Logo Niški simfonijski orkestar

Niški simfonijski orkestar

Premijerni koncert

Četvrtak, 14. decembar 2017. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Ulrich Backofen

Dirigent: Ulrich Backofen

Bruno Canino

Solist: Bruno Canino, klavir


Niški simfonijski orkestar

Program:
Kristof Vilibald Gluk Uvertira opere "Ifigenija u Aulidi"
Feliks Mendelson Klavirski koncert br. 2 u d-molu, op. 40
 
  • 1. Allegro appassionato
  • 2. Adagio. Molto sostenuto
  • 3. Finale: Presto scherzando
pauza
Johanes Brams Simfonija broj 1. u c-molu, op. 68
 
  • 1. Un poco sostenuto - Allegro
  • 2. Andante sostenuto
  • 3. Un poco allegretto e grazioso
  • 4. Adagio – Più Andante – Allegro non troppo, ma con brio – Più Allegro

O izvođačima:

Ulrih Bakofen (Ulrich Backofen) je nemački dirigent i violinist. Od 1985. godine pojavljuje se kao gostujući dirigent u mnogim vodećim evropskim i svetskim orkestrima i poznatim koncertnim dvoranama. Simfonijski repertoar uključuje skoro sva važnija dela evropskih kompozitora od baroka do danas. U poslednjih nekoliko godina sve više ga traže poznati orkestri iz novopridruženih zemalja Evropske unije.

Bruno Kanino (Bruno Canino; Napulj, 30.12.1935.) italijanski kompozitor, čembalist i pijanist. Ima međunarodnu reputaciju kao solist, kamerni muzičar i akompanjon. Akompanjirao je mnogim poznatim gudačima. Nastupao je u svim značajnijim svetskim koncertnim dvoranama. Posebnu pažnju posvećuje savremenoj muzici, pa ima dosta premijernih izvođenja savremenih kompozitora. Redovno drži majstorske kurseve u Italiji, Nemačkoj, Španiji i Japanu, a često ga pozivaju u žirije značajnijih međunarodnih klavirskih takmičenja.

Niški simfonijski orkestar već 65 godina jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Kompozitori i dela

Christoph Willibald Gluck (Erasbah, 02.07.1714. - Beč, 15.11.1787.) bio je nemački kompozitor iz perioda pretklasike. Slovi za jednog od najznačajnijih kompozitora druge polovine 18. veka.

 • Ifigenija u Aulidi

"Ifigenija u Aulidi" (fr. Iphigénie en Aulide) je opera u tri čina, premijerno izvedena pod vođstvom autora 19.04.1774. u Pariskoj operi. Libreto je rađen na osnovu tragedije "Ifigenija" francuskog dramatičara Žana Rasina. Opera obrađuje priču iz grčke mitologije o vojskovođi Agamemnonu i njegovoj kćeri Ifigeniji:

Agamenonova vojska, prikupljena za napad na Troju, zarobljena je u luci Aulide zbog nepovoljnih vetrova. Boginja Dijana (Artemida u grčkoj mitologiji) nudi Agamemnonu pogodbu da za oslobađanje vojske žrtvuje svoju kćer Ifigeniju. Agamemnon očajnički pokušava izbeći ovu pogodbu, ali Ifigenija je spremna umreti za svoju domovinu. Konačno, boginja je zbog poslušnosti Ifigenije odustala od žrtve.

Felix Mendelssohn Bartholdy (Hamburg, 03.02.1809. - Lajpcig, 04.11.1847.) bio je nemački kompozitor, pijanist i orguljaš iz perioda romantizma. Zaslužan je za popularizaciju dela u to vreme zaboravljenih kompozitora G.F. Hendla i J.S. Baha.

 • Klavirski koncert br. 2 u d-molu, op. 40

Mendelson je koncert napisao odmah nakon svog venčanja sa suprugom Sesilijom. Rad na koncertu je trajao od juna do avgusta 1837. godine. Sâm Mendelson je dirigirao na premijeri 21.09.1837. na Muzičkom festivalu u Birmingemu.

