Neslužbeni vodič kroz program

koncerta Niškog simfonijskog orkestra

Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.

Premijerni koncert

Petak, 18.01.2019. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Dirigent: Milena Injac
Solist: Jelena Jakovljević, flauta
Niški simfonijski orkestar

P r o g r a m
Saverio Merkadante Koncert za flautu i orkestar br. 2 u e-molu [*2]
 
  • 1. Allegro maestoso
  • 2. Largo
  • 3. Rondo russo: Allegro vivace e scherzando
Ludvig van Bethoven Simfonija br. 3 u Es-duru, op. 55 ("Eroica") [*1]
 
  • 1. Allegro con brio
  • 2. Marcia funebre. Adagio assai
  • 3. Scherzo. Allegro vivace
  • 4. Finale. Allegro molto - Poco andante - Presto

(*) Izmenjen je redosled izvođenja, kao što je preporučio Bethoven.

O izvođačima:

Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.

Milena Injac - biografiju možete pročitati na stranici www.milenainjac.net external link ili u službenom programu NSO-a.

Jelena Jakovljević - biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a ili na stranici Fakulteta umetnosti u Nišu external link, a detalje o umetničkim aktivnostima na stranici Univerziteta u Nišu external link.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Stalni sastav orkestra (prema podacima sa službene stranice početkom 2018. godine):

  • Prve violine
  • Stanislava Alađozovski
  •    koncertmajstor
  • Sanja Jović Đorđević
  •   zam. koncertmajstora
  • Jasna Mijović
  • Katarina Pešić
  • Jelena Gušić
  • Slobodan Jevtić
  • Bojana Đolović
  • Druge violine
  • Tatjana Mijović Petrović
  •   principal
  • Dejan Sotirovski
  •   zamenik principala
  • Jelena Kocić
  • Sandra Rakonjac
  • Snežana Jovanović
  • Viole
  • Vladan Veljković
  •   principal
  • Saška Stojanov Krstić
  •   zamenik principala
  • Zlata Filipović
  • Irena Veljković
  • Suzana Savić
  • Violončela
  • Nataša Palić
  •   principal
  • Aleksandra Petrović
  •    zamenik principala
  • Ana Stanković
  • Andrija Petrović
  • Kontrabasi
  • Milovan Dimić
  •   principal
  • Flaute
  • Tatjana Veličković Minčić
  •   principal
  • Oboe
  • Vladimir Vezenković
  •   principal
  • Marjan Radevski
  • Klarineti
  • Saša Minčić
  •   principal
  • Aleksandar Mitić
  • Fagoti
  • Đorđi Alađozovski
  •   principal
  • Horne
  • Danilo Filipović
  •   principal
  • Jelena Nikolić
  • Srđan Kurtić
  • Milan Azirović
  • Trube
  • Darko Dimitrijević
  •   principal
  • Aleksandar Milenković
  • Tromboni
  • Nenad Vuksanović
  •   principal
  • Bojan Vidanović

NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni).

Kompozitori i dela

Saverio Merkadante (Giuseppe Saverio Raffaele Mercadante; Altamura, datum rođenja nepoznat, kršten 17.09.1795. - Napulj, 17.12.1870.) bio je italijanski kompozitor iz perioda romantizma, dirigent i pedagog. Na Napuljskom konzervatoriju studirao je violinu, flautu, pevanje i teoriju muzike. Delovao je u Napulju, Beču, Novari, Madridu, Lisabonu i Kadizu, a od 1840. godine postaje direktor Napuljskog konzervatorija. Još za vreme studija počeo je komponovanje. U periodu između 1814. i 1820. godine napisao je brojna dela kamerne, orkestarske i vokalne muzike, a među njima je i njegovo danas najpoznatije delo, Drugi koncert za flautu u e-molu. Kasnije se okrenuo scenskoj muzici i napisao je 4 baleta i 60-ak opera. Za života je bio vrlo popularan, ali je kasnije pao u zaborav i njegova dela se danas retko izvode.

