.Autor vodiča, u svrhu svog obrazovanja ("Uči ti, uči ti, i samo uči ti - reče Lenji N."), pred svaki koncert se upoznaje s kompozitorima i delima koja će biti izvedena na koncertu, a obrađuje i dosta sporednih stvari vezanih za sadržaj. Ovaj vodič je sažetak obrađenog gradiva.
…
| Dirigent: | Aleksandar Kojić |
| Solist: | Ognjen Popović, klarinet |
| Niški simfonijski orkestar | |
…
| Volfgang Amadeus Mocart | Koncert za klarinet i orkestar u A-duru, KV 622 |
| Ognjen Popović | Three Summer Days |
| Žorž Bize | Simfonija u C-duru |
O izvođačima:
Nezahvalno je pisati biografije živućih osoba, stoga taj deo ostavljam službenim licima.
Aleksandar Kojić (1984. Novi Sad), dirigent - biografiju možete pročitati u službenom programu NIMUS-a ili na stranici Beogradske filharmonije .
Ognjen Popović (1977. Pančevo), klarinet - biografiju možete pročitati u službenom programu NIMUS-a ili na stranici Beogradske filharmonije .
Niški simfonijski orkestar osnovan je 1952. godine pod imenom "Simfonijski orkestar Radio Niša" i od tada jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.
Niški simfonijski orkestar u svojim programima nikad ne navodi članove orkestra, već samo detaljne biografije solista. Članovi orkestra zaslužuju da bar budu pojedinačno spomenuti imenom i prezimenom. Stoga ih ovde navodim, prema podacima do kojih sam mogao doći.
| Podatke o stalnom sastavu orkestra preuzeo sam sa službene stranice NSO-a, gde stanje nije ažurirano od početka 2018. godine. Iako je popis neažuran, većina članova je još uvek u orkestru, te sam odlučio uključiti taj sastav u vodič (bez osoba za koje znam da više nisu u orkestru): | |||
|
|
||
| Uz stalni sastav, NSO redovno honorarno upošljava još nekoliko muzičara za dopunu orkestra (podaci nedostupni). | |||
Kompozitori i dela
Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da piše muziku i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) nalazi se oko 850 dela u skoro svim žanrovima njegovog doba.
• Koncert za klarinet i orkestar u A-duru, KV 622
Koncert za klarinet i orkestar u A-duru KV 622 jedini je Mocartov koncert za klarinet, a takođe i poslednji solistički koncert koji je napisao. Izvornik koncerta nije sačuvan. U Mocartovom katalogu između datuma 28. septembra (uvertira i marš sveštenika iz "Čarobne frule", KV 620) i 15. novembra 1791. (Masonska kantata, KV 623) naveden je Koncert za klarinet, ali bez datuma. Po Mocartovom pismu sestri Nanerl može se zaključiti da je koncert napisan početkom oktobra. Napisan je za Antona Štadlera, koji je 16.10.1791. godine bio solist na premijeri koncerta u Pragu.
1. stavak Allegro u A-duru i 4/4 taktu napisan je u sonatnoj formi. Sastav stavka može se predstaviti shematski: ritornel orkestra s trima glavnim i dvema sporednim temama – solo ekspozicija – ritornel – razvoj – ritornel – repriza u kojoj se klarinet i orkestar ujedinjuju – ritornel.
2. stavak Adagio je u D-duru u 3/4 taktu. Napisan je u ternarnoj formi (ABA'). Dvodelnu glavnu temu uvodi klarinet i zatim ju ponavlja orkestar. U srednjem delu klarinet preuzima vodeću ulogu, a kodom završava ponovljena tema.
3. stavak Allegro je u A-duru i 6/8 taktu. Napisan je u formi ronda (ABA'CB'A-koda). Prva tema ima veseo plesni karakter. Posle prvog ponavljanja teme, stavak dobija virtuozni karakter koji vodi u veličanstveni završetak.
Uobičajeno trajanje koncerta je oko 28 minuta (Harmen de Boer, klarinet, Amsterdam Sinfonietta, Lev Markiz, iz 1994. godine: 12:00 + 6:23 + 8:48 = 27:11).
Ognjen Popović, klarinetist i kompozitor. Počeo se baviti kompozicijom još za vreme studija u Minhenu. Njegova muzika je spoj više žanrova, "nesvakidašnji miks džeza, popa, fanka i tradicije", a obuhvata i spoj klasične i etno-muzike.
