Новогодишњи концерт
Петак, 22. децембар 2017. у 20 сати
Реприза: среда, 27. децембар 2017. у 20 сати
Сала Нишког симфонијског оркестра
Диригент: Милена Ињац
| Франц фон Супе | Увертира оперете "Песник и сељак" |
| Дејвид Хамилтон | Ave Maria |
| Ђузепе Верди | Увертира опере "Травијата" |
| Ђузепе Верди | Арија Алфреда из опере "Травијата" |
| Жорж Бизе | Habanera iz opere "Кармен" |
| Ђузепе Верди | Арија Војводе од Мантове La donna è mobile из опере "Риголето" |
| Имре Калман | Арија Силве из оперете "Кнегиња чардаша" |
| пауза |
|
| Артуро Маркез | Danzón No. 2 |
| Астор Пјацола | Oblivion |
| Ендрју Лојд Вебер | Memory |
| Лео Делиб | Девојке из Кадиза |
| Едуардо ди Капуа | ’O sole mio |
| Артуро Маркез | Conga del Fuego |
О извођачима:
Др Милена Ињац рођена је у Нишу 1969. године. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу, диригент Нишког симфонијског оркестра и камерног оркестра "Concertante". Као диригент руководила је многим оркестрима у земљи и иностранству.
Мр Александра Ристић рођена је 17.05.1970. године у Бору. Редовни је професор на Факултету уметности у Нишу и шеф Катедре за соло певање. Има бројне наступе с многим оркестрима у концертним и оперским представама и у соло рециталима у земљи и иностранству.
Мр Саша Арсенков рођен је у Нишу 1980. године. Доцент је на Катедри за соло певање Факултета уметности у Нишу. Поред педагошког рада активно се бави концертним и оперским активностима, изводећи стандардни светски репертоар као и дела домаћих аутора.
Композитори и дела
Франц фон Супе (Franz von Suppé; Сплит, 18.04.1819. - Беч, 21.05. 1895.) је био аустријски композитор из периода романтизма. Написао је музику за преко 200 лакрдија и других сценских дела, од којих су најпознатије и најчешће извођене увертире оперета "Песник и сељак" и "Лака коњица".
• Песник и сељак
"Песник и сељак" (нем. Dichter und Bauer) је лакрдија, комедија с певањем Карла Елмара из 1846. за коју је музику написао фон Супе.
Дејвид Хамилтон (David Hamilton; Нејпијер, 1955.) је новозеландски композитор савремене музике. Студирао је музику на Окландском универзитету. Повремено се бави педагогијом, јер се махом посветио компоновању.Првенствено интересовање му је хорска музика, на сакралне теме или на речи из поезије.
• Ave Maria
Ave Maria је на латинском почетак католичке верзије молитве Пресветој Богородици. Многи чувени композитори су је обрађивали у својим делима, од којих су најпознатије верзије Франца Шуберта из 1825. и Шарла Гуноа из 1859. године. На репертоару је многих чувених певача и певачица.
Ђузепе Верди (Giuseppe Verdi; Ле Ронколе, 10.10.1813. - Милано, 27.01.1901.) је чувени италијански композитор. С изузетком малобројних камерних и вокалних композиција и Реквијема, Верди је искључиво композитор опера (укупно 26), па су његове опере данас велики део репертоара светских оперских кућа.
• Травијата
"Травијата" (ит. La traviata) је опера у 3 чина, премијерно изведена 06.03.1853. у Венецији. Либрето је написао Франческо Марија Пјаве према драми "Дама с камелијама" (La dame aux camélias) Александра Диме. Првобитно име опере било је "Виолета", према главном лику. Травијата у слободном преводу значи "посрнула".
Виолета је куртизана у коју је Алфредо дуже заљубљен. И она се заљубљује у њега и пристаје да живи с њим у провинцији. Алфредов отац захтева од Виолете да се врати старом животу, да не квари заруке Алфредове сестре... Месецима касније, Алфредо сазнаје да Виолета умире од туберкулозе, хита к њој, али стиже касно, Виолета умире у његовом наручју.
Многе теме из опере често се изводе самостално. Уз увертиру свакако је најпознатија "Здравица" ("Винска песма") из првог чина, а затим низ арија и дуета. Алфредо аријом Lunge da lei (De' miei bollenti spiriti) (кад нисам крај ње / мој страствени дух) на почетку другог чина описује срећан заједнички живот с Виолетом.
• Риголето
"Риголето" (ит. Rigoletto) је опера у 3 чина, премијерно изведена 11.03.1851. у Венецији. Либрето је написао Франческо Марија Пјаве према драми "Краљ се забавља" (Le roi s’amuse) Виктора Игоа.
Ђилда, кћи Риголета, заљубљује се у развратног Војводу од Мантове и жртвује свој живот да би га спасила од плаћеног убице, кога је Риголето унајмио јер му је Војвода обљубио кћер.
La donna è mobile, у српском препеву "жена је варљива", чувена је арија Војводе од Мантове с почетка 3. чина. Тема се у наредним сценама више пута понавља у позадини. У свом репертоару арију имају практично сви светски тенори.
