| у ћирилицу |
| Dirigent: | Milena Injac |
…
Kompozitori i dela
Gabrijel Fore (Gabriel Fauré; Pamje, 12.05.1845. - Pariz, 04.11.1924.) bio je francuski kompozitor, orguljaš, dirigent i pedagog iz perioda kasnog romantizma. Počevši od devete godine, 11 godina se obrazovao u privatnoj muzičkoj školi u Parizu, gde mu je od 1861. učitelj bio Kamij Sen-Sans (Camille Saint-Saëns). Bio je crkveni horovođa, orguljaš, a zatim profesor i direktor Pariskog Konzervatorija. Kao dirigent nastupao je širom Evrope. Njegov stvaralački opus (opp. 1-121) obuhvata skoro sve žanrove tog doba, a najpoznatija dela su mu Rekvijem op. 48 i Pavana op. 50.
• Pavana u fis-molu, op. 50
Pavana je kompozicija koju je Fore napisao 1887. godine za svoju patronu groficu Elizabet Grefil (Élisabeth Greffulhe). Po njenom zahtevu, Fore je dodao hor sa stihovima koje je napisao njen rođak Rober de Monteskju (Robert de Montesquiou). Orkestarska verzija premijerno je izvedena 25.11.1888. godine u Parizu, a horska tri dana kasnije. Fore je kasnije delo preradio za flautu i gudače te za solo klavir, a tu verziju je i sâm snimio.
Pavana se najčešće izvodi u tempu andante molto moderato, iako čuveni dirigent Ser Adrian Boult smatra da tempo treba biti najmanje 100 doba/min. Podloga čitave kompozicije je pizzicato gudača, svih ili po sekcijama, tako da za gudače u ovoj kompoziciji nema odmora. Flauta uvodi setnu temu koju preuzimaju oboa i drugi duvači, a zatim je razrađuju s orkestrom. Kratak srednji deo je strastveniji, ali u istom raspoloženju, a za njim se vraća glavna tema.
Sa ili bez hora, kompozicija je izuzetno popularna i često se javlja u kolekcijama relaksirajuće muzike. Uobičajeno trajanje je oko 6 do 7 minuta.
Aleksandar Porfirjevič Borodin (Александр Порфирьевич Бородин; Sankt Peterburg, 12.11.1833. - Sankt Peterburg, 27.02.1887.) bio je ruski kompozitor iz perioda romantizma, član "Velike petorke". Završio je studije hemije i medicine na Medicinsko-hirurškoj akademiji u Sankt Peterburgu, gde je kao profesor ostao do smrti. Učio je sviranje na flauti, violončelu i klaviru, a s 15 godina počeo je da piše muziku. Pisao je opere, orkestarska i kamerna dela, dela za klavir, solo pesme i druga vokalna dela. Dosta dela ostalo je nedovršeno, koja su kasnije dovršili Glazunov i Rimski-Korsakov, a među njima je i Borodinovo životno delo, opera "Knez Igor".
• Simfonija br. 3 u a-molu
Borodin je simfoniju započeo 1886. godine i do svoje smrti 1887. godine napisao je samo dva nepotpuna stavka. Aleksandar Glazunov je orkestrirao oba dela i potpuno preradio prvi stavak.
Prvi stavak Moderato assai izvorno je bio napisan za gudački kvartet. Rusku temu, koja se provlači kroz celi stavak, uvodi solo oboa, prihvataju je drveni duvači, a zatim je ponavljaju gudači.
Glazunov je za scherzo drugog stavka takođe koristio materijal Borodinovog ranijeg gudačkog kvarteta, dok je za kontrastni trio koristio muziku za 1. čin opere "Knez Igor", koju je Borodin kasnije odbacio.
Uobičajeno trajanje simfonije je oko 19 minuta.
Dmitrij Šostakovič (Дмитрий Дмитриевич Шостакович; Sankt Peterburg, 25.09.1906. - Moskva, 09.08.1975.) bio je ruski kompozitor iz perioda modernizma, pijanist, dirigent i pedagog. Klavir i kompoziciju završio je na Sanktpeterburškom konzervatoriju, gde je kasnije i predavao. Njegovo stvaralaštvo obuhvata oko 150 opusa: dela za orkestar, kamerne sastave i klavir te scensku i filmsku muziku i smatra se za jednog od vodećih kompozitora 20. veka.