Koncert se svira bez pauza među stavovima (attacca). Uobičajeno trajanje je oko 23 minuta.

Uvod prvog stava izvodi orkestar, a nakon pet taktova podržava ga klavir. Zatim orkestar predstavlja prvu temu, a sledi ga klavir izvodeći drugu temu. "Pianissimo" prvog stava prelazi lirski drugi stav. Treći stav kombinira elemente forme ronda i sonate. Mendelson je opisao Presto kao "klavirski vatromet".

Johannes Brahms (Hamburg, 07.05.1833 - Beč, 03.04.1897.) bio je nemački kompozitor, pijanist i dirigent iz perioda romantizma. Veći deo profesionalnog života proveo je u Beču, gde je bio lider muzičke scene, a slovi za jednog od značajnijih kompozitora druge polovine 19. veka.

 • Simfonija broj 1. u c-molu, op. 68

Simfonija je premijerno izvedena 04.11.1876. u Karlsrueu. Sâm je Brams izjavio da je na njoj radio 21 godinu, od 1855. do 1876. godine. Uobičajeno trajanje simfonije je između 45 i 50 minuta.

Prvi stav je Un poco sostenuto - Allegro. U snažnom uvodu, hromatska tema u violinama, potcrtana tremolom ostalih izvođača i timpana, deluje kao motiv sudbine. Na njega se nadovezuje sonatni stav, a njegovu prvu temu karakteriše sinkopirani 6/8 takt i ponešto ljuljuškavi karakter koji tom motivu sudbine daje više prizvuk žaljenja. Drugu temu predvodi oboa i ona ima ponešto sanjalački karakter, čime se dodatno gubi na herojskom karakteru početka. Sledi i pastoralna sporedna tema, kroz dijalog roga i klarineta. Ali, razvojni deo stava podiže sučeljavanje tema na dramatični nivo, a nastupa i religiozna, koralna tema (slovo H u partituri). Prema završetku, nakon repriziranja tematskog materijala, stav polako zamire, završavajući se u prizvuku sete.

Drugi stav je Andante sostenuto i počinju ga fagot i prva violina. Violine zatim vode glavnu reč, ali stav zadržava osećajni karakter, preko nežne pesme oboe, a zatim preko violine i roga, te se ona uliva u smirenu završnicu stava.

Treći stav je kratki Un poco allegretto e grazioso koji ne deluje kao skerco, već je to jedan srdačan, umereno razigran, ali i potresan stav, koga vode klarineti u tercnom kretanju. U centralnom delu, graciozno koncertiraju drveni duvači i gudači, a u slobodnoj reprizi prvog dela stava, klarineti nastupaju zajedno sa violinama.

Opsežan finale je i vrhunac simfonije. Najpre nastupa lagani uvod - Adagio - koji podseća na uvod u prvi stav i nabujava u burni Allegro, koji se ponovo smiruje u Più andante. Tu rog donosi jedan dramatičan signal, na koji tromboni odgovaraju jednim koralom. Nastupa glavni deo finala, moćni Allegro non troppo, ma con brio, gde se betovenski junak ponovo nalazi u žaru borbe, dovodeći je do velelepne pobede. Počinju ga rogovi i gudači jednim maršem, na šta se nadovezuje druga tema - Animato - (valja primetiti da je stav u veoma kompleksnom sonatnom obliku) i prelazi u intermeco koji predvode oboa i gudači. Na to se muzički materijal ponovo rasplamsava u razvojnom delu i reprizi, prerastajući u završnu borbu i pobedu betovenskog titana, kroz dramatične pokrete u čitavom orkestru. U ponešto razvučenoj, ali kolosalnoj završnoj kodi, blista pobeda u svom punom sjaju.

