Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu se nalazi u ovom fajlu 
, pa ga po želji možete i sami odštampati.
Ovaj vodič zamišljen je kao dopuna službenom programu Niškog simfonijskog orkestra. Sadrži osnovne podatke o kompozitorima i delima koji posetiocima mogu pomoći u praćenju koncerta, a koji se ne nalaze u službenom programu. Usto se u dodatku nalazi nekoliko objašnjenja i manje poznatih podataka.
…
| Dirigent: | Svilen Simeonov |
| Solist: | Mario Hosen, violina |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
O izvođačima:
Svilen Simeonov je bugarski dirigent i klarinetist. Rođen je 1962. godine u Šumenu. Jedan je od najistaknutijih bugarskih dirigenata, s visokom međunarodnom reputacijom. Na Državnoj muzičkoj akademiji "Prof. Pančo Vladigerov" u Sofiji završio je klarinet u klasi profesora Save Dimitrova. Dirigovanje je završio na Akademiji za muzičku, plesnu i likovnu umetnost u Plovdivu i specijalizirao u Beču kod profesora Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde). Čest je gostujući dirigent izvan Bugarske, nastupao je s vrhunskim muzičarima u mnogim značajnim svetskim dvoranama, kao što je na primer Berlinska filharmonija. Zapažena izvođenja ima i s Niškim simfonijskim orkestrom, čiji je glavni gostujući dirigent. Osim koncertiranjem, maestro Simeonov aktivno se bavi i pedagoškim radom, vodi majstorske kurseve, a često je pozivan i u žirije na takmičenjima i festivalima širom sveta. Za svoj umetnički rad dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja. Detaljniju biografiju možete pročitati u službenom programu NIMUS-a.
Mario Hosen (rođen 1971. u Plovdivu), "bugarski Paganini" - detaljniju biografiju možete pročitati na službenom programu NIMUS-a.
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Stalni sastav orkestra (prema podacima sa službene stranice):
|
|
Kompozitori i dela
Ludvig van Bethoven (Ludwig van Beethoven; Bon, 17.12.1770. - Beč, 26.03.1827.) bio je nemački kompozitor i pijanist iz perioda prelaza klasicizma u romantizam. Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena. Već sa 7 godina je prvi put nastupio javno kao pijanist, a s 9 godina počeo je ozbiljno učenje muzike. Prelaskom u Beč 1792. godine, uči od Hajdna, Albrehtsbergera i Salijerija. Prvi je značajni kompozitor koji je radio kao "slobodan umetnik", bez stalnog zaposlenja kod Crkve ili aristokratâ. U muziku je uveo brojne inovacije (proširenje struktura i razvojnih sekcija, ritmičke figure, veličina orkestra, uvođenje hora u simfoniju). Napisao je preko 300 dela simfonijske, scenske, kamerne, instrumentalne i vokalne muzike, mnoga od njih kad je počeo gubiti sluh (od 1796.), pa i nakon skoro potpune gluvoće (iza 1819. godine). Svakako najpoznatija je njegova Deveta simfonija i "Oda radosti" iz nje.
• "Egmont"
"Egmont" je scenska muzika u 10 stavova koju je Bethoven napisao 1810. godine za istoimenu Geteovu dramu iz 1788. godine. Premijerno je izvedena 15.06.1810. u Beču. Tema drame je život i heroizam grofa Egmonta.
Za razliku od ostalih stavova, uvertira "Egmonta" je često na koncertnom repertoaru. Uvertira je u f-molu s tempom Sostenuto, ma non troppo - Allegro - Allegro con brio. Trajanje uvertire je oko 9 minuta.
• Simfonija br. 7 u A-duru op. 92
Simfoniju je Bethoven napisao 1812. godine i bio dirigent na premijeri 08.12.1813. u Beču. Iako sadrži uobičajena četiri stava, simfonija u sastavu nema uobičajeni drugi spori stav - drugi stav je allegretto. Na premijeri je taj stav izveden na bis, a često se izvodi samostalno i koristi kao filmska muzika. Trajanje stava je oko 8 minuta.
Nikolo Paganini (Niccolò Paganini; Đenova, 27.10.1782. - Nica, 27.05.1840.) bio je italijanski violinist-virtuoz, gitarist i kompozitor iz perioda romantizma. Već s pet godina počeo je da uči sviranje mandoline od svog oca Antonija, od sedme godine dobija časove violine kod profesionalnih violinista, a učio je i gitaru. S 12 godina već je držao koncerte i okušao se u komponovanju. Autor je mnogobrojnih dela za žične instrumente: sonate i varijacije za violinu i orkestar, pet violinskih koncerata, oko 70 sonata za violinu i gitaru, druga kamerna dela, kao i mnogobrojna dela za solo violinu.
