Logo Niški simfonijski orkestar

Niški simfonijski orkestar

Premijerni koncert

Četvrtak, 14. decembar 2017. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Ulrich Backofen

Dirigent: Ulrich Backofen

Bruno Canino

Solist: Bruno Canino, klavir


Niški simfonijski orkestar

Program:
Kristof Vilibald Gluk Uvertira opere "Ifigenija u Aulidi"
Feliks Mendelson Klavirski koncert br. 2 u d-molu, op. 40
 
  • 1. Allegro appassionato
  • 2. Adagio. Molto sostenuto
  • 3. Finale: Presto scherzando
pauza
Johanes Brams Simfonija broj 1. u c-molu, op. 68
 
  • 1. Un poco sostenuto - Allegro
  • 2. Andante sostenuto
  • 3. Un poco allegretto e grazioso
  • 4. Adagio – Più Andante – Allegro non troppo, ma con brio – Più Allegro

O izvođačima:

Ulrih Bakofen (Ulrich Backofen) je nemački dirigent i violinist. Od 1985. godine pojavljuje se kao gostujući dirigent u mnogim vodećim evropskim i svetskim orkestrima i poznatim koncertnim dvoranama. Simfonijski repertoar uključuje skoro sva važnija dela evropskih kompozitora od baroka do danas. U poslednjih nekoliko godina sve više ga traže poznati orkestri iz novopridruženih zemalja Evropske unije.

Bruno Kanino (Bruno Canino; Napulj, 30.12.1935.) italijanski kompozitor, čembalist i pijanist. Ima međunarodnu reputaciju kao solist, kamerni muzičar i akompanjon. Akompanjirao je mnogim poznatim gudačima. Nastupao je u svim značajnijim svetskim koncertnim dvoranama. Posebnu pažnju posvećuje savremenoj muzici, pa ima dosta premijernih izvođenja savremenih kompozitora. Redovno drži majstorske kurseve u Italiji, Nemačkoj, Španiji i Japanu, a često ga pozivaju u žirije značajnijih međunarodnih klavirskih takmičenja.

Niški simfonijski orkestar već 65 godina jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Kompozitori i dela

Christoph Willibald Gluck (Erasbah, 02.07.1714. - Beč, 15.11.1787.) bio je nemački kompozitor iz perioda pretklasike. Slovi za jednog od najznačajnijih kompozitora druge polovine 18. veka.

 • Ifigenija u Aulidi

"Ifigenija u Aulidi" (fr. Iphigénie en Aulide) je opera u tri čina, premijerno izvedena pod vođstvom autora 19.04.1774. u Pariskoj operi. Libreto je rađen na osnovu tragedije "Ifigenija" francuskog dramatičara Žana Rasina. Opera obrađuje priču iz grčke mitologije o vojskovođi Agamemnonu i njegovoj kćeri Ifigeniji:

Agamenonova vojska, prikupljena za napad na Troju, zarobljena je u luci Aulide zbog nepovoljnih vetrova. Boginja Dijana (Artemida u grčkoj mitologiji) nudi Agamemnonu pogodbu da za oslobađanje vojske žrtvuje svoju kćer Ifigeniju. Agamemnon očajnički pokušava izbeći ovu pogodbu, ali Ifigenija je spremna umreti za svoju domovinu. Konačno, boginja je zbog poslušnosti Ifigenije odustala od žrtve.

Felix Mendelssohn Bartholdy (Hamburg, 03.02.1809. - Lajpcig, 04.11.1847.) bio je nemački kompozitor, pijanist i orguljaš iz perioda romantizma. Zaslužan je za popularizaciju dela u to vreme zaboravljenih kompozitora G.F. Hendla i J.S. Baha.

 • Klavirski koncert br. 2 u d-molu, op. 40

Mendelson je koncert napisao odmah nakon svog venčanja sa suprugom Sesilijom. Rad na koncertu je trajao od juna do avgusta 1837. godine. Sâm Mendelson je dirigirao na premijeri 21.09.1837. na Muzičkom festivalu u Birmingemu.

Koncert se svira bez pauza među stavovima (attacca). Uobičajeno trajanje je oko 23 minuta.