Izvori:

sr.wikipedia.org

de.wikipedia.org

Новогодишњи концерт

Петак, 22. децембар 2017. у 20 сати

Реприза: среда, 27. децембар 2017. у 20 сати

Сала Нишког симфонијског оркестра

Милена Ињац

Диригент: Милена Ињац


Александра Ристић

Солист: Александра Ристић, сопран

Саша Арсенков

Солист: Саша Арсенков, тенор


Нишки симфонијски оркестар

Програм:
Франц фон Супе Увертира оперете "Песник и сељак"
Дејвид Хамилтон Ave Maria
Ђузепе Верди Увертира опере "Травијата"
Ђузепе Верди Арија Алфреда из опере "Травијата"
Жорж Бизе Habanera iz opere "Кармен"
Ђузепе Верди Арија Војводе од Мантове La donna è mobile из опере "Риголето"
Имре Калман Арија Силве из оперете "Кнегиња чардаша"
 
пауза
 
Артуро Маркез Danzón No. 2
Астор Пјацола Oblivion
Ендрју Лојд Вебер Memory
Лео Делиб Девојке из Кадиза
Едуардо ди Капуа ’O sole mio
Артуро Маркез Conga del Fuego

О извођачима:

Др Милена Ињац рођена је у Нишу 1969. године. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу, диригент Нишког симфонијског оркестра и камерног оркестра "Concertante". Као диригент руководила је многим оркестрима у земљи и иностранству.

Мр Александра Ристић рођена је 17.05.1970. године у Бору. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу и шеф Катедре за соло певање. Има бројне наступе с многим оркестрима у концертним и оперским представама и у соло рециталима у земљи и иностранству.

Мр Саша Арсенков рођен је у Нишу 1980. године. Доцент је на Катедри за соло певање Факултета уметности у Нишу. Поред педагошког рада активно се бави концертним и оперским активностима, изводећи стандардни светски репертоар као и дела домаћих аутора.

Композитори и дела

Франц фон Супе (Franz von Suppé; Сплит, 18.04.1819. - Беч, 21.05. 1895.) је био аустријски композитор из периода романтизма. Написао је музику за преко 200 лакрдија и других сценских дела, од којих су најпознатије и најчешће извођене увертире оперета "Песник и сељак" и "Лака коњица".

 • Песник и сељак

"Песник и сељак" (нем. Dichter und Bauer) је лакрдија, комедија с певањем Карла Елмара из 1846. за коју је музику написао фон Супе.

Дејвид Хамилтон (David Hamilton; Нејпијер, 1955.) је новозеландски композитор савремене музике. Студирао је музику на Окландском универзитету. Повремено се бави педагогијом, јер се махом посветио компоновању.Првенствено интересовање му је хорска музика, на сакралне теме или на речи из поезије.

 • Ave Maria

Ave Maria је на латинском почетак католичке верзије молитве Пресветој Богородици. Многи чувени композитори су је обрађивали у својим делима, од којих су најпознатије верзије Франца Шуберта из 1825. и Шарла Гуноа из 1859. године. На репертоару је многих чувених певача и певачица.

Ђузепе Верди (Giuseppe Verdi; Ле Ронколе, 10.10.1813. - Милано, 27.01.1901.) је чувени италијански композитор. С изузетком малобројних камерних и вокалних композиција и Реквијема, Верди је искључиво композитор опера (укупно 26), па су његове опере данас велики део репертоара светских оперских кућа.

 • Травијата

"Травијата" (ит. La traviata) је опера у 3 чина, премијерно изведена 06.03.1853. у Венецији. Либрето је написао Франческо Марија Пјаве према драми "Дама с камелијама" (La dame aux camélias) Александра Диме. Првобитно име опере било је "Виолета", према главном лику. Травијата у слободном преводу значи "посрнула".

Виолета је куртизана у коју је Алфредо дуже заљубљен. И она се заљубљује у њега и пристаје да живи с њим у провинцији. Алфредов отац захтева од Виолете да се врати старом животу, да не квари заруке Алфредове сестре... Месецима касније, Алфредо сазнаје да Виолета умире од туберкулозе, хита к њој, али стиже касно, Виолета умире у његовом наручју.

