Niški simfonijski orkestar

Neslužbeni program

Ovaj program zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji se ne nalaze u službenom programu, a koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.

Premijerni koncert

Petak, 21.09.2018. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Svilen Simeonov

Dirigent: Svilen Simeonov

Senka Simonović

Solist: Senka Simonović, klavir


Niški simfonijski orkestar

Po starom, dobrom običaju NSO u poslednji trenutak menja redosled izvođenja.

Na levoj slici je službeni program na Web stranici NSO-a po kome je rađen program na ovoj stranici, na desnoj je štampani program koji su dobili posetioci na koncertu:

Program koncerta 19.042018. Program koncerta 21.09.2018.
Program:
Frederik Šopen Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu op. 21
 
  1. Maestoso
  2. Larghetto
  3. Allegro vivace
Antonjin Dvoržak Slovenske igre
 
  • Br. 1 u C-duru, Presto (furijant)
  • Br. 2 u e-molu, Allegretto scherzando (dumka)
  • Br. 8 u g-molu, Presto (furijant)
Johanes Brams Mađarske igre
 
  • Br. 1 u g-molu, Allegro molto
  • Br. 3 u F-duru, Allegro molto
  • Br. 5 u g-molu, Allegro

O izvođačima:

Svilen Simeonov je bugarski dirigent i klarinetist. Rođen je 1962. godine u Šumenu. Jedan je od najistaknutijih bugarskih dirigenata, s visokom međunarodnom reputacijom. Na Državnoj muzičkoj akademiji "Prof. Pančo Vladigerov" u Sofiji završio je klarinet u klasi profesora Save Dimitrova. Dirigovanje je završio na Akademiji za muzičku, plesnu i likovnu umetnost u Plovdivu i specijalizirao u Beču kod profesora Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde). Čest je gostujući dirigent izvan Bugarske, nastupao je s vrhunskim muzičarima u mnogim značajnim svetskim dvoranama, kao što je na primer Berlinska filharmonija. Zapažena izvođenja ima i s Niškim simfonijskim orkestrom, čiji je glavni gostujući dirigent. Osim koncertiranjem, maestro Simeonov aktivno se bavi i pedagoškim radom, vodi majstorske kurseve, a često je pozivan i u žirije na takmičenjima i festivalima širom sveta. Za svoj umetnički rad dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja.

Senka Simonović (Kruševac, 16.06.1984), klavir. Biografiju možete pročitati u službenom programu NSO-a.

Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Stalni sastav orkestra ( *  - na turneji, ne nastupaju na ovom koncertu):

  • Prve violine
  • * Stanislava Alađozovski
  •    koncertmajstor
  • Sanja Jović Đorđević
  •   zam. koncertmajstora
  • Jasna Mijović
  • Katarina Pešić
  • Jelena Gušić
  • Slobodan Jevtić
  • Bojana Đolović
  • Druge violine
  • Tatjana Mijović Petrović
  •   principal
  • Dejan Sotirovski
  •   zamenik principala
  • Jelena Kocić
  • Sandra Rakonjac
  • Snežana Jovanović
  • Viole
  • Vladan Veljković
  •   principal
  • Saška Stojanov Krstić
  •   zamenik principala
  • Zlata Filipović
  • Irena Veljković
  • Suzana Savić
  • Violončela
  • * Nataša Palić
  •   principal
  • Aleksandra Petrović
  •    zamenik principala
  • Ana Stanković
  • Andrija Petrović
  • Kontrabasi
  • Milovan Dimić
  •   principal
  • Flaute
  • Tatjana Veličković Minčić
  •   principal
  • Oboe
  • Vladimir Vezenković
  •   principal
  • Marjan Radevski
  • Klarineti
  • Saša Minčić
  •   principal
  • Aleksandar Mitić
  • Fagoti
  • Đorđi Alađozovski
  •   principal
  • Horne
  • Danilo Filipović
  •   principal
  • Jelena Nikolić
  • Srđan Kurtić
  • Milan Azirović
  • Trube
  • Darko Dimitrijević
  •   principal
  • Aleksandar Milenković
  • Tromboni
  • Nenad Vuksanović
  •   principal
  • Bojan Vidanović