Uvod prvog stava izvodi orkestar, a nakon pet taktova podržava ga klavir. Zatim orkestar predstavlja prvu temu, a sledi ga klavir izvodeći drugu temu. "Pianissimo" prvog stava prelazi lirski drugi stav. Treći stav kombinira elemente forme ronda i sonate. Mendelson je opisao Presto kao "klavirski vatromet".

Johannes Brahms (Hamburg, 07.05.1833 - Beč, 03.04.1897.) bio je nemački kompozitor, pijanist i dirigent iz perioda romantizma. Veći deo profesionalnog života proveo je u Beču, gde je bio lider muzičke scene, a slovi za jednog od značajnijih kompozitora druge polovine 19. veka.

 • Simfonija broj 1. u c-molu, op. 68

Simfonija je premijerno izvedena 04.11.1876. u Karlsrueu. Sâm je Brams izjavio da je na njoj radio 21 godinu, od 1855. do 1876. godine. Uobičajeno trajanje simfonije je između 45 i 50 minuta.

Prvi stav je Un poco sostenuto - Allegro. U snažnom uvodu, hromatska tema u violinama, potcrtana tremolom ostalih izvođača i timpana, deluje kao motiv sudbine. Na njega se nadovezuje sonatni stav, a njegovu prvu temu karakteriše sinkopirani 6/8 takt i ponešto ljuljuškavi karakter koji tom motivu sudbine daje više prizvuk žaljenja. Drugu temu predvodi oboa i ona ima ponešto sanjalački karakter, čime se dodatno gubi na herojskom karakteru početka. Sledi i pastoralna sporedna tema, kroz dijalog roga i klarineta. Ali, razvojni deo stava podiže sučeljavanje tema na dramatični nivo, a nastupa i religiozna, koralna tema (slovo H u partituri). Prema završetku, nakon repriziranja tematskog materijala, stav polako zamire, završavajući se u prizvuku sete.

Drugi stav je Andante sostenuto i počinju ga fagot i prva violina. Violine zatim vode glavnu reč, ali stav zadržava osećajni karakter, preko nežne pesme oboe, a zatim preko violine i roga, te se ona uliva u smirenu završnicu stava.

Treći stav je kratki Un poco allegretto e grazioso koji ne deluje kao skerco, već je to jedan srdačan, umereno razigran, ali i potresan stav, koga vode klarineti u tercnom kretanju. U centralnom delu, graciozno koncertiraju drveni duvači i gudači, a u slobodnoj reprizi prvog dela stava, klarineti nastupaju zajedno sa violinama.

Opsežan finale je i vrhunac simfonije. Najpre nastupa lagani uvod - Adagio - koji podseća na uvod u prvi stav i nabujava u burni Allegro, koji se ponovo smiruje u Più andante. Tu rog donosi jedan dramatičan signal, na koji tromboni odgovaraju jednim koralom. Nastupa glavni deo finala, moćni Allegro non troppo, ma con brio, gde se betovenski junak ponovo nalazi u žaru borbe, dovodeći je do velelepne pobede. Počinju ga rogovi i gudači jednim maršem, na šta se nadovezuje druga tema - Animato - (valja primetiti da je stav u veoma kompleksnom sonatnom obliku) i prelazi u intermeco koji predvode oboa i gudači. Na to se muzički materijal ponovo rasplamsava u razvojnom delu i reprizi, prerastajući u završnu borbu i pobedu betovenskog titana, kroz dramatične pokrete u čitavom orkestru. U ponešto razvučenoj, ali kolosalnoj završnoj kodi, blista pobeda u svom punom sjaju.