Многе теме из опере често се изводе самостално. Уз увертиру свакако је најпознатија "Здравица" ("Винска песма") из првог чина, а затим низ арија и дуета. Алфредо аријом Lunge da lei (De' miei bollenti spiriti) (кад нисам крај ње / мој страствени дух) на почетку другог чина описује срећан заједнички живот с Виолетом.

 • Риголето

"Риголето" (ит. Rigoletto) је опера у 3 чина, премијерно изведена 11.03.1851. у Венецији. Либрето је написао Франческо Марија Пјаве према драми "Краљ се забавља" (Le roi s’amuse) Виктора Игоа.

Ђилда, кћи Риголета, заљубљује се у развратног Војводу од Мантове и жртвује свој живот да би га спасила од плаћеног убице, кога је Риголето унајмио јер му је Војвода обљубио кћер.

La donna è mobile, у српском препеву "жена је варљива", чувена је арија Војводе од Мантове с почетка 3. чина. Тема се у наредним сценама више пута понавља у позадини. У свом репертоару арију имају практично сви светски тенори.

Жорж Бизе (Georges Bizet; Париз, 25.10.1838. - Буживал, 03.06.1875.) био је француски композитор из периода романтизма. Бизе је дипломирао на Париском конзерваторијуму, затим се специјализирао у Италији. Основно подручје му је оперска и симфонијска музика, а писао је и кантате, дела за клавир, као и црквену музику.

 • Кармен

"Кармен" (фр. Carmen) је свакако најпознатије Бизеово дело. То је опера у 4 чина, за коју су либрето написали Анри Меијак и Лудовик Алеви на основу истоимене новеле Проспера Меримеа. Премијерно је изведена 03.03.1875. у Паризу.

Дон Хозе оставља своју девојку Микаелу због Циганке Кармен, која је пак заљубљена у тореадора Ескамиља. Опера завршава трагично, кад Хозе због неузвраћене љубави и љубоморе убија Кармен.

Habanera је уобичајени назив за арију насловне јунакиње из 5. сцене 1. чина, L'amour est un oiseau rebelle (љубав је бунтовна птица), једна од арија из опере која се често самостално изводи. Хабанера је у општем значењу врста шпанско-кубанског плеса и одговарајуће музике.

Имре Калман (Kálmán Imre (Emmerich), Шиофок; 24.10.1882. - Париз, 30.10.1953.) био је мађарски композитор. Писао је углавном оперете, у које је убацивао мађарски фолклор.

 • Кнегиња чардаша

"Кнегиња чардаша" (нем. Die Csárdásfürstin) је оперета у 3 чина, премијерно изведена 17.11.1915. у Бечу. Либрето су написали Лео Штајн и Бела Јенбах. Радња се одвија у Будимпешти и Бечу, непосредно пред 1. Светски рат. То је прича о љубави кабаретске звезде Силве Вареску према Едвину, чији отац не дозвољава женидбу сина женом из ниже класе... Едвинова мајка доводи причу до срећног завршетка.

Артуро Маркез (Arturo Márquez; Аламос, 20.12.1950.) је савремени композитор оркестарске музике који музичке форме и стилове родног Мексика утаче у своје композиције. Популаран је у Латинској Америци, али и изван ње оркестри изводе његов репертоар.

 • Danzón No. 2

Дансон је плес кубанског порекла, сличан хабанери, односно музика овог плеса. Маркезови дансони засновани су на музици с подручја мексичког Веракруза. Danzón No. 2, други од осам дансона, заслужан је за раст Маркезове популарности.

 • Conga del Fuego

Конга (шп. conga) је народни плес брзог темпа с Кубе, односно музика за тај плес. Conga del Fuego (шп. Ватрени плес или Ватрена конга) је прави пример дивљег, помамног темпа конге.

Астор Пјацола (Astor Pantaleón Piazzolla; Мар дел Плата, 11.03.1921. - Буенос Ајрес, 04.07.1992.) је био аргентински композитор тангâ и виртуоз на бандонеону (врста хармонике). Увео је нови стил у аргентински танго, додајући елементе џеза и класичне музике.