Kompozitori i dela

Frederik Fransoa Šopen (fr. Frédéric François Chopin, polj. Fryderyk Franciszek [Friderik Franćišek]; Želazova Vola, 01.03.1810. - Pariz, 17.10.1849.) Bio je poljski kompozitor i pijanist iz perioda romantizma. Već s osam godina održao je prvi pijanistički koncert. Godinu dana nakon završetka studija na Varšavskom konzervatoriju (harmonija i kontrapunkt) zauvek napušta Poljsku. Kraće vreme boravio je u Beču, a od 1831. nastanjuje se u Parizu. Šopenov opus sadrži gotovo isključivo dela za solo klavir, osim dva koncerta za klavir i orkestar te nekoliko kamernih kompozicija.

 • Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu op. 21

Šopen je napisao dva koncerta za klavir i orkestar i oba su među njegovim najizvođenijim delima. Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu op. 21 započeo je najesen 1829. godine i bio je solist na premijeri 17.03.1830. u Varšavi. Ovo je prvi Šopenov koncert, ali nosi broj 2 jer je objavljen tek 1836. godine. Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu, op. 11. (objavljen 1833.) napisan je nakon premijere Koncerta u f-molu, premijera 11.10.1830. godine u Varšavi bila je u sklopu Šopenovih oproštajnih koncerata pre odlaska iz Poljske, a i na njoj je Šopen bio solist na klaviru.

Koncert je napisan u klasičnoj formi brzi-spori-brzi stav, ali na način stile brillante s početka 19. veka u kome nema klasičnog dijaloga solista i orkestra i razvoja muzičke ideje kroz dramatične transformacije, već je namenjen da pokaže sve mogućnosti i virtuoznost solista. Kroz celo delo je klavir u centru pažnje, a orkestar služi samo da još više istakne njegovu briljantnost.

Prvi stav napisan je u sonatnoj formi, u kojoj orkestar uvodi dve teme, koje zatim preuzima i proširuje klavir.

Drugi stav je nokturno očaravajuće lepote, a solo klavir pokazuje kako je Šopen zaslužio svoju reputaciju vrhunskog improvizatora.

Treći stav je rondo u brzom tempu mazurke. Plesni ritmovi pretvaraju se u još jedan blistav prikaz pijanističkih veština i vode u uzbudljivo finale.

Trajanje koncerta je oko 32 minuta (~14 + ~10 + ~8).

Antonjin Dvoržak (Antonín Dvořák; Nelahozeves, 08.09.1841. - Prag, 01.05.1904.) bio je češki kompozitor iz perioda romantizma. Svirao je violinu, violu, klavir i orgulje. Već za vreme školovanja počeo je da piše muziku. Priznanja je dobio još za života, dela su mu izvođena širom Evrope, a mnogima je sâm dirigovao. Pisao je scensku, orkestarsku i kamernu muziku, muziku za solo-instrumente i druga dela, od kojih su najpoznatija opera "Rusalka", Simfonija br. 9 i "Slovenske igre". Mnoga njegova dela inspirisana su slovenskim plesovima, među kojima je i kolo. Potpuni katalog njegovih dela sačinio je Jarmil Burghauser, jer Dvoržak i njegov izdavač nisu tačno vodili brojeve opusa.

 • Slovenske igre

Slovenske igre (Slawische Tänze) je naslov zbirke od 16 instrumentalnih kompozicija, koja spada među najpoznatija Dvoržakova dela. Dvoržaku su kao model poslužile Bramsove "Mađarske igre". Za razliku od Bramsa čije su igre većinom obrada narodnih melodija, Dvoržakove su kompozicije sve originalne - samo su zasnovane na ritmu narodnih plesova, prvenstveno Bohemije i Moravske, a zatim i drugih slovenskih zemalja.

Zbirka je izdata u dva ciklusa po osam igara. Igre iz drugog ciklusa označavaju se dvostruko, kao podbroj opusa ili kao nastavak na prvi ciklus. Dvoržak je kompozicije prvo napisao za klavir četvororučno, a kasnije ih i orkestrirao.