Izvori:

sr.wikipedia.org

de.wikipedia.org

Novogodišnji koncert

Petak, 22. decembar 2017. u 20 sati

Repriza: sreda, 27. decembar 2017. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Milena Injac

Dirigent: Milena Injac


Aleksandra Ristić

Solist: Aleksandra Ristić, sopran

Saša Arsenkov

Solist: Saša Arsenkov, tenor


Niški simfonijski orkestar

Program:
Franc fon Supe Uvertira operete "Pesnik i seljak"
Dejvid Hamilton Ave Maria
Đuzepe Verdi Uvertira opere "Travijata"
Đuzepe Verdi Arija Alfreda iz opere "Travijata"
Žorž Bize Habanera iz opere "Karmen"
Đuzepe Verdi Arija Vojvode od Mantove La donna è mobile iz opere "Rigoleto"
Imre Kalman Arija Silve iz operete "Kneginja čardaša"
 
pauza
 
Arturo Markez Danzón No. 2
Astor Pjacola Oblivion
Endrju Lojd Veber Memory
Leo Delib Devojke iz Kadiza
Eduardo di Kapua ’O sole mio
Arturo Markez Conga del Fuego

O izvođačima:

Dr Milena Injac rođena je u Nišu 1969. godine. Redovni je profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu, dirigent Niškog simfonijskog orkestra i kamernog orkestra "Concertante". Kao dirigent rukovodila je mnogim orkestrima u zemlji i inostranstvu.

Mr Aleksandra Ristić rođena je 17.05.1970. godine u Boru. Redovni je profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu i šef Katedre za solo pevanje. Ima brojne nastupe s mnogim orkestrima u koncertnim i operskim predstavama i u solo recitalima u zemlji i inostranstvu.

Mr Saša Arsenkov rođen je u Nišu 1980. godine. Docent je na Katedri za solo pevanje Fakulteta umetnosti u Nišu. Pored pedagoškog rada aktivno se bavi koncertnim i operskim aktivnostima, izvodeći standardni svetski repertoar kao i dela domaćih autora.

Kompozitori i dela

Franc fon Supe (Franz von Suppé; Split, 18.04.1819. - Beč, 21.05. 1895.) je bio austrijski kompozitor iz perioda romantizma. Napisao je muziku za preko 200 lakrdija i drugih scenskih dela, od kojih su najpoznatije i najčešće izvođene uvertire opereta "Pesnik i seljak" i "Laka konjica".

 • Pesnik i seljak

"Pesnik i seljak" (nem. Dichter und Bauer) je lakrdija, komedija s pevanjem Karla Elmara iz 1846. za koju je muziku napisao fon Supe.

Dejvid Hamilton (David Hamilton; Nejpijer, 1955.) je novozelandski kompozitor savremene muzike. Studirao je muziku na Oklandskom univerzitetu. Povremeno se bavi pedagogijom, jer se mahom posvetio komponovanju.Prvenstveno interesovanje mu je horska muzika, na sakralne teme ili na reči iz poezije.

 • Ave Maria

Ave Maria je na latinskom početak katoličke verzije molitve Presvetoj Bogorodici. Mnogi čuveni kompozitori su je obrađivali u svojim delima, od kojih su najpoznatije verzije Franca Šuberta iz 1825. i Šarla Gunoa iz 1859. godine. Na repertoaru je mnogih čuvenih pevača i pevačica.

Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi; Le Ronkole, 10.10.1813. - Milano, 27.01.1901.) je čuveni italijanski kompozitor. S izuzetkom malobrojnih kamernih i vokalnih kompozicija i Rekvijema, Verdi je isključivo kompozitor opera (ukupno 26), pa su njegove opere danas veliki deo repertoara svetskih operskih kuća.

 • Travijata

"Travijata" (it. La traviata) je opera u 3 čina, premijerno izvedena 06.03.1853. u Veneciji. Libreto je napisao Frančesko Marija Pjave prema drami "Dama s kamelijama" (La dame aux camélias) Aleksandra Dime. Prvobitno ime opere bilo je "Violeta", prema glavnom liku. Travijata u slobodnom prevodu znači "posrnula".

Violeta je kurtizana u koju je Alfredo duže zaljubljen. I ona se zaljubljuje u njega i pristaje da živi s njim u provinciji. Alfredov otac zahteva od Violete da se vrati starom životu, da ne kvari zaruke Alfredove sestre... Mesecima kasnije, Alfredo saznaje da Violeta umire od tuberkuloze, hita k njoj, ali stiže kasno, Violeta umire u njegovom naručju.