 • Oblivion

Oblivion (ен. Заборав) је један од најпопуларнијих Пјацолиних танга, с лаганим темпом и меланхоличном мелодијом. Често је обрађиван за разне инструменте.

Ендрју Лојд Вебер (Andrew Lloyd Webber; Лондон, 23.03.1948.) је британски композитор. Уз остала дела, написао је 13 мјузикла, из којих су поједине песме светски познате и често се изводе самостално.

 • Memory

Memory (енг. Сећање) је најпознатија песма из Веберовог мјузикла "Мачке" (Cats) из 1981. године. Текст је написао Тревор Нан на основу песме "Рапсодија једне ветровите ноћи" из збирке "Пруфрок и друга разматрања" (1917.) Т. С. Елиота. Пева је некадашња гламурозна мачка Гризабела, носталгично се присећа своје величанствене прошлости и исказује жељу за новим животом.

Лео Делиб (Léo Delibes; Сен Жермен ди Вал, 21.02.1836. - Париз, 16.01.1891.) био је француски композитор из периода романтизма. Писао је музику за балет, опере и оперете.

 • "Девојке из Кадиза"

"Девојке из Кадиза" (fr. Les Filles de Cadix) је болеро за глас и клавир (или оркестар) из 1886. године, за коју је текст написао Алфред де Мисе.

Едуардо ди Капуа (Eduardo di Capua; Напуљ, 12.03.1865. - Напуљ, 03.10.1917.) био је италијански композитор наполитанских канцона.

 • ’O sole mio

’O sole mio (у наполитанском дијалекту; италијански Il mio sole, Сунце моје), премијерно изведена 07.09.1898. године, светски је позната наполитанска канцона. Текст је написао Ђовани Капуро. Торински суд је 2002. године пресудио да је уз ди Капуа законити сукомпозитор Алфредо Мацуки (Alfredo Mazzucchi, 1878-1972).

Занимљивост: на Олимпијским играма 1920. године нису могли наћи италијанску химну, па је уместо ње интонирана ’O sole mio

Извори:

Факултет уметности у Нишу

sr.wikipedia.org

de.wikipedia.org

www.enciklopedija.hr


[ latinica ]


⇑ Na vrh stranice ⇑

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer): Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra i Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu. Autor je ljubitelj klasične muzike i stranicu je izradio kao pomoć slabijim poznavaocima (kao što je i on sâm) u praćenju koncerata. Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu ogovornost za tačnost objavljenih podataka ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Službena stranica Niškog simfonijskog orkestra je na adresi www.simfonijski.com.

O programu za 14.12. koji su na ulazu dobili gledaoci

Za ulaznicu od 400 dinara ne može se očekivati bolji program od jednog lista papira formata A4. I ta skromnost je u redu. Međutim, sadržaj programa morao je biti bolje urađen: sramota je da je ime zvezde večeri napisano pogrešno (umesto Ulrih stoji Urlih, skoro kao Urlik), a da je prevod biografijâ radila mašina (Google translate ili slična).

Ovo su slike programa koji je deljen posetiocima na dan koncerta:

Urlik! nema gi padeži?
gostujući dirigent za pozornicu??
za 24 godine dobro je naučio!
Vademecum del pianista da camera
(Priručnik kamernog pijaniste)
ovo je jedina popravljena stranica

Nisam označavao sve greške u "prevođenju" i greške "u niški padeži". Ako vas zanimaju detalji, ovo su verujem (nisam informaciju dobio od NSO-a) stranice s kojih je korišćen tekst: ulrich-backofen.de (arhiva na web.archive.org) i www.operamusica.com; kopirajte tekst s tih stranica i ubacite ih u Google Translate, kladim se da ćete dobiti isto ili vrlo slično "prevodu" s gornjih slika ili reklami na fb.