Ciklus: Op. 46 (B. 78 klavir, B. 83 orkestracija) Op. 72 (B. 145 klavir, B. 147 orkestracija)
Igre:
  • Br. 1 u C-duru, Presto (furijant)
  • Br. 2 u e-molu, Allegretto scherzando (dumka)
  • Br. 3 u As-duru, Poco allegro (polka)
  • Br. 4 u F-duru, Tempo di Minuetto (sousedska)
  • Br. 5 u A-duru, Allegro vivace (skočna)
  • Br. 6 u D-duru, Allegretto scherzando (sousedska)
  • Br. 7 u c-molu, Allegro assai (skočna)
  • Br. 8 u g-molu, Presto (furijant)
  • Br. 1 (9) u H-duru, Allegro vivace (odzemek)
  • Br. 2 (10) u C-duru, Allegretto grazioso (starodavni)
  • Br. 3 (11) u F-duru, Allegro (skočna)
  • Br. 4 (12) u Des-duru, Allegretto grazioso (dumka)
  • Br. 5 (13) u b-molu, Poco adagio. Vivace (špacirka)
  • Br. 6 (14) u B-duru, Moderato, quasi Minuetto (starodavni)
  • Br. 7 (15) u C-duru, Allegro vivace (kolo)
  • Br. 8 (16) u As-duru, Grazioso e lento, ma non troppo, quasi tempo di valse (sousedska)
Objavljene: 1878. 1886. (klavir), 1886/1887. (orkestracija)
Premijera: Prag 16.05.1878. (orkestracija br. 1, 3, 4)
04. i 18.12.1878. (orkestracija br. 1-4, 5-8)
Prag 06.01.1887. (orkestracija br. 9, 10, 15)

Johanes Brams (Johannes Brahms; Hamburg, 07.05.1833. - Beč, 03.04.1897.) bio je nemački kompozitor, pijanist i dirigent iz perioda romantizma. Veći deo profesionalnog života proveo je u Beču, gde je bio lider muzičke scene, a slovi za jednog od značajnijih kompozitora druge polovine 19. veka. Najznačajniji deo Bramsovog opusa su simfonije, kamerna muzika, dela za klavir i solo pesme.

 • Mađarske igre

Mađarske igre WoO 1 (Ungarische Tänze) je zbirka od 21 kompozicije, jedno od najpoznatijih Bramsovih dela. Brams je kompozicije napisao za klavir čevororučno i objavio u 4 sveske (knjige). Sâm je orkestrirao samo igre Br. 1, 3 i 10, a ostale su kasnije orkestrirali mnogi kompozitori, među kojima je i Dvoržak (Br. 17-21). Izvorne Bramsove igre su Br. 11, 14 i 16, a ostale su obrade mađarskih narodnih plesova, osim igre Br. 5 za koju je Brams mislio da je narodna, a u stvari je kompozicija Erinnerung an Bartfeld (Sećanje na Bardejov) koju je napisao Bela Keler. A ta igra je uz igru Br. 1 i najpopularnija igra iz opusa.

Izdanje 1858. do 1869. Knjiga 1. Knjiga 2.
Igre:
  • Br. 1 u g-molu, Allegro molto
  • Br. 2 u d-molu, Allegro non assai
  • Br. 3 u F-Duru, Allegretto
  • Br. 4 u f-molu (fis-mol orkestracija), Poco sostenuto
  • Br. 5 u fis-molu (g-mol orkestracija), Allegro
  • Br. 6 u Des-Duru (D-dur orkestracija), Vivace
  • Br. 7 u F-Duru, Allegretto
  • Br. 8 u a-molu, Presto
  • Br. 9 u e-molu, Allegro non troppo
  • Br. 10 u E-duru (F-dur orkestracija), Presto
Izdanje 1880. Knjiga 3. Knjiga 4.
Igre:
  • Br. 11 u d-molu, Poco andante
  • Br. 12 u d-molu, Presto
  • Br. 13 u D-Duru, Andantino grazioso
  • Br. 14 u d-molu, Un poco andante
  • Br. 15 u B-Duru, Allegretto grazioso
  • Br. 16 u f-molu, Con moto
  • Br. 17 u fis-molu, Andantino
  • Br. 18 u D-Duru, Molto vivace
  • Br. 19 u h-molu, Allegretto
  • Br. 20 u e-molu, Poco allegretto
  • Br. 21 u e-molu, Vivace