Mnoge teme iz opere često se izvode samostalno. Uz uvertiru svakako je najpoznatija "Zdravica" ("Vinska pesma") iz prvog čina, a zatim niz arija i dueta. Alfredo arijom Lunge da lei (De' miei bollenti spiriti) (kad nisam kraj nje / moj strastveni duh) na početku drugog čina opisuje srećan zajednički život s Violetom.

 • Rigoleto

"Rigoleto" (it. Rigoletto) je opera u 3 čina, premijerno izvedena 11.03.1851. u Veneciji. Libreto je napisao Frančesko Marija Pjave prema drami "Kralj se zabavlja" (Le roi s’amuse) Viktora Igoa.

Đilda, kći Rigoleta, zaljubljuje se u razvratnog Vojvodu od Mantove i žrtvuje svoj život da bi ga spasila od plaćenog ubice, koga je Rigoleto unajmio jer mu je Vojvoda obljubio kćer.

La donna è mobile, u srpskom prepevu "žena je varljiva", čuvena je arija Vojvode od Mantove s početka 3. čina. Tema se u narednim scenama više puta ponavlja u pozadini. U svom repertoaru ariju imaju praktično svi svetski tenori.

Žorž Bize (Georges Bizet; Pariz, 25.10.1838. - Bužival, 03.06.1875.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Bize je diplomirao na Pariskom konzervatorijumu, zatim se specijalizirao u Italiji. Osnovno područje mu je operska i simfonijska muzika, a pisao je i kantate, dela za klavir, kao i crkvenu muziku.

 • Karmen

"Karmen" (fr. Carmen) je svakako najpoznatije Bizeovo delo. To je opera u 4 čina, za koju su libreto napisali Anri Meijak i Ludovik Alevi na osnovu istoimene novele Prospera Merimea. Premijerno je izvedena 03.03.1875. u Parizu.

Don Hoze ostavlja svoju devojku Mikaelu zbog Ciganke Karmen, koja je pak zaljubljena u toreadora Eskamilja. Opera završava tragično, kad Hoze zbog neuzvraćene ljubavi i ljubomore ubija Karmen.

Habanera je uobičajeni naziv za ariju naslovne junakinje iz 5. scene 1. čina, L'amour est un oiseau rebelle (ljubav je buntovna ptica), jedna od arija iz opere koja se često samostalno izvodi. Habanera je u opštem značenju vrsta špansko-kubanskog plesa i odgovarajuće muzike.

Imre Kalman (Kálmán Imre (Emmerich), Šiofok; 24.10.1882. - Pariz, 30.10.1953.) bio je mađarski kompozitor. Pisao je uglavnom operete, u koje je ubacivao mađarski folklor.

 • Kneginja čardaša

"Kneginja čardaša" (nem. Die Csárdásfürstin) je opereta u 3 čina, premijerno izvedena 17.11.1915. u Beču. Libreto su napisali Leo Štajn i Bela Jenbah. Radnja se odvija u Budimpešti i Beču, neposredno pred 1. Svetski rat. To je priča o ljubavi kabaretske zvezde Silve Varesku prema Edvinu, čiji otac ne dozvoljava ženidbu sina ženom iz niže klase... Edvinova majka dovodi priču do srećnog završetka.

Arturo Markez (Arturo Márquez; Alamos, 20.12.1950.) je savremeni kompozitor orkestarske muzike koji muzičke forme i stilove rodnog Meksika utače u svoje kompozicije. Popularan je u Latinskoj Americi, ali i izvan nje orkestri izvode njegov repertoar.

 • Danzón No. 2

Danson je ples kubanskog porekla, sličan habaneri, odnosno muzika ovog plesa. Markezovi dansoni zasnovani su na muzici s područja meksičkog Verakruza. Danzón No. 2, drugi od osam dansona, zaslužan je za rast Markezove popularnosti.

 • Conga del Fuego

Konga (šp. conga) je narodni ples brzog tempa s Kube, odnosno muzika za taj ples. Conga del Fuego (šp. Vatreni ples ili Vatrena konga) je pravi primer divljeg, pomamnog tempa konge.