• Three Summer Days
Kompoziciju Three Summer Days (Tri letnja dana) Ognjen Popović Band je 2019. godine objavio u džez-verziji na CD-u In My Heart i premijerno izveo 28.09.2019. godine u Beogradskoj filharmoniji. Na NIMUS-u će biti prvo izvođenje kompozicije sa simfonijskim orkestrom.
Žorž Bize (Georges Bizet; Pariz, 25.10.1838. - Bužival, 03.06.1875.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Rođen je u muzičkoj porodici, talent mu je rano prepoznat i s nepunih 10 godina (1848.) primljen je na Pariski konzervatorij, gde je učio klavir, orgulje i kompoziciju. Rimsku nagradu dobio je 1857. godine i usavršavao se tri godine u Italiji. Iako je bio vrstan pijanist, nije javno nastupao. Kao kompozitor okušao se u više žanrova (simfonijska i crkvena muzika, kantate, dela za klavir), ali sa slabim uspehom. Čak i njegova opera "Karmen", po kojoj je prvenstveno poznat, u početku je slabo primljena. Danas je, osim "Karmen" (Carmen), još poznat po operi "Lovci na bisere" (Les pêcheurs de perles), po dvema svitama iz scenske muzike "Arležanka" (L'Arlésienne) i Simfoniji u C-duru.
• Simfonija u C-duru
Bize je bio omiljeni student Šarla Gunoa, pa je bio pod njegovim velikim uticajem i upoznao se s njegovim delima. Guno je 1855. napisao Simfoniju u D-duru, a Bize je tu simfoniju preradio za klavir četveroručno. U novembru iste godine Bize je napisao Simfoniju u C-duru, koja je preslikava neke stilske i arhitekturne elemente Gunoove simfonije, a čak se i note pojedinih pasaža podudaraju. Muzikolozi smatraju da je to razlog zašto je Bize Simfoniju "sklonio" i za svog života uopšte je nije spominjao, nije pokušao da je objavi niti da je izvede, te nije ni bila poznata ranijim Bizeovim biografima.
Žan Šantavoan? Većini je to ime nepoznato. A da nije njega, pitanje je kad bi, i da li bi, Bizeova Simfonija u C-duru ugledala svetlost dana. Naime, francuski muzikolog Žan Šantavoan je u biblioteci Pariskog konzervatorija 1933. godine pronašao rukopis Bizeove Simfonije u C-duru.
A kad je posle Šantavoanovog otkrića Simfonija došla u ruke Feliksu Vajngartneru, on je prepoznao biser. Premijerno je izveo Simfoniju u Bazelu 26.02.1935. godine i otada Simfonija ne silazi sa svetskih pozornica. Muzikolozi se slažu da je Bize Gunou vratio dug s velikom kamatom.
1. Allegro vivo — Stavak je u sonatnoj formi, s dvema kontrastnim temama. Prva živahna tema dolazi odmah posle bučnog uvodnog akorda. Oko dva minuta kasnije oboe uvode kontrastnu, lirsku drugu temu. Solo horna najavljuje kratku razradu tema, a arpeđo horne rekapitulaciju.
2. Andante. Adagio — Stavak je u ternarnoj formi. Tih, nežan uvod akorda horne i oktavnih skokova drvenih duvača prethodi melanholičnoj glavnoj temi. Temu uvodi solo oboa preko picikata gudača, koju zatim preuzima orkestar. Gudači uvode kontrastnu drugu temu, u fugalnoj strukturi. Treća sekcija je, naravno, prva tema oboe koja zaokružuje stavak.
3. Scherzo. Allegro vivace — Forma je "skerco i trio". Skerco je po definiciji veselog, razigranog karaktera. Prva tema u stilu fanfara predstavlja materijal, iz koga je izvedena srednja trio-deonica nalik misetu. Iza trija ponavlja se prva tema Da capo.
4. Finale. Allegro vivace — Stavak je, kao i prvi, napisan u sonatnoj formi. Prve violine uvode užurbanu prvu temu, moto perpetuo (perpetuum mobile). Duvači zatim uvode drugu temu u stilu marša. I počinje trka...
Uobičajeno trajanje Simfonije je oko 30 minuta (London Symphony Orchestra, Barry Wordsworth, iz 1994. godine: 7:40 + 9:55 + 5:40 + 6:44 = 29:59).