Жорж Бизе (Georges Bizet; Париз, 25.10.1838. - Буживал, 03.06.1875.) био је француски композитор из периода романтизма. Бизе је дипломирао на Париском конзерваторијуму, затим се специјализирао у Италији. Основно подручје му је оперска и симфонијска музика, а писао је и кантате, дела за клавир, као и црквену музику.
• Кармен
"Кармен" (фр. Carmen) је свакако најпознатије Бизеово дело. То је опера у 4 чина, за коју су либрето написали Анри Меијак и Лудовик Алеви на основу истоимене новеле Проспера Меримеа. Премијерно је изведена 03.03.1875. у Паризу.
Дон Хозе оставља своју девојку Микаелу због Циганке Кармен, која је пак заљубљена у тореадора Ескамиља. Опера завршава трагично, кад Хозе због неузвраћене љубави и љубоморе убија Кармен.
Habanera је уобичајени назив за арију насловне јунакиње из 5. сцене 1. чина, L'amour est un oiseau rebelle (љубав је бунтовна птица), једна од арија из опере која се често самостално изводи. Хабанера је у општем значењу врста шпанско-кубанског плеса и одговарајуће музике.
Имре Калман (Kálmán Imre [Emmerich]; Шиофок, 24.10.1882. - Париз, 30.10.1953.) био је мађарски композитор. Писао је углавном оперете, у које је убацивао мађарски фолклор.
• Кнегиња чардаша
"Кнегиња чардаша" (нем. Die Csárdásfürstin) је оперета у 3 чина, премијерно изведена 17.11.1915. у Бечу. Либрето су написали Лео Штајн и Бела Јенбах. Радња се одвија у Будимпешти и Бечу, непосредно пред 1. Светски рат. То је прича о љубави кабаретске звезде Силве Вареску према Едвину, чији отац не дозвољава женидбу сина женом из ниже класе... Едвинова мајка доводи причу до срећног завршетка.
Артуро Маркез (Arturo Márquez; Аламос, 20.12.1950.) је савремени композитор оркестарске музике који музичке форме и стилове родног Мексика утаче у своје композиције. Популаран је у Латинској Америци, али и изван ње оркестри изводе његов репертоар.
• Danzón No. 2
Дансон је плес кубанског порекла, сличан хабанери, односно музика овог плеса. Маркезови дансони засновани су на музици с подручја мексичког Веракруза. Danzón No. 2, други од осам дансона, заслужан је за раст Маркезове популарности.
• Conga del Fuego
Конга (шп. conga) је народни плес брзог темпа с Кубе, односно музика за тај плес. Conga del Fuego (шп. Ватрени плес или Ватрена конга) је прави пример дивљег, помамног темпа конге.
Астор Пјацола (Astor Pantaleón Piazzolla; Мар дел Плата, 11.03.1921. - Буенос Ајрес, 04.07.1992.) је био аргентински композитор тангâ и виртуоз на бандонеону (врста хармонике). Увео је нови стил у аргентински танго, додајући елементе џеза и класичне музике.
• Oblivion
Oblivion (ен. Заборав) је један од најпопуларнијих Пјацолиних танга, с лаганим темпом и меланхоличном мелодијом. Често је обрађиван за разне инструменте.
Ендрју Лојд Вебер (Andrew Lloyd Webber; Лондон, 23.03.1948.) је британски композитор. Уз остала дела, написао је 13 мјузикла, из којих су поједине песме светски познате и често се изводе самостално.
• Memory
Memory (енг. Сећање) је најпознатија песма из Веберовог мјузикла "Мачке" (Cats) из 1981. године. Текст је написао Тревор Нан на основу песме "Рапсодија једне ветровите ноћи" из збирке "Пруфрок и друга разматрања" (1917.) Т. С. Елиота. Пева је некадашња гламурозна мачка Гризабела, носталгично се присећа своје величанствене прошлости и исказује жељу за новим животом.
Лео Делиб (Léo Delibes; Сен Жермен ди Вал, 21.02.1836. - Париз, 16.01.1891.) био је француски композитор из периода романтизма. Писао је музику за балет, опере и оперете.
• "Девојке из Кадиза"
"Девојке из Кадиза" (fr. Les Filles de Cadix) је болеро за глас и клавир (или оркестар) из 1886. године, за коју је текст написао Алфред де Мисе.
Едуардо ди Капуа (Eduardo di Capua; Напуљ, 12.03.1865. - Напуљ, 03.10.1917.) био је италијански композитор наполитанских канцона.
• ’O sole mio
’O sole mio (у наполитанском дијалекту; италијански Il mio sole, Сунце моје), премијерно изведена 07.09.1898. године, светски је позната наполитанска канцона. Текст је написао Ђовани Капуро. Торински суд је 2002. године пресудио да је уз ди Капуа законити сукомпозитор Алфредо Мацуки (Alfredo Mazzucchi, 1878-1972).
Занимљивост: на Олимпијским играма 1920. године нису могли наћи италијанску химну, па је уместо ње интонирана ’O sole mio
Извори:
Факултет уметности у Нишу
sr.wikipedia.org
de.wikipedia.org
www.enciklopedija.hr
[ latinica ]
.