(en/šp).Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
…
| Dirigent: | Hose Luis Granados Martinez |
| Solist: | Marija Ivanović, klavir |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Arvo Pert | Lamentate |
| Antonjin Dvoržak | Simfonija br. 9 u e-molu, op. 95, B. 178, "Iz novog sveta" |
[Redosled izvođenja proverite u službenom programu.]
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Hose Luis Granados Martinez (José Luis Granados Martinez) - biografiju možete pročitati na stranici u službenom programu NSO-a ili na njegovoj službenoj stranici na adresi joseluisgranados.com (en/šp).
Marija Ivanović - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na njenoj službenoj stranici na adresi www.mariaivanovich.com (sr/en/šp)
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Stalni sastav orkestra (prema podacima sa službene stranice početkom 2018. godine):
|
|
NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni).
Kompozitori i dela
Arvo Pert (Arvo Pärt; Pajde, 11.09.1935.) je savremeni estonski kompozitor klasične muzike. Na Konzervatoriju u Talinu diplomirao je 1963. godine. Radio je kao inženjer zvuka i pisao muziku za Estonsku televiziju i film. Kao samouk eksperimentirao je u raznim tehnikama i stilovima (serijalizam, kolaž, izoritmija, aleatorika, minimalizam itd). Godine 1976. uveo je tehniku tintinabuli (lat. tintinnabuli, mn. od tintinnabulum - zvono) kojom počinje njegov sopstveni metaforički stil. U početku je pisao uglavnom instrumentalna dela, a od 1980. nakon emigracije u Beč posvetio se religijskim tekstovima i pisanju sakralne vokalne muzike.
• Lamentate
Lamentate, s podnaslovom Homage to Anish Kapoor and his sculpture "Marsyas", for piano and orchestra (omaž Anišu Kapuru i njegovoj skulpturi "Marsija", za klavir i orkestar) je delo koje je Pert napisao 2002. godine po narudžbini galerije Tejt Modern, u kojoj se tad nalazila skulptura. Na premijeri 07.02. 2003. u galeriji sa skulpturom solistica na klaviru bila je Elen Grimo (Hélène Grimaud), a Aleksander Briger je dirigovao Londonskom Simfonijetom (The London Sinfonietta).
Lamentate je jedno od glavnih dela pisanih u stilu tintinabulija. Može se reći da je delo retrospektiva kompozitora, od ranih početaka do bogate i raznovrsne kompozicije koju je Pert otada razvio. Ovo nije koncert u virtuoznom smislu, ali klavir svejedno dominira delom. Deset stavova su mikro-epizode, međusobno slabo vezane. Pert koristi razne načine da pravoslavne crkvene tekstove prevede u muzički oblik, u dva dijametralno suprotna raspoloženja, agresivnog i smirenog klavira.
| Stav | Izvorni naziv | Prevod | [m:ss] (*) |
| 1. | Minacciando | preteći | [2:38] |
| 2. | Spietato | nemilosrdno | [3:33] |
| 3. | Fragile | krhko | [1:04] |
| 4. | Pregando | moleći | [5:59] |
| 5. | Solitudine - stato d'animo | usamljenost - raspoloženje | [5:25] |
| 6. | Consolante | utešno | [1:21] |
| 7. | Stridendo | kričući | [1:31] |
| 8. | Lamentabile | oplakujući | [5:46] |
| 9. | Risolutamente | odlučno | [2:45] |
| 10. | Fragile e conciliante | krhko i pomirljivo | [6:56] |
| (*) navedena su vremena s izvođenja iz 2005. godine: solist Aleksej Ljubimov (Алексей Любимов), dirigent Andrej Borejko (Андрей Борейко), SWR Stuttgart Radio Symphony Orchestra | |||
Trajanje kompozicije je oko 37 minuta.
Antonjin Dvoržak (Antonín Dvořák; Nelahozeves, 08.09.1841. - Prag, 01.05.1904.) bio je češki kompozitor iz perioda romantizma. Svirao je violinu, violu, klavir i orgulje. Već za vreme školovanja počeo je da piše muziku. Priznanja je dobio još za života, dela su mu izvođena širom Evrope, a mnogima je sâm dirigovao. Pisao je scensku, orkestarsku i kamernu muziku, muziku za solo-instrumente i druga dela, od kojih su najpoznatija opera "Rusalka", Simfonija br. 9 i "Slovenske igre" (Slovanské tance). Mnoga njegova dela inspirisana su slovenskim plesovima, među kojima je i kolo. Potpuni katalog njegovih dela sačinio je Jarmil Burghauser, jer Dvoržak nije tačno vodio broj opusa.
• Simfonija br. 9 u e-molu, op. 95, B. 178, "Iz novog sveta"
Simfoniju, koju je Dvoržak nazvao "Iz novog sveta" (Z nového světa), napisao je 1893. godine za vreme trogodišnjeg boravka u Americi. Temelji se na muzici Crnaca i Indijanaca. Premijerno je s velikim uspehom izvedena 16.12.1893. u Njujorku.
Prvi stav počinje setnim sporim uvodom (Adagio). Allegro se postepeno razvija unisonom melodijom gudača, ispunjenoj snažnim naletom timpana. Glavnu temu počinju horne, a zatim je prihvata ceo orkestar. Sledi druga tema drvenih duvača. Sporedna misao flaute pokušava da spoji dve teme, prekida je koda silinom grmljavine. Stav izražava dinamiku života u Njujorku.
