Dirigent: Milena Injac
Dirigent: Milena Injac
Solist: Kristijan Vučković, klavir
| Feliks Mendelson | Simfonija br. 4 u A-duru op. 90 ("italijanska") |
| Sergej Rahmanjinov | Koncert za klavir i orkestar br. 2 u c-molu op. 18 |
O izvođačima:
Dr Milena Injac rođena je u Nišu 1969. godine. Redovni je profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu, dirigent Niškog simfonijskog orkestra i kamernog orkestra "Concertante". Kao dirigent rukovodila je mnogim orkestrima u zemlji i inostranstvu.
Kristijan Vučković rođen je 26.09.1999. godine u Nišu. Učenik je IV razreda srednje muzičke škole u Nišu u klasi profesora Borivoja Mladenovića. Za vrlo kratko vreme osvojio je veliki broj nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Na međunarodnim takmičenjima mladih pijanista u Nišu i "Davorin Jenko'" u Beogradu osvojio je I mesto sa maksimalnih 100 poena i zvanje laureata u svojoj kategoriji. S Niškim simfonijskim orkestrom svirao je Šopenov koncert u e-molu. S maksimalnih 100 poena na republičkom takmičenju u Beogradu osvaja I mesto. Dobio je specijalnu nagradu za najbolje izvođenje Šopenovih dela na međunarodnom takmičenju u Ćustendilu (Bugarska). Dobitnik je priznanja Srpske akademije nauka za izuzetne rezultate i zalaganje. Učesnik je prestižnog međunarodnog festivala u Beču na kome je pohađao majstorske kurseve prestižnih evropskih pedagoga i dobio priznanje najboljeg polaznika. Na brojnim javnim nastupima predstavljao je Muzičku školu "Dr Vojislav Vučković" i Grad Niš, čime je skrenuo na sebe pažnju širih akademskih muzičkih krugova.
Niški simfonijski orkestar već 65 godina jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Kompozitori i dela
Felix Mendelssohn Bartholdy (Hamburg, 03.02.1809. - Lajpcig, 04.11.1847.) bio je nemački kompozitor, pijanist i orguljaš iz perioda ranog romantizma. Pisao je simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamernu muziku... Na popisu MWV (Mendelssohn-Werkverzeichnis) iz 2009. nalazi se 750 kompozicija u 26 grupa. Zaslužan je i za popularizaciju dela u to vreme zaboravljenih kompozitora G.F. Hendla i J.S. Baha.
• Simfonija br. 4 u A-duru op. 90 ("italijanska")
Putujući po Evropi 1829. do 1931. godine Mendelson je boravio i u Italiji. Inspiriran koloritom Italije, započeo je rad na simfoniji, koju je kasnije dovršio u Berlinu. Premijera je izvedena13.05.1833. u Londonu i na njoj je Mendelson bio dirigent.
Iza razdraganog prvog stava u sonatnoj formi sledi impresija religiozne povorke kojoj je prisustvovao u Napulju. Treći stav je menuet, a četvrti uključuje plesne figure saltarela i tarantele.
Uobičajeno trajanje simfonije je oko 30 minuta.
• Saltarelo (saltarello) je ples s poskakivanjem brzog tempa. Nastao je u Italiji i bio popularan u srednjem veku. Osim Mendelsona, koji je koristio melodije dva saltarela u ovoj simfoniji, i Berlioz je uključio saltarelu u uvertiru svog "Rimskog karnevala".
• Tarantela (tarantella) je ples brzog tempa karakterističan za južnu Italiju. Pretpostavlja se da je ime dobio po pauku tarantuli, čiji se otrov, po legendi, izbacuje ovim brzim plesom.
Sergej Vasiljevič Rahmanjinov (Semjonovo, 01.04.1873. - Beverli Hils, 28.03.1943.) bio je ruski kompozitor, pijanist i dirigent iz perioda kasnog romantizma. Ubrajao se u vodeće pijanističke virtuoze svog doba. Većinu dela (39) napisao je u Rusiji između 1892. i 1917. godine, a nakon Oktobarske revolucije i emigracije u SAD samo 6. Najpoznatija i najviše izvođena su njegova klavirska dela.
• Koncert za klavir i orkestar br. 2 u c-molu op. 18
Na premijeri koncerta 09.11.1901. Rahmanjinov je bio solist na klaviru, a dirigent je bio njegov rođak Aleksandar Ziloti (Александр Ильич Зилоти). Ovo je najčešće izvođeno Rahmanjinovo delo.
Koncert je napisan u tradicionalnoj sonatno-simfonijskoj formi. Ima tri stava, od kojih se drugi i treći izvode bez pauze.
Niz klavirskih akorda na početku, koji podsećaju na zvona, uvodi nas u zvučni svet ruske romantike. Zatim gudači uvode glavnu temu, uz pratnju klavira. Lagani, virtuozni solistički pasaži uvode drugu, lirsku temu. U reprizi, klavir s duvačima prvu temu nadograđuje trećom, duboko tužnim motivom. Celi stav nabijen je osećanjima, čas olujnim, čas blagim, ali uvek tužnim.
Drugim stavom ovladava pevljiva melodija koju otvaraju flauta i klarinet. Klavir je prati, a zatim širi u širokim talasima.
Poslednji stav počinje orkestar uzbudljivom ritmičkom figurom. Klavir je preuzima i uvodi živahnu prvu temu. Kratak prelaz uvodi lirsku melodiju, koju za klavirom ponavljaju gudači. Obe melodije se izmenjuju i prepliću, sve dok briljantna solistička kadenca ponovo ne uvede druge teme, koje zatim svira ceo orkestar.
Uobičajeno trajanje koncerta je oko 35 minuta.
Izvori:
Fakultet umetnosti u Nišu
de.wikipedia.org
en.wikipedia.org
sl.wikipedia.org
www.enciklopedija.hr
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službena stranica Niškog simfonijskog orkestra je na adresi www.simfonijski.com
.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.