 • Koncert za flautu i orkestar br. 2 u e-molu

Jedno od malobrojnih Merkadanteovih dela koja se danas izvode je Koncert za flautu u e-molu, nezaobilazan u repertoaru flautistâ. Merkadante ga je napisao za vreme studija i više puta ga je prerađivao. Izvorni oblik je verovatno Kvartet za terzino (sopran-flauta) i violinu, violu i čelo, iz koga je nastao Kvartet br. 1, op. 53 iz 1813. godine. Treća verzija je Koncert za flautu i orkestar br. 2 u e-molu, op. 57, aranžman iz 1814. godine za veliki orkestar. Sledeća je transkripcija za mali orkestar (piccola orchestra), s nepoznatim datiranjem (verovatno iza 1830. godine). Mi ćemo slušati verziju za flautu i gudački orkestar (flauto e orchestra d'archi).

Merkadanteova ljubav prema flauti očita je u ovom koncertu, u kome mnogobrojne virtuozne tehnike iskorišćavaju sav potencijal instrumenta. Koncert je napisan u klasičnom stilu, brzi-spori-brzi stav.

Tehnički najzahtevniji je prvi stav, Allegro maestoso. Napisan je u sonatnoj formi. Orkestar u dužoj ekspoziciji predstavlja teme, dramatičnu i lirsku, koje zatim preuzima flauta pokazujući virtuoznost mnogobrojnim dekoracijama, brzim pasažima i ritmičkim figurama, kulminirajući dugom kadencom. Za to vreme nastup orkestra je proređen, ali i on dolazi do punog izražaja i u uvodu, i u srednjem delu i na kraju stava.

Drugi stav, Largo, takođe počinje dramatičnim uvodom orkestra, ali ga odmah prepušta flauti koja nastavlja u lirskom raspoloženju.

Koncert je posebno poznat po svom poslednjem stavu, Rondo Russo. Kao što se i očekuje u rondu, živahan plesni stav prepun je virtuoznih pasaža solista, ali i većeg udela orkestra.

Trajanje koncerta je oko 20 minuta.

Ludvig van Bethoven (Ludwig van Beethoven; Bon, 17.12.1770. - Beč, 26.03.1827.) bio je nemački kompozitor i pijanist iz perioda prelaza klasicizma u romantizam. Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena. Već sa 7 godina je prvi put nastupio javno kao pijanist, a s 9 godina počeo je ozbiljno učenje muzike. Prelaskom u Beč 1792. godine, uči od Hajdna, Albrehtsbergera i Salijerija. Prvi je značajni kompozitor koji je radio kao "slobodan umetnik", bez stalnog zaposlenja kod Crkve ili aristokratâ. U muziku je uveo brojne inovacije (proširenje struktura i razvojnih sekcija, ritmičke figure, veličina orkestra, uvođenje hora u simfoniju). Napisao je preko 300 dela simfonijske, scenske, kamerne, instrumentalne i vokalne muzike, mnoga od njih kad je počeo gubiti sluh (od 1796.), pa i nakon skoro potpune gluvoće (iza 1819. godine). Svakako najpoznatija je njegova Deveta simfonija i "Oda radosti" iz nje. Ne postoji jedinstven katalog njegovih dela - značajni su katalozi Hess (Willy Hess, 1957.), WoO (George Kinsky i Hans Halm, 1955.) i Bia (Giovanni Biamonti, 1968.) ali nijedan nije potpun, pa se uglavnom dela navode kao op (broj opusa, opp. 1-138) ili WoO (Werke ohne Opuszahl - dela bez broja opusa, WoO 1-228).

