Niški simfonijski orkestar

Neslužbeni program

Premijerni koncert

Četvrtak, 22.02.2018. u 20 sati

Sala Niškog simfonijskog orkestra

Milena Injac

Dirigent: Milena Injac

Stefan Sretić

Solist: Stefan Sretić, klavir


Niški simfonijski orkestar

Program:
Volfgang Amadeus Mocart Simfonija br. 40 u g-molu, KV 550
 
  • 1. Molto allegro
  • 2. Andante
  • 3. Menuetto. Allegretto
  • 4. Allegro assai
Volfgang Amadeus Mocart Koncert za klavir i orkestar br. 20 u d-molu, KV 466
 
  • 1. Allegro
  • 2. Romanze
  • 3. Rondo. Allegro assai

O izvođačima:

Milena Injac rođena je u Nišu 1969. godine. Diplomirala je dirigovanje 1992. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Stanka Šepića. Magistrirala je na istom fakultetu 1996. godine, a doktorirala 2015. godine u klasi profesorice Darinke Matić-Marović. Usavršavala se kod Mladena Jagušta, španca Salvadora Mas Kondea (Salvador Mas Konde) na majstorskom kursu u Beču, mađara Petera Etveša (Péter Eötvös) i finca Jorme Panule (Jorma Panula) na majstorskom kursu u Sombathelju (Szombathely, Mađarska). Redovna je profesorica na Fakultetu umetnosti u Nišu i dirigentica Niškog simfonijskog orkestra. Osim s Niškim simfonijskim orkestrom, održala je bezbroj koncerata i s drugim orkestrima i horovima na mnogobrojnim koncertima u zemlji i svetu. Dobitnica je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja.

Stefan Sretić je mladi niški pijanist i kompozitor. Rođen je 13.05.1993. u Nišu, gde je završio osnovnu i srednju muzičku školu u klasi profesorice Suzane Novaković. Diplomirao je a zatim 2015. i masterirao klavir na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi profesora Aleksandra Serdara. Specijalističke studije klavira završio je 2016. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, takođe u klasi profesora Serdara. Pohađa doktorske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Doriana Leljaka. Dobitnik je preko 40 nagrada i priznanja na prestižnim republičkim i međunarodnim takmičenjima. Nastupao je kao solist na mnogobrojnim koncertima u zemlji i inostranstvu.
Napisao je muziku za tri kratkometražna filma, od kojih je za film režisera Marka Džambića "Otkucaji tišine" na festivalu Moondance u Koloradu dobio nagradu za najbolju originalnu muziku za filmove van engleskog govornog područja.

Niški simfonijski orkestar već 65 godina jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji. Sarađivao je s mnogobrojnim vodećim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Nastupao je širom Evrope, kao i na značajnijim festivalima, na primer na Dubrovačkim letnjim igrama, Mokranjčevim danima u Negotinu i festivalu Olympus u Grčkoj. NSO je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala s 30-godišnjom tradicijom. Za svoj rad Orkestar je dobio više nagrada i priznanja.

Kompozitor i dela

Wolfgang Amadeus Mozart (Salcburg, 27.01.1756. - Beč, 05.12.1791.) bio je austrijski kompozitor i pijanist iz perioda klasicizma. Nazvan je "čudo od deteta" jer je već kao petogodišnjak počeo da komponira i održava koncerte pred evropskim plemstvom, među kojima je i dvaput u oktobru 1762. svirao čembalo pred caricom Marijom Terezijom. Pisao je simfonije, koncerte, opersku, horsku i kamernu muziku... Na popisu KV (Köchel-Verzeichnis) iz 1964. nalazi se 626 kompozicija u skoro svim žanrovima njegovog doba.

 • Simfonija br. 40 u g-molu, KV 550

Ova simfonija je najpoznatije Mocartovo delo za orkestar, a prva tema u g-molu je jedna od najprepoznatljivijih evergreen melodija. Mocart je 1788. za samo nekoliko nedelja napisao seriju od tri simfonije (39, 40, 41), a 40. je završio 25. jula. Prema izvorima, Mocart je bio na premijeri kod barona Gotfrida van Svitena (Gottfried van Swieten), ali je zbog lošeg izvođenja napustio sobu.

Simfonija ima 4 stava u uobičajenom aranžmanu za simfonije klasičnog stila: brzi stav, spori stav, menuet, brzi stav.

Uobičajeno trajanje simfonije je oko 30-35 minuta.

 • Koncert za klavir i orkestar br. 20 u d-molu, KV 466

Ovo je prvi od Mocartovih takozvanih simfonijskih koncerata. Premijeru je imao 11.02.1785. u bečkom kazinu Zur Mehlgrube, na kojoj je Mocart bio solist.

Koncert je napisan u tipičnoj koncertnoj formi u tri stava. Mocart nije napisao kadence za ovo delo iz jednostavnog i praktičnog razloga: pripreme za premijeru su tekle žurno, kopiranti su još radili na orkestarskim delovima dok je publika pristizala, pa je Mocart improvizirao na licu mesta. Stoga se obično sviraju kadence koje je napisao Betoven (WoO 58). Između ostalih, kadence za ovaj koncert napisali su Johanes Brams (WoO 16), Johan Nepomuk Humel, Feručo Buzoni i Klara Šuman.

Uobičajeno trajanje koncerta je oko 35 minuta.

Da bi se dela istog naziva nekog kompozitora razlikovala, uz naziv dela stavlja se skraćenica iza koje sledi broj. Na primer, Betoven je napisao dve sonate u A-duru, koje su, da bi se razlikovale, označene kao op. 26 i op. 101. Najčešća skraćenica je op. od latinskog opus = delo. Kod pojedinih kompozitora se umesto op. stavljaju druge skraćenice (BWV - Bach-Werke-Verzeichnis, MWV - Mendelssohn-Werkverzeichnis, WoO - Werke ohne Opuszahl [dela bez broja opusa]...) Tako je KV ili samo K skraćenica od Köchel-Verzeichnis odnosno Köchelverzeichnis = Kehelov katalog, popis Mocartovih dela koji je 1862. izradio Ludvig fon Kehel (Ludwig von Köchel). Poslednji u katalogu je Rekvijem, KV 626.

Izvori:

Fakultet umetnosti u Nišu

de.wikipedia.org

en.wikipedia.org

sr.wikipedia.org

www.enciklopedija.hr


Za slučaj da vas savladaju emocije dok slušate ova dela, ponesite paketić maramica...

Autor ove stranice obično na koncertu podeli desetak primeraka programa - gornji program pripremljen za štampu se nalazi u ovom fajlu pdf, pa ga po želji možete i sami odštampati.

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer):

Ovo nije službena stranica Niškog simfonijskog orkestra, Niški simfonijski orkestar nije uključen u njenu izradu i sadržaj ne predstavlja stav Orkestra.

Službena stranica Niškog simfonijskog orkestra je na adresi www.simfonijski.comexternal link.

Podaci s ove stranice su informativnog karaktera i koristite ih na svoju odgovornost. Autor ne snosi nikakvu odgovornost za tačnost ni za posledice nastale korišćenjem objavljenih informacija.