Mađarske igre su često korišćene u filmovima i serijama, kao na primer:

Trivia & Varia

• Sonatna forma, sonatni oblik, ili sonata-allegro je struktura najčešće prvog brzog stava nekog višestavačnog dela (sonate, simfonije) koja se formirala u klasicizmu u 18. veku. Struktura "formalnog modela" se sastoji od ekspozicije, razvoja i reprize. Ekspozicija uvodi jednu ili dve teme stava, obično u kontrastnom stilu, a zaključuje se završnom temom. U razvoju se teme razrađuju, a u reprizi se ponavljaju izmenjene teme iz ekspozicije.

• Oko 2 minuta od početka trećeg stava Šopenovog Koncerta možete nakratko čuti "kvrckanje" violina i viola. Radi se o tehnici sviranja koja je poznata kao col legno (it. drvom), sviranje udarom (battuto) ili vučenjem (tratto) luka gudala, umesto strunama. Neki muzičari za ovu tehniku koriste jeftinije gudalo, jer taj način sviranja oštećuje luk.

B je oznaka identifikacije dela Antonjina Dvoržaka (Antonín Dvořák). Oznaka je inicijal prezimena češkog muzikologa Jarmila Burghausera koji je 1960. objavio "Tematski katalog, bibliografija, pregled života i dela Antonjina Dvoržaka" (Antonín Dvořák - Tematicky katalog, bibliografie, prehled zivota a dila). Katalog sadrži tačan hronološki redosled dela, za razliku od Dvoržakovog označavanja broja opusa: izdavači su često, kao umetniku u procvatu, radi reklame, stavljali veći broj opusa, a sâm Dvoržak je namerno davao manji broj opusa da bi ih prodao mimo ugovora s izdavačima, pa se stoga javljaju i višestruki brojevi opusa (op. 12 čak za pet dela!).

WoO je skraćenica od Werke ohne Opuszahl - dela bez broja opusa. Katalog su 1955. godine pripremili Nemci Georg Kinski (Kinsky) i Hans Halm za dela koja Ludvig van Bethoven (Ludwig van Beethoven) nije objavio s brojem opusa. Ista skraćenica se ponekad koristi i za dela drugih kompozitora koja nemaju broj opusa, npr. dela Johanesa Bramsa (Johannes Brahms), Roberta Šumana (Schumann), Mucija Klementija (Muzio Clementi) ili Joakima Rafa (Joachim Raff).

• Furijant (iz lat. furians - besan, divlji, silovit) je brzi narodni ples iz Bohemije (istorijska pokrajina koja s Moravskom i delom Šleske čini današnju Češku Republiku) s izmenjivanjem 2/4 i 3/4 takta. Nalazi se u nekolikim Dvoržakovim delima, kao i u Smetaninoj operi "Prodana nevesta".

• Dumka (deminutiv od duma - misao) je ukrajinska epska balada koja je u klasičnoj muzici poprimila oblik instrumentalne kompozicije s naglom promenom raspoloženja od melanhonlije do radosti.

• Mazurka (u poljskom genitiv i akuzativ od mazurek) je poljski narodni ples u parovima, obično živog tempa u 3/4 taktu. Ime je dobila po pokrajini Mazuriji. U 19. veku ples je postao popularan na evropskim balovima. Mazurke su pisali nekoliki kompozitori, a popularizaciji je najvećma doprineo Šopen koji ih je napisao 59.

• Za 18 godina, od 1831. godine kad se nastanio u Parizu pa do svoje smrti, Šopen je imao samo oko 30 nastupa pred publikom, uglavnom u privatnim salonima pred prijateljima i poznanicima. Poslednji nastup imao je 16.11.1848. u Gildholu (Guildhall) u Londonu gde je svirao za poljske izbeglice.

♦ Manje poznati pojmovi iz programa nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.

Izvori:

de.wikipedia.org

en.wikipedia.org

imslp.org

www.allmusic.com

www.enciklopedija.hr

www.redlandssymphony.com


Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji program pripremljen za štampu se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga po želji možete i sami odštampati.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.comexternal link i www.facebook.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.