• Valcer br. 2
Iz muzike za film "Prvi ešalon" iz 1955. godine, op. 99, Šostakovič je sastavio svitu za hor i orkestar op. 99a, u kojoj je 8. stav valcer. Taj je valcer kasnije ubacio kao Valcer II (iako je u stvari to 3. valcer, prethode mu Lirski valcer i Valcer I) u Svitu za estradni orkestar u osam delova (ru. Cюита для эстрадного оркестра в восьми частях). U sviti je Valcer II 7. stavak, iako je Šostakovič u partituri napisao da se stavci mogu izvoditi bilo kojim redom. Svita je objavljena postumno. Na premijeri u Londonu 01.12.1988. (Londonski simfonijski orkestar s Mstislavom Rostropovičem kao dirigentom) izvedena je pod (pogrešnim) imenom "Svita za džez orkestar br. 2" - imenom dela iz 1938. godine za koje se smatralo da je izgubljeno u 2. Svetskom ratu: klavirska partitura pronađena je 1999. godine i delo je 2000. orkestrirano.
Valcer je postao popularan nakon korišćenja u filmu "Širom zatvorenih očiju" (Eyes Wide Shut) Stenlija Kjubrika (Stanley Kubrick) iz 1999. godine. Valcer u c-molu, napisan u ternarnoj formi (ABA), nosi oznaku tempa Allegretto poco moderato. Trajanje je oko 4 minuta.
Alberto Hinastera (Alberto Evaristo Ginastera; Buenos Ajres, 11.04.1916. - Ženeva, 25.06.1983.) bio je argentinski kompozitor iz perioda modernizma. Muziku je studirao u Buenos Ajresu, a usavršavao se u SAD-u. Njegova muzika bazirana je na argentinskom folkloru. Pisao je scenska dela, orkestarsku, kamernu i klavirsku muziku.
• Svita "Estancija" op. 8a
"Estancija" op. 8 (Estancia) je balet u jednom činu u pet slika koji je Hinastera po narudžbi napisao 1941. godine. Balet prikazuje jedan dan na argentinskoj estanciji kroz priču o momku iz grada koji se zaljubljuje u kćer vlasnika.
Narudžba za balet je otkazana i, da mu rad ne bi propao, Hinastera je iz baleta izdvojio 4 stavka u istoimenu svitu, op. 8a, koja je danas najpoznatije Hinasterino delo. Svita je premijerno izvedena 12.05.1943. godine u Buenos Ajresu (balet je izveden tek 1952. godine). Stavci svite su:
| 1. | Los trabajadores agrícolas | Radnici na farmi | Tempo giusto |
| 2. | Danza del trigo | Igra žita | Tranquillo |
| 3. | Los peones de hacienda | Gauči s hacijende | Mosso e ruvido |
| 4. | Danza final. Malambo | Završna igra | Allegro - Tempo di malambo |
Trajanje baleta je oko 35 minuta, a svite oko 12 minuta.
Arturo Markez (Arturo Márquez; Alamos, 20.12.1950.) je savremeni meksički kompozitor. Njegova porodica emigrirala je 1962. godine u La Puente kod Los Anđelesa, gde je Arturo u srednjoj školi počeo svirati trombon, zatim tubu, a pohađao je i časove violine. Od 1970. godine u Meksiku je studirao klavir, muzičku teoriju i kompoziciju, a od 1980. godine kao stipendist se usavršavao u Francuskoj i SAD-u. Kao kompozitor već je bio poznat u Meksiku, a međunarodni proboj napravio je 1990-ih godina svojim dansonima (danzones) u koje inkorporira meksičku narodnu muziku. Napisao je 50-ak dela najvećma orkestarske muzike, zatim koncerte, 5 baleta, vokalnu muziku i muziku za solo instrumente.
• Conga del Fuego Nuevo
Konga (šp. conga) je narodni ples brzog tempa s Kube, odnosno muzika za taj ples. Markezu je poslužila kao inspiracija za kompoziciju Conga del Fuego Nuevo (šp. Konga nove vatre; poznata je i pod imenom Conga del Fuego) iz 2005. godine. Delo je popularizirao venecuelanski dirigent Gustavo Dudamel.