• Solo kapričo "Nel cor più non mi sento"
Nel cor più non mi sento (Ne osećam više u srcu) je arija Rakeline iz opere "Mlinarica" (La molinara) Đovanija Paizijela (Giovanni Paisiello; 1740-1816). Temu su obrađivali mnogi kompozitori, među kojima i Paganini, prvi put za solo violinu u delu "43 Ghiribizzi" MS 43, br. 16 (43 fantazije), a zatim i u delu Introdukcija i varijacije u G-duru za violinu, op. 38 iz 1821. godine. Delo sadrži introdukciju i sedam varijacija i intenzivno koristi pizzicati levom rukom. Trajanje dela je oko 11 minuta.
• Violinski koncert br. 1 u Es-duru op. 6, I stav
Paganini je koncert napisao 1816. godine i na premijeri 31.03.1819. u Napulju bio je dirigent i solist. Prvobitno je koncert napisan u Es-duru, ali se u modernom izvođenju najčešće menja u D-dur. Kao i druga Paganinijeva dela, i ovaj koncert je pod uticajem Rosinijevih opera. Sadrži uobičajena tri stava, brzi-spori-brzi. Puna pažnja poklonjena je melodiji i dramskoj strukturi, ali i virtuoznosti solista.
Prvi stav je Allegro maestoso. Nakon 3-4 minuta nećkanja, solist nam u ostalih 15-ak minuta predstavlja skoro neprekinuti vatromet virtuoznih tehnika.
• Fantazija "Mojsije" op. 24, M.S. 23
Fantazija "Mojsije" (Mosè Fantasia) su Varijacije na temu molitve "Od tvog zvezdanog prestola" iz Rosinijeve opere "Mojsije u Egiptu" (Variazioni sul tema "Dal tuo stellato soglio" dal Mosè in Egitto di Rossini). Delo se sastoji od 6 delova: introdukcije, teme, triju varijacija i finala. Posebnost ovog dela je da je solist ograničen na korišćenje isključivo G-žice (najdeblje žice na violini).
Trajanje je oko 8 minuta.
• Religiozna introdukcija
Religiozna introdukcija (Religiosa introduzione al Rondò del Campanello M.S. 67/1) je prva verzija kompozicije Le Couvent du Mont St.Bernard (Manastir svetog Bernarda), premijerno izvedene u Parizu 1832. godine, a Mario Hosen ju je premijerno snimio na CD u Beču 21.03.2017. godine. Introdukcija se sastoji iz tri celine: hora bez reči, menueta i teme La Campanella iz Drugog violinskog koncerta.
Trajanje introdukcije na Hosenovom snimku je 12'46".
• Violinski koncert br. 2 u h-molu op. 7, III stav "La Campanella"
Drugi violinski koncert poznat je i pod popularnim nazivom La Campanella (zvonce, malo ručno zvono), prema istoimenom nazivu 3. stava Allegro spiritoso (Rondo alla campanella). Paganini je koncert napisao 1826. godine i bio je solist na premijeri sledeće godine u Milanu. Koncert je više fokusiran na melodijski sadržaj i razvoj tema nego na virtuoznosti, ali mu svakako virtuoznost ne nedostaje. U trećem stavu, uz triangl, i orkestar i violina dočaravaju zvuk zvona.
Trajanje 3. stava je oko 8-10 minuta. Moguće je da ovaj stav neće biti posebno izvođen, već samo u sastavu prethodnog dela.
Pjetro Maskanji (Pietro Mascagni; Livorno, 07.12.1863. - Rim, 02.08.1945.) bio je italijanski kompozitor poznat po operama. Muziku je studirao na Konzervatoriju u Milanu kod Amilkarea Ponkijelija (Amilcare Ponchielli), ali nije završio studije. Napisao je 15 opera, jednu operetu i više dela kamerne i vokalno-instrumentalne muzike. Slavu mu je donela prva opera "Kavalerija rustikana", koja uvodi novi pravac u operi post-romantizma - verizam.
• Kavalerija rustikana
"Kavalerija rustikana" (it. Cavalleria rusticana - "Seosko viteštvo" ili "Seoska čast") je opera u jednom činu kojom je Maskanji pobedio na takmičenju raspisanom 1889. godine. Postigla je veliki uspeh na premijeri 17.05.1890. u Rimu. Libreto su napisali Đovani Tarđoni-Toceti (Giovanni Targioni-Tozzetti) i Gvido Menaši (Guido Menasci), adaptiran iz kratke istoimene priče Đovanija Verge (Giovanni Verga).
Radnja se odvija u Sicilijanskom selu u 19. veku. Turidu se vraća iz vojske i saznaje da se njegova verenica Lola udala za Alfija, pa iz osvete zavodi Santucu. Ljubomorna Lola ponovo zavodi Turidua, a kad to sazna Alfio izaziva ga na dvoboj do smrti. Iz daljine se čuje da je Turidu poginuo...
• Intermeco se izvodi pre izlaska seljana iz crkve, pre raspleta na trgu. Uobičajeno trajanje je oko 3 minuta.