Drugi stav je Dvoržak nazvao "Legenda". U njemu su prikazana beskrajna prostranstva prerije. Prema rečima kompozitora, ova tužna melodija nadahnuta je lamentacijom Hijavate za preminulom ljubljenom Minehahom, iz Longfelouovog epa "Hijavatina pesma" (Henry Wadsworth Longfellow, The Song of Hiawatha). Glavnu melodiju vodi engleski rog. Druga nešto brža, pevljiva tema se upliće u tužbalicu. Malo kasnije promenu raspoloženja izaziva flauta melodijom koja podseća na poj ptica. Prekida ju na kratko tema prvog stava, a engleski rog ponovo uvodi glavnu temu stava, koja polako bledi.
Treći stav (scherzo) počinje ritmičkom temom indijanskog plesa povodom Hijavatinog venčanja (opet po spomenutom epu), s lirskim srednjim delom. Između skerca i trija duboka melodija gudača ubacuje tihu preteću temu prvog stava. Trio se sastoji od graciozne melodije valcera. Ovaj deo izražava čežnju za domovinom, privremeno prekidajući prethodnu sliku radosnog plesa Indijanaca. Neposredno pred kraj ponovo se javlja snažna glavna tema prvog stava.
U dinamičan četvrti stav uvodi nas orkestar energičnom glavnom temom u obliku marša i predstavlja "Novi svet". Druga tema s klarinetima izražava Dvoržakovu čežnju za domovinom. Teme se dalje razrađuju. Nakon trijumfalne kode, stav polako bledi kroz nekoliko akorda.
Uobičajeno trajanje simfonije je oko 41 minuta (Rafael Kubelik, Berliner Philharmoniker, iz 1973. godine: 9:32 + 13:04 + 8:08 + 11:51).
Trivia & Varia
• Aniš Kapur (Anish Kapoor; Bombaj, 12.03.1954.) je britanski skulptor. Skulpturu Marsyas (Marsija) izradio je po narudžbi za galeriju Tejt Modern. Prateći dimenzije hale, Kapurova gigantska skulptura dugačka je 150, široka 23 i visoka 35 metara. Skulptura se sastoji od dva ogromna vertikalna čelična obruča na suprotnim krajevima hale koji su s horizontalnim trećim pri podu povezani posebno dizajniranom neprekidnom crvenom PVC membranom. Simbolizira Marsiju, satira iz grčke mitologije, koga je Apolon živog odrao.
• Tejt Modern (Tate Modern;Sir Henry Tate, osnivač) je galerija moderne umetnosti u Londonu. Nalazi se u nekadašnjoj elektrani na obali Temze. Hala The Turbine Hall, u kojoj su nekad bile turbine, dužine je 155, širine 23, visine 35 metara i ima izložbenu površinu od 3300 m2. U njoj se izlažu posebno naručeni veliki radovi. Od oktobra 2002. do aprila 2003. halu je popunila skulptura Marsyas Aniša Kapura.
• Marsija (gr. Μαρσύας) je satir iz grčke mitologije. O njemu postoje dve legende. Po jednoj, izumeo je aulos, frulu s dve cevi. Po drugoj legendi, aulos je izumela boginja Atina, ali kad se pogledala u ogledalo i videla svoj smešni lik s naduvanim obrazima, odbacila ju je i stavila prokletstvo da onaj ko nađe frulu bude strogo kažnjen. Marsija je našao frulu i izazvao Apolona na takmičenje, u kome pobednik bira nagradu. Pobedio je Apolon i Marsiji je živom odrao kožu, kao primer da ne treba izazivati bogove. Marsijina sudbina nadahnula je mnoge antičke i renesansne likovne umetnike.
• B je oznaka identifikacije dela Antonjina Dvoržaka (Antonín Dvořák). Oznaka je inicijal prezimena češkog muzikologa Jarmila Burghausera koji je 1960. objavio "Tematski katalog, bibliografija, pregled života i dela Antonjina Dvoržaka" (Antonín Dvořák - Tematicky katalog, bibliografie, prehled zivota a dila). Katalog sadrži tačan hronološki redosled dela, za razliku od Dvoržakovog označavanja broja opusa: izdavači su često, kao umetniku u procvatu, radi reklame, stavljali veći broj opusa, a sâm Dvoržak je namerno davao manji broj opusa da bi ih prodao mimo ugovora s izdavačima, pa se stoga javljaju i višestruki brojevi opusa (op. 12 čak za pet dela!). Simfonije nisu označene po datumu pisanja, već po datumu objavljivanja (prva je objavljena Šesta), a prve četiri simfonije otkrivene su i objavljene nakon Dvoržakove smrti, te je stoga Simfonija br. 9 prvo označena kao br. 5.
• José je Hose (ne Hoze) - po tački 290. Pravopisa srpskoga jezika (str. 250, Matica srpska, Novi Sad 2010.) u kojoj je i taj primer naveden, iz španskog jezika slovo "s" se prenosi kao "s", čak i kad je međusamoglasničko.
♦ Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavova koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori:
cso.org
de.wikipedia.org
en.wikipedia.org
fr.wikipedia.org
imslp.org
joseluisgranados.com
www.allmusic.com
www.enciklopedija.hr
www.kennedy-center.org
Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.