Pakleni tempo u karnevalskoj atmosferi, uz učešće čak 10-ak raznih udaraljki, na polovini dela prekida tuba, a truba uvodi delo u mirniju deonicu u stilu marijačija. Deonica polako bledi i vraća se uvodni materijal, koji vodi u blistavo finale.
Trajanje kompozicije je oko 5 minuta.
• Danzón No. 2
Danson (šp. danzón) je ples kubanskog porekla, sličan habaneri, odnosno muzika tog plesa. Markez je napisao devet dansona, zasnovanih na muzici s područja meksičkog Verakruza, gde je danson izuzetno popularan. Danson br. 2 napisao je po narudžbi Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (Universidad Nacional Autónoma de México, UNAM). Filharmonijski orkestar UNAM-a premijerno ga je izveo u Gradu Meksiku 05.03.1994. godine. Zaslugom Gustava Dudamela, Danson br. 2 (Danzón No. 2) doneo je Markezu svetsku slavu.
Danson br.2 napisan je u formi uvod-A-B-A-C-A-D-zaključak, odnosno u proširenoj formi ronda, s dodanim uvodom i zaključkom. Mnogobrojni solistički instrumenti imaju svoje deonice (klarinet, oboa, pikolo, violina, truba...), a tiktakanje klavesa proteže se kroz skoro čitavu kompoziciju.
Trajanje kompozicije je oko 10 minuta.
Leroj Anderson (Leroy Anderson; Kembridž, Masačusets, 29.06.1908. - Vudberi, Konektikat, 18.05.1975.) bio je američki kompozitor. Pisao je orkestarsku muziku, muziku za pozorište i vokalnu muziku, uglavnom lakog karaktera.
• The Typewriter
The Typewriter (pisaća mašina) je kratka orkestarska kompozicija koja kao instrument (udaraljke) koristi pisaću mašinu. Kompoziciju je Anderson napisao 09.10.1950. a prvi put je izvedena na snimanju 08.09.1953. u Njujorku za Decca Records.
Trivia & Varia
• Pavana (italijanski pavana, [danza] padovana - ples iz Padove, španski pavane - paun) je spori svečani dvorski ples koji se u parovima plesao u Evropi u 16. veku, a naročito je bio omiljen u Španiji. U ranom baroku pavana je bila jedan od stavova orkestarske svite, ali se kasnije osamostaljuje u posebnu formu. Jedna od poznatijih je Pavana u fis-molu, op. 50 Gabrijela Forea (Gabriel Fauré).
• Doba (imenica ženskog roda; češ. doba, eng. beat [bit], fr. temps, nem. Schlag [šlag], rus. доля [dolja]) je vremenska mera takta. To je preciznije navođenje brzine izvođenja dela. Broj (otkucaja metronoma u minuti) se nalazi iznad notnog zapisa, npr. Allegro (♩ =133), tj. 133 dobe u minuti. Doba se može opisati kao ritam kojim slušaoci cupkaju nogom dok slušaju neku melodiju.
• "Velika petorka" (izvorni ruski naziv koji potiče od kritičara Vladimira Stasova je Могучая кучка - "Moćna gomilica"; "Ruska petorica"; "Balakirjevski kružok") naziv je grupe mladih kompozitora koja je bila aktivna u Sankt Peterburgu od 1856. do 1870. godine. Sačinjavali su je kompozitori "nižeg staleža", "amateri" (za razliku od "elitnih" kompozitora koji su završili konzervatorij, kao npr. Čajkovski): osnivač grupe Mili Balakirjev (Милий Балакирев, 25 godina), Aleksandar Borodin (lekar, 28), Nikolaj Rimski-Korsakov (oficir, 18), Modest Musorgski (vojnik, 23) i Cezar Kjui (Цезарь Кюи, oficir, 27). Cilj grupe bio je komponovanje muzike s korenima u ruskom folkloru umesto oslanjanja na evropsku tradiciju.
O izvođačima
Milena Injac je renomirana srpska dirigentkinja i profesor univerziteta. Njene muzičke studije obuhvataju Univerzitet u Beogradu – Fakultet muzičke umetnosti, Universität fur Musik und darstellende Kunst u Beču, a kulminirale su doktoratom na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na odseku za dirigovanje. Sarađivala je sa renomiranim dirigentima kao što su Darinka Matić Marović, Salvador Mas Konde, Jorma Panula, Peter Etveš i poznati srpski dirigenti Mladen Jagušt, Stanko Šepić i Angel Šurev.