 • Simfonija br. 3 u Es-duru, op. 55 ("Eroica")

"Sinfonia eroica (it.)", odnosno "Herojska simfonija" je naslov, s podnaslovom "composta per festeggiare il sovvenire di un grand Uomo" - "komponovana u slavu velikog čoveka", koji je pri objavljivanju 1806. godine Bethoven nadenuo svojoj Trećoj simfoniji. Bethoven je simfoniju pisao od 1803. do 1804. godine i hteo je da ju posveti Napoleonu, ali je odustao kad se Napoleon proglasio za cara i posvetio ju je (za pozamašnu sumu novca) princu Jozefu fon Lobkovicu (Joseph Franz von Lobkowitz), u čijoj je bečkoj palati premijerno izvedena 09.06.1804. godine. Prvi put je javno izvedena 07.04.1805. godine u bečkom Theater an der Wien (Pozorište na [reci] Vinu).

Bethoven je ovom simfonijom napravio odlučujući korak od "klasične" simfonije 18. veka prema "velikoj" simfoniji 19. veka. U vreme kad je napisana, to je bila najduža simfonija do tada. Ne sledi uobičajena analiza - opustite se i stvorite svoju sliku:

1. Allegro con brio - slika titanske, teške borbe.

2. Marcia funebre. Adagio assai - tragična kulminacija.

3. Scherzo. Allegro vivace - prelaz iz tragedije u radosnu atmosferu finala.

4. Finale. Allegro molto - Poco andante - Presto - herojska borba završava pobedom i apoteozom.

Trajanje simfonije je oko 50 minuta (Karl Böhm, Wiener Philharmoniker, iz 1972. godine: 14:57 + 16:18 + 6:04 + 12:36).

Trivia & Varia

Bethoven - Iako je u jeziku struke "Betoven", a tako sam i ja učio, smatram da treba biti "Bethoven", kako ga izgovaraju u celom svetu i pišu u jezicima koji koriste ćirilicu. Radi se o flamanskom prezimenu. Lodewijk van Beethoven [izg. Lodevejk fam Bethoven] bio je poreklom iz Mehelena u Flandriji. Po njemu je njegov unuk Ludvig van Bethoven dobio ime, germanizovano u Ludwig. Etimologija: Beethoven je spoj dveju reči, "beet" = repa, "hoven", množina od "hof" = farma, polje. Usto, i u nemačkom jeziku se glas "h" čuje na sastavu reči, iza "t" i drugde, npr. Rathaus [rathaus] (zgrada uprave), Gasthof [gasthof] (gostionica), Gebäudeheizung [Gebojdehajcung] (grejanje zgrade), Gottheit [Gothajt] (božanstvo) itd, pa prema tome sledi Bethoven (za razliku od npr. Goethe gde se "h" ne čuje: Gete).

• Pri objavljivanju partiture simfonije 1806. godine Bethoven je, uz dodavanje naslova "Herojska", napisao:

Diese Symphonie, die über das gewohnte Maß ausgedehnt ist, möge lieber kurz nach Beginn, als gegen das Ende einer musikalischen Veranstaltung angesetzt werden, etwa nach einer Ouverture, einer Arie oder einem Konzert. Sie würde sonst, wenn der Zuhörer von dem Vorhergegangenen bereits ermüdet ist, von ihrer Wirkung verlieren.

[Slobodan prevod:] Ovu simfoniju, koja je duža od uobičajenih, treba po mogućstvu izvesti na početku predstave, a ne na kraju, na primer iza uvertire, arije ili koncerta. U suprotnom, slušaoci zamoreni prethodnim delima mogu propustiti suštinu simfonije. [Dopuna autora: Po dosadašnjem iskustvu, za NSO postoji još jedna opasnost - deo slušalaca neće čuti simfoniju, jer će u pauzi otići svi koji su došli po zadatku, a to su uglavnom klakeri (podrška solistu) i đaci iz škole.]

Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavova koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.

♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.

Izvori:

cso.org

de.wikipedia.org

en.wikipedia.org

imslp.org

it.wikipedia.org

www.aeiou.at

www.allmusic.com

www.beethovenseroica.com

www.enciklopedija.hr

www.kennedy-center.org


Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga možete sami odštampati ako na koncertu želite imati svoj primerak.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.comexternal link i www.facebook.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.