Trivia & Varia
• KV ili samo K. je skraćenica od Köchel-Verzeichnis odnosno Köchelverzeichnis = Kehelov katalog, hronološki popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Kasnije, kad su pronađena druga Mocartova dela, popis je revidiran, poslednji put u šestoj reviziji KV6 iz 1964. godine. Zbog održanja hronologije na broj su dodavane dodatne oznake, na primer KV6 547a - Klavirska sonata u F-duru.
• Mocart je od 1784. do smrti 1791. godine vodio svoj popis (katalog) dela, Verzeichnüß / aller meiner Werke / vom Monath febrario 1784 bis Monath [November] 1[791]. Autograf kataloga nalazi se u Britanskoj biblioteci (British Library) u Londonu. Katalog se sastoji od incipita dela: na levoj stranici datum i podaci o delu, a na desnoj notni zapis prvih pet taktova u violinskom i bas ključu.
• Klarinet je u Mocartovo doba bio novi instrument i Mocart ga je samo u trima svojim delima koristio kao solistički instrument: Kegelstatt trio za klavir, klarinet i violu u Es-duru, KV 498 (1786.), Kvintet za klarinet i gudače u A-duru, KV 581 (1789.) i Koncert za klarinet i orkestar u A-duru, KV 622.
• Anton Štadler (Anton Stadler, 1753.-1812.), kome je Mocart posvetio koncert za klarinet, bio je ondašnji virtuoz na klarinetu i posebno na basetnom rogu (Bassettklarinette, klarinet koji je Štadler modificirao). Često je sarađivao s Mocartom. Na primer, Mocart je za njega prilagodio deonice basetnog roga iz opere "Titovo milosrđe" (La clemenza di Tito, KV 621) i vodio u Prag na premijeru 6.9.1791. godine. Nedugo zatim Mozart je za Štadlera napisao koncert za basetni rog.
• Ternarna forma ili trodelna pesma je muzički oblik koji se sastoji iz tri dela: iza prvog dela (A) sledi drugi deo (B) i zatim se kao treći deo ponavlja prvi deo (A). Označava se kao ABA ili A-B-A. Najčešće je treći deo izmenjen u odnosu na prvi (ima više ornamentacije) i u tom slučaju se taj deo označava kao A' ili A1.
• Rondo (francuski: rondeau) se u muzici najčešće odnosi na muzičku formu, takozvani francuski stil, u kome se glavna tema (refren, repriza) stalno ponavlja nakon sporednih epizoda (kupleti), A-B-A-C...A. Kao tip muzike, rondo predstavlja brzu i živahnu muziku, uobičajeno allegro. Iako ima izuzetaka, muzika označena kao "rondo" podrazumeva i formu i tip.
• Ritornel (it. ritornello od ritornare - vraćati se) je deo ronda koji se više puta ponavlja i prekida epizodama (kupletima). Kod solističkih koncerata baroka radi se o Ritornel formi, koja predstavlja odeljak s orkestarskim i solističkim deonicama. Vivaldi je ustanovio skup konvencija koji su sledili kasniji kompozitori: ritornel celog orkestra izmenjuje se s epizodama solista; uvodni ritornel sastavljen je od nekoliko manjih delova koji međusobno mogu biti odvojeni i ponavljani ili varirani; kasniji ritorneli obično su nepotpuni, osim završnog koji se potpuno ponavlja; ritorneli određuju tonsku strukturu muzike. Po tom principu, koncert otvara orkestar ritornelom, sledi (često kontrastna) prva epizoda solo instrumenta (A) i tako redom R–A–R–B–R–A–R.
• Sonatna forma, sonatni oblik, ili sonata-allegro je struktura najčešće prvog brzog stavka nekog višestavačnog dela (sonate, simfonije) koja se formirala u klasicizmu u 18. veku. Struktura "formalnog modela" se sastoji od ekspozicije, razvoja i reprize. Ekspozicija uvodi jednu ili dve teme stavka, obično u kontrastnom stilu, a zaključuje se završnom temom. U razvoju se teme razrađuju, a u reprizi se ponavljaju izmenjene teme iz ekspozicije.