Milena Injac je dugogodišnji gostujući dirigent Niškog simfonijskog orkestra. Bila je imenovana za dirigenta Međunarodnog simfonijskog orkestra 29. Festivala orkestara u Mursiji u Španiji 2010. godine i Međunarodnog simfonijskog orkestra na festivalu Euroorkestar u Rusiji aprila 2012. godine. Zajedno sa svojom koncertnom karijerom izgradila je uspešnu akademsku karijeru kao redovni profesor i dekan Fakulteta umetnosti u Nišu. Dirigent je Simfonijskog orkestra i Kamernog orkestra Concertante na istom Fakultetu.
Tokom svoje karijere, maestra Injac je osvojila mnoge prestižne nagrade: Prvu nagradu na 3. međunarodnom festivalu Svet muzike u Italiji s kamernim sastavom Niškog simfonijskog orkestra 2000. godine, Zlatnu značku na 20. Internacionalnim horskim svečanostima u Nišu, 2004. godine, a bila je i laureat festivala Euroorkestar u Moskvi 2012. godine.
Maestra Injac je nastupala s mnogim prestižnim orkestrima i u operskim kućama u regionu te na festivalima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Engleskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Italiji, Španiji, El Salvadoru, Urugvaju, Makedoniji, Italiji, Turskoj, Grčkoj, Austriji, Češkoj, Švedskoj i Rusiji.
Milena Injac je član žirija na međunarodnim takmičenjima solo-pevača, horova i orkestara, a uspešno vodi majstorske kurseve dirigovanja u Španiji na Academia Diesis.
Orkestar Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu je omladinski orkestar koji radi u okviru studijskog programa za izvođačke umetnosti na Departmanu za muzičku umetnost na istoimenom predmetu. Pored svrhe da se u okviru predmeta Orkestar studenti Fakulteta osposobe za sviranje u orkestrima, Orkestar Fakulteta umetnosti je održao više desetina koncerata od kojih se izdvaja scensko izvođenje operete "Slepi miš" Johana Štrausa, kao deo projekta obnove operske scene u Nišu. Pomenuta predstava je s uspehom izvedena desetak puta na sceni Narodnog pozorišta u Nišu tokom 2013. godine, a maja 2014. godine bila je kao gostujuća predstava uvrštena u program Opere narodnog pozorišta u Beogradu. Orkestar je nastupao na Kolarcu u Beogradu, a gostovao je i u Aleksincu, Zaječaru, Leskovcu i Kragujevcu.
U formi Kamernog orkestra gostovao je na Boljšoj festivalu Emira Kusturice u Mokroj Gori, potom na festivalima u Grčkoj, Italiji i Rusiji, gde je dobitnik diplome laureata. Orkestar je snimao originalnu muziku "Arija morskog konjica" kompozitora Frederika Maglea sa solistkinjom Danske Kraljevske Opere, mecosopranom Matildom Valevik i za kratkometražni umetnički film "Žena u crvenom" rediteljke Marije Dubin.
Na online izdanju World Orchestra Festival 2021. godine u Beču, u konkurenciji više od 140 orkestara iz 33 zamlje, Orkestar Fakulteta je dobitnik 3. nagrade u kategoriji simfonijskih orkestara i 2. nagrade u kategoriji kamernih orkestara. Orkestar ima svoje CD izdanje koje je izdao Fakultet umetnosti pod nazivom Vivamus Musica 1, s namerom da se ova edicija obogati novim orkestarskim izdanjima. Dirigent Orkestra Fakulteta umetnosti je prof. dr um. Milena Injac.
Ovim koncertom Orkestar FU-a proslavlja 20 godina rada. Za tu priliku Orkestru su pridruženi studenti s fakultetâ u Skoplju i Kosovskoj Mitrovici, kao i saradnici Ivan Blagojević (docent na FU KM, truba), Milan Stajić (docent na FU, horna), Sofija Stajić (alumna FU, horna) i Vladimir Vezenković (dugogodišnji član NSO-a, oboa).
♦ Zahvala umetnicima: aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
♦ Manje poznati pojmovi iz programa nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje, osim označenog dela (poglavlje "O izvođačima") koji je preuzet s Fakulteta umetnosti u Nišu..