Astor Pjacola (Astor Pantaleón Piazzolla; Mar del Plata, 11.03.1921. - Buenos Ajres, 04.07.1992.) je bio argentinski kompozitor tangâ i virtuoz na bandoneonu (vrsta harmonike). Uveo je novi stil u argentinski tango, dodajući elemente džeza i klasične muzike.

 • Oblivion

Oblivion (en. Zaborav) je jedan od najpopularnijih Pjacolinih tanga, s laganim tempom i melanholičnom melodijom. Često je obrađivan za razne instrumente.

Endrju Lojd Veber (Andrew Lloyd Webber; London, 23.03.1948.) je britanski kompozitor. Uz ostala dela, napisao je 13 mjuzikla, iz kojih su pojedine pesme svetski poznate i često se izvode samostalno.

 • Memory

Memory (eng. Sećanje) je najpoznatija pesma iz Veberovog mjuzikla "Mačke" (Cats) iz 1981. godine. Tekst je napisao Trevor Nan na osnovu pesme "Rapsodija jedne vetrovite noći" iz zbirke "Prufrok i druga razmatranja" (1917.) T. S. Eliota. Peva je nekadašnja glamurozna mačka Grizabela, nostalgično se priseća svoje veličanstvene prošlosti i iskazuje želju za novim životom.

Leo Delib (Léo Delibes; Sen Žermen di Val, 21.02.1836. - Pariz, 16.01.1891.) bio je francuski kompozitor iz perioda romantizma. Pisao je muziku za balet, opere i operete.

 • "Devojke iz Kadiza"

"Devojke iz Kadiza" (fr. Les Filles de Cadix) je bolero za glas i klavir (ili orkestar) iz 1886. godine, za koju je tekst napisao Alfred de Mise.

Eduardo di Kapua (Eduardo di Capua; Napulj, 12.03.1865. - Napulj, 03.10.1917.) bio je italijanski kompozitor napolitanskih kancona.

 • ’O sole mio

’O sole mio (u napolitanskom dijalektu; italijanski Il mio sole, Sunce moje), premijerno izvedena 07.09.1898. godine, svetski je poznata napolitanska kancona. Tekst je napisao Đovani Kapuro. Torinski sud je 2002. godine presudio da je uz di Kapua zakoniti sukompozitor Alfredo Macuki (Alfredo Mazzucchi, 1878-1972).

Zanimljivost: na Olimpijskim igrama 1920. godine nisu mogli naći italijansku himnu, pa je umesto nje intonirana ’O sole mio

Izvori:

Fakultet umetnosti u Nišu

sr.wikipedia.org

de.wikipedia.org

www.enciklopedija.hr


[ ћирилица ]


⇑ Na vrh stranice ⇑

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer): Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra i Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu. Autor je ljubitelj klasične muzike i stranicu je izradio kao pomoć slabijim poznavaocima (kao što je i on sâm) u praćenju koncerata. Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu ogovornost za tačnost objavljenih podataka ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.

Službena stranica Niškog simfonijskog orkestra je na adresi www.simfonijski.com.

O programu za 14.12. koji su na ulazu dobili gledaoci

Za ulaznicu od 400 dinara ne može se očekivati bolji program od jednog lista papira formata A4. I ta skromnost je u redu. Međutim, sadržaj programa morao je biti bolje urađen: sramota je da je ime zvezde večeri napisano pogrešno (umesto Ulrih stoji Urlih, skoro kao Urlik), a da je prevod biografijâ radila mašina (Google translate ili slična).

Ovo su slike programa koji je deljen posetiocima na dan koncerta:

Urlik! nema gi padeži?
gostujući dirigent za pozornicu??
za 24 godine dobro je naučio!
Vademecum del pianista da camera
(Priručnik kamernog pijaniste)
ovo je jedina popravljena stranica

Nisam označavao sve greške u "prevođenju" i greške "u niški padeži". Ako vas zanimaju detalji, ovo su verujem (nisam informaciju dobio od NSO-a) stranice s kojih je korišćen tekst: ulrich-backofen.de (arhiva na web.archive.org) i www.operamusica.com; kopirajte tekst s tih stranica i ubacite ih u Google Translate, kladim se da ćete dobiti isto ili vrlo slično "prevodu" s gornjih slika ili reklami na fb.