• Fuga (preko italijanskog, iz latinskog fuga - beg, trk) je složena kompozicija u kojoj dva ili više glasova na različitim visinama tehnikom imitacije ponavljaju određenu temu po načelima kontrapunkta. Fuga može biti samostalna kompozicija, često s prethodećim preludijem. Fuga i fugalna struktura se takođe koriste i unutar drugih formi, kao što su kantate, mise, koncerti, simfonije ili uvertire. Konačan složen oblik fugi dao je J. S. Bah, a uz njega je po vokalnim fugama poznat G. F. Hendl.
• Miset (fr. musette) je pastoralni ples raširen u Francuskoj u 17. i 18. veku, uz istoimeni instrument, nalik gajdama.
• Rimska nagrada (fr. Prix de Rome) je bila prestižna nagrada (stipendija) koja se u Francuskoj od 1663. godine dodeljivala mladim talentima u slikarstvu i vajarstvu, od 1720. za arhitekturu i od 1803. godine za muziku. Nagrada je obuhvatala plaćeni boravak u Rimu od 3 do 5 godina. Uslov je bio da umetnik za to vreme godišnje proizvede jedno delo. Nagrada je ukinuta 1968. godine.
• Žan Šantavoan (Jean Chantavoine; Pariz, 17.05.1877. - Misi sir Sen, 16.07.1952.) bio je francuski muzikolog i biograf. Rukopis Bizeove Simfonije u C-duru nije jedino delo koje je iskopao u bibliotekama. Jedinu Listovu operu "Don Sančo ili Dvorac ljubavi" (Don Sanche ou Le château d’amour) iz 1825 godine, za koju se smatralo da je izgubljena, Šantavoan je pronašao 1903. godine u biblioteci Opere Garnije (Opéra Garnier).
• Šarl Fransoa Guno (Charles François Gounod; Pariz, 17.06.1818. - Sen Klu, 18.10.1893.) bio je francuski kompozitor iz razdoblja romantizma. Muziku je počeo učiti od svoje majke, pijanistice, zatim na liceju i Pariskom konzervatoriju. Nakon osvajanja prestižne Rimske nagrade, usavršavao se u Rimu, zatim u Beču, Berlinu i Lajpcigu. U Londonu je živeo od 1870. do 1874. godine. Guno je napisao 12 opera (od kojih je najpoznatija "Faust"), 2 simfonije, veći broj klavirskih i vokalnih kompozicija, a značajan deo su religiozne kompozicije (mise, oratoriji i rekvijemi).
• Feliks Vajngartner (Felix Weingartner; Zadar, 02.06.1863. - Vintertur, 07.05.1942.) bio je austrijski dirigent međunarodnog ugleda, kompozitor (7 simfonija i 9 opera), pijanist i pisac.
• Beni Gudmen u filmu Valentajna Dejvisa "Priča o Beniju Gudmenu" (The Benny Goodman Story) iz 1956. godine u "visokom društvu" izvodi Mocartov Koncert za klarinet i orkestar, što mu kasnije omogućava popularizaciju džeza u svim slojevima društva.
♦ Neki manje poznati pojmovi iz vodiča nalaze se na stranici Glosar klasične muzike.
Izvori (abecedno):
♦ Zahvala umetnicima – aplauz i ovacije. Po završetku dela, sačekajte da se i poslednja nota rasprši u prostoru pre nego što počnete aplaudirati. Po muzičkom bontonu, aplauz između stavaka koncerta ili simfonije smatra se ometanjem (umetnika u koncentraciji i slušalaca u praćenju radnje) i po pravilu se ne aplaudira, osim ako se ne radi o prvom izvođenju dela kome prisustvuje autor. Ako vam se izvođenje naročito sviđa, možete uzvikivati pohvale. Uobičajene su: ženama bravá!, muškarcima bravó! i skupno bravi!. Uz intenzivan aplauz umetnici mogu izvesti bis, ali to možete i tražiti uzvikom bis! (lat. dvaput), a to još istaknuti ustajanjem. Može se, naravno, izraziti i negodovanje uzvikom bu!, ali sumnjam da će ikad izvođenje biti toliko loše, dovoljno je samo ne aplaudirati ako vam se izvođenje ne sviđa.
Gornji vodič pripremljen za štampu (jedan list A4, dvostrano) se nalazi u ovom fajlu 
.
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):
Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.
Službene stranice Niškog simfonijskog orkestra su na adresama www.simfonijski.com i www.facebook.com.
Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.
Tekst ove stranice slobodan je za kopiranje.