Koncertirao je po SAD-u i Evropi, a boravak u Parizu je njegovo najplodnije stvaralačko razdoblje. Njegov opus (opp. 1-138) obuhvata 15-ak žanrova: 14 opera, 9 baleta, scensku i filmsku muziku, 7 simfonija (i još dve iz dečačkih dana), 11 koncerata, kao i mnogobrojna instrumentalna i vokalna dela.

 • Simfonija br. 1 u D-duru op. 25, "Klasična"

Prokofjev je simfoniju pisao 1916. i 1917. godine. Na premijeri 21.04.1918. godine u Sankt Peterburgu Prokofjev je bio dirigent.

Ovo je najkraća i najpoznatija Prokofjevljeva simfonija. Smatra se jednim od prvih dela neoklasicizma, jer sadrži moderne elemente uz klasičan stil. Sâm Prokofjev nazvao je simfoniju "klasična" jer, po njegovim rečima, takav stil koristio bi Hajdn da je još živ. Usto je u svom dnevniku zapisao i da je njegova simfonija tačno Mocartov klasicizam i da će publika biti zadovoljna dok sluša srećnu i nekomplikovanu muziku.

Allegro - Prvi stav napisan je u sonatnoj formi, s dve teme, razradom i reprizom, po svim pravilima klasične simfonije.

Larghetto - U uobičajenom sporom stavu violine uvode melodiju koja se izmenjuje s kontrastnim epizodama. Melodija se ponavlja dvaput, s izmenjenim harmonijama i pratnjom. Stav završava kao što je i počeo.

Non troppo allegro - U trećem stavu, uobičajeni menuet Prokofjev zamenjuje gavotom, živahnim francuskim južnjačkim plesom.

Molto vivace - Briljantan četvrti stav predstavlja veliki izazov za izvođače. Virtuozni pasaži flaute i oboe vode simfoniju u veličanstveno finale.

Uobičajeno trajanje simfonije je do 15 minuta (Genadi Roždestvenski, Simfonijski orkestar Moskovskog radija, iz 1966. godine: 3:42 + 3:58 + 1:32 + 3:51 = 13:03).

Trivia & Varia

Pavana (italijanski pavana, [danza] padovana - ples iz Padove, španski pavane - paun) je spori svečani dvorski ples koji se u parovima plesao u Evropi u 16. veku, a naročito je bio omiljen u Španiji. U ranom baroku pavana je bila jedan od stavova orkestarske svite, ali se kasnije osamostaljuje u posebnu formu. Jedna od poznatijih je Pavana u fis-molu, op. 50 Gabrijela Forea (Gabriel Fauré).

Doba (imenica ženskog roda; češ. doba, eng. beat [bit], fr. temps, nem. Schlag [šlag], rus. доля [dolja]) je vremenska mera takta. To je preciznije navođenje brzine izvođenja dela. Broj (otkucaja metronoma u minuti) se nalazi iznad notnog zapisa, npr. Allegro ( =133), tj. 133 dobe u minuti. Doba se može opisati kao ritam kojim slušaoci cupkaju nogom dok slušaju neku melodiju.

Koncertantna simfonija (sinfonia concertante) je muzička forma iz razdoblja 17. do 19. veka, nastala iz barokne forme concerto grosso i označava kompoziciju za nekoliko solističkih instrumenata i orkestar.

KV ili samo K je skraćenica od Köchel-Verzeichnis odnosno Köchelverzeichnis = Kehelov katalog, hronološki popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Kasnije, kad su pronađena druga Mocartova dela, popis je revidiran, poslednji put u šestoj reviziji K6 iz 1964. godine. Zbog održanja hronologije na broj su dodavane dodatne oznake, na primer: K1 i K6 547 - Violinska sonata br. 36 u F-duru ("za početnike"), K6 547a - Klavirska sonata u F-duru, ili K1 i K6 626 - Rekvijem u d-molu, K6 626b/48 - Vežbe za prste za klavir u C-duru.

Soncovka odnosno Soncivka (ru. Сонцовка, ukr. Сонцівка), od 2016. Krasnoje/Krasne (ru. Красное, ukr. Красне) je mesto u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, koje je u vreme Prokofjeva rođenja bilo u sastavu Carske Rusije. Sâm Prokofjev je navodio svoj datum rođenja kao 23. april i taj se datum uobičajeno javljao u njegovoj biografiji. Međutim, pronađen je njegov rodni list u kome je naveden datum rođenja 15. april po julijanskom, odnosno 27. april 1891. po gregorijanskom kalendaru.

Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavova koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.

♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.

Izvori:

de.wikipedia.org

en.wikipedia.org

imslp.org

www.allmusic.com

www.enciklopedija.hr

www.houstonsymphony.org

www.kennedy-center.org

www.nws.edu


Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.comexternal link i www.facebook.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.