Radnu verziju tog programa dobio sam desetak dana pre koncerta i organizatoru Nikoli sam napomenuo netačnosti u programu i ponudio pomoć. Odbio je pomoć, jer, parafraziram: imamo ko to radi i program je već ispravljen. Rezultat se vidi. Dobio sam kasnije i radnu verziju novogodišnjeg koncerta, a na primedbe oko njegove tačnosti Nikola mi je rekao (skoro odbrusio) nije to taj (bez detalja, verovatno sam već postao persona non grata). Svejedno, po tom programu radim gornju pripremu. Sačuvaću ga pa uporediti s onim koji ću uzeti na dan koncerta... možda i nije to taj.

Kad kupujem nešto u samoposluzi, na ambalaži pogledam šta sadrži. Ambalaža su u ovom slučaju plakat i program. Pre koncerta želim znati šta ću slušati, pa i prikladno se pripremiti ako mi dela nisu, ili su mi manje poznata. Na primer, svi su čuli za Verdija, ali za Imre Kalmana ne verujem baš, jer je u ("nije to taj") programu naveden kao "E. Klaman" (ista permutacija kao kod Ulriha). Za Endrjua Lojda Vebera svakako ste čuli? Ja moram priznati da nisam, pogotovo ne pod imenom kako je naveden u programu, A.L.Webber. Za njegovu pesmu Memory jesam, javlja se u filmu "Goli pištolj" :)

O službenoj web stranici

Pitam (se) čemu služi službena stranica Orkestra? Rekao bih: da programeri pokažu svoje umeće stvaranja animacija. Mora se priznati da su stranice po najnovijoj modi, šarene, animacije idu glatko... Ali kad želite videti program koncerta koji je u najavi...

U prethodnoj verziji ove stranice napisao sam da nedostaje detaljan program novogodišnjeg koncerta. Meni i dalje nedostaje kad stranicu otvaram na računaru (IE). Ta bi dezinformacija ostala da mi kći nije skrenula pažnju na prikazivanje za mobilne uređaje. U mom telefonu (Android 4.0.4) otvara se detaljni program, ali se neka slova pokazuju kao upitnici ili kvadratići, pa mi je kći poslala sliku sa svog iPada (slika levo).

Nije to taj je ipak taj! Pa uporedite taj program sa slike s gornjim programom... Ipak nisam ja jedini kome nedostaje obrazovanje.

Nekako sam i u IE-u uspeo da otvorim program (gornja desna slika). Pa mi na pamet padaju dva scenarija:

  1. Milena Injac je krivotvorila diplomu da se zaposli na FU? Na stranici Fakulteta piše da je 2015. doktorirala.
  2. Program NSO-a je narodski rečeno "rađen preko k****".

Sami odaberite verovatniji scenarij.

Obratite pažnju na jednostavnu konvenciju u "mom" programu: strani nazivi ili citati su u kurzivu (osim imena). Isto bi bilo naravno da sam pisao na ćirilici. (Odstupanje od Pravopisa su godine s tačkom ispred drugog znaka interpunkcije.)

I u programu od 14.12. i u ovom za 22.12. na unutrašnjim stranicama navedene su detaljne biografije izvođača. Po meni je to nepotrebno - nećemo ih ženiti/udavati. Dovoljno je istaknuti značajniji doprinos, a eventualno uputiti čitaoce na mesto gde mogu saznati detalje. Rukovodeći se time, napravio sam gornje programe.

Kako se ovde radi o programu Niškog simfonijskog orkestra, svakako je dozvoljeno, a iz priloženog i poželjno kopiranje s ove stranice. Već pri prvoj poseti, u prostorijama NSO-a, ponudio sam pomoć oko izrade programa. Pomoć nudim i dalje: potpuno besplatno, volonterski kao što sam radio na Wikipediji. Ne tražim ni besplatne ulaznice, čak ni penzionerski popust nisam, niti ga mislim koristiti. Takođe, nije mi namera uzimati nečije radno mesto, ako se toga boje direktor i organizator.

⇑ Na vrh stranice ⇑
logo Na početnu stranu