Đoakino Rosini (Gioacchino Antonio Rossini; Pezaro, 29.02.1792. - Pariz, 13.11.1868.) bio je italijanski kompozitor iz perioda romantizma. Smatra se jednim od muzičkih velikana 19. veka. Napisao je 39 opera, od kojih su najpoznatije "Seviljski berberin", "Italijanka u Alžiru" i "Viljem Tel", te kantate, kamernu i duhovnu muziku, od kojih je najpoznatija himna "Stabat Mater".
• Seviljski berberin
"Seviljski berberin" (it. Il barbiere di Siviglia) je komična opera (opera buffa) u dva čina, premijerno izvedena 20.02.1816. godine u Rimu. Italijanski libreto napisao je Čezare Sterbini (Cesare Sterbini) na osnovu komedije Le Barbier de Séville francuskog polihistora Pjera Bomaršea (Pierre Beaumarchais).
Mlada Rozina zaljubljena je u mladog grofa Almavivu. Stari doktor Bartolo je čuva jer on želi da se njome oženi. Bartolov berberin Figaro pomaže mladima da se zbliže i venčaju na kraju.
Uvertira ne sadrži teme iz opere. Naime, uvertiru opere "Aurelijan u Palmiri" (Aureliano in Palmira), za koju je prvobitno napisana, Rosini je "reciklirao" još tri puta, među njima i u operu "Seviljski berberin". Uobičajeno trajanje je oko 7 minuta.
Trivia & Varia
• Otkud Bethoven? Radi se o flamanskom prezimenu. Lodewijk van Beethoven [Lodevejk fam Bethoven] bio je poreklom iz Mehelena u Flandriji. Po njemu je njegov unuk Ludvig van Bethoven dobio ime, germanizovano u Ludwig. Etimologija: Beethoven je spoj dveju reči, "beet" = repa, "hoven", množina od "hof" = farma, polje. Usto, i u nemačkom jeziku se glas "h" čuje na sastavu reči, iza "t" i drugde, npr. Rathaus [rat-haus] (zgrada uprave), Gasthaus [gast-haus] i Gasthof [gast-hof] (gostionica), Gebäudeheizung [Gebojde-hajcung] (grejanje zgrade), pa je prema tome i Bet-hoven.
• MS ili M.S. je oznaka identifikacije dela Nikoloa Paganinija. Oznaka su inicijali prezimena dveju autorica kataloga. Italijanske muzikologinje Marija Roza Moreti (Maria Rosa Moretti) i Ana Sorento (Anna Sorrento) su 1982. godine u Đenovi objavile "Tematski katalog muzike Nikoloa Paganinija" (Catalogo tematico delle musiche di Niccolò Paganini). Katalog sadrži 134 hronološki poređana dela.
• Capriccio [kapričo] - hir, ćud, prohtev, samovolja (otud i naše usvojenice "kapric" preko nemačkog Kaprize i "kapris" prema fr. caprice). Pojam u muzici predstavlja naslov kraće, obično instrumentalne kompozicije vedrog, razigranog, obično i virtuoznog sadržaja, stvorene u "hiru", a ne prema formalnim obrascima. Javlja se još od 14. veka kao naslov muzike za instrumente s klavijaturom, kasnije za gudače ili kamerne sastave, a od 19. veka i za orkestarske kompozicije.
• Pojam pizzicato ([picikato], mn. pizzicati) podrazumeva način sviranja gudačkih instrumenata iz porodice violina, pri kome se preko žica ne povlači gudalo, već se žice trzaju prstima (desne) ruke koja drži gudalo, čime se dobija kratak odsečan ton. U operama se koristio kao imitacija trzalačkih instrumenata, a u orkestarskoj muzici za povećanje dramske napetosti. Kasnije je taj način sviranja prenet i na druge instrumente, pa čak i na klavir (direktno trzanje žica). U partituri se početak deonice označava s pizz. a kraj s (coll’)arco (gudalom). Paganini je uveo izvođenje pizzicata levom rukom: pritom se koriste dva prsta, jedan za pritisak na žicu za određivanje tona, drugi za trzanje, te se stoga tim načinom pizzicato ne može izvesti ako se ton određuje malim prstom. U partituri taj način sviranja označava se krstićem (+) iznad note. Pizzicatom se naziva i muzičko delo koje se izvodi tim načinom, npr. čuvena Pizzicato Polka (bez broja opusa, iz 1869.) braće Johana i Jozefa Štrausa.
♦ Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavova koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori:
cso.org
bnr.bg
de.wikipedia.org
en.wikipedia.org
imslp.org
it.wikipedia.org
ru.wikipedia.org
www.allmusic.com
www.enciklopedija.hr
www.kennedy-center.org
www.mariohossen.com
Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji vodič pripremljen za štampu se nalazi u ovom fajlu , pa ga po želji možete i sami odštampati.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com
i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.