Radnu verziju tog programa dobio sam desetak dana pre koncerta i organizatoru Nikoli sam napomenuo netačnosti u programu i ponudio pomoć. Odbio je pomoć, jer, parafraziram: imamo ko to radi i program je već ispravljen. Rezultat se vidi. Dobio sam kasnije i radnu verziju novogodišnjeg koncerta, a na primedbe oko njegove tačnosti Nikola mi je rekao (skoro odbrusio) nije to taj (bez detalja, verovatno sam već postao persona non grata). Svejedno, po tom programu radim gornju pripremu. Sačuvaću ga pa uporediti s onim koji ću uzeti na dan koncerta... možda i nije to taj.

Kad kupujem nešto u samoposluzi, na ambalaži pogledam šta sadrži. Ambalaža su u ovom slučaju plakat i program. Pre koncerta želim znati šta ću slušati, pa i prikladno se pripremiti ako mi dela nisu, ili su mi manje poznata. Na primer, svi su čuli za Verdija, ali za Imre Kalmana ne verujem baš, jer je u ("nije to taj") programu naveden kao "E. Klaman" (ista permutacija kao kod Ulriha). Za Endrjua Lojda Vebera svakako ste čuli? Ja moram priznati da nisam, pogotovo ne pod imenom kako je naveden u programu, A.L.Webber. Za njegovu pesmu Memory jesam, javlja se u filmu "Goli pištolj" :)

O službenoj web stranici

Pitam (se) čemu služi službena stranica Orkestra? Rekao bih: da programeri pokažu svoje umeće stvaranja animacija. Mora se priznati da su stranice po najnovijoj modi, šarene, animacije idu glatko... Ali kad želite videti program koncerta koji je u najavi...

U prethodnoj verziji ove stranice napisao sam da nedostaje detaljan program novogodišnjeg koncerta. Meni i dalje nedostaje kad stranicu otvaram na računaru (IE). Ta bi dezinformacija ostala da mi kći nije skrenula pažnju na prikazivanje za mobilne uređaje. U mom telefonu (Android 4.0.4) otvara se detaljni program, ali se neka slova pokazuju kao upitnici ili kvadratići, pa mi je kći poslala sliku sa svog iPada (slika levo).

Nije to taj je ipak taj! Pa uporedite taj program sa slike s gornjim programom... Ipak nisam ja jedini kome nedostaje obrazovanje.

Nekako sam i u IE-u uspeo da otvorim program (gornja desna slika). Pa mi na pamet padaju dva scenarija:

  1. Milena Injac je krivotvorila diplomu da se zaposli na FU? Na stranici Fakulteta piše da je 2015. doktorirala.
  2. Program NSO-a je narodski rečeno "rađen preko k****".

Sami odaberite verovatniji scenarij.

Obratite pažnju na jednostavnu konvenciju u "mom" programu: strani nazivi ili citati su u kurzivu (osim imena). Isto bi bilo naravno da sam pisao na ćirilici. (Odstupanje od Pravopisa su godine s tačkom ispred drugog znaka interpunkcije.)

I u programu od 14.12. i u ovom za 22.12. na unutrašnjim stranicama navedene su detaljne biografije izvođača. Po meni je to nepotrebno - nećemo ih ženiti/udavati. Dovoljno je istaknuti značajniji doprinos, a eventualno uputiti čitaoce na mesto gde mogu saznati detalje. Rukovodeći se time, napravio sam gornje programe.

Kako se ovde radi o programu Niškog simfonijskog orkestra, svakako je dozvoljeno, a iz priloženog i poželjno kopiranje s ove stranice. Već pri prvoj poseti, u prostorijama NSO-a, ponudio sam pomoć oko izrade programa. Pomoć nudim i dalje: potpuno besplatno, volonterski kao što sam radio na Wikipediji. Ne tražim ni besplatne ulaznice, čak ni penzionerski popust nisam, niti ga mislim koristiti. Takođe, nije mi namera uzimati nečije radno mesto, ako se toga boje direktor i organizator.

⇑ Na vrh stranice ⇑
logo Na početnu stranu